Lolana 

Nisam mislio doslovno ali nije daleko od istine. Prosto zivimo potpuno drugacijim zivotima. On se 12h dnevno vere po vrletima juri za ono malo stoke sto ima odrzava voce i bastu, a mi sedimo 12h dnevno.

Taxtex 

Pricamo o jednom ili pet ljudi na nekoliko miliona. Mozda su oni u pravu, ali ih hiljade godina ove civilizacije opovrgava. Generacije i generacije su se othranile na ono malo namirnica sto su imali a to sto doktori pricaju menja se svakih par godina kako kome odgovara. Ovde pricamo o zivotnim istinama koje su opstale poslednjih hiljadu ili vise godina na prostorima iz kojih mnogi od nas poticu.

aj da doprinesem taxtexovoj temi.

ne cenzurisani video, nije za svakoga

To su vec manipulacije.

Ako je iko bio na selu zna "sta se desava sa zivotinjama".

Natovis i zakoljes. Mislim nema neke traume... za 5 sekundi je gotovo.

A na ovim snimcima kao da su farmeri sadisti. Ma daj.

tako je u razvijenim zemljama. nadam se da kod nas nije. mada ne znam sta rade u privatnim klanicama.

 


Upravo tako.
Nisu seljaci glupi nimalo, a nije to nešto što se pojavilo prošle godine.
Gajenje stoke i klanje za prehranu ljudi je tradicija koja traje hiljadama godina.
Znaju ljudi tačno koje mesto i koji pršljen treba potrefiti da bi životinja što pre bezbolno preminula.
Takodje mora da bude bez ikakvog stresa po životinju.
To je bilo hiljadama godina... a kamoli sad.
Sad kad postoje sprave i tehnologija, propisana i obavezna zakonom... na primer... omamljivači i specijalni pištolji za ovu delatnost.

E sad to što postoje budale, kao iz predjašnjeg video snimka... u svakoj bačvi postoji po nekoliko trulih jabuka, zanemarljivo, jer... jedna lasta ne čini proleće.  


Znam čoveka, preko ćaleta, koji drži ne mesaru već ogromnu indurstriju mesa... veliku klanicu i ogromnu hladnjaču... niz mesara i plus distribuira ostalim. Poprilično je u tom poslu i snadbeva celu Vojvodinu sa svojim proizvodima.
Veruj mi, sve je po malopre opisanim propisima. 

pa i mesari znaju da ucenjuju seljake. npr ako je domaca zivotinja koja je trudna (jal se tako kaze?) dozivi nezgodu, tesku povredu, seljaci po nekom njihovom kodeksu nece da je kolju i odluce se na prodaju mesaru, mesar zna da ponudi samo 50% od realne cene. koristi nesrecu.

inace kada mi je jednom prilikom majka bila na razgovoru kod nekog hirurga, u ordinaciji je bio jos jedan hirurg. jedan hirurg je 'ladno pricao drugom kako je hteo da kolje prase, pa nije imao srca, pa se odlucio da ga ugusi plinom posle cega je prase eksplodiralo. i to su pricali pred pacijentima...

Jao, pa dajte... svinjce se ubija pistoljem... doduse ne obicnim, vec pneumtskim...
Zvek u slepoocnicu i sve je gotovo vrlo brzo...

zar nije u celo? 

 Odozgo u mozak. "humano" ili surovo-ubistvo je uvek ubistvo.
-------------------------
 Postoji i druga strana moralnog karaktera a to je ono što je Gottago postavio i istina je. Govorim o velikim kompanijama. Moj kolega je radio u Agroživu.
 Ispričao mi je par gadosti kojima je bio svedok. Ovo na snimcima je ipak cenzurisano šta se radi.
 
 Ipak,na stranu zlostavljanja i ubijanja(nije tema ali blisko je,šta da se radi)-molim vas neka akcenat bude na ihrani i šta ona radi u našem organizmu. Recimo masti biljnog porekla brzo sagorevaju i nikada se ne zadržavaju u kanalima niti zakrčavaju arterije i sl.dok to one životinjskog porekla rade. Samo jedan primer.

evo malo o mastima biljnog i životinjskog porekla

Građa masti
Sve se masti uglavnom sastoje od stabilne količine organskog spoja glicerola i promenljive količine materija koje nazivamo masnim kiseli­nama. Upravo prema različitosti sastava i količine pojedinih masnih kiselina možemo masti podeliti u nekoliko glavnih tipova.

Zasićene masne kiselineu svom moleku­larnom sastavu (nastalom od atoma ugljenika na koji se vezuju atomi vodonika) imaju sva moguća vezna mesta zauzeta atomima vodonika. Stoga ih nazivamo zasićenima.

Reč je o materijama koje se nalaze u mastima uglavnom životinjskog porekla, ali i u pojedinim namirnicama biljnog porekla. Glavno im je svojstvo da su pri sobnoj temperaturi u čvrstom stanju (mast, loj, maslac, margarin).

Mononezasićene masne kiseline imaju takav hemijski sastav koji im omogućuje vezi­vanje još dva atoma vodonika u molekulu masne kiseline. Masti u čijem su sastavu takve masne kiseline nalaze se pri sobnoj temperaturi u tečnom agregatnom stanju. Te su namirnice redovito biljnog porekla i nazivamo ih biljnim uljima. Najrasprostranjenija masna kise­lina koja pripada skupini mononezasićenih masnih kiselina jeste oleinska kiselina, glavni sastojak maslinovog ulja.

Polinezasićenemasne kiseline imaju više (uglavnom četiri) „slobodna" mesta na atomi­ma ugljenika na koja mogu vezati atome vodonika. Najpoznatija je linolna kiselina, koja ulazi u sastav brojnih biljnih ulja, poput suncokretovog, kukuruznog i susamovog. Važan su izvor poli­nezasićenih masnih kiselina ribe, a osobito plava riba.

Mononezasićene i polinezasićene masne kiseline zajedno čine veliku grupu nezasićenih masnih kiselina koje se s obzirom na mogućnost stvaranja u ljudskom organizmu dele u dve manje grupe:

esencijalne masne kiseline i
neesencijalne masne kiseline.
Pripadnici prve grupe ne mogu se stvori­ti u našem organizmu, pa se moraju uzimati hra­nom kako bismo zadovoljili potrebe organizma za tim materijama. Toj grupi pripada već spome­nuta linolna, zatim linolenska i arahidonska kiselina. Sve su one u visokom procentu zastupljene u semenkama i njihovim uljima.

Poslednjih nekoliko godina pažnju fiziologa i farmaceuta zaokuplja gama — linolenska kiselina jer deluje kao preteča u nastanku tvari koju zovemo prostaglandini tipa 2. To su hemijski „glasnici" kojima se koriste sva tkiva u organizmu. Pomoću njih može se odrediti biološka dob pojedinog organizma, a nužni su za sve životne funkcije.

Treba istaći ...
Masne kiseline ne razlikuju se samo hemijskim sastavom nego i zadatkom koju obavljaju u našem organizmu. Zasićene masne kiseline služe uglavnom kao izvor energije. Nezasićene masne kiseline potrebne su za izgradnju raznih tkiva i ćelijskih struktura. Zamislite sam ovo: kada bismo izuzeli vodu, nezasićene masne kiseline činile bi polovinu moždanih materija.

Odatle važnost količine tih materija prisutnih svakodnevnoj ishrani. Dok su zasićene masti nužne u ishrani osoba koje se bave težim fizičkim radom i sportom, nezasićene masti moraju biti prisutne u velikim količinama u ishrani odojčadi, dece, adolescenata i žena u posebnim razdobljima njihovog života: tokom trudnoće i za vreme dojenja.

Godinama su stručnjaci bili protiv masti u ishrani. Danas nutricionisti ponovno prepoznaju njihovu ulogu u izgradnji organizma, a granicu između dobrih i loših masti određuju dopuštena dnevna količina i hemijski sastav.

Šta su dobre, a šta loše masti
Osim što je važno povezati zasićene masti s lipidima životinjskog porekla, a nezasićene sa lipidima biljnog porekla, bitno je obrazložiti zašto one prve nazivamo lošim, a one druge dobrim mastima.

Reč je o vrlo opštoj definiciji, ali neosporna je njena tačnost. Životinjske masti, koje su po hemijskom sastavu zasićene, razgradnjom u našem organizmu stvaraju materije koje povećavaju opasnost od pojave kardiovaskularnih bolesti ako se nakupljaju u višku. Masti biljnog porekla, koje su po sastavu nezasićene, vrlo lako ulaze u tzv. HDL lipoproteine (lipoproteine visoke gustine) koji čiste holesterol iz krvnih sudova i odvode ga u jetru, gdje se on prerađuje u žuč i nakon toga izlučuje iz organizma. Dakle, te masti imaju preventivnu ulogu u sprečavanju pojave kardiovaskularnih bolesti.