Меркел: ЕУ без нових одлука о преговорима о проширењу

Изворник : Танјуг,пренела Политика,данашњи датум ( овде )

БЕРЛИН – Немачки канцелар Ангела Меркел изјавила је данас да Европска унија у овом моменту неће доносити одлуке о почетку приступних преговора са земљама кандидатима, што су медији протумачили као њено залагање за паузу у ширењу ЕУ.

Представљајући владину декларацију посланицима Бундестага, Меркел је казала да ће Хрватска највероватније половином 2013. године постати нова чланица Европске уније.

''Ми, у овом моменту.......нећемо доносити одлуке о почетку приступних преговора са другим земљама. За то, према нашем мишљењу, још није дошло време'', рекла је Меркел не помињући појединачно ниједну балканску државу.

Меркел је, такође, рекла да у будуће треба брижљиво проверити да је кандидат за приступ ЕУ способан за испуњавање стандарда, везаних за конкурентност.

''То је неопходно'', рекла је Меркел, наводећи да ће тако у Европи моћи да и даље заиста да егзистирају европски стандарди и вредности. Меркел је, у својој декларацији пред данашњи самит шефова држава или Влада ЕУ у Бриселу, повезала даљу финансијску помоћ европским земљма са управо кокурентском способношћу примаоца, која треба да јача кроз реформе, Она је, такође, истакла да помоћ мора бити циљана и ограничена и поновила да Немачка и даље одбија колективизацију дугова.

Меркел се у декларацији, у којој су доминирале привредне теме, евро - и дужничка криза, залагала да се привредна политика боље и чвршће координира и заложила за борбу, пре свега, против незапослености младих људи у ЕУ.

Немачка донела закон о забрани зоофилије, зоофили најављују жалбу Уставном суду            
субота, 15. децембар 2012.

БЕРЛИН - Досад толерантна према зоофилима, Немачка је одлучила да удовољи захтевима удружења за заштиту животиња и забрани сексуални однос људи са животињама.



Како преносе немачки медији, Бундестаг је синоћ изгласао закон којим се забрањује полни однос са животињом. За особе које би присилиле живитињу на "радње противприродне врсте" предвиђена је казна до 25.000 евра. Починиоци могу бити и судски гоњени уколико се докаже да је живитиња била жртва злостављања. Немачка се тако придружила својим суседима у којима слични закони већ постоје.

Сексуални однос са животињама забрањен је у многим европским земљама. У Великој Британији је закон промењен 2003. године, када је максимална казна доживотног затвора смањена на две године. У Француској се зоофилија кажњава са две године затвора и 30.000 евра глобе, а у Швајцарској казна може да иде и до три године затвора.

Мобилисани већ неколико недеља, чланови немачког удружења за заштиту права зоофила (Зета), према чијим проценама у Немачкој има 100.000 љубитеља секса са животињама, најавили су да ће поднети жалбу Уставном суду.

"Морални закони, као што је забрана зоофилије, немају своје место у либералној правној држави", истиче се у саопштењу Зете.

Председник овог удружења Михаел Киок жели да спречи "дискриминацију и прогон немачких зоофила".

"Зоофили схватају животиње као партнере. Не присиљавају их ни на шта. Животиње је лакше разумети него жене", објаснио је Киок у једном интервјуу датом крајем новембра листу "Тагесцајтунг" .

Са своје стране, удружења за заштиту животиња са великим одобравањем дочекала су одлуку Бундестага.

"Поздрављамо забрану", казао је за АФП портпарол Немачке федерације за заштиту животиња која сматра да ће овом мером заштита животиња бити доведена у складу са европским директивама.

Ова организација, међутим, замера Бундестагу што ће законом до 2019. године и даље бити дозвољени поједини "нехумани" поступци у сточарству, као што је штројење свиња и обележавање коња усијаним гвожђем без анестезије.

(Курир)

ево станиславу прилике да оде преко и брани права љубитеља 

Глас Русије: Да ли је прослава Божића у складу са „европским вредностима“?            
недеља, 16. децембар 2012.

Божићни празници су се нашли у опасности. Последњих година у многим земљама света нагло расте број незадовољних присуством божићних атрибута на јавним местима. Тако у америчком граду Санта-Моника забрањене су диораме са сценама из живота Исуса Христа, а у Бриселу се разбуктао скандал око постављања главног симбола празника – традиционалне божићне јелке. Експерти су уверени да ако се слична тенденција настави, ускоро о празнику и његовим атрубутима моћи ће да се сазна само из књига, филмова или прича оних којима се посрећило да виде ту зимску свечаност.

Узрока због којих Запад циљано одустаје од празничне атмосфере Божића има неколико. Али главни је претерана толеранција која у последње време доноси више штете, него користи, уверен је историчар и социолог религије Роман Силантјев.

- Може се све – склопити хомосексуални брак, легализовати педофилију и наркотике, а јелка не сме да се постави, зато што је она у систему нових вредности много опаснија од свега наведеног, каже Силантјев.

У намеру да се хришћанске вредности замене световним и тобоже демократским идеалима данас се меша и све већи исламски фактор. Управо муслиманска заједница једног од данских градова иступила је против постављања божићне јелке на улице града. Белгија се такође уплашила да не повреди осећања нехришћана, а у француском граду Монтражису сасвим озбиљно се воде дискусије поводом Санта-Клауса. Овај међурелигиозни и међуетнички конфликт је предвидив, али практично нерешив, сматра историчар религије Јуриј Табак.

- Муслимани који су дошли у Европу прилично су острашћени и агресивни. Без конфликта овде неће моћи. Јудејско-хришћанска цивилизација је ослабила, а ислам са огромним бројем миграната и избеглица преживљава другу младост. Будућност у многоме зависи од тога како ће се развијати демографска ситуација. Са увећањем броја муслимана њихово мишљење ће се још више уважавати, и проблем прослављања хришћанских празника ће бити све већи.

Пример како из мултинационалне културе полиетничке државе изненада могу да нестану не само поједини празнични или религиозни атрубути, већ чак и књижевни јунаци, данас се може видети у Узбекистану. Власти републике су забраниле да се приказују на телевизији руски јунаци бајки као што су Деда Мраз, Снегуљица, Баба-Јага. Делимичним гоњењима је подвргнута и новогодишња јелка – она може да се приказује, али мала и у задњем плану. Експерти сматрају да је узрок забране нови талас самоидентификације и успон националне самосвести, који на крају може да доведе до широке борбе против других, између осталог хришћанских погледа на свет, менталитета и култура, народа и нација.

Између осталог о томе да процес христијанофобије у свету јача, у последње време више пута је говорила РПЦ. Оно што се данас дешава на Западу, у Узбекистану, само потврђује наше бојазни, говори секретар за међуправославне односе Одељења за спољне црквене везе Московске партијаршије свештеник Игор Јакимчук.

- Ово је напад с предумишљајем на хришћанску културу, која је корен читаве европске цивилизације и захваљујући којој се Европа појавила као Европа. Христијанофобија данас постоји и на Западу, и на Истоку. Али ако тамо она може да се објасни актуелном политичком ситуацијом и националним трансформацијама, оно што се дешава у Европи потпуно је немогуће објаснити, каже Јакимчук.

Представник руског православља уверен је да ради тога да се заустави процес прогањања хришћана из јавног живота, власти западних земаља треба данас да се сете жалосног искуства атеистичких борби против вере и религије у СССР, које је трајало више деценија.

- За нашу земљу и наше вернике то је била врло добра вакцина, и ја сам сигуран да се нешто слично у савременој Русији неће поновити, закључио је свештеник.

(Глас Русије)

Imaju Rusi ionako problema sa vlastitom mrakom kojih je svakog dana sve vise, al dobro, ko im je kriv sto su imali SSSR

opet on rusi ..Jel je ti sanjas Ruse ? Jel ti imas komplekse od Rusa ?

Iskuliram odem s teme...al od tebe covek ni patku ne moze da izdrka ..

Ako ovako nastavimo, najveći će problem bitib ako si običan. Naime ako nisi crnac, peder, ne pušite travu, ako nisi neke nehrišćanske vere, e bato nagrabusio si, bolje jezik za zube, a najbolje je da ne izlaziš ne na ulicu, već ni na internet.

Дајана Џонстон: Русија и Кина Србији могу да понуде више него ЕУ            
недеља, 23. децембар 2012.

Амерички антиглобалиста говори за „Новости“ о судбини Косова, путу Србије у ЕУ, угрожености америчке империје. Цена уласка у НАТО превелика. Било би добро обновити заједницу с Црном Гором, али западна доминација то не дозвољава

Изгледи за чланство Србије у ЕУ су као кад магарцу "машете" шаргарепом пред носом. Запад је то најпре чинио да привуче Србију да испоручи "ратне" лидере "НАТО трибуналу" у Хагу. А сад ЕУ шаргарепа треба да натера Србију да одустане од Косова.



Овако Дајана Џонстон, публициста, професор француске књижевности, заклети антиглобалиста и критичар америчке и европске политике, описује позиције Србије. Написала је низ књига на "вруће" светске теме. У делу "Сулуди крсташи", које је преведено и код нас, разоткрива медијске обмане западне штампе око разбијања Југославије. Дајана Џонстон је из миљеа америчке средње класе, а кћерка је саветника у Пентагону.

Српски званичници се жале на лицемерје Брисела, двоструке аршине, условљавања, а инастављају тим путем. Може ли одустајање од Косова Србима бити улазница за ЕУ?

- Најутицајније европске државе сматрају да је процес проширења отишао предалеко, посебно на југу. ЕУ се претвара да жели да им се Србија придружи, а поставља нове услове. И Влада Србије се претвара да је на "путу ка чланству у ЕУ", иако нико не зна када би то могло да се деси, ако се икада деси.

Где Србија греши?

- ЕУ наставља да подржава званичну доктрину НАТО коју је "потврдио" и Хашки трибунал. Та доктрина кривицу за распад Југославије искључиво приписује наводном "удруженом злочиначком подухвату" српских лидера. Спремност српских лидера, који су тако лако предали Милошевића и ратне официре Трибуналу, није довела до већег поштовања Србије, већ је интерпретирана као признање српске кривице. Запад и покушава да учврсти то веровање, како би се одржао НАТО мит о косовском рату као "добром". Мисија НАТО је ратовање у свету за "људска права". И шта год да су Срби урадили погрешно, тешко је рећи како су могли да ураде исправно. Бесмислено је да кривите једни друге, када треба да радите заједно да бисте пронашли излаз из замке.

Политичари ЕУ кажу да ће Србија и Косово бити на истом путу. Да је ли политика - и Косово и ЕУ - које се држи нова српска власт одржива?

- Не видим како је политика "и ЕУ и Косово" икада била одржива.

Хоће ли ЕУ постојати док Србија стигне до чланства?

- Европа може третирати Србију као Турску, да буде на бесконачном чекању. А унутар ЕУ разочарање расте јер се структура Уније углавном користи да се уништи европски социјални модел. Уместо да доноси висок ниво просперитета чланицама, финансијска политика Брисела изазвала је пропаст Грчке. Шпанија и Словенија су у озбиљним невољама. Иронично, као што су тензије богатог севера и сиромашног југа допринеле национализму који је разбио Југославију, слична ствар се дешава у ЕУ.

Шта значе пресуде Хашког трибунала хрватским генералима Готовини и Маркачу и Харадинају?

- После ових пресуда коначно је немогуће игнорисати оно што је било очигледно - да су Хашки трибунал основале НАТО државе да "пише историју" југословенских ратова, према званичној доктрини Алијансе. Ово је прилика коју Србија треба интелигентно да искористи.

У Србији је велико незадовољство пошто је две трећине осуђених у Хагу српске националности...

- Захтев да сви хашки затвореници служе казне у Србији био би први корак ка очувању њихових живота, што је оправдано, с обзиром на велику смртност притвореника. Српско правосуђе треба да крене у кампању за ослобађање Војислава Шешеља, чије је дуго притварање и суђење нечувена неправда. Треба привући међународну пажњу на политичку позадину овог случаја, што може да послужи и да се подигне свест о политичкој природи хашких процеса.

Ваша књига "Сулуди крсташи - Југославија, НАТО и обмане Запада" деконструише митове Запада око наших ратова. Како гледате на дебату у Србији око уласка у НАТО?

- Не може се порећи да је Србија географски у тешком положају, окружена непријатељским суседима и чланицама НАТО. Разумљиво је што српски лидери желе да примене изреку "Ако их не можеш победити, придружи им се". Али цена уласка у НАТО је трансформација оружаних снага у још једну ударну песницу за америчке ратове, потрошња огромног новца да се купи оружје САД и да не помињем понижење. Превелика је то цена. Неко може мислити да је улазак у НАТО гаранција да вас он неће напасти. Али то није сигурно - јер чланство у НАТО заокружује окупацију Србије.

Западне владе носе велику одговорност за ратове у бившој Југославији јер су подржавале сецесију република и подржавале нека народе у борби за самоопредељење...

- Уместо независне државе средње величине, која је могла имати неку улогу у свету, сада постоји неколико малих, слабих држава, у потпуности зависних од Запада. Све што могу да ураде јесте да стварају проблеме једни другима.

Сугерисали сте да постоји извесни континуитет политике Немачке према Србији и Балкану и циљева Трећег рајха?

- Континуитет сеже до Првог светског рата. Била сам изненађена када сам у Европском парламенту видела колики је утицај на дешавања у Југославији имао покојни Ото фон Хабзбург, наследник аустроугарског трона. Фон Хабзбург је био неуморан и ефикасан спонзор хрватског национализма. Он је, у суштини, био противник Трећег рајха, сарађујући са америчком обавештајном службом током Другог светског рата. Али инсистирао је на освети Србији, и изнад свега је промовисао обнову хабзбуршке империје у оквиру паневропске уније. Концентришући се на Немачку, Срби нису успели да виде, а камоли да се супротставе, најопаснијем и најистрајнијем противнику, какав је надвојвода Фон Хабзбург. Његов утицај је био важан у оживљавању идеје да Словенија и Хрватска природно припадају германској сфери утицаја у Европи. Трећи рајх није измислио ову идеју.

Да ли је декомпозиција Балкана завршена?

- Мислим да би било добро да поново спојите нешто од онога што је "сломљено" - на пример, државну заједницу Србије и Црне Горе. Али западна доминација то не дозвољава. Ситуација у региону не изгледа стабилно, али западне силе су задовољне и мало је вероватно да ће дозволити нове промене.

Да ли је америчка хегемонија у свету доведена у питање?

- Своју војну надмоћ, САД не користи мудро, као што смо видели у Ираку и Авганистану. Америка деценијама намеће идеолошку доминацију, у великој мери захваљујући светском утицају америчке индустрије забаве. Сада је разочарање "америчким сном" веће у самој Америци, него у деловима Европе. Милитаризацијом, Америка је ослабила сопствено друштво, као и способност да разуме остатак света. Ова интелектуална слабост биће кључ за успешност отпора америчком пројекту светске доминације.

Како у томе видите улогу Русије и Кине?

- Једна од тенденција америчке стратегије је да покуша да приволи Русију да уђе у западни табор, а против Кине, коју Вашингтон види као највећег ривала. За разлику од многих Руса, председник Путин никада није имао илузије о западној политици, због чега га Запад мрзи. Кина је војно слабија од Русије и има веће друштвене и еколошке проблеме, али бујност њене територије и становништва помаже да поврати историјску позицију главног цивилизацијског центра трговине. Пошто су напустиле комунизам зарад капиталистичког развоја, ни Русија ни Кина не нуде социјални модел који може да буде магнет осталим и ослаби доминацију америчке идеологије. Али то се може променити.

Где је Србија у будућем распореду геополитичких снага?

- Мислим да би Србија требало да се определи за "пријатељску неутралност". Београд не треба да игнорише чињеницу да може да добија политичку подршку од Русије и Кине а не из ЕУ. Тренутно, Русија и Кина вероватно имају више да понуде, у смислу фер инвестиција, од Запада. Србија би требало да гаји добре везе и односе, не толико са ЕУ бирократијом, која постоји да би вршила притисак, већ са појединим земљама чланицама, као што су Шпанија, Словачка, Ирска, где је мање ароганције него у водећим НАТО силама.

Прави мултикултурализам

Вековима је Кина била најнапреднија земља и никада није кренула у освајање света. Покушаји да се освоји свет константно су долазили из Западне Европе, а сада из њеног "изданка" - Америке. "Жута опасност" је фантазија Запада, да оправда сопствену агресивност. Надам се могућој "хегемонији" традиционалне источне мудрости да препознаје потребу за компромисом. Амерички модел "мултикултурализма" је покушај једне земље да наметне "комерцијалну потрошњу". Напредак БРИКС сугерише прави мултикултурализам, на глобалном нивоу.

Коцкање милијардера

Ова криза је специфична: јаз између богатих и сиромашних је огроман и повећава се. Доминација финансијског капитала уништава демократију у САД, где су председнички избори коцкарска игра коју играју милијардери. Америка користи моћ да поткопа било коју земљу која може да развије алтернативни систем. Али тај систем слаби изнутра. Сами Американци су све незадовољнији, подељени и збуњени.

Интернет и контрола медија

- ВЕЛИКИ изазов за медије је интернет. Економске силе које контролишу "мејнстрим" медије траже начине да контролишу интернет, али то се није догодило. Интернет је средство за алтернативне телевизије, на пример "Русију данас" на енглеском, арапском и шпанском. Интернет комуникације подривају монопол доминантне америчке идеологије.

(Данијела Милинковић – Вечерње новости)

„Западни Балкан“ за „добровољно ропство“ на простору бивше Југославије
16:48 31.12.2012.
1 коментар
Штампај
СВЕТСКИ РАТ ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКО НАСЛЕЂЕ - ДЕМОНСТРАЦИЈА МОЋИ
И СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА ИМПЕРИЈАЛНОГ САВЕЗА САД-ЕУ (1)


Политичко преименовање у „Југоисточна Европа“, односно „Западни Балкан“ простора који се са својим становништвом од 1918. до 2003. самоидентификовао и међународно-правно био признат, познат и препознаван под именом „Југославија“, представља инструмент којим се потврђује и одржава конверзија идентитета тог простора и његовог становништва из идентитета активног субјекта на сцени светских послова у идентитет потчињеног и споља администрираног објекта
Поступак конверзије „Југославије“ у „Југоисточну Европу“, односно „Западни Балкан“, доследно је спроведен у складу са три начела - у складу са веома старим начелом  именовање је моћ, у складу са такође старим начелом nomen est omen, у значењу име је знак, име је предсказање, име је судбина, укључујући и дериват моћ је у имену, као и у складу са начелом најбољи начин да се предвиди будућност јесте да се она произведе
Наиме, југословенски простор са својим становништвом насилно је трансформисан и структурисан у фрагментисано подручје које данас има статус ново-феудалне ничије ствари, res nullis
И са становишта раног и класичног империјализма, као и са становишта „новог“, тзв. „либералног империјализма“, то значи да је сада и овде реч о простору нео-феудалних „неорганизованих територија“, односно „нецивилизованих“, „варварских“ земаља које су, истовремено, и узорни постмодерни случајеви тзв. „пропалих држава“, „failed states“

       Пише: Љубомир Кљакић

       ДВА оперативна политичка појма за контролу перцепције и производњу сагласности из богатог арсенала пропаганде класичног и „новог“, тзв. „либералног“ империјализма - појам „Југоисточна Европа“ (први пут употребљен 1854) и појам „Западни Балкан“, који је, заправо, дериват сродних појмова такође из 19. века („Западна Илирија“, „Трачко-илирско полуострво“, „Европска Турска“, „Источно питање“, „Западни вилајет“) - данас користи империјални савез САД- ЕУ за именовање простора изворне Југославије (минус Словенија, плус Албанија), а то значи да ова два појма употребљава као средства за политичко, војно, економско и културно администрирање тим подручјем и његовим становништвом. 

       Другим речима, политичко преименовање простора који се са својим становништвом од 1918. до 2003. самоидентификовао и међународно-правно био признат, познат и препознаван под именом „Југославија“ у „Југоисточна Европа“, односно „Западни Балкан“, представља инструмент којим се потврђује и одржава конверзија идентитета тог простора и његовог становништва из идентитета активног субјекта на сцени светских послова у идентитет потчињеног и споља администрираног објекта.

       По природи саме ствари, ова конверзија идентитетâ, као уосталом и сваки такав поступак политичког преименовања кроз историју, представља једноставну и веома уверљиву демонстрацију моћи према потчињеном становништву потчињеног простора.

       У овом конретном случају, реч је о демонстрацији моћи, интереса и стратешких циљева империјалног савеза САД-ЕУ према потчињеном становништву потчињеног простора који је се од 1918. до 2003. самоидентификовао и био међународно-правно признат, познат и препознаван под именом „Југославија“. Разуме се, (и) ова конверзија припада оној класи инструмената и поступака који, сви заједно, конституишу апарат империјализма и колонијализма, који се од краја седамдесетих година 20. века дефинише и као културни империјализам, а од деведесетих година истог столећа, и као тзв. „либерални империјализам“.

       Поступак конверзије „Југославије“ у „Југоисточну Европу“, односно „Западни Балкан“, доследно је спроведен у складу са три начела - у складу са веома старим начелом  именовање је моћ, у складу са такође старим начелом nomen est omen, у значењу име је знак, име је предсказање, име је судбина, укључујући и дериват моћ је у имену, као и у складу са начелом најбољи начин да се предвиди будућност јесте да се она произведе.

       Осим што су већ од друге половине 19. века постали саставни део доктрина и техника за контролу перцепције и производњу сагласности, односно пропаганде, комерцијалне, политичке и сваке друге, ови принципи (са веома занимљивом историјом употребе и још занимљивијом историјом тумачења), као и читав систем контроле перцепције и производње сагласности, односно пропаганде, нтегрисани су током 20. века у низ академских дисциплина, укључујући овде и номинативни детерминизам, најновији од академских концепата од интереса у овој ствари. Наука је тако постала пропаганда, пропаганда је тако постала наука.

       Драматичне размере овог конвертовања пропаганде у науку и науке у пропаганду данас се рефлектују као битно својство историјске и антрополошке кризе у којој се налази човечанство уопште и дубоке кризе савремених друштвених наука посебно. Добили смо тако земаљско царство мрака којим управља онај савез обмањивача о чијем нас постојању и опасним намерама у Левијатану обавештава Хобс.

       Политички појмови „Југоисточна Европа“ и „Западни Балкан“, који су, уосталом, синоними, имају за функцију да делотворно именују тзв. „фактичко стање“ унутрашњег пораза произведено кроз разбијања, фрагментацију и субјугацију Југославије у светском рату за југословенско наслеђе 1991 - 2001. Светским ратом за југословенско наслеђе 1991-2001, наиме, југословенски простор са својим становништвом насилно је трансформисан и структурисан у фрагментисано подручје које данас има статус ново-феудалне ничије ствари, res nullis. И са становишта раног и класичног империјализма, као и са становишта „новог“, тзв. „либералног империјализма“, то значи да је сада и овде реч о простору нео-феудалних „неорганизованих територија“, односно „нецивилизованих“, „варварских“ земаља које су, истовремено, и узорни постмодерни случајеви тзв. „пропалих држава“, „failed states“.

       Са оба становишта, и са становишта раног и класичног империјализма, и са становишта „новог“, тзв. „либералног империјализма“, тако неуређен простор може бити једино у надлежности онога ко поседује фактичку, делотворну, дакле суверену моћ да га споља трансформише, уреди и да њиме споља ефективно управља. А то значи да поседује моћ довољну да споља преименује, преобликује и ограничи предметни простор и његове становнике, да га и да их изнутра институционално организује као спољашњу реплику свог унутрашњег поретка, као свој спољашњи посед и продужетак, и да, следствено, такав простор и његове становнике интегрише унутар свог светског поретка „цивилизованих“ народа, као своју граничну област.

       Следствено, појмови „Југоисточна Европа“ и „Западни Балкан“ имају да делотворно именују ово тзв. „фактичко стање“ унутрашњег пораза произведено кроз разбијања, фрагментацију и субјугацију Југославије 1991 - 2001; да одреде оквир и унутрашњи садржај тог стања као општи и дугорочни оквир и образац који треба да омогуће све опште психолошке, социјалне, економске и политичке услове неопходне за успех моралног слома и масовне „идинтификације са агресором“ потчињеног становништва, услове такође неопходне да се код тог становништва производе масовна представа о себи као о људима и заједницама ниже врсте који, управо због тога, немају други избор него да пристану на спољашње успостављање поректа „добровољног ропства“; да буду важан део апарата за масовну контролу перцепције чија је основна улога да процес „идинтификације са агресором“ и успостављања поретка „добровољног ропства“ што више прикрије и учини невидљивим.

       Од 1978 - 1981. до данас савез „либералног империјализма“ САД - ЕУ демонстрира управо ову и овакву моћ да се неки простор и његово становништво, по правилу слабији, а у овом посебном случају простор и становништво Југославије, споља трансформише, уреди и да се њиме споља ефективно управља, да се он и његови становници споља преименују, преобликују, ограниче и институционално организују као реплика унутрашњег поретка агресора, као његов спољашњи посед и продужетак, кога ће, када процес масовне „идентификације са агресором“ буде довољно одмакао и постане практично неповратан, агресор интегрисани унутар свог светског поретка „цивилизованих“ народа, као своју граничну област.

       Светски поредак који је тај „нови„ тзв. „либерални империјализам“ САД-ЕУ успоставио током последње деценије 20. века, од 1989 - 1991. до 1999 - 2001, јесте светски корпоративни поредак, још прецизније, светски поредак корпоративне дистопије, оно царство мрака којим управља Хобсов савез обмањивача.

       Овде свакако треба истаћи чињеницу да се у тој истој деценији од 1989 - 1991. до 1999 - 2001, симултано одвијају три процеса од значаја за читав свет и његову будућност - рат за разбијање, фрагментацију и субјугацију Југославије; трансформација економске Европске заједнице у политичку Европску унију; успостављање андрогиног светског поретка, кога - погрешно - називају једнополни, односно униполарни светски поредак, у коме су САД на себе преузеле улогу андрогиног империјалног суверена.

       Симултано одвијање ова три порцеса никако није пука историјска коинциденција. Управо је супротно. Наиме, ова три процеса налазе се у међусобном односу узајамног условљавања, будући да рат за разбијање, фрагментацију и субјугацију Југославије, као и исход тог десетогодишњег рата, није друго него нужан историјски услов који се мора испунити да би се успешно остварило велико дело трансмутације старог светског поретка у нови андрогини светски поредак, дакле у светски поредак корпоративне дистопије.

       То је оно Хобсово царства мрака, којим суверено влада светски ново-феудални савез обмањивача, транснационални савез корпоративне моћи САД и Европске уније који на великој сцени светских послова наступа у лику андрогиног империјалног суверена.

Турци су ударна песница нове Немачке.