Речник новоговора српског евро-политичара



ЕУ реторика
   

Право значење

Пред нама су многи изазови-У проблемима смо до гуше

Постоје мањи изазови у области здравства-Здравствена заштита је катастрофална

Имамо неколико озбиљних финасијских изазова-Толико смо презадужени да ћемо банкротирати

Сучени смо са одређеним спољним изазовима-Уцењују нас и прете да ће нас гађати бомбама и ракетама

Решили смо да преузмемо одговорност-Поступићемо недемократски и противзаконито

По овом питању преузећемо лидерство-Знамо да наш став нико не подржава, али ћемо то ипак да урадимо

Морамо се чувати демагогије и популизма-Нећемо се обазирати на своја обећања нити на вољу грађана

Неопходан је прагматичан приступ-Лагаћемо и варати, кршити законе и договоре

Морамо бити реалистични-Пристаћемо на све захтеве и капитулирати без отпора



Фразеолошка таблица

(Свака комбинација речи из ове три колоне у било ком смеру подједнако је (бе)смислена)

У циљу даљих успешних решавања изазова који су пред нама
   

подржавамо сва настојања која успостављају оквир за стабилност, те тиме
   

још једном доказујемо да ми нисмо део проблема, већ важан део решења.

Ради постизања максималне синергије свих проевропских снага
   

активно артикулишемо и синхронизујемо све релевантне утицаје и институције, и тако
   

снажно доприносимо даљем јачању евро-интеграцијских процеса у нашем друштву.

Имајући првенствено у виду убрзано унапређење благостања свих наших грађана и грађанки
   

стављамо у активну функцију наш целокупни административни капацитет, због чега
   

поново преузимамо лидерску позицију како у региону, тако и у овом делу света.

Иако смо свесни да још много тога треба да буде урађено
   

предано следимо визију изградње пуног правног оквира и европских институција, те
   

по ко зна који пут јасно потврђујемо да је овај тим стручан, ефикасан и добро организован

Роберт Зелик: Европљани могу да се окрену против Немачке
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 03. фебруар 2012.

Председник Светске банке Роберт Зелик изјавио је данас да би се Европљани ове године могли окренути против Немачке због њеног односа према дужничкој кризи у еврозони и позвао Берлин да пружи више подршке пољуљаним чланицама тог монетарног блока - Италији и Шпанији.

Зелик је у говору на Конференцији о безбедности у Минхену рекао да би "2012. могла да буде година у којој ће Немачка постати лидер у Европи или ... у којој ће Немачка посрнути и привући гнев Европљана".

"Ако се Немачка на крају 2012. буде повезивала само са строгим мерама штедње и кључне чланице не буду задобиле политичку подршку за те економске акције, тада би Немачка могла да постане мета гнева", указао је Зелик.

Он је додао да остале земље, укључујући тржишта у наглом успону, нису схватиле зашто Немачка није рада да улије више новца у изналажење решења за дужничку кризу.

Тржишта у успону гледају на Немачку "са извесном конфузијом, затим са фрустрацијом и онда с презиром", додао је он.

Зелик је предочио да му је један високи кинески званичник недавно рекао: "Зашто бих ја деловао ако Немачка није довољно забринута да би деловала?", пренела је француска агенција АФП.

"Лидерство подразумева утврђивање курса ка пружању подршке и иницијатива - пре свега за Италију и Шпанију које су овде од фундаментално критичног значаја - уколико оне спроведу фискалну дисциплину и структуралне реформе", рекао је Зелик.

"Не кажем вам да баците новац. Кажем да им унапред јасно ставите до знања да ће га добити ако делују", додао је шеф Светске банке.

Канцеларка Немачке Ангела Меркел је под великим притиском да издвоји више новца за спасавање финансијски угрожених чланица зоне евра, али је она остала непоколебљива, указујући да су садашњи механизми за спасавање довољни.

(Танјуг)

Вечерње новости: Германофобија поново влада Европом
   PDF    Штампа    Ел. пошта
субота, 04. фебруар 2012.

Снага Немачке изазива страх у Европи - чињеница је о којој се протеклих дана веома много размишља и говори у водећој сили континента.

Скорашњи предлог Берлина да се у Атину пошаље комесар ЕУ који би контролисао грчки буџет критикована је као неизводљива и понижавајућа, преноси магазин Шпигл.

Континент поново зазире од немачке доминације. Грчки лист "Та неа" објавио је карикатуру канцеларке Ангеле Меркел која управља Грчком као марионетом, под насловом "Најн! Најн! Најн!" ("Не! Не! Не!").

Немачки аналитичари и медијски коментатори оцењују да Берлин има право да инсистира на фискалној дисциплини у Европи, али мора да буде пажљивији у реторици и да се уздржи од предлога увредљивих за партнере у ЕУ. Замисао о "комесару за штедњу", сматрају, била је безосећајна и неспроводива.

"Земље у кризи не могу бити претворене у протекторате. Такав комесар ЕУ не би могао да постоји, осим ако не би добио овлашћења из окупаторских закона", пише конзервативни "Велт". Лист, иначе, предлаже Атини да напусти еврозону и крене својим путем, користећи се слободама које дозвољавају промене курса националне валуте.

Угледни "Франкфуртер алгемајне цајтунг" пише да, упркос својој моћи, "Немачка није хегемон Европе". Новине левог центра, "Зидојче цајтунг" такође користе "велике речи":

"Немачка је то што никад није хтела да буде после 1945: доминантна сила у центру Европе. Њени покушаји да то постигне топовима и тенковима у 20. веку окончани су апокалипсама крви и ватре, али то је управо разлог зашто та Немачка више не постоји", наводе.

Ниједна друга земља, додаје лист, није се толико предала изазову национализма страшније од Немачке - у њеном колективном памћењу злочини које је починила широм Европе још имају велику тежину.

"Истина, срамота је експлоатисати ту чињеницу данас, чак и у Грчкој, чије су политичке партије уништиле земљу. Али то треба да научи немачку владу да не меша чврстину с ароганцијом моћи, када је реч о кризи евра... Немачка мора да убеди уместо да наређује. Она је једнако зависна од Европе, као и Грчка."

Економски подаци од понедељка показују да је немачка привреда у много бољем стању од "остатка" Европе: незапосленост је пала на рекордно ниских 6,7 одсто становништва, а у целој еврозони је стопа највиша у последњих 14 година и износи 10,4 одсто.

(Вечерње новости)

Гвидо Вестервеле: Приступ немачке индустрије сировинама мора се осигурати и силом
   PDF    Штампа    Ел. пошта
субота, 04. фебруар 2012.

Приступ немачке индустрије сировинама мора се осигурати, ако је потребно, и применом оружане силе, изјавио је министар иностраних послова Немачке Гвидо Вестервеле.

"Очување економских интереса и интереса у вези сировина мора бити део наших стратешких размишљања. Чудим се да је моја подршка употреби наших војника у борби против пиратерије оцењена неморалном од појединих посланика", рекао је он у интервјуу немачком недељнику "Виртшафтсвохе".

"Тачно је да дајемо наш допринос у заштити међународних рута трговине. То су стратешки интереси и било би погрешно да се не спознају", поручио је Вестервеле.

Он је додао да најпре дипломатским средствима треба покушати решити конфликте.

"Али, свуда где не напредујемо дипломатски, као што су на пример борба против тероризма и пиратерије, не преостаје нам ништа друго него да уз оружану силу заштитимо наше морнаре. То да смо у Авганистану са нашом војском због сировина је глупост, али смо у Авганистану ради заштите сировина како би тој земљи обезбедили приходе и добру будућност", рекао је он.

Због сличне изјаве је пре две године немачки председник Хорст Келер морао да поднесе оставку. Он је, након посете Авганистану, у једном интервјуу рекао да нема сумње да је војна сила потребна и за очување немачких интереса, на пример, слободних трговинских рута.

Годину дана касније је тадашњи министар одбране Карл Теодор цу Гутенберг рекао да Немачка мора своје економске интересе обезбедити и војним средствима.

Вестервеле је истакао да жели да настави дискусију коју је подстакао Келер.

"Политика и наука, економија и друштво морају дискутовати и томе и са којим средствима желимо штитити наше економске и безбедносне интересе. Време је да се разговара о основама мира, слобода, благостања и о нашим стратешким приоритетима", рекао је Вестервеле.

Министар иностраних послова Немачке Гвидо Вестервеле заложио се јутрос, у излагању на 48. Међународној безбедносној конференцији у Минхену за јаку безбедносну политику ЕУ и партнерство са НАТО.

Према његовим речима, циљ тог партнерства и снажније безбедносне политике ЕУ мора бити мир на континенту и свету.

Немачка би, како је навео у излагању, отварајући панел дискусију „Изградња евро-атлантске безбедносне заједнице”, имала централну улогу у томе.

„ЕУ је више од заједничког тржишта и монетарне уније - политичка унија и јединствени мировни пројекат, сидро безбедности на континенту”, нагласио је Вестервеле на конференцији на којој учествује и министар иностраних послова Србије Вук Јеремић.

Проширењем санкција против Ирана, према његовим речима, ЕУ је показала да Европа није спремна да прихвати нуклеарно наоружање Техерана.

(Танјуг)

i posle kažu germanofobija 

Beskućnici, ne izlazite napolje!  

Francuska ministarka zdravlja Nora Bera poručila beskućnicima u toj zemlji da, zbog niskih temperatura, "ne izlaze napolje".

Javnost u Francuskoj osudila je nepromišljenu izjavu francuske ministarke zdravstva Nore Bere, koja je na blogu napislala da beskućnici ne bi trebalo da izlaze napolje zbog zime.
Nora-Bera.jpg

"Mala deca, starije osobe, bolesni i beskućnici su posebno ugrožene kategorije stanovnika tokom ekstremnih zimskih temperatura, pa bi trebalo da izbegavaju izlaženje napolje", napisala je na blogu francuska ministarka.

Najzanimljiviji deo poruke i razlog zbog kog se našla na meti napada javnosti je preporuka beskućnicima da tokom polarnih hladnoća koje su zahvatile Evropu ne izlaze napolju.

Bera je pokušala da se "izvuče" poslavši preko "tvitera" link na promenjeni tekst u kojem se beskućnici više ne spominju.

U Proteklih dve nedelje širom Evrope od hladnoće umrlo je stotine ljudi od kojih su mnogi beskućnici. Mnogi francuski gradovi otvorili su dodatna skloništa kako bi se beskućnici mogli skloniti od zime.

Дојче веле: Ако Србија у марту не добије кандидатуру последице ће бити озбиљне и тешке
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 10. фебруар 2012.

Уколико Србија у марту не добије статус земље кандидата за чланство у Европској унији, последице такве одлуке биће озбиљне и тешке. На следећу шансу можда ће се чекати и до краја године.

Мање од три недеље, колико је остало до поновног разматрања кандидатског статуса Србије, у Бриселу кажу да је тешко предвидети каква ће овога пута бити процена земаља чланица Европске уније. И док и у Европској комисији и у Европском савету наглашавају да „још има времена“ да Србија испуни три „јасно постављена услова“ из децембра, незванично се све чешће могу чути речи забринутости и упозорења да време истиче, а да напретка, првенствено у дијалогу са Косовом, нема. Из Центра за европску политику упозоравају да би последице поновног одлагања и неодобравања кандидатског статуса за Србију могле да буду врло озбиљне:

„Изборна кампања је практично у току у Србији. Радикалне снаге изгледа да имају доста подршке. Борису Тадићу је заиста потребно нешто да испоручи својим бирачима. Негативан исход Европског савета у марту имао би јако лош утицај на перспективе партија које су највише посвећене евроинтеграцијама Србије“, каже за Дојче веле аналитичарка Роса Балфур, задужена за Балкан у Центру за европску политику у Бриселу.

Уколико Србији ни првог марта, на састанку шефова држава и влада Европске уније, не буде одобрен статус земље кандидата за чланство, негативне последице тога осетиће се и у региону Западног Балкана и у самом процесу проширења, сматра Балфур. Она под знак питања у том случају ставља и одређивање датума почетка преговора о приступању Црне Горе, као и напредак Косова у евроинтеграцијама. Истовремено таква одлука никако неће допринети отклањању тзв „замора од проширења“, који последњих неколико година карактерише односе ЕУ и Западног Балкана:

„Повећано је неповерење региона у погледу искрене опредељености Европске уније да настави са проширењем после уласка Хрватске. Таква одлука послала би додатни, негативни сигнал региону. Лично сматрам да би то била генерално врло негативан порука“, оценила је Балфур у Бриселу.

И док се оцењује да Србија није очекивала додатно немачко условљавање у децембру, Немачка је овога пута јасна и по питању услова, али и у ставу да неће чекати последњи тренутак на постизање напретка. Незванично се може чути да би наредних 10 дана заправо могли бити прихватљив рок за договор Београда и Приштине по питању представљања Косова на регионалним скуповима. Видевши тако да ће бити тешко да неке земље чланице промене мишљење по том питању, Европска комисија покушава да „погура Србију да учини своје“:

„Шта год да Европска комисија каже о одговорности Србије, а ту има доста да се каже, истовремено и ЕУ је та која мора да да позитиван сигнал, да покаже да је проширење и даље зацртани пут, а да европска опредељеност за проширење опстаје иако су услови тешки“, наглашава Балфур.

Многи европски званичници позивају Србији да искористи овај тренутак и учини све да добије кандидатски статус првог марта. Упозорава се да уколико се ова шанса пропусти, следећа може бити далеко, можда тек у децембру.

(Дојче веле)

Јелко Кацин: Згрожен сам што су мариборски хулигани скандирали "Нож, жица, Сребреница"
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 15. фебруар 2012.

Словеначки посланик у Европском парламенту и потпредседник одбора за Југоисточну Европу Јелко Кацин је изјавио да је згрожен националистичким испадом на рукометној утакмици између мариборског Брника и Градачца из Босне и Херцеговине.

"Згрожен сам над срамотним и недопустивим инцидентом на рукометној утакмици између мариборског Брника и Градачца из БиХ", пише у саопштењу Кациновог кабинета.

Међународна рукометна утакмица Брник-Градачац пре два дана је прекинута када су мариборски хулигани почели да извикују "Нож-жица-Сребреница!".

"Потребно је јасно и оштро реаговање", рекао је европски посланик и нагласио да Словенија "не сме себи дозволити никакво потцењивање догађаја" јер "није реч о 'неваспитаним момцима' или 'неотесанцима' како су навијаче назвали неки словеначки медији, већ о нецивилизованом, недостојанственом и недозвољивом говору мржње".

"Реч је о директној претњи смрћу", указао је Јелко Кацин и додао да би у Немачкој реаговало тужилаштво "и такво друштво навијача забранило и избрисало из регистра".

"Сребреница није само најтежи ратни злочин у Европи после Другог светског рата, већ је, према пресуди у Хагу, и геноцид", указао је европосланик.

Додао је да очекује да ће реаговати и Рукометни савез и оценио да би "једина одговарајућа реакција и казна била забрана играња на домаћем терену на одређено време".

"Само на такав начин можемо јавност освестити о последицама таквог дивљања и понашања, а руководство клуба и навијачи сами би се морали, већ из односа према самима себи и поштовања осећања родбине зверски убијених у Сребреници, покајати и јавно извинити", закључује посаник у Европском парламену Јелко Кацин у саопштењу поводом инцидента на рукометној утакмици између мариборског Брника и екипе из Градачца у БиХ.

(Бета)

Slovenija 

Дорис Пак: Уласку Србије у ЕУ мора да претходи признање Косова
   PDF    Штампа    Ел. пошта
четвртак, 16. фебруар 2012.

„Референдум није донео ништа“, каже у интервјуу за Немачки радио (ДЛР) посланица немачких демохришћана у Европском парламенту Дорис Пак и понавља да „уласку у ЕУ мора да претходи признање Косова“.

ДЛР: Шта ће ово гласање донети Србима на Косову?

Дорис Пак: „Апсолутно ништа! То је од самог почетка било јасно. Чак ни политичари у Београду нису желели референдум, зато што су знали да не води ничему. Али, то је била жеља Срба северно од Ибра, који желе нешто друго од Срба јужно од Ибра – они имају свог градоначелника, министри су у влади… Значи, они (Срби северно од Ибра - прим. ур.) одбијају државу Косово и то је у сагласности са ставом Београда, који такође не намерава да призна Косово.“

Сутра (17.2.) се навршава четврта година од проглашења независности Косова. Ипак, нема видног приближавања завађених суседа. Нису ли косовски Срби, организовањем референдума, „ставили прст у рану“?

„Да, они су то учинили још прошле године страшним блокадама и нападима на војнике Кфора, а ми смо предуго чекали. У ствари, за ову ситуацију, за све проблеме, крива је и међународна заједница која Косову није дала независност непосредно након интервенције и напада Нато 1999. године. Дуго је трајало док то Косовари нису учинили сами. Не треба заборавити ни наследство Милошевића, јер његова је кривица што Албанци на Косову, односно читаво Косово, већ више од 20 година настоји да буде независно. Милошевић је већ био мртав када је Косово прогласило независност и Срби не разумеју, зашто су, наводно, тако кажњени, зашто им је одузет део земље. Али, то је била само последица режима апартхејда који је Милошевић успоставио на Косову 90-их година.“

Шта је до сада донео дијалог између Београда и Приштине?

„До сада ништа. Све је остало мртво слово на папиру. Ништа се не спроводи у дело.“

Дакле, потребно је вршити притисак? На пример, немачка канцеларка Ангела Меркел је приликом посете Београду у августу прошле године недвосмислено изјавила да нема приступа Србије Европској унији без решења косовског сукоба.

„Да, то јесте средство притиска. Ако Београд, ако Срби желе у Европску унију, они најпре морају, не желим да кажем да сутра морају да признају Косово, али у најмању руку морају да омогуће заједнички живот у региону. Ми не можемо да радимо ни са ким ко је тако непријатељски настројен према суседима. Ја не кажем да морамо сад да их приморамо да признају Косово, али, ако за коју годину желе да приступе Европској унији, признање Косова мора да претходи. То је Ангела Меркел јасно дефинисала и нико то друкчије не може да види.“

(Дојче веле)

Državljani EU beže u Kanadu

TORONTO – Kanadski ministar za doseljavanje predstavio je novi zakon koji treba da zaoštri sistem za doseljavanje izbeglica i da suzbije mogućnost lažnih tvrdnji izbeglica, pre svega onih iz Evropske unije.

Džejson Keni je rekao da Kanada prima sve više zahteva izbeglica iz sigurnih, demokratskih zemalja EU nego iz nestabilnih država Afrike i Azije.

„Naša vlada je veoma zabrinuta zbog povećanja broja zahteva za izbeglištvo iz demokratskih zemalja koje poštuju ljudska prava”, rekao je on novinarima.

Keni je rekao da su zahtevi 5.800 državljana EU prošle godine iznosili 23 odsto svih zahteva za doseljavanje što je povećanje od 14 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Od tih zahteva, 5.000 je bilo iz Mađarske, uglavnom Roma, a većina ostalih iz Slovačke.

Keni je rekao da su SAD dobile samo oko 30 zahteva za azil iz Mađarske.

Premijer Kanade Stiven Harper je izjavio da Kanada ima najpravedniji i najdarežljiviji izbeglički sistem na svetu, ali da je neprihvatljivo da tamo stižu hiljade podnosilaca zahteva iz bezbednih, demokratskih zemalja.

Kanada prihvata deset odsto izbeglica po Konvenciji UN iz čitavog širom sveta što je više izbeglica po glavi stanovnika nego bilo koja druga zemlja.

Poznata po humanitarnoj tradiciji, Kanada zaoštrava svoja pravila da bi iskorenila lažne zahteve za azil i suzbila krijumčarenje ljudi.

Te mere su zahtevanje viza od putnike iz Meksika i Češke jer su kanadske vlasti utvrdile da je broj lažnih tvrdnji izbeglica iz te dve zemlje neobično visok.

Zahtevi iz sigurnih, odnosno demokratskih zemalja, među kojima i zemalja EU, biće po novom sistemu odbačeni bez prava na žalbu.

Promene će s druge strane obezbediti bržu zaštitu onima kojima je zaista potrebno utočište, a ubrzati odlazak iz Kanade onih koji to nisu, te neće moći ni da dobiju radnu dozvolu ili socijalnu pomoć, rekao je Keni.

Novi zakon će uvesti obavezu da tražioci vize daju biometrijske podatke, uključujući otiske prstiju i fotografije.

Keni je rekao da se nada da će zakon biti donet do 29. juna i sproveden iduće jeseni.

Izvor: Politika