Драга Анеа, хвала што си постовала овај чланак.
Велика је то несрећа за све учеснике трагедије достојне Еврипида, али ју је живот режирао... Ту се не може појавити деус екс махина да разреши чвор.
Чини ми се да је истинито оно античко схватање, да све што је изузетно привлачи трагедију на себе изазивајући својом посебношћу гнев богова, као што високо дрво привлачи громове.
Жарку горе робије од ове нема, од претњи и неспокоја, и савести, јер такав човек је има. Трагедија се срушила и на невине. На децу и породице...
Шта више да се каже.
Ипак, Лауше,  велики поздрав од нас одавде. Од Птице Зу (Јеце) , Мише, Гоце, Дуде, Зорице и још неких одавде!

ma bice on slobodan covjek, kaznu ce nositi sam sa sobom. Bilo bi dobro da se vrati da glumi opet, ali tesko da ce se to desiti...

Sve što se čoveku dogodilo, može da se protumači i kao sudbina, Sve  usvemu uživali smo u jnegovom talentu, šarmu i lepoti.  Neka ga Bog čuva, na bilo kom kraju planete.  Neka mu ostatak života prodje u miru i blagostanju.  To mu od srca želim.  Volimo te Žarko, jel ti si talenat, koji se retko radja i veruj da su tvoji fanovi itekako uskraćeni za jednog vrhunskog umetnika naših podneblja

nisam mogao da vjerujem to za zatvor al staćeš neko i to mora

jel postoje neke svezije informacije?  Pocitao sam temu od početka do kraja, očekujuci nesto konkretno,ali corak... Zasto ste prestali pisati?   

Kao njegov zemljak nemogu da opisem tugu zbog tragicnog toka karijere jednog od najsarmantnijih i najupecatljivijih glumaca sa ovih prostora ikada, i tesko da ce se ikada vise i ponoviti !!
Drago mi je kad vidim da u narodu nije splamsalo interesovanje za likom cija djela nikada nece umrijeti. . .  E moj 'Ilija Jugovicu' odglumio si toliko tragicnih drama a najveca ti se dogodila u stvarnom zivotu !

Samo bih zelio da ga opet vidim na filmskom platnu ili pozoristu ! :(

Žarko Laušević otvorio dušu!

Autobiografija legendarnog glumca pojaviće se u prodaji za mesec dana.



Uskoro ćemo saznati sve!
Jedan od najboljih glumaca bivše SFRJ, Žarko Laušević, napisao je knjigu o svom životu!

Kako Kurir saznaje, Lauševićeva autobiografija trebalo bi da se pojavi u knjižarama za mesec dana, a oni koji su pročitali rukopis tvrde da će biti pravi bestseler!

Radnja knjige, koju je Žarko pisao dve godine, počinje tragične noći 31. jula 1993. u Podgorici, kad su on i njegov brat Branimir Laušević učestvovali u tuči, tokom koje je Žarko iz svog pištolja ubio Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, a teško ranio Andriju Kažića.

- Žarko je u knjizi, osim tragedije u Podgorici, opisao i zatvorske dane, vreme provedeno u Americi, ali kroz flešbekove osvrnuo se i na ostale detalje iz svog života - kaže naš sagovornik blizak glumcu.

Da su saznanja našeg lista tačna, potvrdio nam je i Lauševićev agent Dalibor Dugandžija:

- Tačno je da je Žarko napisao autobiografiju i trenutno tražimo izdavača - kratko nam je rekao Dugandžija.
Ali, ko će da čeka mesec dana?

Izvor: Kurir

Laušević traži ponavljanje suđenja

Odbrana Žarka Lauševića podnela je Višem sudu u Beogradu zahtev za ponavljanje sudskog postupka u kome se poznati glumac tereti za smrt dvojice i ranjavanje jednog mladića 1993. godine u Podgorici.



Portparol suda Dušica Ristić. je  precizirala da je zahtev sudu stigao 12. jula, ali da je krivično vanpretresno veće od Lauševićevog branioca zatražilo da dostavi original dokumetaciju, pošto je priložio kopije.

Posle toga sud će odlučiti da li će Lauševiću odobriti ponavljanje suđenja, dodala je Ristić.

Sud je ranije odbio zahtev Lauševićeve odbrane za vanredno ublažavanje kazne od 13 godina zatvora na koju je, posle više ukidanih presuda, pravosnažno osuđen u Crnoj Gori 2001. zbog prekoračenja nužne odbrane u obračunu, u noći između 30. i 31. jula u podgorickom kafiću "Epl".

Laušević je "slobodan čovek" u Srbiji pošto je usvojen zahtev republičkog tužioca za odlaganje izvršenja zatvorske kazne i istovremeno povučena poternica koja je za njim bila raspisana.

Posle više izrečenih presuda koje su ukidane pred Vrhovnim sudom Crne Gore, Laušević je 2001. godine pravosnažno osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 13 godina, zbog prekoračenja nužne odbrane. On je u pritvoru, do izricanja prvostepene presude, proveo četiri i po godine.

Laušević je, u noći između 30. i 31. jula 1993. godine, u podgoričkom kafiću "Epl", ubio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (19) i ranio Andriju Kažića. U obračunu je njegov brat Branimir ispalio jedan metak, koji nikoga nije pogodio.

Izvor: Studio B

Ekskluzivno: Autobiografija Žarka Lauševića u izdanju „Novosti“

V.N. | 16. novembar 2011. 16:35    | Komentara: 4

Dirljiva, iskrena, poštena, divno napisana ispovest sjajnog glumca pod naslov „Godina prođe, dan nikad“, na oko 450 stranica, sa 40 fotografija iz života i bogate glumačke karijere ovog izuzetnog glumca


Nema više tajni: uskoro će se pojaviti autobiografska knjiga poznatog beogradskog glumca Žarka Lauševića u izdanju Kompanije „Novosti“.

- Skrivali smo, brižno i pažljivo, ovu izdavačku tajnu. I po želji autora i po našem opredeljenju. Ugovor o izdavanju ove izuzetne knjige potpisali smo pre više od mesec dana sa Lauševićevim zastupnikom Vladanom Bojićem, poznatim advokatom – kaže Manojlo Vukotić, generalni direktor glavni i odgovorni urednik „Večernjih novosti“.


Naslov ove knjige je „Godina prođe, dan nikad“, a imaće oko 450 stranica, sa 40 fotografija iz života i bogate glumačke karijere ovog izuzetnog glumca.

- To je dirljiva, iskrena, poštena, divno napisana ispovest ovog sjajnog glumca, kome je, na žalost, jedna tragična noć presekla životni put i uvela ga u vrtlog, u pakao, iz kojeg još uvek nije izašao – kaže Vukotić, koji je dva meseca bdio nad ovim rukopisom. - To nije ni prava biografija, ni autobiografija, ni dnevnik, ni hronika – a sve to jeste. Pomešano i zgusnuto, prozračno i uzbudljivo.

U 51 poglavlju Žarko Laušević je izatkao svoj život u poslednje dve decenije. Sa izvanrednom veštinom pisanja, velikom lucidnošću, preciznošću, znanjem i maštom, on je paralelno vodio dva toka: jedan je njegovih 455 zatvorskih dana u Beogradu i Spužu, dramatičnih do bola, a drugi su njegovi otrgnuti medaljoni života u porodici, filmu i pozorštu.

- Žarko počinje svoju knjigu pričom o kobnoj noći, 30. jula 1993. godine u Podgorici, kada su napadnuti on i njegov brat u jednom kafiću, i kada je u stravičnom spletu okolnosti, u magnovenju, u ludilu, ispalio hice i ubio dva mladića.To je ta noć koja se nikad nije završila, čiji ga mrak i dalje guši, mori... Zato će i napisati da „čovek koji je ubio nikada više ne može biti slobodan“. Celu tu sudbu Laušević je ispisao fascinantnom iskrenošću, guleći svoju kožu, ukucavajući eksere u svoje meso, dok samog sebe razapinje – ocenjuje Vukotić.

Knjiga Žarka Lauševića, „Godina prođe, dan nikad“, u čijem podnaslovu piše „dnevnik jedne robije“, štampaće se u nezabeleženom početnom tiražu – 50.000 primeraka!.

Prvi primerci veoma lepe i bogato opremljene knjige pojaviće se na kioscima 30. novembra, u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.

Na kraju knjige autor je napisao „kraj prvog dela“. To, najverovatnije znači da Laušević i dalje marljivo, kao da mu je pisanje profesija, ispisuje stranice dnevnika. To se da nagovestiti i iz predgovora knjige, koju je napisao reditelj Zoran Amar. Život je i tu bio nepredvidivi režiser: Amar je 1986. godine režirao film „Šmeker“ u kojem je Laušević igrao zapaženu ulogu, a sada njih dvojica žive u istoj zgradi u prenatrpanom Njujorku.

- Sasvim sam siguran da će to biti veliki hit. I zato što je Žarko bio toliko popularan i zato što je to jedna potresna, otvorena knjiga, oporog priznanja, grešničke nade, očuvanog dostojanstva, ljudske spoznaje, nad kojom svaki čitalac uzdrhti – završava Vukotić, prvo obelodanjivanje ove knjige.

Izvor: Novosti

Laušević: Neiživljena mladost, nenađena zrelost

Šta je Žarko Laušević ispisao u autobiografiji „Godina prođe, dan nikad“ (1): Politički polupismen. Vrele krvi. Ličnost renesanse. Dobar polemičar. Voleo Tita i SFRJ. Tražio Slobinu ostavku.


New York, jesen 2011.

Poslednje veče oktobra, devedeset i treće. Hladno je. Obučen ležim ispod tri ćebeta.

Mislim. O sebi. Hipohondru. Asocijalnom. Nestabilnom. Depresivnom. Melanholičnom. Sebičnom. Nepredvidivom. Nezahvalnom. Zlopamtilu. Perfekcionisti. Promašenom pesniku. Nezavršenom glumcu. Polutalentovanom slikaru. Netalentovanom pevaču. Potencijalnom taksisti. Erotomanu. Nikotinomanu. Bratu od tetke Upravniku Radomanu. Zatvorenom ocu.

O sebi to mislim. Kao o osumnjičenom licu. Kao pritvoreniku. Robijašu. Nenađene zrelosti. Neiživljene mladosti. Manijakalno-depresivnog tipa. Prepoverljiv. Nepoverljiv. Snalažljiv. Smotan. Zanimljiv. Dosadan. Rečit. Ćutljiv. Ubedljiv. Odgovoran. Nepouzdan. Tvrdoglav. Egocentrik. Povremeni muž. Biološki otac. Naivan. Prevejan. Preiskren. Luckast. Uplašen. Zbunjen. Politički polupismen. Nacionalno poluneopredeljen. Demagog. Romantik. Banalne završnice. Maštovit. Istrajan. Kratkog daha. Nepromišljen. Mazohista. Kitnjast. Daltonista. Pogrešan ocenjivač ljudi. Nedovršeni poliglota. Skeptičan. Sujetan. Ledenih nogu. Vrele krvi. Odan. Osetljiv. Netalentovani kockar. Školovani šahista. Igrač sumnjivog valcera. Druželjubiv. Neosvetoljubiv. Samostalan. Bez sočiva ne može da podseče nokte na nogama. Znači - velike dioptrije, bez obzira na kratke noge. Nosilac više ratnih i mirnodopskih priznanja iz oblasti kerebečenja pred puno ljudi. Promenljive sreće i frizure u životu.

Suicidan. Voli da nosi crno. Muromant, neizlečiv. Barokni tip. Ličnost renesanse. Čistunac. Prži povremeno dobru kajganu sa slaninom, sa i bez origana. Dobar, čak natprosečan rešavalac ukrštenih reči. Uvek namešta i koriguje usta dok isprobava nove pantalone. Nosilac šešira u sezoni 1992/93. Dva puta nosio rep u životu. Mitoman, alazon. Mistifikator. Oponent. Dobar polemičar. Operisan od slepog creva, krajnika i sluha. Čekač boljeg života. Pacifista. Veliki hrvatski glumac. Nešto manje srpski. Crnogorski, zasad ništa. Putnik po puno sveta. Voli Argentinu i Makedoniju. Ne voli železničke stanice. Izbegava koncerte Stinga i "Bijelog dugmeta". Na ostale ne odlazi. Ume, ponekad, u bilijaru da ubaci crnu kuglu u srednju rupu. Ponekad, ne. Reumatičan.

Voleo SFRJ i plakao kad su makli F. Voleo Tita, kao svi što su ga voleli. Više od tate i mame. Kad je ovaj umro, išao da ga vidi i suzio kao i svi. Danas ne može da veruje da je u tom mimohodu učestvovalo samo nekoliko ljudi. Ostali su svi slavili kod kuća što je Maršal napokon crk'o. Nikad nema ideju gde bi mogao da slavi Novu godinu. Ove godine je na vreme rezervisao mesto. Uhvaćen par puta da čita „Politikin ZABAVNIK“. Pravdao se činjenicom da je Dostojevskog već dvaput pročitao. Dugo vremena, u strahu od rata, tajno kupovao konzerve. Kad bi ostajao sam kod kuće, brojao ih i posle gledao porniće. Uvek je priznavao samo drugi porok. Zna puno stihova, pogodnih za udvaranje, uz mirišljavu so i sveće.

Tajno voli Klaudiju Šifer, a javno traži Miloševićevu ostavku. Nameravao da upiše školu okretnih i južnoameričkih igara, karate, esperanto, ali se u poslednjem trenutku zadovoljavao činjenicom što može da prati devojku do kursa za naučne i stručne prevodioce.

Ponekad se folira slušajući ozbiljnu glazbu. Neozbiljnu nikad ne sluša. Savete, vrlo retko. Samo ako mu odgovaraju. Ljubomoran. Tradicionalan. Konzervativan. Nervozan je. Često ga zatičemo u besmislenoj šetnji tamo-amo i obratno (amo-tamo), sa rukama na leđima, ili u džepovima. Nikad ruke ne drži napred dok šeta. Bilo bi nepristojno, a i nepraktično. Napisao je naučno-fantastičnu priču "Put na sunce", ali je „ZABAVNIK“ nije objavio. Od tada sa indignacijom preskače sve SF-rubrike. A voli prženice. I salate, razne. Pravi divan pire. Palačinke, takođe. Jednom je u letu uspeo da dve palačinke prebaci iz jednog tiganja u drugi. Nikad više kasnije nije ponovio taj podvig. Poznaje lično Nadu Topčagić i Liv Ulman. Obožava filmove strave i užasa. Gleda ih ubrzano, ili bez tona. Donji pritisak mu naginje gornjem. Rasipnik. Ponekad tvrdica. Negira i jedno i drugo. Zaboravan. Voli mandarine i da zavrne rukave od rolke. Prvo mu žao, zbog dece, drugo mu brane. Kad ostane sam, nekad rukave od rolke zavrne do ramena i bude bleskasto srećan.

Boji se aviona i iz istih razloga ne jede ništa što leti, čak ni zimi. Pretvara se da se razume u strane muzičke sastave i očajan je kad mu ne veruju da je grupa "Snjingersingersi" zaista postojala. Prevrtljiv u dijalektici i dijalektima. Uvek govori jezikom sagovornika. Željan znanja. Bio jednom žirant i bio strašno ponosan. Pasionirani posmatrač dunje na ormanu. Bezbožnik. Sledbenik kosmičkih religija. Veruje Nostradamusu i Denikenu. Navijač reprezentacije. Upoznat sa aktuelnom političkom situacijom, kod nas, a i šire. Znao je, doskora, koji je glavni grad Obale Slonovače.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -


* Čekam. A šta je drugo život nego čekanje smrti? Kao u nekom Čistilištu. Kao u velikoj čekaonici osluškujemo spoljašnjost.

Vrlo precizno u svesci koju mi je poslala sestra beležim svaki datum, posetu, promenu. Kao da će zbog te pedantnosti sve biti manje bolno. Kao da će ta urednost skratiti Vreme. A ovde sve traje... Od posete do posete. Od podizanja optužnice do suđenja. Od suđenja do drugog, jednom do presude. Onda do žalbe, jedne, pa druge. Do skraćenja. Do ludila. Do trena kad se izgubi mera za vreme.

* Vreme brže prolazi kad pišeš, nego kad sanjaš.

* Žaliće me tajno. Osuditi javno. Oprostiti kasno.

* Sad smo sami - moja samica i ja.

* Samo se sećanje smatra srećom.

* Jedan dan više u zatvoru. Jedan dan bliže slobodi i ma kad bilo. I jedan dan života manje.

* Polako otiče sve od mene. I porodica i prijatelji. I život. Da li ja to polako nestajem? Odlazi i ponos, dostojanstvo, hrabrost... sve ljudsko od mene. Ostaje krhotina koja će sve da otrpi. Da se sagne i kad treba i kad ne treba. Belina čoveka. Praznina. Posledenji izbledeli otisak kome ni original potpis više ne daje nikakvu cenu. Bezvredna kopija. Gde sam to ja? U izmoždenoj rupi koja zjapi? I da li se više ikada mogu izvući? Krug. Zatvor. Može li se dublje? Je l' ovo dno? Kiša. Ništa. Nedolaz. Neizlaz. Bezizlaz. Sve reči koje sadrže izlaz. A njega nigde.

* Slobodu često zamišljam kao ženu. Golu, normalno.

Sloboda je i kad čovek može da se isplače, pa mu posle bude lakše.

* Sumorna subota sa suncem. Slično sunovratu. Sklupčan smišljam smisao. Setio sam se, spuški smrad sa susednog svinjca svi smatramo sopstvenim sranjem. Smanjujemo se. Stiskamo. Samo se sećanje smatra srećom. Stop.

Izvor: Novosti