Њемачка тајна служба добила дозволу за масовни надзор :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Њемачка тајна служба добила дозволу за масовни надзор

Бундестаг је јуче усвојио реформу БНД-а, немачке тајне службе. Повод за реформу је афера око америчке тајне службе НСА, која је почела 2013. године, а у коју је умешан и БНД. Немачки агенти су наводно за Американце шпијунирали европске савезнике – то произилази из открића бившег агента НСА Едварда Сноудена.
Реформа поделила политичаре

Сада Велика коалиција повлачи консеквенце доношењем два закона којима уводи реформе у рад БНД. За коалицију на власти, СПД и ЦДУ/ЦСУ реформа представља основу за функционалне тајне службе, ангажоване у иностранству, и бољу контролу њиховог рада. Насупрот томе, критичари у свему виде легализацију масовног надзора.

Бундестаг тренутно има три органа који контролишу рад тајних служби: Парламентарни контролни одбор (ПКГр), Г10 Комисију за одобравање мера прислушкивања и Одбор за одобравање буџета тајних служби. Ускоро ће бити формиран и четврти орган: Њега ће чинити судије и адвокати савезног нивоа који ће контролисати коректност шпијунирања у иностранству. Канцеларија канцеларке ће их информисати о бризантним акцијама, а они ће доносити одлуке о шпијунажи институција Европске уније или њених чланица.

Осим тога формираће се канцеаларија „сталног опуномоћеника“ са око 20 запослених: задатак је подршка постојећим органима при контроли рада тајних служби и координација са другим контролним инстанцама.
Тиме ће бити уклоњен „низ недостатака“, каже Клеменс Бинингер (ЦДУ), шеф Парламентарног одбора за контролу: До сада су посланици имали инструменте за контролу тајних служби, али „не и особље, а поготово не времена да се тиме баве“. Због тога је, како је рекао, реформа важна.

Опозиција међутим страхује да ће формирањем новог органа бити ослабљена парламентарна контрола. Постоји озбиљна опасност да посебно осетљиве информације буду доступне само опуномоћенику, а не и посланицима, каже Андре Хан из Левице.
Дозвољено шпијунирање ЕУ

Други закон регулише надзор у иностранству, дакле надзор телефона и интернет веза људи у иностранству од стране БНД-а. У те сврхе тајна служба се може прикључити и на интернет чворишта у Немачкој преко којих се одвија размена података из целог света. До сада је БНД смео да прислушкује само поједине линије и преузима само један део података. Од данас БНД може да се прикључи на целе телекомуникационе мреже без ограничења. „Фул тејк“ је назив нове праксе која је иначе спорна.

Податке које је БНД „покупила“ може да чува шест месеци и такође сме да их проследити страним службама као што је НСА. Наравно само под одређеним условима: Циљ ове сарадње мора бити антитерористичка кампања, подршка Бундесверу у операцијама у иностранству или информације о безбедности Немаца у иностранству. Изричито је забрањено прислушкивање немачких грађана и индустријска шпијунажа. Посебан систем филтера ће омогућити да одговарајуће информације буду препознате и избрисане.

Прислушкивање грађана и институција држава чланица ЕУ и институција ЕУ је могуће ако се на пример ради о опасности за унутрашњу и спољну безбедност Немачке или „сазнањима од спољног и безбедносно-политичког значаја“. О томе шта то конкретно значи ће се од случаја до случаја договарати са руководством тајних служби у канцеларији канцеларке која је задужена за БНД.
Недостатак заштите за стране новинаре

Опозиција на све то наравно гледа другачије: Овај закон је „поклон за БНД“, каже Мартина Ренер из Левице. Реформа легализуе праксу БНД-а из последњих десет година која је очито била незаконита, каже у разговору са ДW, Контастин фон Ноц, посланик Зелених у Бундестагу. Он такође сумња да ће систем филтрирања функционисати: Технички се уопште не може видети ко је Немац, а ко је странац, каже Ноц.
Активисти за заштиту људских права попут Лене Рорбах из Амнести Интернешенала критикују то да закон не садржи посебна правила за стране новинаре и друге професије попут адвоката или лекара: „Од сада новинари у иностранству више нису заштићени“.

Реформа је противна људским правима, каже она у разговору за ДW. Она није ништа друго него „слободан пролаз како би се ушло у приватну сферу свих“. Бивша министарка правде Сабине Лојтхојзер-Шнаренбергер (ФДП) је већ најавила тужбу против новог закона о БНД-у.

(Извор: Дојче веле)

Smile