Ne uspevam da nadjem mnogo informacija o njemu ......... Da li neko ko je zaduzen za to ovde na forumu - moze da  isceprka nesto o onom periodu kada je zaglavio u zatvor i posle kada je otisao u Ameriku...... Kako je sve tacno bilo? i neka slika ako moze......

Izvor iz pravilnika:
Stvari koje treba maksimalno izbegavati
- Ne preterujte sa koriscenjem smajlija, interpunkcijskih znakova, kolorizacije i ostalih stvari koje su trenutno dostupne na forumu.

Par clanaka o tome:

Zarko Lausevic

Poznati glumac ponovo u zizi javnosti zbog dosluzenja zatvorske kazne u Podgorici

BEOGRAD - Za Zarkom Lausevicem, svojevremeno nasim najpopularnijim glumcem, raspisana je medunarodna poternica zbog dosluzenja zatvorske kazne u Podgorici, saznaje Nacional. Lausevic, kako saznajemo, trenutno zivi u Sjedinjenim Americkim Drzavama, a poternica za njim raspisana je samo za evropske zemlje. To znaci da ce onog trenutka kada se nade na teritoriji Starog kontinenta biti uhapsen i sproveden u Podgoricu, na dalje dosluzenje kazne zbog dvostrukog ubistva u glavnom gradu Crne Gore. Vrhovni sud Crne Gore preinacio je u septembru 2001. godine kaznu od cetiri godine zatvora koju je Lausevicu petnaest meseci ranije izreklo vece Viseg suda u Podgorici i ponovo ga osudilo na 13 godina zatvora, dok je njegovom bratu Branimiru i tada izrecena oslobadajuca presuda.

Tragedija, koja je sokirala javnost, odigrala se u basti kafea `Epl` u noci izmedu 30. i 31. jula 1993. godine. Zarko je na sudu rekao da je kobne noci s bratom dosao u lokal na veceru. Galama koja je dopirala s druge strane ulice ga je uznemirila, pa je pitao kakva je to graja. To je bilo dovoljno za pijanog Dragora Pejovica da zapocne kavgu. Udario je Zarka u bradu i on je pao na zemlju. Radovan Vucinic skocio je na njegovog brata. Iz baste kafea premestili su se unutra. Uplasen za svoj zivot Zarko je, kako je izjavio, potegao pistolj CZ-99 i ubio Pejovica. Potom je ustao i video Vucinica da razbijenom flasom bije njegovog brata po glavi. Ispalio je nekoliko metaka i ubio i Vucinica. U `Epl` je tada uleteo i Andrija Kazic, jedini svedok tuzioca. Dva metka, koje je ispalio Zarko, Kazica su pogodila u desnu nogu i testise. Branimir je ispricao slicnu verziju krvavog dogadaja, ali sturiju, jer je, kako je rekao, od udaraca izgubio svest. Posle pucnjave, braca su se sklonila u jedan stan u Podgorici, odakle su pozvali policiju.

Zarko je, kako je utvrdeno, ispalio 13 metaka, a njegov brat samo jedan. Sa cetiri metka Zarko je usmrtio Pejovica, sa tri Vucinica, a sa dva ranio Kazica. Metak koji je ispalio Branimir nije pogodio nikoga.

Na prvom sudenju u Visem sudu u Podgorici Zarko je osuden na 15, a njegov brat na dve godine zatvora. Osam meseci kasnije,Vrhovni sud Crne Gore presudu je preinacio, Zarku je kaznu smanjio sa 15 na 13 godina. Usledila je zalba Saveznom sudu koji je godinu dana kasnije ukinuo obe prethodne presude i slucaj vratio na pocetak. Visi sud na ponovljenom sudenju Lausevicima je izrekao iste kazne kao i Vrhovni sud. Vrhovni sud osam meseci kasnije ukinuo je i tu presudu, pa je predmet jos jednom vratio na ponovno sudenje u Visi sud. Novo vece 27. februara 1998. godine procenjuje da je Zarko u krvavom obracunu samo prekoracio nuznu odbranu, pa mu je izreklo kaznu od cetiri godine zatvora, a njegovog brata oslobodilo. Braca su izasla na slobodu i drzava je bila duzna da im isplati pozamasne pare jer su `prekomerno` lezali u zatvoru. Vrhovni sud ubrzo je ponistio i tu presudu i trazio novo sudenje. Sudija i vece su 28. oktobra 1999. godine Lausevicima ponovo izrekli istu kaznu - Zarku cetiri godine, Branimiru sloboda.

Konacno, Vrhovni sud Crne Gore je, po cetvrti put se baveci ovim slucajem, preinacio presudu Viseg suda i Zarku izrekao staru, prvobitnu presudu od 13 godina zatvora, a njegovog brata oslobodio.

Zarko Lausevic je glumac za koga su u domacoj kinematografiji bile rezervisane glavne uloge. Ovencan je svim mogucim nagradama za svoje stvaralastvo, medu kojima su i one iz eks-Jugoslavije, poput Zlatne arene za glavnu musku ulogu u filmu `Oficir s ruzom`. Kako su njegove role bili pozitivni junaci, smekeri, pravicni ljudi, tako je i Lausevic kod publike izazivao ista osecanja. Njega su znali i oni koji prate i koji ne prate filmsku umetnost.

Zanimljivo je da je njegov poslednji film do incidenta koji ga je prvi put doveo u zizu javnosti, a da nije rec o glumi, `Bolje od bekstva` u reziji Miroslava Lekica, prica o uspesnom glumcu koji zavrsava u zatvoru. U tom ostvarenju njegovog sina igrao je decak Dusan, inace zaista Zarkov sin. Ovaj film, nazalost, ubrzo se pretvorio u stvarnost.

Posle robije - `Noz`
Posle izlaska s robije, Lausevic se na velika vrata vratio u svet pokretnih slika. Ponovio je saradnju s rediteljem Miroslavom Lekicem u filmu `Noz`, u kojem je imao glavnu ulogu. Svoj privatni zivot, uprkos popularnosti, Zarko je uspevao da drzi dalje od ociju javnosti. S prvom suprugom Majom, koja je po zanimanju prevodilac, ima sina i cerku. Razveli su se po njegovom izlasku iz zatvora. Lausevic se ponovo ozenio, dobio cerku, ali u javnosti se ne znaju pojedinosti o njegovoj supruzi, osim da je rec o dami koja se bavi scenskom sminkom. Danas oni s cerkom zive u Americi, a carsijske price kazuju da se Zarko posvetio reziji.

Emigrant u Njujorku
Zarko Lausevic se posle napustanja domovine skrasio u Njujorku. S kolegom Zeljkom Dimicem 2001. godine igrao je u predstavi `Emigranti` na maternjem jeziku, koja govori o ljudima koji su izbegli za vreme vladavine Milosevicevog rezima

Zarko Lausevic(30) je u subotu 30. oktobra otputovao u Budimpestu. A onda dalje, daleko...I pre nego ce otici, jedan od najboljih jugoslovenskih glumaca poverio se NIN-u.
   „Nisam izgovorio svoju zavrsnu rec na ovom posljednjem sudjenju. A hteo sam ponovo da kazem tim unesrecenim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doziveli i koju prezivljavaju. Ali, sve moje reci, svi napori drugih ljudi i samog suda, ostajali su bez razumevanja i prihvatanja. Znam da bol ne cuje, ali od mene ne bi bilo srecnijeg coveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugacije. Da sam mogao da pucam u noge,da sam mogao da ne pucam uopste. Ali nisam umeo, ni smeo. Da jesam, koliko bi mi laksa zora bila. Odlucio sam da se sklonim, da ustupim vremenu prolaz,ako ce to nesto znaciti nesrecnicima koji su ostali bez svoje dece. Dosao sam da ispostujem odluku suda i doci cu opet, ma gde bio.Tragedija glumackog poziva je sto svet od iskona pronalazi u njemu nesto histrionsko, lakrdijasko. I kad se glumcu dogodi ono sto se dogodilo meni, onda sve to ima drugu boju. Onda je to uradio glumac. I kad cujem tu rec bez imena i prezimena uvek osetim mucninu. Ima ona latinska poslovica koja otprilike glasi: Boze, ucini da budem nepoznat. Kako je blazena anonimnost, kako je lepo biti nepoznat. Znam da to danas cudno zvuci, jer valjda svaki glumac pocne da se bavi ovim poslom da bi bio slavan. Nikada pre 31 jula 93. nisam razmisljao o tome i nikada nisam bio u situaciji da prizeljkujem te prednosti potpuno nepoznate osobe: biti sam, ici ulicom i moci gledati druge ljude,a da ne otkrijes prepoznavanje u njihovim ocima.
   Napustam li glumu? Ne znam, nema tu vise nikakve radosti. Secam se jednog casa knjizevnosti iz 76-e godine kad sam prvi put pozeleo da se bavim tim zanatom. Imao sam 16. To je zapravo bila zelja da budem neko drugi. I danas opet zelim sto nisam neko drugi. Sto nisam slikar pa da ne moram da stojim pored svoje slike. A glumac je sam slika... Ne znam, ne mislim da je nesto mnogo vazno hocu li glumiti ili namestati parket. Nece se nista dogoditi ako ne budem radio svoj posao. Umetnost ne cini svet boljim. To je najveca zabluda umetnika.
   Jesam, pokusavao sam da sinu objasnim sta se dogodilo te noci. Ja nisam samo otac koji treba da mu olaksa muku sazrevanja, vec i muku koju sam mu ja natovario. I da ga molim da mi oprosti. Od ostecenih ne trazim da mi oproste. Znam da to ne mogu, jer ni ja sam sebi ne oprastam. Samo Bog to moze. Njihovo je pravo da mrze, moje pravo da se kajem sto ne mogoh drugacije.
   U crkvi uvek upalim tri svece. Za oca i njih dvojicu. Ako sam gresan sto ovo rekoh, gresan sam i prema ocu.
   Mora biti da smo nesto tesko zgresili sva trojica. I njih dvojica i ja pa nas je Bog tako sastavio 31.jula 93. Da njih kazni mojom rukom. Mene njihovim glavama“ -rekao je, izmedu ostalog, Radmili Stankovic u ispovesti za NIN Zarko Lausevic.
   Lausevicu je, inace, na sudjenju u Podgorici 28. oktobra ove godine potvrdjena kazna od 4 godine za ubistvo Dragora Pejovica i Radovana Vucinica 31 jula 1993. u podgorickom kaficu Apple. Popularni glumac je odlezao 4 godine i 7 meseci i februara 1998. pusten je na slobodu.

Izvor: Blic

POTERNICA I KRVNA OSVETA
Žarko Laušević se ne vraća u Srbiju, iako u Americi jedva sastavlja kraj s krajem

Jedan od najboljih srpskih glumaca svih vremena, igrom sudbine, već dugo živi daleko od svoje publike. Povremeno se Žarka Lauševića prisete loše informisani novinari ili TV gledaoci u ko zna kojoj po redu reprizi "Boja na Kosovu", "Kaži zašto me ostavi" ili "Bolje od bekstva" - njegovog, ispostaviće se, "proročkog" filma.

U javnosti su kolale priče o tome kako se glumac Žarko u Americi bavi molerajem i vozi kamione, a ovdašnja publika ga je poslednji put videla 2002. godine, na tribinama košarkaškog hrama u Indijanapolisu, sa kojih je davao podršku našim reprezentativcima na svetskom prvenstvu. Tada se i pročulo da Laušević u Njujorku sprema povratničku predstavu, kojom se posle dužeg vremena vratio na "daske koje život znače".

Bez mirnog sna i u Americi!

Prvi put posle nemilih događaja iz jula 1993. godine u podgoričkom kafiću "Epl", Laušević se poklonio pred punom salom oduševljenih gledalaca u komadu Slavomira Mrožeka "Emigranti", priči o Srbima kojima je Njujork postao "druga kuća" u proteklih desetak godina. I od tada - ni reči. Žarku Lauševiću se, barem u srpskoj javnosti, gubi svaki trag, a jedini tračak nade pobudi poneka fotografija, koju sa gostovanja preko Atlantika donesu njegove kolege, poput ove koju danas objavljujemo.

Osudila ga žena crnogorskog predsednika

Žarko Laušević je 31. jula 1993, na Ognjenu Mariju, u podgoričkom kafiću "Apple" sa 13 hitaca usmrtio 20-godišnje Dragora Pejovića i Radovana Vučinića, štiteći sebe i svog brata Branimira. Bio je osuđen na 15, zatim na 13, a onda na četiri godine zatvora. Posle odležane četiri godine i sedam meseci, početkom 1998. je pušten na slobodu, odlukom sudije Svetlane Vujanović, supruge predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića.
Odmah posle petog suđenja, i ročišta održanog 28. oktobra 1999. u Podgorici, poznati glumac je otputovao u Ameriku. Nedavno je Lauševiću kazna preinačena na 13 godina zatvora.
      
Ovih dana, međutim, u nekim ovdašnjim medijima pojavila se "pouzdana" informacija da slavni glumac planira povratak u zemlju. Tragom spekulacija koje su se, na žalost srpske umetnosti, pokazale neistinitim, Kurir je pokušao da dozna šta se zaista zbiva sa čovekom koga je zla sudbina preselila iz kulturnih rubrika u crne hronike.

Sve u rukama crnogorske vlasti

Glumački maestro, koga je sud u Podgorici zbog dvostrukog ubistva pre izvesnog vremena ponovo osudio na 13 godina zatvora, krajem 1999. godine je sa beogradskog aerodroma odleteo preko okeana, za Njujork, gde trenutno živi sa suprugom i detetom. Tamo, međutim, nije pronašao sreću, barem po rečima Lauševićevog bliskog prijatelja, poznatog beogradskog glumca.

- Žarko se ne druži preterano sa našim iseljenicima i bivšim kolegama, niti navraća i obilazi naše kafane, jer se on i u Americi krije. Osim što mu posle najnovije presude, kojom mu je izrečena drastična kazna, preti međunarodna poternica, Laušević je u stalnom strahu da će porodice ubijenih Dragora Pejovića i Radovana Vučinića učiniti nešto nažao njemu i njegovim najbližima. Jedina pozitivna stvar jeste to što u Njujorku živi i njegova bivša supruga sa njegovo dvoje dece, koje je tako u prilici češće da viđa.

Drugi Lauševićev prijatelj, advokat, kaže da je Žarko u očajnoj finansijskoj situaciji i da jedva sastavlja kraj s krajem, te da, osim od suda i osvete, Laušević zavisi i od stavova vodećih crnogorskih političara:

- Teško da mu vi novinari, advokati ili mi prijatelji možemo pomoći. Ukoliko želite pravog sagovornika, pozovite Filipa Vujanovića. Da je hteo, on i njegovi, u fotelje zavaljeni saradnici, mogli su da do sada srede i pravni, ali i ljudski nesporazum. Ovako, porodice nastradalih i dalje traže način da se osvete, tako da nema ni teoretske šanse da se Laušević u skorije vreme vrati u Srbiju i Crnu Goru.

Samo Bog mi može oprostiti

U poslednjem intervjuu pred odlazak, koji je dao beogradskom nedeljniku NIN, on je obrazložio zbog čega nije izgovorio svoju završnu reč na suđenju:
- Hteo sam ponovo da kažem tim unesrećenim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju preživljavaju. Znam da bol ne čuje, ali od mene ne bi bilo srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugačije. Da sam mogao da pucam u noge, da sam mogao da ne pucam uopšte. Ali, nisam umeo, ni smeo. Da jesam, koliko bi mi lakša zora bila. Odlučio sam da se sklonim, da ustupim vremenu prolaz, ako će to nešto značiti nesrećnicima koji su ostali bez svoje dece. Od oštećenih ne tražim da mi oproste. Znam da to ne mogu, jer ja sam sebi ne opraštam. Samo Bog to može.
   
(P. U. S.)
Kurir

Gluma u filmovima:   

1982   Direktan prenos    
1982   Progon    
1982   Savamala kao Vinko   
1984   Lazar    
1985   Jagode u grlu    
1986   Dobrovoljci    
1986   Lepota poroka    
1986   Šmeker    
1987   Dogodilo se na današnji dan    
1987   Oficir sa ružom kao poručnik Petar Horvat   
1987   Oktoberfest kao Skobi   
1988   Braća po materi kao Braco   
1988   Put na jug kao Moric   
1989   Atoski vrtovi - preobraženje    
1989   Boj na Kosovu    
1990   Početni udarac    
1990   Stela    
1991   Original falsifikata    
1992   Crni bombarder kao šmajser   
1993   Bolje od bekstva kao Aleksa Radman   
1993   Kaži zašto me ostavi    
1994   Rođen kao ratnik    
1999   Nož kao Alija Osmanović   
1999   Ranjena zemlja

 
najbolji je bio ,
ali izgleda i najtragicniji.

Ma, koliko to tuzno bilo.. bolje da sedi u Njujorku i izigrava molera, nego da ga ovde ubiju... Ogroman, ali ogroman gubitak za nase glumiste... 

ali barem je ostavio trag , evo preko 20 filmova...

Naravno.. ali.. ipak.. takav glumac zasluzuje mnogo, mnogo vise...

Kako ne , ali opet i ovako je jos vise porastao u nasim ocima , sa njegovom nesrecom...
Kako bih volela da mogu da ga gledam u pozoristu...