mogu da prozborim ali iz iskustva sa ovog foruma sta god da ja ozbiljno kazem odmah se pogresno protumaci od pojedinih clanova ...pa je zato bolje da se zezam i da bar ponekom nabacim smesak na lice i ja sam zadovoljan

edit:ali...posto je u pitanju macka...ajde ovako....kad sam bio mladji(pre jedno 13-14 godina )jedan moj drugar je imao strasnu foru....imao je obicaj da udje u diskoteku i da krene od prve devojke koju sretne i da je pita:"da li hoces da popijes pice sa mnom?" ako ga ona odbije isao je odmah do sledece itd,itd....onda sam ga ja pitao zasto to radi i on mi je odgovorio:covece...vidis li ti koliko ima ovde devojaka....jedna ce pristati
sta znam....tada je bilo drugo vreme...manje se obracala paznja na neke statusne simbole i cak mislim da je tada bilo manje stidljivosti i manje manjka samopouzdanja kod muskaraca nego sada...
sada devojke imaju jacu poziciju....doslo je do neke vrste revolucije kod zenskog pola...postaju sve vise mocnije i uglednije....dobijaju odgovorne poslove koji su do skoro bili rezervisani samo za muskarce i to sve vise utice na sitnog balkanca koji je navikao da vodi glavnu rec....samopouzdanje kod muskarca je sad na niskom nivou i jako se tesko odlucuju da pridju devojci....naravno...ne moze se ovo uzeti kao standard ali mislim da ima tu istine

Opet se vracamo na USA sistem, ovde zene imaju cizme u kuci. Dakle jedini odgovor kako to da prestane da ona bude in charge je...
Bondage 

Ovo je lazhno pitanje i lazhna dilema. Mladi uopshte ne stupaju teshko u emotivne veze. Ljudi u emotivnim vezama su na sve strane. Ja sam se samo osvrnuo na temu prilazhenja, chisto da objasnim svoje prisustvo na temi. (kao da to nekog zanima ... )

mrgec...  eto, nasmejao si me 
jeste, to je u principu tajna mnogih uspesnih prilaza, i kasnijih emotivnih ili kakvih vec veza: treba prilaziti   
strah od korpe treba da bude zanemarljiv u odnosu na mogucnost uspeha 
jer ne ...kham, kham... lep, nego uporan   
ne treba se lazno stideti
doduse, ne cekaju ni devojke da im neko pridje, i same preuzimaju inicijativu... makar i u onom suptilnom zenskom maniru da 'nameste' situVaciju kad im se neko dopada 
neke naravno uzivaju i u deljenju korpi... sta da se radi, zivot je surov   

raven, nemoj da mi diras emancipaciju, sta fali tome sto smo prevazisli toljagu i odvlacenje zene u pecinu   

F, mozda je naglasak na tome da u stvari tesko opstaju u emotivnim vezama...? u smislu, ulazu u sebe, a ne u partnera i zajednicki odnos  posto je verovatnoca da ce se veza odrzati... pa, mnogo manja nego ranije, naravno, usled zenske emancipacije 

Sa nekim stvarimia se slažem, mada u načelu, surova istina je da mladi teško ulaze u emotivne (ne sexualne) odnose, a još teže opstaju u njima.
Raven je bio skroz realan, žena ipak treba da zna gde joj je mesto...muškarca treba poštovati, njegove želje i način života prihvatiti, a to je moguće jedino ako ga stvarno voliš i stvarno želiš da budeš uz njega. Sve se ovo odnosi na muškarce koji nisu nasilni i neotesani, naravno.
Ubiće nas preterana emancipacija..."oni su veliki, glasni i tvrdoglavi, mi smo male, glasne i tvrdoglave"...u tome je suština. Žena nemože bez muškarca, kao što ni muškarac nemože bez žene.
Nažalost, trend je da sve kasnije stupa u grad, svi jure karijeru i novac, a sve manje žena želi decu jer bi im to ugrozilo profesionalni napredak. Meni je to žalosno, jer imam uz sebe živi dokaz da žena može biti uspešna u poslu, dobra majka, žena, domaćica (moja mama).
Ali, to su bila druga vremena, danas je naglasak na karijeri, porodica je na nekom drugom mestu.
Jesam za emancipaciju žena i za prihvatanje da su žene jednako sposobne za neke stvari kao i muškarci, ali ne treba da pravimo od nas so called muškarače, jer tako sigurno nećemo biti srećne.

hm... hm.... 

nemoj molim te da pomislis da sam se nesto zakacila za tebe... jesam, ali u ovom smislu:
vidim da u principu podrzavas neke 'stare', 'proverene' vrednosti- od porodice pa nadalje .... ali, ako se ne varam, ti si takodje sama, starija od 25, juris karijeru uslovno receno (skolujes se da bi imala bolji, placeniji posao i bolje mogucnosti itd.) i od porodice za sad nista. pise u profilu 

dakle, sta je pitanje... pitanje je: kako to objasnjavas? imam utisak da u RL funkcionises prilicno drugacije u odnosu na ovo sto ovde zagovaras, na ovoj temi... recimo da podvalcis neki opsti problem koji postoji i u tvom zivotu (emotivna veza, porodica, zenska pozicija u svetu), ili pre situacija, da ne nazivamo problemom nesto sto to nije 

izvini ako je previse direktno i licno... ne moras da odgovoris, ili odgovori onako kako ti mislis da treba, of kors 

edit: meni se sve cini da kad zena zagazi u emancipaciju (samostalna je, skoluje se, trazi svoje mesto pod suncem) nema nazad, u patijahalni milje bespogovornog postovanja svog partnera i njegovog nacina zivota - ona trazi isto i zauzvrat... i eto problema u emotivnoj vezi   
izmedju ostalog, i u tome su cari i izazovi emancipacije za nove musko-zenske odnose...    

Ode nam Mačak u matičare. 

Jedno vree sam smatrala da je ekonomska situacija ovde razlog nesklapanja brakova. Međutim tako je i napolju. Sad verujem da je ideal produžene mladosti kriv i da tu leži odgovor i za propast Atine i za propast Rima  i za propast naše civilizacije.

@machakz

Ma nema nikakvog hejta među nama, samo iznosimo svoja mišljenja koja se ne poklapaju u potpunosti
Za divno čudo, uopšte nisam "patrihajlno" vaspitana, jer sam jedinica čiji je otac bio sportista, a majka preduzetnik, sa vrlo liberalnim stavovima, i oni su me naučili da je čoveku najpotrebnija sloboda (u svakom smislu te reči). Ipak, pošto je obično detetu brak roditelja reper za sopstveni, videla sam da, iako je moj otac bio često odsutan zbog prirode posla, moja majka njega voli i samim tim poštuje. Nije on bio diktator, jednostavno je imao tu autorativnu crtu, i obe smo ga cenile i oslanjale na njega. Bilo je naravno i teških momenata, kada ga nije bilo kući po mesec dana, ali je moja majka to tolerisala, jer je znala čime se on bavi pre nego što se udala za njega.
Meni je reč oca uvek bila zakon, i svaka njegova pogrda bi me sasekla, dok je sa mamom bilo opušteno. Sve u svemu, imali su predivan brak, a mene su vaspitali da sama donosim odluke i kreiram stavove.
E sad, kada si već zadrla u moju emotivnu particiju, nisam udata iz prostog razloga jer do sada nisam našla momka kojeg mogu zamisliti kao svog doživotnog partnera, jer nameravam samo jednom da se udajem. Gledajući svoje prijateljice koje su se udale posle srednje škole, slušajući njihove jadikovke i bila svedok njihovih razvoda, došla sam do zaključka da su premlade i nesigurne stale pred matičara, jer ih je više fascinirao sam čin venčanja od razmišljanja o realnom životu u dvoje, zauvek.
Da, volela bih da imam porodicu, sada već da. I pošto nisam preterani karijerista (samo volim da sebe obrazujem i usavršavam se do kraja života), više bih volela da imam kvalitetnog muškarca uz sebe i naravno, dete.
I istina je da je i na zapadu trend ne ulaziti u ozbiljne emotivne veze. Primer, moja sestra od ujaka, rođena u Nemačkoj, živela je sa momkom 11 godina, i nikada im nije palo na pamet da se venčaju (što nije bitno toliko), nego im nije palo na pamet da imaju decu. Imali su psa i on je bio njihovo dete. I na kraju su raskinuli, jer je on želeo decu, ali ona ne, jer je modni dizajner i ima velike ambicije, a deca bi joj smetala u ostvarivanju istih.
E sad, moje razmišljanje je da oba partnera moraju da se poštuju međusobno, ali da žena pored sebe mora da ima muškarca u pravom smislu te reči. Ja recimo, ne bih mogla da uživam u vezi sa nekim ko nezna da lupi šakom o sto, što bi se reklo. Nažalost, uvek sam naletala na takve momke, i uvek je veza bila na meni, ja sam bila in charge. Imam jak temperament i poprilično sam impulsivna, a to može da iskontroliše samo jak muškarac, i meni bi imponovalo da budem supruga tog i tog, čvrstog, stabilnog, uravnoteženog i aktivnog.
Toliko.

sim, ma kakvi maticari, ja da mogu, brak bih zakonom zabranila 

tarantulice, hvala lepo na iscrpnom odgovoru 
mislim da tako nekako razmislja vecina samosvesnih i pametnih devojaka/zena- citaj, emancipacija je ipak ucinila svoje 

... imamo svoje kriterijume i ocekivanja koji su cesto daleko od moguceg i ostvarivog 
kvalitetna osoba i kvalitetan brak ili emotivna veza gde se dvoje uzajamno postuju, vole, i podrzavaju, gde se oboje ostvaruju i usavrsavaju, muskarac oseca muskarcem a zena zenom i zajednicki gledaju u buducnost iz svog toplog ljubavnog gnezda u kome ce se ispiliti mladi - pa to je prava civilizacijaska porodicna bajka za zenu 21. veka!
sto je najbolje u svemu, u sustini uopste ne mislimo da ocekujemo mnogo, vec zelimo one osnovne stvari bez kojih je zajednica te vrste potpuno besmislena...   

ovo je vec za temu 'sta zene zele'  

zato sto se zene ponasaju  kao muskarci a to muskarce nervira
zato sto se muskarci ponasaju kao zene a to zene nervira