нису их довољно сравнили са земљом...требали су их све поубијати плус мађаре,чехе,словаке,естонце,летонце и осталу нацистичку братију...све су их требали потаманити

Da se ne zaboravi 

Plus Poljake, FInce, Svedjane, Francuze, Baske, Moldavce, Rumune, Karavlahe... 
Dal sam zaboravio nekog 

Pa imas sad vasi novci pa gradi i odrzavaj. Eto bolji putevi su ti u Madjarskoj pa lepo ako zalis sto si rupa u rupi ti idi malo navozikaj se da te mine zelja........

Pad podrške za put u Evropsku uniju
Ivana Mastilović Jasnić | 05. 10. 2011. - 02:02h | Komentara: 151

U poslednja tri meseca raspoloženje građana kada je reč o ulasku Srbije u Evropsku uniju opalo je za sedam odsto. Pojedini potezi koje su vukli evropski zvaničnici, pre svega kada je reč o Kosovu, uticali su na to da podrška javnog mnjenja padne na najniži nivo još od 2000. i demokratskih promena.

Prema poslednjim istraživanjima, samo 46 procenata građana podržava evropske integracije, dok je čak 37 odsto protiv.

Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić kaže za „Blic” da održavanje raspoloženja građana tokom velike krize jasno govori da je isključivi krivac za trenutni opadajući trend odluka malog broja zemalja da podrži jednostrane akte prištinskih vlasti na severu Kosova.

- Svako odustajanje od dijaloga ima dve žrtve: ljude na Kosovu i evropsku ideju u Srbiji. Zato očekujem da će podrška evropskoj ideji u Srbiji u nedeljama pred nama još više opadati - navodi Đelić.

On ističe da u anketama najviše brine podatak da ubrzano nestaje „mukotrpno izgrađeni konsenzus oko ulaska u EU”.

Predsednica Nacionalnog odbora za praćenje hrvatskih pregovora s EU Vesna Pusić kaže za „Blic” da je pad podrške evropskih integracija u ovom periodu očekivan, da je Hrvatska prošla kroz slično iskustvo, kao i da je za očekivati da će raspoloženje još padati kada pregovori sa EU počnu budući da ljudima tada ceo proces izgleda komplikovano.



Na raspoloženje, kaže, utiču i sociopsihološki elementi. Ljudi, tvrdi Pusićeva, često kažu: „Ako neće oni nas, nećemo ni mi njih.”

- Kada je marta 2005. Hrvatska trebalo da počne pregovore, zbog Gotovine koji je tada bio u bekstvu, čitava stvar je prolongirana.

U naredne dve nedelje raspoloženje građana palo je za čak 20 odsto. Međutim, kada smo u oktobru iste godine počeli pregovore, u roku od 10 dana podrška je skočila za 18 odsto - navodi ona.

Analitičar Đorđe Vuković slaže se da je situacija na Kosovu uticala na rezultate poslednjeg istraživanja.

- Sve teme, od saradnje sa Hagom do Kosova, u srpskoj javnosti posmatrane su kao ultimatum. Političke elite stvaraju predstavu da smo mi eto sve uradili, ali da nas neko iz Evrope sputava. Kada političari postave stvari tako da se borba protiv korupcije, hapšenje ratnih zločinaca posmatraju kao nešto što se čini zbog Evropske unije, onda je neraspoloženje ljudi potpuno razumljivo - navodi Vuković.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/281129/Pad-podrske-za-put-u-Evropsku-uniju


Da,desava se to kad te neko 20 godina kara bez razloga...

а шта су ако нису ултиматум препоштени АНАЛитичару?

Џозеф Штиглиц: Еврозона се може распасти
   
петак, 07. октобар 2011.

Нобеловац Џозеф Штиглиц каже да постоји велика шанса да се еврозона распадне ако се и даље инсистира на мерама штедње као решењу за постојећу рецесију. 

Штиглиц који је и професор на Колумбија универзитету у свом коментару објављеном на ББЦ наводи како међу економистима постоји широки консензус да би најбољи начин да се то спроведе био излазак чланица из северне Европе из еврозоне јер би то било најбезболније прилагођавање.

Ипак, није вероватно да ће се то догодити, већ превладавају ставови да ће еврозону напустити неке слабије чланице, што ће довести до "врло великих траума" на глобалним финансијским тржиштима, попут замрзавања кредитирања, упозорава Штиглиц. Штиглиц сматра да ће се еврозона "готово сигурно распасти" ако Европа настави да инсистира на мерама штедње попут оних које имплементира Немачка, без пружања помоћи земљама у тешкој економској ситуацији као што је Грчка.

Међутим, ако се осигура новац за земље у проблемима, еврозона "може преживети", барем "на неко време", написао је нобеловац.

Штиглиц сматра да је договор о стабилности и расту еврозоне, којим су договерени нивои државног дуга, дефицита и инфлације, пре био "пакт за рецесију" него пакт за раст, зато што је "ограничавање дефицита у време шока рецепт за рецесију", а управо то Грчка сада осећа на својој кожи.

"Питање је увек било да ли ће (еврозона) бити дорасла задатку када се појави криза", пише Штиглиц и додаје да по његовом мишљењу "порота још није одлучила".

Врхунски економист похвално се изразио о плану помоћи који су чланице еврозоне договориле у септембру рекавши да је то био "прилично добар споразум" који је препознао да Грчкој треба помоћ за раст, али проблем је у томе што договор није попраћен новцем, а процес ратификације је спор.

Због тога основни проблем дужничке кризе још није решен, а Штиглиц каже да ће за његово решавање европски фонд за финансијску стабилност морати или да буде повећан или да добије прилику да сам позајмљује новац, док ће у дужем року нужно бити и издавање заједничких обвезница еврозоне.

"Проблем еврозоне је у томе што су мислили да им као део оквира за функционисање треба ограничавање дефицита, а то је једноставно била погрешна анализа", наглашава Штиглиц те подсећа да су Ирска и Шпанија пре кризе имале вишак и веровале су да ће им то што имају ограничене дефиците бити довољно да заштите привреду, што је "једноставно било погрешно".

Штиглиц је нагласио да не критикује споро увођење плана помоћи Грчкој договореног у септембру, већ чињеницу да ништа није учињено у 10 година које су претходиле кризи.

Упоређујући функционисање евра и америчког долара, нобеловац каже да је један од разлога зашто долар успешно функционише у свих 50 савезних држава то што постоји заједничка фискална власт и висок ниво миграције и да су "вољни да допусте да се, на пример, Северна Дакота испразни".

С друге стране, каже Штиглиц, Европа нема заједничку фискалну власт, миграције су теже, а већина земаља не би била спремна да прихватити одлазак комплетног становништва, што значи да не постоји оквир за ефективну заједничку валуту.

Банкрот Грчке није неизбежан

Штиглиц сматра да банкрот Грчке није неизбежан, уз услов да јој еврозона осигура довољно помоћи за привредни раст. "Грчка има велики потенцијал за раст", написао је Штиглиц о Грчкој и додао да ће презадужена чланица еврозоне моћи да расте и враћа своје дугове ако "европа створи довољно новца".

Угледни економиста упозорава, међутим, да до сада није видео помоћ за раст, него само помоћ за "крпљење" прекомерног дефицита, због чега није "јако оптимистичан" по питању могућности да се Грчка спаси од банкрота.

(SeeBiz)

Preporuka u poslednji čas
Radio-televizija Srbije

Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije je završen i u osnovi pozitivan, ali preporuka o kandidaturi i početku pregovora još nije formulisana, saznaje Tanjug u sedištu Evropske unije.

"Kad je reč o Srbiji, mišljenje će biti sastavljeno u poslednji čas, pred zvanično objavljivanje", u sredu 12. oktobra u Briselu, rekao je Tanjugu evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman.

"Političke konsultacije su još u toku", objasnio je neimenovani diplomata, ali je ocenio da će Evropska komisija najverovatnije preporučiti da Srbija dobije status kandidata.

Kad je reč o Izveštaju o napretku naše zemlje, taj dokument, prema diplomatskim izvorima Tanjuga, daje povoljne ocene u pogledu saradnje sa Haškim tribunalom, borbe protiv organizovanog kriminala i unapređenja regionalne saradnje.

Pored toga, pohvalno se ocenjuju i napori Srbije da uskladi svoje zakonodavstvo prema EU standardima.

Kandidatura Srbije je do skora takođe bila gotova stvar, ali su nedavni događaji na severu Kosova, kod prelaza Brnjak i Jarinje, naveli pojedine zemlje da do poslednjeg trenutka preispituju svoj stav, rekli su diplomatski izvori.

U Briselu preovladava mišljenje da Srbija ne bi smela da podržava postavljanje barikada. Pojedine zemlje, koje imaju svoje vojnike u okviru međunarodnih snaga na Kosovu, loše su reagovale na ranjavanje pripadnika Kfora.ž

Agencija Beta prenosi, pozivajući se na diplomatske izvore da posebno Nemačka i Velika Britanija traže da se najpre na "nepovratni kolosek stavi sređivanje odnosa Beograda i Prištine".

Zbog toga su spremne da do kraja zategnu ne samo odobravanje datuma pregovora o članstvu, već donekle i sam status kandidata.

Iako s oprezom, izvori u Briselu su preneli i "razmišljanja ne samo u Evropskoj komisiji" da se možda predloži i uslovno određivanje datuma pregovora, s tim da Srbija kroz nekoliko meseci dokaže da je ostvaren bitan napredak u odnosima s Kosovom, u čemu EU svesrdno želi da pomogne.

S obzirom na to da ga nisu priznale sve članice EU, Kosovo se u izveštaju ne navodi kao nezavisna zemlja, već kao "teritorija", u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.

U izveštaju se ukazuje na tešku ekonomsku i bezbednosnu situaciju u pokrajini, a konstatuje se i da Brisel "veoma ozbiljno" uzima optužbe o trgovini ljudskim organima iznete u izveštaju sprecijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija.

Priznavanje samoproglašene nezavisnosti u Prištini nije nikako zvaničan uslov zato što pet članica EU ne priznaje Kosovo, ali među uslovima za dobijanje statusa kandidata stoji i "sređivanje odnosa" s Prištinom i "dobra regionalna i susedska saradnja", objasnili su izvori u EU.


http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/970288/Preporuka+u+poslednji+%C4%8Das.html

Turska nije spremna na kompromis oko članstva u EU
Politika
Cilj Turske je da postane punopravni član Evropske unije i druge opcije ne dolaze u obzir, izjavio je turski ministar za evrointegracije Egemen Bagis povodom najnovijeg izveštaja Evropske komisije u kojem se ta zemlja kritikuje zbog loših odnosa sa Kiprom.

„Puno članstvo u Uniji je jedini cilj Turske i nikakvi drugi ciljevi ne mogu se prihvatiti. Nadamo se da će EU uskoro prevazići svoje 'pomračenje uma'“, rekao je Bagis na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

U najnovijem izveštaju Evropska komisija je kritikovala Ankaru što nije uradila dovoljno za normalizaciju odnosa sa Republikom Kipar, koja je član EU.

Turska se takođe poziva da izbegne zaoštravanje krize oko istraživanja prirodnog gasa u vodama istočnog Mediterana, što bi moglo još više da udalji Ankaru i Nikoziju.

Komesar za proširenje EU Štefan File je istakao da u pristupnim pregovorima nije učinjen napredak za više od godinu dana.

„To je izazva frustracije na obe strane”, istakao je on, prenele su novinske agencije.

Turska je stekla status kandidata za ulazak u EU 1999. godine a počela pristupne pregovore 2005, ali dosad nije nije postigla vidljiviji napredak.

Francuska i Nemačka smatraju da „Turskoj nije mesto u Evropi” i da EU s njom treba da sklopi „privilegovano partnestvo”, a ne punopravno članstvo.

Približavanje Ankare Briselu otežava i to što Ankara ne priznaje Republiku Kipar, već samo samoproglašenu tusrku državu na tom mediteranskom ostrvu.


http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Turska-nije-spremna-na-kompromis-oko-clanstva-u-EU.lt.html