u drugom sv ratu ameri i englezi naneli mnogo veću štetu nemačkoj, i donirali su tek toliko da bi ekonomija mogla da stane na nogu...
jeste da su nemci onda bili "loši momci", ali ne zaboravimo da i mi smo bili za njih "loši momci".
stvar je u mentalitetu, mi nismo nemci.
mogu oni da doniraju i 500 milijardu evra za godinu dana, od srbije opet neće biti ništa, nego dedinje će izgledati kao dubai...privatne vile, palate i hoteli...

Ekstremno nepoželjna stranka

Nemačka Nacional-demokratska partija ne može da pronađe mesto za održavanje partijskog kongresa. Opštine čine sve da ekstremiste i neonaciste spreče da im budu "gosti", zbog čega je šef te partije zatražio pomoć predsednika nemačkog Bundestaga Norberta Lamerta.

Šef Nacional-demokratske partije (NDP) Udo Fojgt zatražio je podršku i pomoć od predsednika nemačkog Bundestaga Norberta Lamerta, pošto ta stranka ima problem da pronađe mesto za održavanje partijskog kongresa.
NPD527.jpg

Naime, reč je o ekstremno desnoj partiji, zbog čega opštine čine sve da ekstremiste i neonaciste spreče da im budu "gosti".

Fojgt je, kako piše Berliner morgenpost, priznao da mu je iz godine u godinu sve teže da nađe mesto za partijski kongres i u pismu Lamertu naveo da je NPD ove godine na 53 mesta tražila prostor i da je na svim mestima bila odbijena.

NPD je u traženju prostora za svoje kongrese imala problema u više nemačkih pokrajina, a 2008. i 2010. godine je bavarski grad Bamberg, posle izgubljenog sudskog procesa, morao da prihvati desničarski kongres.

Nacional-demokratska partija, čiji poslanici sede u nekoliko istočnonemačkih pokrajinskih skupština, osnovana je pre četrdesetak godina i već drugu deceniju je vodi bivši vojnik Bundesvera, diplomirani politikolog Fojgt.

U Nemačkoj se godinama lome koplja o pitanju zabrane NPD-a. Zabrana je propala u vreme kancelara Gerharda Šredera, čija vlada je podnela zahtev za zabranu. Pred Saveznim ustavnim sudom postupak zabrane NPD-a propao je tada iz formalnih razloga.
NPD-527.jpg

Савет Европе доделио Борису Тадићу награду за допринос помирењу на Балкану и интеграцији Србије у ЕУ
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 02. новембар 2011.

СТРАЗБУР - Савет Европе доделио је председнику Србије Борису Тадићу годишњу награду Север-Југ у знак признања за његов допринос помирењу на Балкану и интеграцији Србије у ЕУ.

"Награда за Север припала је Борису Тадићу, председнику Србије, у знак признања његовом политичком залагању за помирење на Балкану и интеграцију његове земље у процес изградње Европе", саопштио је СЕ.

У саопштењу се, такође, наглашава да је Тадићев допринос у подршци међународној правди био је одлучујући фактор у хапшењу у изручењу последње двојице хашких оптуженика, Ратка Младића и Горана Хаџића.

Поред председника Србије, овогодишња добитница је Сојхајр Белхасен, председница Међународне федерације за људска права из Туниса.

Белхасен, како се наводи, награду добија као признање за дугогодишњу посвећеност борби за људска права у свету и права жена у земљама у развоју.

"Њен пут је и пример и симбол значајне улоге коју жене играју у историјским променама у арапском свету 2011. године," саопштио је СЕ.

Ова награда се од 1995. године додељује двема личностима за унапређењу људских права, развој интеркултурног дијалога и јачање солидарности севера и југа.

Тадићу и Белхасеновој ће награду уручити председник Португалије у Лисабону на пролеће 2012. године у присуству генералног секретара СЕ и других званичника, наведено је у саопштењу СЕ.

(Танјуг)

Koja mu je ovo po redu od kako je opošljen na konačnom razvaljivanju Srbije ?

bog sveti zna samo nek mu je upamet,da su i slobu kandidovali za nobelovu nagradu za mir pre nego ga prozvaše balkanskim kasapinom 

Блиц: Немачка поручила да Србија има 30 дана да се врати дијалогу с Приштином
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 09. новембар 2011.

Србија има шансе да добије статус кандидата само уколико реши проблем прелаза на северу Косова и обнови дијалог са Приштином. И мада су услови Немачке много дужи, дипломатски извори “Блица” у Бриселу и кругови блиски председнику Србије кажу да би Берлин био спреман да их ублажи, уколико се уклоне барикаде а Београд и Приштина врате за сто. Шансе да се добије и датум за почетак преговора више уопште не постоје.

За тачно месец дана Европски савет ће одлучивати о препоруци Европске комисије да се Србији да статус кандидата, а још је неизвесно да ли ће власт у Београду успети да испуни два главна услова из препоруке.

У владајућој коалицији рачунају да пут ка испуњењу води преко нове Декларације о Косову и Метохији у којој се Срби са КиМ позивају да у свим активностима сарађују са представницима владе, скупштине и међународне заједнице и којом се потврђују сва досадашња постигнута решења у дијалогу са привременим институцијама у Приштини.

(Блиц)

Никола Саркози: За Србију и регион нижи степен чланства у ЕУ
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 11. новембар 2011.

БРИСЕЛ - Европска унија је пред темељитим променама свог устројства и текућих политика, што су обнародовали немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Никола Саркози који је ставио до знања да ће земље Западног Балкана бити примљене у нижи степен чланства ЕУ.

Ако Србија, Црна Гора и можда Македонија уопште почну преговоре о чланству с ЕУ крајем идуће године, проћи ће бар шест, седам година док не дођу до прага Уније, а дотле ће се и ЕУ без сумње преобразити у новом устројству, оценили су европски дипломатски извори у "засад једином могућем осврту" за агенцију Бета.

Европска комисија је у четвртак у Бриселу потврдила да се овакав сценарио разматра, али је указала на оцену председника Комисије Жозеа Мануела Бароза да би раздвајање чланица ЕУ у различите степене интеграције значило да се јако отежава могућност за улазак у еврозону, што би представљало и непосредан економски ударац неким чланицама.

Канцеларка Меркел је, међутим, упозорила да оваква ЕУ не може преживети и да су нужне структурне реформе, док је Саркози саопштио да без брже интеграције неће бити ни евра и зато се ЕУ мора даље развијати "у две брзине", пошто са можда 35 будућих чланица, пријемом западнобалканских земаља, не могу сви напредовати најбржом "првом брзином".

(Бета)

Дојче веле: Економски сумрак у Европи
   PDF    Штампа    Ел. пошта
петак, 11. новембар 2011.

Привредни опоравак и раст у Европи као и бруто друштвени производи земља чланица су у стагнацији, а очекује се да се овакав тренд настави и у 2012 години. Из Брисела стиже „последњи позив на буђење“.

„За сад, изгледи за европску економију су, нажалост, мрачни. Та прогноза је последњи позив на буђење. Привредни опоравак у Европи је у стагнацији и постоји ризик од нове рецесије уколико се не предузму одлучне акције“, изјавио је комесар за економију Европске уније Оли Рен представљајући последња предвиђања Европске комисије када је у питању економска ситуација у Европи. Претходно је Рен, инспирисан „мрачним бројкама“, направио и „мрачну шалу“, замоливши присутне на конференцији у Бриселу да „не убијају гласника“ рекавши да се „нада да ће доћи дан када ће моћи да донесе и добре вести“.

Нова рецесија на помолу?

Забринутост због дужничких криза у неким чланицама евро-зоне, заједно са погоршањем глобалних економских услова, посебно видљивим од маја ове године, у Европи су довеле до пада поверења како у области инвестиција, тако и у потрошачком сектору.

„Као резултат тих трендова, изгледи за раст бруто друштвеног производа (БДП) и у ЕУ и у евро-зони умањени су у другој половини ове године, а такав тренд се очекује и у 2012. Сада се предвиђа да ће БДП стагнирати, док ће у неким земљама чланицама чак бити смањен“, рекао је Рен.

Последње прогнозе говоре да се до краја 2011. очекује смањење привредног раста у Европској унији од 0,1 одсто. У 2012. очекивани привредни раст био би тек око 0,6 процената, док ни у 2013. он неће прелазити 1,5 одсто. У Бриселу се тако могло чути да због неуобичајено високе несигурности у примени неких од кључних мера за излазак из кризе, није искључна ни рецесија праћена даљим нестабилностима на финансијским тржиштима.

Упозорење за Белгију, Кипар, Мађарску, Малту и Пољску

Иако је због раста цена енергената и хране у 2011. у Европској унији дошло и до скока инфлације, очекивања су да ће она у 2012. пасти испод два процента. Ту, једну од ретких позитивни вести коју је изнео комесар Рен, убрзо је засенила следећа негативна:

„Незапосленост, нажалост, није предвиђена да падне у ЕУ у наредном периоду, а чак може доћи и до њеног привременог пораста. У том сектору, очекује се да разлике између земаља чланица остану велике“, објаснио је Рен.

Иако Европска комисија очекује да ће фискални дефицити земаља чланица у наредном периоду бити у паду, са просечних 4,7 одсто у овој на 3,9 процената у следећој години, Брисел је данас (10.11.) ипак посебно упозорио Белгију, Кипар, Мађарску, Малту и Пољску да доведу своје финансије у ред и смање буџетске трошкове.

(Дојче веле)

tutu papa 

Колико дугује Европа

Опоравак и раст у стагнацији, незапосленост у порасту, прети рецесија. Успоравање у САД, раст Кине најспорији последње деценије.



Брисел, Лондон – Привредни опоравак и раст у Европи као и бруто друштвени производи земља чланица ЕУ у стагнацији су, а очекује се да се овакав тренд настави и у 2012, извештава радио Дојче веле

„Изгледи за европску економију су, засад, нажалост, мрачни. Та прогноза је последњи позив на буђење. Привредни опоравак је у стагнацији и постоји ризик од нове рецесије уколико се не предузму одлучне акције”, изјавио је комесар за економију ЕУ Оли Рен.

Представљајући последња предвиђања Европске комисије о европској економској ситуацији, Рен је, инспирисан „мрачним бројкама”, направио и „мрачну шалу”: замолио је присутне на конференцији у Бриселу да „не убијају гласника” рекавши да се „нада да ће доћи дан када ће моћи да донесе и добре вести”.

Забринутост због дужничких криза у неким чланицама еврозоне, заједно са погоршањем глобалних економских услова, посебно видљивим од маја ове године, у Европи су довеле до пада поверења како у области инвестиција, тако и у потрошачком сектору.



„Као резултат тих трендова, изгледи за раст бруто друштвеног производа и у ЕУ и у еврозони умањени су у другој половини ове године, а такав тренд се очекује и у 2012. Сада се предвиђа да ће БДП стагнирати, док ће у неким земљама чланицама чак бити смањен”, рекао је Рен.

Последње прогнозе говоре да се до краја 2011. очекује смањење привредног раста у ЕУ од 0,1 одсто. У 2012. очекивани привредни раст био би тек око 0,6 процената, док ни у 2013. неће прелазити 1,5 одсто. У Бриселу се могло чути да због неуобичајено високе несигурности у примени неких од кључних мера за излазак из кризе није искључена ни рецесија праћена даљим нестабилностима на финансијским тржиштима.

Саветници немачке канцеларке Ангеле Меркел прогнозирају успоравање темпа раста БДП Немачке у 2012. години на 0,9 процента са 3,0 одсто у 2011.

Иако је због раста цена енергената и хране у 2011. у ЕУ дошло и до скока инфлације, очекивања су да ће она у 2012. пасти испод два процента. Ту, једну од ретких позитивни вести коју је изнео комесар Рен, убрзо је засенила следећа негативна:

„Незапосленост, нажалост, није предвиђена да падне у ЕУ у наредном периоду, а чак може доћи и до њеног привременог пораста. У том сектору, очекује се да разлике између земаља чланица остану велике”, објаснио је Рен.

Иако Европска комисија очекује да ће фискални дефицити земаља чланица у наредном периоду бити у паду, са просечних 4,7 одсто у овој на 3,9 процената у следећој години, Брисел је јуче посебно упозорио Белгију, Кипар, Мађарску, Малту и Пољску да доведу своје финансије у ред и смање буџетске трошкове.

Последице европске дужничке кризе ће бити суровије него што се то раније мислило, требало би очекивати глобално успоравање економског раста, а рецесија у многим земљама еврозоне ће бити неизбежна, сматра водећи економиста банке Сосијете женерал Мишала Маркисен.

Нови гувернер Европске централне банке Марио Драги је прошле недеље запрепастио аналитичаре директном изјавом да постоји велика вероватноћа „меке рецесије” у земљама еврозоне до краја 2011.

Број европских инвеститора уверених у неизбежну поновну рецесију у догледној будућности порастао је у четвртом кварталу на 70 одсто са 40 процената у трећем и 21 одсто у другом, закључак је анкете коју је спровела агенција „Фич рејтинг”, преноси Ројтерс.

Анкетом „Фича”, завршеном крајем октобра, обухваћени су инвеститори који управљају активом са фиксним приносом од 5,6 билиона долара.

„Фич” је у октобру драстично погоршао процену светског економског раста у 2011. и 2012. години и ревидирао наниже прогнозу бруто домаћег производа земаља БРИК (Бразил, Русија, Индија и Кина).

Темпо економског раста САД ће успорити са 1,8 одсто у овој на 1,4 процента у идућој години.

БДП Кине ће да се увећа 9,2 одсто у овој и само 8,1 процента у 2012. години, што ће бити најспорији раст у последњој деценији, оцењује Сосијете женерал.


Izvor: Politika