Ласло Варга: Србија није довољно учинила за добијање статуса кандидата за пријем у ЕУ
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 07. децембар 2011.

НОВИ САД - Председник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије Ласло Варга изјавио је да Србија није довољно учинила за добијање кандидатуре за пријем у Европску унију.

"Оно што је Србија до сада урадила још је далеко од оног што је она - према информацијама које су процуреле са састанка Тадић-Меркел -требало да учини у интересу добијања кандидатуре", рекао је Варга за данашњи новосадски "Мађар со".

Додао је да ЕУ очекује да ће до петка бити напретка ка решењу за заступљеност косовских власти на регионалним форумима и негирао да је то нови услов ЕУ Србији.

"Влада Србије је децембра прошле године усвојила акциони план, на основу којег је током године текло испуњавање потребних услова, а у том плану од 96 тачака је 31. говорила управо о томе", прецизирао је Варга.

Он је рекао да му није познат пример да је нека земља до сада добила "условну кандидатуру" за пријем у ЕУ.

"То би, отприлике, било као када би студент изашао на испит, а професор му саопштио да ће му условно одобрити да је прошао испит, с тим да ће - када буде научио градиво - студент доћи, положити испит и добити оцену. То је, једноставно речено: ништа", оценио је Варга.

Према његовим речима, могуће је да у петак неће бити донета никаква одлука и да челници ЕУ неће унапред одредити на којој наредној седници ће одлучивати о Србији.

Друга могућност је, како је навео, "условна кандидатура" и у том случају се не би одлучивало, него би се навели услови које треба испунити, а челници ЕУ би саопштили да ће се на следећој седници,  марта идуће године, вратити на питање Србије, навео је Варга.

Додао је да је трећа могућност да ће одлучити да Србији доделе статус кандидата за пријем у ЕУ.

(Бета- Мађар со)

У овакву Европу не треба журити


Пут у Европу је пут на Месец - кад тамо дођеш, основно је када ћеш се вратити својој кући. За Европом лелечу у Србији једино наши врли политичари, верујући да ће им Европа поново подићи оно што су они код куће разорили. Комунизам је успео да Југославију од аграрне земље претвори у полуиндустријско друштво. То више не постоји. У Нишу је у електронској индустрији било запослено више од 10.000 радника, у индустрији аутомобила у Крагујевцу још и више - каже у разговору за „Новости“ академик Милорад Екмечић.


- Јужнословенски простор је, као и знатан део средње Европе и Балкана, био двориште европске, у првом реду немачке индустрије. Србију је стварала компрадорска буржоазија, трговином са Истока на Запад и обратно. Индустријска буржоазија извози само у једном смеру, извози своју робу, а не крчми туђу на две стране. Ми се данас враћамо тамо где смо пре комунизма били, у економију коју су само образованији називали компрадорском, а обичан народ Левантом. За Европом лелечу политичари због својих промашаја и наде да ће, као са увозом америчке демократије, опет овом народу продавати рог за свећу. За европском валутом су лелекали народи који су своју валуту претворили у празан папир.


Наш воз иде европским колосеком, јер другог нема?
- Не бих желео данашње возовође. Срби су вазда били у Европи, а у ову Европу не треба журити. Ми морамо бити у Европи и није битно ко ће нам отворити те капије, увезени демократи или они увезени демократи којима се не признаје да су европска демократија. Уједињена Европа је стара Европа - сиромашнији југ и богатији север. Није чудо да су данас у кризи Грчка, Италија, Шпанија и Португал.

Насупрот евроскептицима, делу елите ништа није тако драгоцено као „европска будућност“, ни идентитет нације, ни властита историја?
- Не бих смео да поделим мишљење да су Срби данас заборавили своју нацију и да им је свето само сањати о уласку у ЕУ. Глобализација дивљег капитализма је свуда довела у питање нацију. Не сматрам да је то прогрес, јер је реч само о малим нацијама, а велике преузимају кормило света. У већини земаља ЕУ је стање горе него код нас. У историји је нација увек била извор народног суверенитета, то јест демократског друштва. Човек само кроз нацију као природну појаву (насталу кроз процесе дугог трајања, а не посебним крвним групама) има своје природно право на слободу.

Нису је заборавили, али све чешће о њој говоре без имало самопоштовања, поноса, готово се спрдајући са суверенитетом и својом државом?
- Овакве фазе сумње у своју нацију су, код свих народа, увек постојале и пролазиле. Оснивач модерне руске историографије Махаил Карамзин пре више од два века поставио је питање шта се ради у његовој савременој Русији. Одговорио је: „Краде се!“ А онда је дошла херојска Бородинска битка, па пад Москве, па изгон Наполеона и победа у великом рату. После је дошао Чадајев, са филозофским плакањем што је Русија прихватила гњило византијско хришћанство, а не католичанство, које је донело велику културу. А и то је било доба декабриста који су оставили дубок траг у националној историји. Да сте ме упитали шта се данас ради у Србији, ја бих као Карамзин одговорио: „Краде се!“ Не треба се секирати због тренутног недостатка патриотизма. Овај мондијализам је брзо кварљива роба. Ко у њега забразди преко колена ризикује да ће га будућност славити као Бору Станковића, који нам је оставио трајно књижевно дело.

Корупција није само наша бољка већ најраспрострањенији облик „нихилистичке суштине“ савременог света.
- Оптуживали су раније Хрватску да није испунила услове за пријем у Европу, јер је тамо један бивши председник владе примио мито од једне аустријске банке и једне мађарске нафтне компаније. Као да Аустрија и Мађарска нису подједнако учествовале у тој корупционашкој процедури. Кад сутра уђемо у Европу, овако како нам се намеће, ја ћу исто тако рећи да се у Србији још увек краде, јер тај занат Европа код куће није заборавила. Усвојили су амерички лобизам, као неизбрисив систем легализовања корупције, где се покушава да закон одреди дозвољени проценат узимања.

Шта је довело до тога да је у Србији данас све мање наде, а све присутније безнађе, малодушност, стрепња?
- Данашње стање код нас је последица начина на који су демократе победиле комунизам. Пре наше „наранџасте револуције“ и пада Милошевића имали смо представу о Европи као сређеној целини. Изгледало је да се на та врата улази као на врата клуба где се пије, а нико унапред не опомиње да треба плаћати. Границе Европе су изгледале као већ свршена ствар. Није у питању само бивши југословенски простор, где су створене државе као Црна Гора и Косово. Њихово постојање почива на претпоставци да не постоје етничке матице. У Македонији су обуставили попис становништва јер је бројчани пад једне од етничких заједница изменио раније поимање о њеном бићу. Белгија је после годину и по формирала владу, као да је и она настала Дејтонским споразумом. Још се ради на стварању средњоевропске, подунавске заједнице регија. Мађарска, Румунија, Бугарска не показују да су се помириле са чињеницом да су њихове државне границе заувек дате.

Можемо се запитати има ли народа који се удобно осећају у многочланој европској фамилији?
- У Европи се осећају као код своје куће само народи које је неколико векова грејала митологија да су они увек били Европа, а њихови суседи друге вере нису. Волтерова Европа, до источних граница католичког простора, једна је духовна целина. Не изгледа да је та Европа тророгих шешира пребродила све муке етничких неспоразума. У бившим југословенским републикама, сада сувереним државама, ако се то сме гласно говорити, пад комунизма је доживљаван на исти начин као у Немачкој: комунизам је тиранија као што је био нацизам. У Русији је немогуће комунизам раздвојити од осећања да је он донео ослобођење, да постоји ослободилачки антифашизам. Пад комунизма у Русији сматра се, барем то важи за постјељциновске владе, као почетак модернизовања. Не царује као у нас уверење да ће порушене фабрике сада изградити Европа. Нисмо слутили да са Европом можемо ићи назад, у левантински тип заједнице. Будимо се у туробном сазнању да све старе бољке европских народа постаје и у ЕУ. Мађари се понашају као да им је уједињена Европа дала мандат да обнове стару Угарску.

Побуна на Менхетну указује да је „нешто труло“ и у америчкој демократији?
- Филозоф Ноам Чомски је недавно послао поруку побуњеницима покрета „Окупација Волстрита“ да се САД више не могу руководити начелима демократије. Обе странке, Демократска и Републиканска, су странке бизниса, а не народа. Није у питању парламентарна демократија, него демократија којом велики амерички бизнис осваја све слободне народе света. Живимо у затишју пред буру. Ја не знам од чега ме је више страх, од затишја или од буре која ће једном доћи.

Да ли је криза западног капитализма унела промене у социјални систем, а те промене донеле нове ветрове у традиционалним односима великих сила око контроле целог света?
- Не верујем. Покрет „Окупација Волстрита“ личи ми на старе јадиковке, на већ виђено у побунама омладине у Европи и САД у мају и јуну 1968. На телевизијским вестима се лепо могло видети да у тим групама нема црнаца, или их је веома мало. Много је професора универзитета. Побуна на Менхетну до сада је једино убрзала повлачање трупа из Ирака и Авганистана. И то је велика ствар, али није одговор на питања која је капитализам свалио на цели свет. Где нема црнаца у Америци тамо нема ни правог отпора. Није у питању црни председник, него чињеница да он, својим декретима, не може мењати социјално стање. Док се старе социјалистичке партије, свуда у свету, баве оним што ради Тони Блер, шеф британских лабуриста и реализатор идеологије Трећег пута, дотле нема праве критике капитализма. Најреакционарнији министар спољних послова у модерној Француској Бернар Кушнер био је кандидат некадашње Социјалистичке партије.

Упркос кризи, и даље је амерички војни буџет већи од војног буџета свих других земаља заједно.
- Више од 60 одсто буџета за науку иде на истраживања у војне сврхе. Америка не зна да ли је из једног рата изашла или ушла у нови. Није у питању само социјална неправда, него чињеница да улазимо у цивилизацију људождера. ЕУ је успела само у војном уједињењу старе Европе, која и у новом стању остаје у старим бригама гложења око граница и како да се стара корупција назове новим именом. Не функционише Европа, него НАТО.

Говорили сте да нема Европе без Русије, о Европи до Сахалина. Да ли је Путинов Евроазијски савез зачетак једног таквог могућег пројекта у будућности?
- Мислим да је то прави пут уједињења Европе, која би имала неки савезни однос са овом државом руских земаља. Евроазијски савез покрива границе (Русија, Белорусија и Казахстан) руског народа. За стварање овог савеза недостаје још пристанак Украјине, чији је прави назив пре Октобарске револуције био Малорусија. Била је то традиционално руска земља, прва колевка руске државе - Кијевске Русије. Део Украјинаца се заглибио до границе докле је Волтер сматрао да се простире Европа. Тек кад пређе ту границу католичке Европе, Европа ће бити основа нове демократије у свету. То је неминовност, којој се и ми Срби морамо надати. Биће то тежак и дугорочан посао да се пређе граница двеју хришћанских цркава. Не етничка посебност, него верска нетолеранција одваја Украјину од Русије. Украјински националисти управо настоје да се украјински језик наново стандардизује на крајње западним дијалектима. Али то неће успети, па ће се историјска судбина повезаности са Русијом, у државном погледу, на крају и остварити.

Може ли мали српски чамац плутати непривезан за велику руску лађу?
- Не може. Ни цела Европа не може непривезана за велику руску лађу. НАТО је био војна алијанса против Русије. Он је то и данас. Остаће тако док Сједињене Државе, из рата у рат, не доживе пораз. Могу сломити независне државе свих малих народа на свету и онда липсати, јер је то неприродан, од историје отуђен, задатак Сједињених Држава. У овом мом одговору је врло јасно речено да је немогуће тежити уједињењу српске државе са пројектом Евроазијског савеза (Русија, Белорусија, Казахстан и нужно Украјина), јер је то руски етнички савез, а не словенски. Јасно је да Србија никада не може бити без Русије, јер би тиме одсецала - не само десну - него обе своје руке. Запад никада неће дозволити уједињење Срба у неком државном савезу са Русијом. Неминовност је да се ЕУ не може одржати као војни савез са Сједињеним Државама, против Русије. У том погледу је и наша везаност са Русијом реална и нешто очекивано.

Били сте несуђени „сведок-експерт“ одбране Слободана Милошевића у Хагу. Какав је био ваш однос према Милошевићу?
- Мој однос према Милошевићу је био однос према Србији. Био је први Србин кога је у државну политику увео народ, а не маршал Тито. Моја прва мисао, пошто је Југославија почела да се љуља, нешто пре 1990, била је - све што се уради, Београд остаје и даље главни град српског народа, Република Србија његова историјска матица.

У извесним стварима се са Милошевићем нисам слагао, као што је било питање Срба у Хрватској, али сам заиста дубоко уверен да је предаја Милошевића Хашком трибуналу била историјска грешка. Није он злочинац, него је злочин прихватање идеје Теодора Рузвелта, из 1919. да треба стварати „Лигу победника“, са једним међународним судом да кажњава непослушне. А непослушни су били словенски народи, Срби на првом месту.

Поред врлина умећа државништва, постоје и нека убеђења Слободана Милошевића која нису била само његова, него можда опсесија једне епохе. Веровао је у социјализам и, као дете, био убеђен да су западне демократске државе САД, Француска, Британија, наши вечни савезници.

Кажете да су његова убеђења, вера у социјализам, који је доживео слом, били и „опсесија“ једног времена.
- Сматрам да је пораз социјализма у САД значајнији него у Русији. Пре свега, због чињенице да је укинуо могућност да се у тој земљи више икада може јавити. Дивљање капитализма је најгоре економске последице оставило у Сједињеним Државама, у којима су два велика синдикална савеза успела да обезбеде основне социјалне тековине социјализма у свету: осмочасовни радни дан, одређено здравствено, пензијско и образовно осигурање, законом прописану цену рада - сатница и дневница. После Регана, полако се уводи „калифорнијска надница“, плаћање од ока, како послодавци плаћају рад на црно илегалних усељеника из Мексика. Ради повећања инвестиција, Реган је порески повластио богате који су почели да се богате неколико стотина пута више него радници. Све док се не врати социјална држава, каква је у историји победила после 1918, неће бити ни стабилности економског и политичког развоја. Само бивши фашисти социјализам називају тиранијом

Неретко сте своја научна становишта и интелектуална уверења саопштавали у медијима, јавност је све незадовољнија начином информисања?
- Ми данас немамо слободу информисања какву смо некада сањали да ћемо је добити. Све су новине и телевизијске станице у рукама страних корпорација. Остали су „Печат“ и „Вечерње новости“. У већини других листова и телевизијских студија постоје отресити, предани појединци који се не предају и пишу из своје главе, а све остало је инструментариј изградње друкчије свести и друкчијег јавног мњења. То се све може вештачки стварати, као свест детета које је у раном детињству предато новим родитељима и не зна одакле је дошло.


ЖИВОТНО ДЕЛО
Академик Милорад Екмечић (1928), професор опште историје света, јединствена личност међу српским историчарима, и у позним годинама научним студијама, предавањима, интервјуима, радом у редакцијама Српске енциклопедије и Енциклопедије Републике Српске служи предано своме народу и науци, као што је према Цицероновој речи „саветима, опрезношћу и беседама“ стари Катон служио Риму. Историјску синтезу Дуго кретање између клања и орања/Историја Срба у Новом веку (1492-1992), своје животно дело, Екмечић је завршио у осамдесетој. Наслов је позајмио из Андрићеве оцене српске историје, за коју вели да је најсажетија синтеза историје једног народа. Књига је први пут објављена 2008, и од тада доживела четири, а наредне године требало би да се појави и пето допуњено издање.

- Још ме једино греје разговор о тој мојој књизи - каже професор Екмечић.

Аутор: Милослав Рајковић

(Вечерње новости)

Британски политичар о српским колегама: Корумпирани клијенти ЕУ режима


Најџел Фериџ, британски политичар и један од лидера Британске независне партије, а тренутно посланик у Европском парламенту, рекао је за српске политичаре који безусловно теже Европској унији да су "корумпирани клијенти ЕУ режима". За ЕУ Фериџ каже да је малигна, луда, диктаторска творевина за коју би волео да се распадне.

 

Шта ви сви мислите, ко сте?, упитао је Фериџ европарламентарце

Најџел Фериџ је права ноћна мора председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза и председника Европског савета Ван Ромпеја. Његова главна мисија је укидање Европске уније. У интервјуу за "Ало!" он је рекао да се нада да ће се ЕУ распасти као и Југославија, али без рата.

 

Највећи губитнк распада ЕУ биле би владе држава чланица и држава које желе да уђу, каже Најџел и додаје да ће лоше проћи сви они који су заговарали ЕУ: партије, медији, институције, а посебно огромна администрација и бирократија у Бриселу.


Он сматра да је ЕУ "нефлексибилан, диктаторски, у најбољем случају обмањујући или у најгорем случају малигни и луди експеримент" коме Србија не би тебало да се прикључи, као ни било која нормална држава.


Политику Србије која се заснива на на принципу "и Косово и ЕУ" Фериџ је прокоментарисао кроз басну о псу и коски.

 
"Прича о Косову и политика ваших владајућих партија о тој теми ме подесћа на ону басну о псу који држи кост у устима и кад види своју рефлексију у реци, отвара чељуст и испушта кост како би зграбио њену рефлексију у реци. Тако губи своју кост у намери да ухвати другу, која не постоји. Тако ће и ваша влада посрнути у намери да врати Косово, а у ствари ће изгубити саму Србију", сликовито је појаснио британски политичар.

 

Најџел Фериџ је у недавној изјави за руске медије рекао да су политичари у Србији екстремно заинтересовани да уведу Србију у ЕУ зато што ће у том случају постати мултимилионери.


"Европска унија има превише туђег и свачијег новца који користи како би куповала лојалност политичара, цивилних институција и медија, чак и у најбогатијим земљама. Резултати су искривљени избори и корумпирани референдуми у свим земљама чланицама ЕУ. За ваше политичаре је изузетно атрактивно да Србију уведу у ЕУ и тако постану мултимилионери. Ипак, поставља се питање колико је то атрактивно за српски народ", образложио је Фериџ свој став.


Каже да није имао прилику да сретне ни једног политичара из Србије, али да му није ни жао, јер како каже "сви они који из Србије долазе у Брисел већ су корумпирани клијенти режима ЕУ. Ми нисмо заинтересовани за њих и они нису заинтересовани за нас".
Блер нас је обмануо!


О учешћу Велике Британије у бомбардовању 1999. године Најџел Фериџ каже да је Блер све обмануо да је у питању "хуманитарна интервеницја".


"Блер је тада тврдио да је напад на Србију 'хуманитарна интервенција', што очигледно није био случај. Ја сад постављам питање - па шта је онда то било? Истина је да су Американци тада асистирали и помагли ОВК да доведе хиљаде Ал Каидиних муџахедина и бораца из Авганистана на Косово. Када је Косово ухваћено у канџу ОВК и терориста, драгоцена рудна и минерална богатсва Косова продата су јефтино и за мале паре Џорџу Соросу. Тадашња америчка и ЕУ администрација само су желеле да униште Србију како би у будућности пала у замку евроинтеграција и чланства у ЕУ", тврди Фериџ.

 
Шта ви мислите да сте?


У једном од својих обраћања пред Европским парламентом, Фериџ је за кризу еврозоне и тренутно стање у европској заједници народа окривио баш лидере ЕУ. То обраћање, које је на Јутјубу названо "Шта ви мислите да сте?", Фериџ је завршио речима: "Још озбиљнија од еконономске пљачке је пљачка човековог идентитета, његове демократије, све што ће остати после тога су национализам и насиље. Остаје ми само да се надам и молим да ће ваш европројекат уништити тржиште пре него што се то деси".

Četvrtina građana EU nikad nije koristila internet


Četvrtina građana u Evropskoj uniji (EU) nikad nije koristila internet pokazalo je istraživanje Eurostata, koje je obuhvatilo građane EU starsti od 16 do 74 godine.

Istraživanje je pokazalo da 24 odsto građana Unije nikada nije pristupilo globalnoj mreži, prenosi BBC.

 

Eurostat navodi da je stanje, u odnosu na 2006. godinu, bolje i podseća da je pre pet godina, 42 odsto građana EU nije koristilo internet.

 

Rumunija je na vrhu ove liste, sa 54 odsto građana koji nisu nikad bili na mreži, a na kraju te liste je Švedska, samo pet odsto Šveđana nije pristupilo internetu.

 

Velika Britanija je zauzela šesto mesto od 27 država EU, sa 11 odsto onih koji nisu korisnici interneta. Podaci pokazuju da raste jaz između veb orijentisanog
severa u odnosu na siromašnije zemlje sa juga i istoka.

 

Digitalna agenda EU obavezuje da se broj onih koji ne koriste internet do 2015. smanji na 15 odsto.

 

Istraživanje Eurostata je obuhvatilo 214.580 građana, u 149.331 domaćinstava.

 

Prema objavljenim podacima, više od polovine građana EU koristi internet svaki dan, dok nešto više od dve trećine ispitanika koristi internet makar jednom sedmično.

 

U EU, muškarci nešto češće pristupaju globalnoj mreži, 75 odsto u odnosu na 65 odsto žena.

 

Istraživanje je obuhvatilo i broj domaćinstava sa pristupom internetu.

 

Tako se Holandija našla na vrhu liste sa 94 odsto, slede Švedska i Luksemburg, u svakoj 91 odsto i Danska 90 odsto.

 

Sa druge strane, samo 45 odsto bugarskih domaćinstava ima pristup internetu, a 47 odsto domaćinstava u Rumuniji.

 

U Velikoj Britaniji, pristup internetu ima 85 odsto domaćinstava, i ova zemlja se nalazi ispred Nemačke, Irske, Francuske i Španije.

 

Eurostat navodi i da je u porastu broj korisnika koji koriste brzi internet, oko 68 odsto domaćinstava širom EU, skoro dvostruko više u odnosu na 2006., kada je pristup brzom internetu imalo 30 odsto domaćinstava.

 

U elektronskoj trgovini, prednjači Velika Britanija gde je 82 odsto korisnika interneta kupovalo robu i plaćalo usluge putem interneta u proteklih 12 meseci.

 

U EU kao celini, 56 odsto korisnika interneta čita vesti onlajn, 54 odsto traži informacije koje su u vezi sa zdravljem, 53 odsto korisnika učestvuje u aktivnostima koje su u vezi sa društvenim mrežama, a 10 odsto je glasalo putem interneta ili učestvovalo u nekim onlajn savetovanjima.

Izvor: Blic

Kacin: Srbiji Evropa više nije priotritet 
Fonet | 18. 12. 2011. - 13:58h | Foto: Saša Maričić | Komentara: 15

Poruke koje u ovom trenutku stižu iz Beograda sugerišu da evropska politika nije više visoko na agendi političara u Srbiji, ocenio je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.

Baš u vreme kada je Hrvatska potpisala Sporazum o stupanju u Evropsku uniju, što je istorijski događaj i najveći poraz evroskeptičara u Evropskoj uniji, sledeća država, Srbija, kao da želi da izbegne evropsku agendu, rekao je Kacin u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.



On je dodao da prebacivanje krivice za nedobijanje kandidatskog statusa na Evropsku uniju, u kojoj ogromna većina članica iskreno i aktivno podržava Srbiju, ili, pak, na Nemačku, zaista nije na mestu.



Građani Srbije zaslužuju da čuju istinu i samo istinu iz usta svojih najviših predstavnika, smatra Kacin, i ponavlja da Evropska unija nije tražila od Srbije da prizna Kosovo, niti je to jednostrano činila bilo koja država-članica EU.



Razlog za ovakvu reakciju Jelka Kacina bile su izjave zamenika premijera i ministra policije Ivice Dačića, ali i predsednika Srbije Borisa Tadića da se u poslednjim
trenucima pregovora pred 9. decembar od Srbije tražilo priznanje Kosova kao uslov za dobijanje statusa kandidata za EU, navodi RSE.

Prema njegovim rečima, rasprava o rezoluciji 1244, povodom predstavljanja Prištine na međunarodnim skupovima, je "nepotreban pesak u oči srpskoj javnosti" i "priča koja ne vodi ničemu".



Naime, u Srbiji javnost uopšte ne zna da u ovom trenutku u Centralno-evropskom udruženju slobodne trgovine (CEFTA), predsedava Kosovo i do sada nijedan sastanak, nijedan događaj nije otkazan. Našli su uvek način da se ti događaji
dogode, da sudeluju države članice uključujući i Srbiju, rekao je on.



Povodom mogućih uslova za kandidaturu u martu Kacin je rekao da se "uvek traži jedno te isto, a to je dijalog sa Prištinom uključujući implementaciju dogovorenog".



Prema rečima Kacina, Srbija postaje sve dosadnija i dosadnija sa tim porukama okrivljavanja Evropske unije zbog nedobijanja statusa.



Kada se to ponovi dva puta, onda se kaže da se samo mlinu ili bukvi kaže dva puta, ali Srbija jednostavno ne čuje. Okrivljavanje Evropske unije, u kojoj ogromna većina članica iskreno i aktivno podržavaju Srbiju, jednostavno ne stoji i nije na mestu, istakao je on.

Balkan pred "carskim rezom"?

Region će biti podeljen "carskim rezom" na liniju koja je nekada delila Otomansku imperiju i Austrougarsko carstvo, istom linijom kojom su Balkan podelili Čerčil i Staljin, rekao Ivica Dačić.

Zamenik premijera Srbije Ivica Dačić izjavio je da će Balkan biti podeljen "carskim rezom" na liniju koja je nekada delila Otomansku imperiju i Austrougarsko carstvo, istom linijom kojom su Balkan podelili Vinston Čerčil i Staljin.
Dacic-tht.jpg

Dačić je rekao da na to ukazuju poslednje odluke Saveta EU, koje je nazvao "duboko pogrešnim".

Ministar je naveo da Srbija želi da uđe u EU ali da neke članice Unije postavljaju nemoguće uslove za članstvo, dok najveću podršku za očuvanje svojih nacionalnih interesa Srbija dobija od Rusije i Kine.

"Nisam siguran da li se Srbiji na putu ka pridruživanju EU iskreno postavljaju uslovi za kandidaturu za članstvo ili se postavljaju stalno novi uslovi da bi bila odbijena", rekao je Dačić vranjskim privrednicima u Skupštini Vranja.

Dačić je podsetio da je jedan od uslova bila saradnja sa Haškim tribunalom i da je Srbija uhapsila sve "koje su tražili", i da je Skupština Srbije donela Rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici.

"Izvinili smo se gotovo svim narodima bivše Jugoslavije. Donet je Statut Vojvodine, donet je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je verovatno najliberalniji u Evropi", rekao je Dačić.

Dačić je ponovio da se zajedno sa pridruživanjem EU postavlja i pitanje Kosova.

Dodao je da je u dijalogu Beograda i Prištine postignuto mnogo toga što je bilo teško za Srbiju, a neposredno pred donošenje odluke o dodeljivanju statusa kandidata postavljeno je pitanje regionalnog predstavljanja Kosova.

"Srbija je predložila i prihvata predstavljanje Kosova u okviru Rezolucije 1244. Priština to neće, a Evropa kaže 'morate da se dogovorite'. Pošto Albanci to ne prihvataju, Srbija je kažnjena, a onda kažu kako nisu tražili formalno priznavanje nezavisnosti Kosova", objasnio je Dačić vranjskim privrednicima stav Srbije, EU i Prištine.

Dačić je naveo da Srbija ne sme da se upušta u dve vrste ekstrema - da odustane od evropskih integracija ili da zbog ulaska u EU odustane od svojih nacionalnih interesa.

"Interes građana jeste da Srbija bude članica EU i u tom pravcu treba nastaviti, ali ne po cenu odustajanja od svojih nacionalnih interesa, pa čak i po cenu odustajanja od integracija. Dilema EU ili Kosovo je pogrešna. Neće Srbija propasti ako ne postane članica EU, neće propasti ni ako stvari oko Kosova pođu u lošem pravcu", rekao je Dačić.

Билд: Државна безбедност Немачке финансирала неонацисте
   PDF    Штампа    Ел. пошта
недеља, 18. децембар 2011.

БЕРЛИН – Служба државне безбедност Немачке је изгледа делом финансирала неонацисте који су осумњичени за убиства и атентате у последњих 10 година, указују подаци до којих су дошли медији у Немачкој, које преноси радио Дојче веле.

Институција за заштиту Устава, како се у Немачкој зове Служба државне безбедности, наводно је признала да је директно уплатила новац такозваној „нацистичкој тројци” из Цвикауа, пише немачки лист „Билд ам зонтаг”, а преносе агенције и друга онлајн издања немачких новина.

Реч је о више од 2.000 евра које је тајна служба преко посредника дотурила тројци из Цвикауа, како би могли да набаве лажне пасоше. „Билд ам зонтаг” се позива на изјаве једног агента који се 6. децембра појавио пред контролном комисијом парламента у Тирингији.

Агент је изјавио и да је Институција за заштиту Устава у Тирингији на основу прислушкиваних телефонских разговора сазнала да је групи из Цвикауа хитно потребан новац за пасоше.

(Танјуг)

Najsiromašnije mesto u EU nalazi se u...

Zapuštene njive, prazni putevi, uništene kuće i ruinirane škole - to je slika Jakimova, na severozapadu Bugarske, zvanično najsiromašnije oblasti u Evropskoj uniji.




- Gotovo da nema parametra po kome ovaj region nije na poslednjem mestu, kako u Bugarskoj, tako i u Evropskoj uniji. Slika nije nimalo ružičasta - izjavio je Nikolaj Nankov, zamenik ministra ra regionalni razvoj.

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina ovo područje je imalo razvijenu industriju, ali se roba proizvodila samo za tržište Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć, koji se nalazio pod dominacijom Sovjetskog Saveza.

 
Ali, kada je pala gvozdena zavesa fabrike su zatvorene. Od tada su i ljudi ovde prava retkost, a odliv i starenje stanovništva bili su pogubni za male gradove, a pre svega sela.




Nekada prepune škole, impozantne crkve i ogromni kolhozi postepeno su propadali i danas su ruinirani. Trenutno je poljoprivreda glavna privredna grana u ovom kutku plodne dunavske doline, ali zbog zastarele tehnike prinosi su niski.

- Nekada je ovo bilo veliko selo sa 9.000 ljudi, ali sve je otišlo dođavola. Srce me boli za naše selo, srce me boli za Bugarsku, za moju unuku miljenicu koja je emigrirala u Italiju, u potrazi za poslom! Nadam se da će nam se deca jednoga dana vratiti - kaže 77-godišnji Nikola Georgijev iz Jakimova, koje je udaljeno oko 100 kilometara južno od Sofije.



Sada u selu živi jedva 2.000 duša. Nezaposlenost u celom području, sa oko 4.300 stanovnika, dostigla je u septembru 54,6 odsto, što je najviša stopa u Bugarskoj.  Posla nema ni u obližnjim gradovima Montani i Vraci, niti u Vidinu, gde jedino visoki fabrički dimnjaci na davno zatvorenim fabrikama podsećaju na nekad razvijenu industriju.




- Kakva deca? Ovde nema dece - kaže 61-godišnji Detelin Andrejev dok stoji ispred propale škole u selu Vojnica, kod Vidina.

Slika je još turobnija na zapadu regiona, na granici sa Srbijom.




- Nemamo prodavnicu. Deca nam povremeno donose hranu i provere da li smo živi. Autobus dolazi utorkom i četvrtkom i ponekad doveze lekara - priča 70-godišnja Nadežda Peševa iz sela Čičil.




Na pitanje novinara šta se dešava ako se razbole nekog drugog dana, starica kaže:

- Odlazimo kuda svi na kraju odlazimo: Bogu Ocu - kaže i prstom pokazuje na seosko groblje.

Izvor: Blic

---

Jos jedan od brojnih dokaza da su Bugarska i Rumunija u EU iskljucivo iz politickih razloga.

Fotogrfija na vozačkoj sa cediljkom na glavi

Izvor: Deutsche Welle

Saab files for bankruptcy in Sweden

izvornik "BBC News" , današnji datum (ovde)

   


Troubled Swedish carmaker Saab has filed for bankruptcy after failing to secure fresh funds from potential Chinese investors.

General Motors (GM), which owns part of Saab, did not want Chinese carmakers accessing technology licences.

Production has been suspended at Saab's main plant in Trollhattan, Sweden, since April as the company has struggled to pay its suppliers.

Workers have complained that they have not been paid since last month.

'Insolvent'
Saab had been in takeover talks with several Chinese companies, including Zhejiang Youngman Lotus Automobile.

The Swedish carmaker said the breakdown of these talks - following the intervention of GM - left it will little option but to file for bankruptcy.

"After having received the recent position of GM on the contemplated transaction with Saab Automobile, Youngman informed Saab Automobile that the funding to complete the reorganisation of Saab could not be concluded," the carmaker said.

"The board subsequently decided that the company, without further funding, will be insolvent, and that filing bankruptcy is in the best interests of its creditors."

Saab Chief Executive Victor Muller described GM's decision to veto the investment from China as "the last nail in the coffin of this beautiful company".

However, he said there was still hope that the company could be saved.

"There are parties out there that have expressed an interest in pursuing a possible acquisition of Saab from bankruptcy," he said.

Last week, the Dutch financial market regulator halted trading in Saab shares.

Earlier this month, a Swedish court told Saab's owners to come up with a credible rescue plan or else enter bankruptcy.

General Motors sold Saab in 2010 to Dutch luxury carmaker Spyker - now renamed Swedish Automobile - but the US automotive giant remains a stakeholder and a supplier.