Зашто мрзе Е.У. ? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Премијер Виктор Орбан, божићно обраћање мађарској нацији

У ишчекивању смо великог благдана кршћанскога свијета. Ишчекујемо дан рођења нашег Господина, Исуса Криста. Док у тишини чекамо, уздижу нам се погледи, заборављамо нашу свакодневицу, а наши духовни хоризонти бивају све шири. У таквом изванредном духовном стању способни смо и резимирати протеклу годину те промислити што ће нас у свијету задесити сљедеће године.

Ми, Еуропљани – признали то или не, били тога свјесни или не – живимо културу која је уређена по учењу Исуса Криста. Цитирао бих некадашњег мађарског премијера Јожефа Анталла: “У Еуропи је и атеист кршћанин“. Ми, Мађари се с правом називамо кршћанском нацијом. Наш материњи језик, језик помоћу којег се споразумијевамо и уз помоћ којег смо изградили нашу реалност није у сродству нити са једним еуропским језиком. Посљедице тога имају и своју вриједност.

Бабитс Михáлy нас је научио да је мађарски дух настао из споја нашег карактера који смо донијели са истока и западне кршћанске културе. Можемо додати да је из тог споја настао и наш начин промишљања и наш поглед на свијет. Тај дух нам је међутим, некада доносио и потешкоће, неразумијевање, усамљеност, а понекад и осјећај отуђености. Унаточ свему, у ових тисућу година задржали смо наш кршћански идентитет и вјеру – и то овдје, у самом срцу Еуропе. Од почетака до данас стојимо иза наше културе и материњег језика и можемо бити поносни што смо кроз тисућу година доприњели уздизању Еуропе.

У еванђељу по Марку, Кристова друга заповијед гласи: “Љуби ближњега свога као самога себе.“

У Еуропи се у посљедње вријеме ова Кристова заповијед често спомиње. С тиме нам желе наметнути осјећај кривње што унаточ нашем кршћанском подријетлу не желимо, дапаче не допуштамо насељавање милијуна људи из других крајева свијета у Еуропу.

Међутим, они заборављају други дио заповиједи. Осим што љубимо ближњега свога, љубимо и себе саме. Љубити самога себе значи чувати и стајати иза онога тко смо и што смо. Љубити самога себе значи и љубити своју домовину, нацију, обитељ, мађарску културу и еуропску цивилизацију. У оваквим оквирима се рађа наша слобода – мађарска слобода.

Стољећима смо живјели знајући да је мађарска слобода залог еуропској слободи. С тим послањем смо се супротставили освајањима Османског царства, то послање је дало мач у руке Петефију и то послање је дало храбрости јунацима мађарске протукомунистичке револуције из 1956. Устав нам говори сљедеће: “Поносни смо што је Свети Стјепан прије тисућу година поставио мађарску државу на чврсте темеље, те је учинио дијелом кршћанске Еуропе. Признајемо улогу кршћанства у очувању нације“.

Границе наше самобитности једнаке су кршћанству као извору нашег поноса и снази нашег опстанка. Кршћанство представља и културу и цивилизацију. У њој живимо. Није битно колико нас одлази у цркву или колико их је искрених од оних што се моле. Култура је реалност наше свакодневице. Начин комуницирања, понашања, колико смо пуни разумијевања према другима, како се опходимо једни према другима, како ступамо на овај свијет и како с њега одлазимо. Еуропском човјеку кршћанство даје морална ограничења у свакодневном животу. У дилемама свакодневице, оно ће нам дати мјерило и смјер дјеловања. Кршћанска култура ће нас усмјерити у животно двојбеним питањима. Она ће нам одредити схваћање што је добро, а што није, схваћања о мушко – женским односима, обитељи, послу и поштењу.

Наша култура је култура живота. Наша почетна точка, алфа и омега наше животне филозофије, вриједност нашег живота је достојанство које смо сви добили од Бога. Без тога не можемо вредновати нити “људска права“ нити сличне модерне термине. Из тога произлази наша двојба може ли се наша култура примјенити на цивилизације које су настајале на другачијим темељима.

Темељи еуропског живота тренутачно су нападнути! Поимање еуропског живота је у опасности. То су оне ствари на које не треба упућивати, већ се оне догађају саме по себи. Бит културе је управо у томе да ако се она сама по себи не подразумијева – људи је почињу губити. Нећемо се имати за кога придржавати, нећемо имати према чему намјештати вријеме нити имати према чему намјестити наш компас. Неовисно о томе идемо ли у цркву или не. И ако идемо – у коју цркву идемо. Не желимо Бадњу вечер провести иза навучених завјеса, да случајно Божићем не повриједимо нечије осјећаје!

Не желимо преименовања наших божићних сајмова, а још мање желимо скривати Божић иза бетонских барикада! Не желимо да нам дјецу оставе без радости ишчекивања Светог Николе и анђела. Не желимо да нам одузму благдан Ускрснућа. Не желимо да нам свете мисе пролазе у забринутости. Не желимо да нам за Нову Годину узнемиравају супруге и кћери!

Ми Еуропљани смо кршћани, све ово је наше, ово је наш живот. За нас је било природно вјеровати да се Исус родио да је разапет, умро за нас те да је након тога ускрснуо. Наши благдани се подразумијевају сами по себи и од њих очекујемо да нам дају смисао свакодневици. Култура има сличан начин функционирања као имунолошки сустав човјека – док ради не примјећујемо га. Када пак, ослаби – одмах га примијетимо и постане нам битан. Када нам желе ретуширати крижеве, када желе скинути криж са споменика Ивана Павла ИИ., када желе промијенити сустав наших благдана – звона за узбуну позвонити ће код сваког савјесног становника Еуропе. А узбунит ће се и они за које је кршћанство, како је то Гyула Јухáсз рекао – поганство посипано светом водицом. Узбунити ће се и они који су попут “кршћанске атеисткиње“ Ориане Фаллаци забринути за Еуропу.

Данас је напад усмјерен на темеље нашег поимања свјетског поретка. Имунолошки сустав наше Еуропе намјерно се ослабљује! Не желе да будемо оно што јесмо. Желе да постанемо онакви какви нисмо. Желе да се измјешамо са народима пристиглим из других крајева свијета те да се потом ради избјегавања проблема који ће из тога произаћи – промијенимо. Уз помоћ свјетлости божићних свијећа добро можемо видјети да приликом напада на кршћанску културу желе уништити и Еуропу. Желе одузети наш начин живота те га замијенити онаквим какав он није! За замјену нашег досадашњег живота нуде нам неки нови “просвијетљени“ живот. То је међутим, утопија која не произлази из стварног живота, већ је плод настраног филозофског паметовања. Утопије су снови који могу бити предивни и стога су и утопије привлачне, али су ипак и замршене, непрепознатљиве, мутне и неразумне попут самих снова. У утопијама се не може живјети нити их се може усмјеравати.

Не можемо тврдити да је кршћанска култура најсавршенија. Кључ кршћанске културе се налази баш у томе што смо свјесни несавршенства, властитог несавршенства и научили смо с тиме живјети, из тога вући инспирацију и снагу за напредак. Баш се из тог разлога ми Еуропљани већ стољећима трудимо свијет учинити бољим. Предност несавршенства је да се трудимо бити бољи. И ту могућност нам желе одузети они који нам обећавају један лијепи измјешани свијет, рушећи све оно за што су се наши предци борили и ако је требало – крв давали. Због тога ми имамо обвезу те вриједности оставити потомцима.

Све до прије неког времена није се могло чути за тезу да су оснивачи – оци Еуропске уније прије шездесет година зацртали правац. “Еуропа ће бити кршћанска, или је неће бити“, рекао је тада Роберт Сцхуман. 2017. година је поставила повијесни задатак пред еуропске државе. Слободне еуропске нације, од слободних грађана биране националне владе добиле су нови задатак – морају обранити кршћанску културу. Не на уштрб других, него ради самих себе, ради обитељи, нације, државе и “дома домова“ – наше Еуропе.

2017. смо увидјели како вође еуропских држава имају разичите погледе на тај задатак. Постоје они који сматрају да тај проблем није стваран. Неки сматрају да је то сами напредак. Постоје пак и они који су стали на пут предаје. Постоје и они који прекрижених руку чекају да тај проблем ријеши нетко други за њих. Мађарска тисућљетна повијест свједочи да ми нисмо једни од њих. Ми се крећемо другим правцем. Наш почетни став је одувијек био да имамо право на властити живот! Када смо имали потребну снагу то право смо и обранили. Зато радимо годинама, радимо без престанка како би Мађарска ојачала и напокон се ослонила на властите ноге.

Гледајући на 2018. годину можемо рећи да ћемо све док је национална Влада на челу државе, паметно, смирено али и бескомпромисно радити на опстанку наше кршћанске културе и домовине те на томе да Еуропа остане еуропска.

Свима вам желим сретан Божић!

ВИКТОР ОРБАН
ПРЕДСЈЕДНИК ВЛАДЕ МАЂАРСКЕ

Будимпешта, 25. просинца 2017.

(Говор објављен у Бујици 29.12.2017.)

https://direktno.hr/eu-i-svijet/bozicni-govor-viktora-orbana-ostavit-ce-vas-bez-teksta-108714/