Ko bre njega,i da pobedi onog glavonju,ce da pita da li ce biti rata! On je samo figura da se ljudi igraju izbora,a na kraju ce ionako biti kako kaze senat,CIA i sl.
Interes preovladjuje svuda,tako da jaka Kina pored Rusije nije u interesu Amerike,tako je po mom misljenju moguce da ce da se vec u bliskoj buducnosti poceti zatezati konci izmedju njih.
Ovo sto se desava u Kini,nekolio zamljotresa sa toliko poginulih,je meni skroz cudno...A prvi su se ponudili ameri za pomoc,ali kinezi im nisu dali da udju u zemlju,za to sigurno postoji dobar razlog...

18.06. ЦЕНА ПРИЈАТЕЉСТВА

Богати и јаки увек имају пуно пријатеља. Различитих, али чешће не баш најјачих и не баш најбогатијих. Међутим, уза сву привлачност, — на први поглед, — ових односа за слабијег партнера у тандему, не треба заборављати на правило милијардера Пола Гетија, који је тврдио да је несебично пријатељство могуће само међу људима са једнаким приходима.
Правило Гетија у пуној мери се односи и на политику. Тако богата, господарска Америка налази себи у Европи пријатеље, чешће међу «младоевропејцима» и земљама бившег Совјетског Савеза, које се изузетно поносе својим привилегованим односима са САД. Ове земље су уверене, — посебни односи са Вашингтоном донеће им велике паре и заштитиће их од свих напасти. Извесно време то заиста тако и делује. Америка је, рецимо, увек спремна да подржи своје нове европске пријатеље у сваком спору са Русијом. Спремна је на почетку и да исфинансира неке посебно блиске оданим владама пројекте. И баш у оном тренутку, када подстакнути својим прекоокеанским покровитељем, штићеници почињу да се супротстављају не само Русији већ и општеевропским интересима, почиње да ради поменуто правило.
Размотрићемо га на примеру Пољске и Грузије, пошто управо ове две земље имају проблеме сличне косовском. И други разлог, — тешко је у Европи наћи оданије пријатеље Вашингтона, изузев наравно косовских Албанаца, којима је «Велики брат» поклонио целу државу. И њих ће стићи цена несебичног пријатељства, а за сада, да размотримо рачун испостављен Пољацима и Грузијцима.
Територијални проблеми Грузије свима су добро познати, док је Пољска своје дуго гурала под тепих. Па ипак, — «Покрет за аутономију Шлезије упутио је председнику Владе Пољске Доналду Туску петицију, у којој га позива да пружи помоћ у усвајању амандмана на Устав земље, који би омогућили свим регионалним заједницама да у складу са својим тежњама добију статус аутономија».
Не, наравно проблем није од јуче. У Шлезији још памте времена, — негде двадестих, тридесетих година прошлог века, — када је за питања образовања, самоуправе, језика и буџета одговарао Сејм Шлезије. И ето сада, видевши како су хитри косовски Албанци добили своју полупризнату државу, грађани Шлезије одлучили су да потсете Варшаву на своје интересе. И још како, — «Нама не одговара курс на стварање унитарне, и још горе, — тоталитарне државе», — изјављују лидери Шлезије.
Али са овим проблемима и Пољска и Грузија, коју буквално цепају непризнате републике, охрабрене косовским примером ништа мање од Шлезије, остаће насамо. Јер у питању је један од мноштва примера, када интереси пријатеља са оне стране Атлантика иду у супротност њиховим сопственим. И никаква оданост неће натерати Вашингтон да се одрекне свог војног упоришта на Косову, чак и ако то води распаду земаља-савезница.
Уосталом, у случају Пољске има још неколико илустративних примера, који потврђују одређену искошеност пријатељства са Вашингтоном. Све је ишло сјајно, док се Пољска супротстављала земљама старе Европе у питањима ирачког рата, изградње гасовода «Северни ток», потписивања споразума Европске уније са Русијом и размештања противракетне одбране САД. Сва ова питања су изазивала, у најмању руку, гунђање европских грандова, попут Немачке, што је Вашингтону пружало искрено задовољство. Ако неко у то сумња, довољно је сетити се наступа бившег америчког министра одбране Доналда Рамсфелда у јануару 2003., који је Европу поделио на «стару» и «нову». «Нова» је платила Рамсфелдов комплимент животима својих војника, погинулих у Ираку. Поред осталих, и Пољска.
Међутим, када је Пољска одједном помислила да њена спремност да размести код себе америчке противракете вреди модернизације њене војске, Вашингтон је одлучио да потражи нове, мање захтевне пријатеље у Европи.
Ништа лично, рекли би Американци. Просто, оданост Пољске не вреди толиких пара. Тим пре што се могу потражити нови пријатељи, — увек ће се наћи жељни. Али, цену несебичног пријатељства са Вашингтоном, Вашингтон и одређује. И на том тасу, узгред, и независност Косова кошта више од територијалне целовитости Пољске и Грузије.



19.06.2008

zato sto je mnogo jaka,a sebicna!

Сада ћу вам причати која ми је прва асоцијација на Америку када ми дођу два минута мржње. Није то великомученица Милица Ракић, нити њој сличне жртве у нашој земљи или Ираку и Авганистану. Мада би то било логично...
Оно што ми прво падне напамет је следећа сцена: полиција како у поретку напредује према демонстрантима, са сачмарама упереним у месо. Оно што смо видели у многим документарцима, понеком филму, а некад и на вестима, јер то је и даље актуелно. То је права слика Америке. Кербери режима спремни на убиство свакога ко угрожава поредак & приватну својину. Геноцид над онима чији је једини грех што су рођени црни или смеђи... Или једноставно сиромашни.
Кад то раде свом народу, не треба се чудити ономе што раде осталима.

to je stara slika amerike, danas bi letele glave politicarima za takvo nesto, ali ti zivis u proslosti, tako da i ne cude tvoji stavovi

definisi stara

juce,prekjuce....pre nedelju dana?

amerika je drzava sa cisto nacistickim uredjenjem i u njoj ne postoji sloboda govora i misljenja vec samo PRIVID toga

ramon , ti živiš  u nekom virtualnom svetu. Amerika je svetski pandur. Nisam amerikanomrzac, ali veruj mi teško je voleti Ameriku. Za to treba biti mazohista.

Sve je tacno sto si napisao, izuzev ovo za Shleziju. Ti znash ko je ziveo u Shelziji,Istocnoj Pruskoj,Pomeraniji?
Tamo tih ljudi vishe nema, tako da ne mogu postojati ni lideri koji bi trazili nezavisnost ili autonomije.

Jos manje mi je jasno kakve to veze ima sa USA!!!

А ти си видим и америчка комесарка (као језички стручњак шта мислиш о језичкој "родној једнакости"? ја мислим да за неке речи има граматичког смисла, рецимо за комесарке, али и ту се губи реални смисао ако у обављању посла нема женствености...)

Рамон, Рамон... па проваљен си са својим изговорима тако типичним за домаће "Американце"... Прошлост кажеш. Знаш ли колико су црнаца побила национална гарда и маринци у ЛА 1992... Ако ти је то далека прошлост, онда си, претпостављам, против тога да неко стално подсећа на "деведесете", Милошевића, радикале...

Obzirom na broj cipela , meni je jasno  za što tebi nije jasno !