Зашто љубав није довољна



Човек је рођен да воли и да ради. Ако мало дубље промислите рад из принуде сваког ужасава, тако да је истински рад само онај који се воли.Зато,човек је рођен да воли и да ради али само посао који воли. Због тога можемо рећи, човек је рођен само да воли. Али у животу многи не уживају у љубави. Зашто је то скоро неумитно правило, када би требало да је љубав супстанца живота? Одговор лежи у сазнању да многи људи одрастају са погрешном оријентацијом како водити аутентичан живот.Скоро нико не иде у живот са намером да изрази стрпљење, покаже наклоност,манифестује служење, а да не захтева надокнаду својих улагања.Другим речима,сви захтевају да буду вољени, а ретко ко се запита да ли и колико истински воли. Давно је речено да је памет најправедније распоређена вредност у животу.Свако за себе мисли да је има довољно.Насупрот тако схваћеној праведности, могло би се рећи да је себичност најнеправедније распоређена особина међу људима. Свако мисли да се одликује са баш мало себичности, док су они други грозно себични.На жалост , за разлику од памети која је заиста непропорционално распоређена међу људима, себичност или егоизам је стварно најправедније распоређен људски квалитет у животу.Ту влада хиперинфлација.Ми волимо само оно што полира или глача наш его.Ваљда је то законитост живота.Не можемо доћи до љубави , разумевања и складних односа са другима док нас не заболи наше Ја.

Его, љубав, секс

Заболи нас кад не остваримо своје амбиције да будемо неко и нешто.Тешко нам пада свакодневно подсећање да они други имају више пара, бољи посао и већу популарност. Страх нас је да будемо подцењени, да будемо исмејани или непримећени.Новац, слава и моћ су критеријуми исправног живљења.Воле се само они који имају баш то.У таквој животној оријентацији влада логика да право на живот имају само лабудови, а не смешне патке, уплашене препелице или сићушни врапци.У таквом животу нема ни Љ од љубави.Право је чудо како се уопште нови живот рађа из тако мало љубави међу људима.Чини се да и секс као медијум рађања нема везе са љубављу.Он постоји, изгледа, више као сукоб и сударање полова, а не као продужена манифестација љубави.О томе желим да причам. О месту љубави у сексу и позицији секса у љубави. Изгледа као да су то две сасвим одвојене димензије човека. Мислим да нема области интересовања која више окупира пажњу људи од теме секса и љубави. Та преокупираност је доказ да већини измиче тајна љубави. Што се више прича о сексу и што је већа опседнутост њиме то је поузданији показатељ да човек у тој области није постигао остварење својих потреба ни разумевање односа секса и љубави.
Када нам је тешко у животу ми се заогрнемо слатком илузијом самозаборава и настављамо путовање са надом да ће бити боље.То је као да смо убризгали себи у вене један наркотик па нас више живот не боли иако рана остаје.Наркотика има невероватно много.Од оних хемијских,вештачких и природних до психичких као што су заборав и самозаборав, уображавање и приврженост илузијама.И секс је један од наркотика којим опијамо своју душу. Нажалост, оно што важи за све дроге важи и за секс.Кад њихово дејство прође сучимо се са болном реалношћу која још јаче боли након отрежњења.И у димензији сексуалних односа владају велике предрасуде,варања и самозаваравања.Кад људе питате какав је њихов сексуални потенцијал већина ће рећи како су они у томе изузетни таленти, само она друга страна је дефицитарна. Проблем је, изгледа у оном другом.Тај табу се не дира.Све је релативно, само је моја еротика апсолутна.А баш у њу треба сумњати.Она је најинтимније поље на коме се избегава одговорност. Ко не поставља у центар свога живота личну одговорност тај је страшно застранио. Као што рече један од мудрих људи, кад год у партнерском односу нешто није у реду, када дође до конфликта,увек треба да се запитам где сам ја погрешио. Грешка је увек у ја приступу.То је једини начин да дође до побољшања разумевања и складног односа.У животу је најчешће обрнуто. Ми мислимо да је увек онај други грешан и трошимо јако много времена и енергије да докажемо себи и другима како је крив онај други.То је јалов посао.Зато се обично ништа не мења у нашим животима, без обзира колико времена прође.А толико чезнемо за променом. Кад год сретнемо пријатеља или познаника прво питање је шта има ново. Ретко ко каже, хвала Богу, ништа. Сви чезну за променом.
Најчешћи начин форсирања промена у животима многих је неверство и браколомство.Оно је најбољи доказ страшне запуштености љубавне и сексуалне културе. Статистике су поражавајуће када се мери број развода у односу на број венчавања.У неким земљама реч је о епидемијама.А неверство се не може ни измерити јер нема параметра којим се то може постићи.Недостаје му искреност.Променити партнера и сазнати како изгледа бити у односу са новим, обећавајућим партнером намеће се као, малте не једино решење за хронично незадовољство.У таквом пројекту има много наде и много ризика јер формула неговања доброг партнерског односа није у оном другом, већ у личној одговорности.Абориџани то раде много мудрије. Њихови млади у адолесценцији живе у издвојеним камповима где је основно правило слободна љубав и мењање партнера. Након разноврсних искустава, свако зна ко је партнер његовог живота и више нема експериментисања.Ако у башти свога живота стално изнова прекидамо и копамо нови бунар да би смо пронашли воду у опасности смо да умремо од жеђи.
Зашто постоји завера ћутања у области сексуалности и односа међу половима? Ништа се није променило од двадесетих година двадесетог века, када су Фројда пљували на улици само зато што је употребљавао често реч сексуалност. Секс увек узнемирава савест и производи нелагодност.Некако испада да постоји тајна веза између сексуалних потреба и осећаја кривице да оне нису исправне.Да ли је то последица више- вековног васпитавања? Или нечег другог? У сваком случају ради се о личном и колективном незнању и непознавању једне од најважнијих димензија људског бића.Можда би неко рекао да се ту нема шта учити и сазнавати, јер природа остварује своју сврху упркос нашем незнању.Да ли сте гледали како лавови воде љубав?Иако су цареви животињског света нимало то не раде царски.Човек је човек зато што је у невероватном напону да превазиђе своју анималност.Не може остати на анималном нивоу јер га таква позиција чини несрећним.Незнање и непознавање односа између секса и љубави га чини несрећним.Вероватно и нелагодност и осећаји кривице због сексуалности произилазе из тог назнања и инфериорности у области сексуалних односа.Човек је поносан на своју свест, а баш му она недостаје када је секс у питању.Можда се многи и не питају шта је то тако привлачно у оном слатком тренутку оргазма и грозничаво живе за његово понављање.

Лазић Срећко, психолог

Liv tako je, al i po tebi postoji autenticnost. i kako si pisala uvek kopas nov bunar u bastu i nikad ne gradis kucicu u bastu, biljke ce isusiti al i krasti od tebe. Volterov parafrazom bitno je i to da sto si gradila zadrzis a i uzivas u tome.
Kladim se Liv da ti si jako lepa zena, mislim bioloskog i sexulanog. Hrabro napred.
ti si za to da te volu i da mozes da volis( inace i ja sam i mog Timur sin ko je u sumnjivo tisinu dole i njegov deda, i moju sestru i svi moje zene i dece)

Ма ко то каже да само љубав није довољна

Док постоји друга страна, људи кажу обла страна...
All you need is love

Mislim da je veoma vazno prvo sebe kao osobu upoznati, prihvatit, a onda zatim i zavoliti da bi tek onda nekoj drugoj osobi istinsku ljubav mogao ponuditi. Ljubav znaci pocinje kod samoga sebe.
Posto su ljudi non-stop pod pritiskom okolnosti da daju od sebe vise nego sto mogu, dolaze do samopodcjenjivanja i mrzenja samoga sebe. Iz takvih osoba ljubavi nema.

Od ljubavi se ne zivi... ljubav je tresnjica, ali slag i tortu moras sam napraviti...

neki moj ucitelj filozifiju N.A. je kazao da zaboravim na Lukac-u, al sad uvek je u moju umu, ljubav bez rada ne postoji. I nekako i to secam da nije ni fer ako si bez zaradu. a taj zarada ne znaci osim para. Ako dobro secam na moju drugi zivotima mislim da nikad nisam svatio paru sto je nesto jako bitno.to je sad promenio, znam da je jako bitan novac. al na ljubavu mora se raditi, prvenstveno da das zivotne signale, da dises da gutas i sve sto sa tom ide. Naljboje je to ako bas pored mene radis, ako ne mozes onda ostaje to da zamislis. Lepota je i to, al manje je zadovoljstvo bez grlenja i poljubaca, i sexualnom potpunjenjem. Ako to ide sa takvom kontinentima kao sto je atlantis, nismo pobedljivi. Zato patimo, a sa patnjom tako se suoci covek da promeni izazova a to je rad. Kako su kazali monahi da Ora et labora, ja kazem Ama et labora. Sad sam u tom Situaciju da sam zaljubjen u potopljenu kontinetu, i ne bojim se ako cu izgubiti jer nije moguce samo fizicki.

Трансцендирање сексуалности

Понављање нема никаквог трајног смисла. То је као окретање грамофонске плоче на истом месту, где се звук понавља. Иритира. Оно што нас је јуче одушевљавало данас нас чини равнодушним или чак иритира.Али остаје то сећање на пријатан тренутак које упорно тера на понављање.Понављање води обавезно у исцрпљивање.Опседнутост сексом у уму и принуда сексуалног понашања један је од највећих инволутивних механизама појединачне свести. Развој духа се успорава или потпуно престаје.Зато су све религије проповедале сексуално уздржавање. Оно даје шансу човеку да настави развој људских потенцијала.Уздржавање не значи насилно одрицање од сексуалних потреба.Уздржавање значи не бити опседнут сексом као личним божанством . У суштини не постоји нешто као сексуална енергија. Сексуална енергија је енергија нас самих усмерена кроз сексуални медијум. Када боравимо у њему, нема нас у другим димензијама. Каже се да човек који освоји свет изгубио је душу. Може се рећи да и човек који осваја сваки пут поново сексуални циљ такође губи душу. Зато је опседнутост сексом кочница духовног развоја.Принцип је јасан.Ако свакодневно усмеравамо своју пажњу на један објекат ми постајемо једно са њим.Али, као што рече Иво Андрић, кад год отворимо очи за једну ствар, истовремено смо их затворили за стотину других.Посебно су људи који из ко зна каквих разлога избегавају сексуалне односе у опасности да буду на једном дубоко несвесном плану опседнути сексом.Сексуално уздржавање је много важније на нивоу ума, него на нивоу сексуалног понашања.У уму се одиграва сексуална опседнутост.Добар пример је искуство једног индијског монаха који је погрешно схватио сексуално уздржавање па је одсекао свој полни орган, да би после четврдесет година питао свог учитеља шта да ради јер је и даље оптерећен сексом.
Да би смо трансцендирали сексуалност и оплеменили је људским дахом не можемо избегавати њено дубље упознавање. Постоји древна школа вештине вођења љубави ,Тантра љубави која има научан приступ димензији секса и љубави.За тантру секс није крајњи циљ живота, него један од путева којим човек пролази у својој еволуцији.Људи могу све оплеменити или извитоперити.Тако су чинили и са тантром љубави.Има тога. Али постоји чињеница да су неки мудри људи кроз историју цивилизације успевали да остваре неслућене димензије развоја свести.Данашњи педагошки системи само говоре о сексуалном васпитавању, али њега нема.Обучавамо се да ходамо, учимо се хигијенским навикама, да возимо бицикл и аутомобиле, да свирамо и рачунамо, шта све не. Само нас нико не учи култури секса и љубави. У тој области сви смо самоуки .Та изолованост у једној социјалној димензији, као што је секс води до животне једнострности у стилу мој секс, моја потреба, мој циљ и баш ме брига за друге.Тако се поље сексуалних односа претвара у бојно поље на коме се форсира најперфиднија борба људских егоизама и експлоатација. У егоизму влада принцип – око само себе не види или нож сам себе не може да посече.Због њега се не види главни и једини узрок свих људских проблема – егоизам,себичност, таштина и сујета.Кад не напредујемо у партнерским односима то значи да смо ударили у баријеру егоизма која изгледа толико природно неопходна да је уопште не видимо и не преиспитујемо оправданост њеног постојања.
Због егоизма се и не питамо који је смисао секса и где је његово место у љубави према другом људском бићу.Секс обично служи као инструмент за постизање неких себичних циљева, а не као израз љубави према некоме.Инструментализација секса је најдаљи циљ који већина достигне и на том постигнућу и остане.Секс служи као средство самодоказивања сопствених вредности, као помагало да се задобије друштвено признање, као такмичење,као атлетска дисциплина, као средство кажњавања оног другог, као дрога,вид опуштања, као мамац и удица…. Бројни су начини злоупотребе секса.Опет неки мудар човек рече, да су светске комуникације бојно поље свакојаких манипулација, а да је искрена и безазлена комуникација ретка као редак метал у природи.Сексуална комуникација нејчешће се уклапа у опште стање.Безазлен секс и безазлена љубав припадају ризници ретких вредности.Баш ме интересује где је одвео Р.М.Рилкеа онај његов песнички вапај: Како да се тебе не такнем? Како мимо тебе да грлим друге ствари и даљине? На ком смо инструменту и ко нас сатка, о песмо слатка?

Лазић Срећко, психолог

nedostatak sexualnost je najjaci nacin iz vladanju. a vladanja nad bilo koga je i unistenja. a sad je potrebno to izmisliti, da leciti (da ne kazem voleti) ili unistiti hocemo?!
sve je to lepo sto si napisala i vidim da me stitis, a bez Brechtski distanciju to je unistavanje sta urade ljudi ko vladaju. a sa tantrickim sexom potpuno imas pravo, ne pricano o Rilke ko nije upravo nego je egzistencija sta je napisao, sto je i jako lepo.
i potrebno je to znati da bez sexualnosti osim unistavanje nema nista.

ne moze se samo od ljubavi ziveti,jer ako covek nije ispunjen i na drugim poljima-poslovnom,sexualnom,novcanom onda ce i ta ljubav da zapadne u krizu.To je opet moje misljenje,al da je bitna ljubav-bitna je.....

Od ljubavi se mozhe zhiveti. Najbolji primer su Boni i Klajd.
Shalu na stranu kad se ljudi mnogo vole, to je tandem koji ne mozhe da ne pobedi.