Zastavino oružje nema ko da kupi
Izvor: Danas

Kragujevac -- Sindikat Zastave oružja pismom je obavestio predsednika Srbije Borisa Tadića o sve nezavidnijoj proizvodno-poslovnoj i finansijskoj situaciji u toj fabrici.

Istovremeno, o teškoj situaciji u kragujevačkoj Fabrici oružja obavešteni su i Vlada Srbije, nadležni ministri i rukovodstvo Kragujevca.

Sindikat i radnici Zastava oružja od nadležnih traže da konačno počnu da rešavaju probleme te fabrike, čiji je većinski vlasnik država, ili će, poručuju, ponovo izaći na ulice.

Zastava oružje za razliku od ostalih pet fabrika - Krušik iz Valjeva, Prvi partizan iz Užica, Sloboda iz Čačka, Milan Blagojević iz Lučana i Prva iskra iz Bariča - koje čine grupaciju odbrambena industrija Srbije, već mesecima je u teškoj poslovno-finansijskoj situaciji uzrokovanoj nedostatkom tržišta za izvoz proizvedenog oružja (domaće je već odavno zatvoreno zbog visokih taksi i tranzicije Vojske Srbije).

Zastava oružje u nezavidnoj situaciji je i zbog aktuelnih oružanih sukoba i NATO intervencije u Libiji. Kragujevačka fabrika je, naime, prema ranijim najavama u tu severnoafričku državu ove i narednih godina trebalo da izveze veliku količinu vojnog naoružanja. Pominjano je da bi Zastava na ime namirivanja duga Srbije Libiji od oko 300 miliona dolara u tu zemlju u narednih nekoliko godina trebalo da izveze oružje u vrednosti od svih 150 miliona dolara. Uz ovo, Zastava oružje još nije dobila saglasnost državnih organa za realizaciju poslovnog aranžmana sa Azerbejdžanom, vrednog 30 miliona dolara, koji se odnosi na transfer tehnologije za proizvodnju pešadijskog naoružanja u tu zemlju.

Kragujevačka fabrika trenutno na zalihama ima vojnog naoružanja u vrednosti između pet i šest miliona dolara ali nema kome da ga proda jer krajem prošle i početkom ove godine nisu sklopljeni ugovori o njegovoj prodaji inostranim armijama i snagama bezbednosti.

Ostale fabrike domaće odbrambene industrije uveliko izvoze svoje proizvode, pošto na inostranim tržištima prodaju municiju i barut što je potrošna roba, dok oružje to nikako nije.

Vojska Srbije tokom ove godine konačno od Zastave treba da kupi pešadijsko naoružanje (puške M21 i potcevni bacač granata) u nešto većoj količini, odnosno za oko 400 miliona dinara, ali je to ipak mali posao za kragujevačku fabriku oružja, koja je još uvek jedna od najvećih fabrika te vrste u Evropi.

U takvoj situaciji kragujevačka fabrika traži od države da kao njen većinski vlasnik obezbedi inostrana tržišta za izvoz vojnog naoružanja. Ovo tim pre što je vojno oružje specifičan proizvod koji u međunarodnoj trgovini ima karakter „političke robe“ koja se na inostranim tržištima uglavnom na kriznim žarištima kao što su Irak, Avganistan i druga, prodaje uz saglasnost Ujedinjenih nacija ili velikih sila, pre svih Amerike.

U prilog ovome i podatak da je Zastava minulih godina u Iraku, Avganistanu i druge prodala oružje u vrednosti od nekoliko desetina miliona dolara posredstvom američkih i britanskih kompanija.

Trenutno Zastava mimo svoje krivice nema izvozne poslovne aranžmane, a ovdašnji oružari smatraju da država u takvoj situaciji mora finansijski da podrži svoju fabriku.

Izvor: B92

Нек поделе грађанкама и грађанима.

Гдје је сад Шутановац да нас уведе у НАТО и спаси свих проблема? 

Нека поделе по Београду.

To sam bas sad hteo da kazem.   

Treba nam jedan dobar rat koji ce oporaviti vojnu industriju. Ali to nikoga u Evropi naravno ne zanima. Vec 65 godina nije bilo dobrih ratova 
U Africi se fino ratuje ali oni nemaju para da kupuju novo oruzje, nasa vojna industrija mora da obrati vise paznje na to trziste.

Ova vest je netacna, ima kupaca, ali nam je zabranjeno da prodajemo njima.

Uze mi rec sa tipkovnice. Ne moraju da dele dzaba, nek daju neku simbolicnu cenu, cisto da radnici imaju za kiflu i jogurt.


Nasa drzava je bila medju prvima koje su ostro osudile Libiju, sa kojom su imale dobar ugovor.

Gadafi ce rat verovatno izgubiti, tako da nije ni bitno. A i nemas dobar nacin da im isporucis oruzije.

Veoma je bitno. Zasto bi Srbiju, a narocito "Zastavu" zanimalo ko pobedjuje, a ko gubi rat? Oruzje se prodaje onom ko plati, pa sve da su u pitanju i Cedini kanibali, ozraceni japanci ili cokoladni kinezi sa Filipina.