Zasto Balkan mrzi Ameriku? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Šta su mete NATO timova na Balkanu

© Flickr / Marijanina
ANALIZE I MIŠLJENJA
09:18 16.01.2020

Piše Biljana Simić

Član Predsedništva BiH Milorad Dodik kaže da u Sarajevu, Podgorici i Tirani, pa i u Beogradu, deluju timovi NATO-a za borbu protiv ruskog uticaja, što sagovornici Sputnjika potvrđuju, i ističu da su na njihovoj meti, pre svega, srpske zemlje, kako bi se preoblikovalo javno mnjenje i uticalo na odluke političkih elita.

Dodik je, gostujući na Javnom servisu, rekao da u Sarajevu, Podgorici i Tirani postoje obaveštajni centri Alijanse.

Meta NATO timova verovatno i Beograd
„To su tri centra na Balkanu. U Beogradu verovatno deluje neki skriveni koji se još ne može razotkriti. U Banjaluci naravno postoje razni centri“, navodi Dodik.

On je podsetio i da je britanska Vlada rekla da je odredila šest miliona funti za sprečavanje ruskog uticaja na Balkanu, a američka administracija je, preko nekih organizacija, izdvojila više od 20 miliona dolara.

Ko čini NATO timove i kako rade
General u penziji Mitar Kovač za Sputnjik kaže da se ti timovi formiraju „u skladu sa novim tendencijama sukobljavanja velikih sila i oblikovanja javnog mnenja na određenim područjima. Dodik ima prave informacije da ti timovi funkcionišu u većini zemalja na prostoru bivše Jugoslavije, pa i Albanije, a u funkciji promene javnog mnjenja, a pre svega na srpskom etničkom prostoru“.

Kovač objašnjava da se radi se o tome da su ubrzanim koracima učinjene nasilne promene drobljenja srpskog etničkog prostora po komunističkim kriterijumima prekrajanja granica još iz vremena Drugog svetskog rata.

„To je, na žalost, pokušano i pokušava se i sa granicom autonomne pokrajine Kosovo i Metohija“, konstatuje on

On navodi da te timove čine stručnjaci različitih profila iz oblasti telekomunikacija, informacionih tehnologija, psihološko-propagandnih dejstava, medija i odnosa sa javnošću.

„Njihovo programsko i kontinuirano delovanje ostvaruje se ne samo preko tih centara, nego prvenstveno preko zvaničnih medija sa nacionalnom frekvencijom, ali i medija sa lokalnom frekvencijom“, dodaje Kovač.

„Otuda i danas imamo tendenciju da se preko različitih nevladinih organizacija plasiraju finansijska sredstva za lokalne medije, jer je instrukcija i strateška smernica NATO-a da pored zastupljenosti na nacionalnim medijima ovladaju i većinom lokalnih medija“, navodi sagovornik Sputnjika.

Kako kaže — osim pobrojanih lokacija, jedan deo tih centara se nalazi i u Srbiji pod različitim izgovorima i sa različitim izazovima.

„Nigde oni nisu prepoznati kao takvi centri, već funkcionišu na drugačiji način — da li pri kompanijama ili diplomatskim i kulturnim predstavništvima… Ali sigurno je da sprovode određene aktivnosti sa ciljem preoblikovanja država i javnog mnjenja na prostoru Zapadnog Balkana“, navodi Kovač.
To se danas, kaže on, najviše čini u vezi sa nacionalnim i verskim pitanjima.

„Svedoci smo vremena kada su mnoge etničke, geografske i državne granice prerasle u nacionalne i nastale su nove takozvane političke nacije. Sigurno je da je to u funkciji smernica NATO-a“, ističe Kovač.

Govoreći o potezima u verskoj sferi, Kovač kaže da se prvi pokušaji rade na prostoru Crne Gore.

„Kao što je proglašena veštačka crnogorska nacija, tako se proglašava i ’crnogorska crkva‘“, navodi on, i dodaje da se slično u narednom periodu može očekivati u Severnoj Makedoniji, na Kosovu, a vremenom i u BiH.

Cilj — uskladiti odluke elita u regionu sa politikom NATO
Stručnjak za međunarodne odnose sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Željko Budimir kaže da su antihibridni timovi stigli najpre u Crnu Goru.

„Ranije se u albanskoj štampi pisalo da su stigli i u Albaniju. To je proces koji je počeo američkim optuživanjem Rusije da na prostoru baltičkih država, a potom i u Ukrajini, sprovodi hibridne aktivnosti, tačnije — da vodi hibridne ratove protiv tih država, iako je tu vrstu nekonvencionalnog ratovanja patentirala upravo Amerika“, ocenio je on za Sputnjik.

On ukazuje da su na Balkanu Srbija i Republika Srpska izvan prostora NATO-a, dok se Crna Gora kao nova članica gleda kao zona ili potencijalno žarište nestabilnosti, pošto je u jednom politički haotičnom stanju ušla u Alijansu, ne ispunjavajući nijedan uslov samog Saveza.

„Napravljena je jedna postavka u kojoj ti timovi imaju zadatak da se kroz nekonvencionalni vid borbe, pre svega medijske, ostvari uticaj na narod, ali i na političku elitu da donose odluke u skladu sa politikom NATO-a“, kaže on.

Uloga nevladinog sektora
Kad je reč o Crnoj Gori, radi se, ističe Budimir, o sprečavanju uticaja srpskih političkih partija i Srpske pravoslavne crkve, kao najvažnije institucije srpkog naroda, ne samo u Crnoj Gori, nego i uopšte.

„U RS i Srbiji to se radi kroz delovanje različitih nevladinih organizacija, ali i kroz institucije i medije, kako bi se ovaj prostor integrisao u NATO, jer je Alijansa u ovom trenutku u punom procesu konfrontacije sa RF, i to, pre svega, što je bitno — ovde“, navodi Budimir.

„Kada se to stavi u kontekst onoga što je ranije izjavio bivši američki državni sekretar Džon Keri — da su Srbija i RS ’na liniji vatre‘, onda je jasno o kom je vidu borbe reč“, smatra Budimir.

„Reč je o borbi između dva suprotstavljena globalna bloka, u kojoj srpske zemlje koje prate liniju vojne neutralnosti ne odgovaraju priči političkog Zapada. I oni će se po svaku cenu pokušati ugurati“, zaključuje Budimir.

https://rs-lat.sputniknews.com/analize/202001161121545625-sta-su-metenato-timova-na-balkanu/