Simpsonovi proslavili 30. rođendan


Prva epizoda animirane serije "Simpsonovi" emitovana je na jučerašnji dan 1987.

Serija autora Meta Greninga, koja je veoma brzo stekla ogroman broj obožavalaca, počela je da se prikazije kao deo "Trejsi Ulman šoua" 19. aprila 1987. Nakon tri godine iz prvobitnog oblika skeča serija je prerasla u polučasovnu i dobila je udarni termin na televiziji "Foks".

Zamišljena je kao priča o dogodovštinama prosečne američke radničke porodice iz malog provincijskog grada, a ubrzo se ispostavilo da su njihove doživljaje mnogi prepoznali kao svoje životne priče, pošto Homer, Mardž, Bart, Liza i Megi Simpson, kao i brojni drugi likovi iz serije, na satiričan način prikazuju svakodnevicu.

Do sada je emitovano 615 epizoda, čime su "Simpsonovi" postali najdugovečniji američki sitkom.

Godine 2007. snimljen je i film "Simpsonovi", koji je zaradio 527 miliona dolara.

Хенкс и Болдвин критиковали Трампа


Амерички глумци Том Хенкс, Алек Болдвин и други критиковали су синоћ на добротоворној вечери Уније за грађанску слободу (АЦЛА) у Њујорку председника Доналда Трампа и позвали су грађане да заштите своја основна људска права која су, како су навели, угрожена.

Хенкс је рекао да су потези новог председника САД, попут покушаја забране путовања трагични, наводећи да то нису америчке вредности о којима је учио у детињству.

На добротворној вечери појавили су се и глумци Трејси Морган, Тина Феј, Тaјтус Бурџис, певач Ашер и многи други.

Догађај је трајао четири сата и уживо је преношен на интернет страницама "Stand for Right 2017" и листа Хафингтон пост.

Водитељка Падма Лакшми истакла је своје имигрантско порекло и осудила покушај Доналда Трампа да ограничи имиграцију у САД.

„Ја сам имигрант. Оно што сам одувек волела у овој земљи (САД) је чињеница да сви могу да дођу, без обзира на веру и религију“, истакла је Лакшмијева.

Навела је да је време да се устане за заштиту слободе и права.

TVORCI SOUTH PARKA: Stvarnost je postala smešnija od animacije, ne možemo da se nosimo s Trampom


Kreatori popularne animirane serije Trej Parker i Met Stoun kažu da je ono što se dešava u stvarnosti smešnije od bilo čega što oni mogu da smisle

Animirana serija "Saut Park" parodirala je predsednike Bila Klintona, Džordža Buša mlađeg i Baraka Obamu, ali kada je reč o Donaldu Trampu, kreatori serije Trej Parker i Met Stoun nisu sigurni da mogu da se nose sa tim.

"Već sada je teško, jer je satira postala stvarnost. Zato je jako teško šaliti se oko svega, a poslednju sezonu završili smo pre mesec i po. Zaista smo se trudili da ismejemo ono što se dešava, ali nismo uspeli da pratimo", rekao je Parker u australijskom TV šou "7.30".

Ispalo je da je ono što se stvarno dešava smešnije od bilo čega što bismo mogli da smislimo. Zato smo odlučili da odustanemo i pustimo ih da prave svoju komediju, a mi ćemo svoju", objasnio je Stoun. "Ljudi nam stalno govore nešto kao: 'Oh, pa vi momci imate tako dobar materijal'. Kao da treba da budemo srećni zbog svega što se zbiva, ali ne znam da li je baš tako. Ne bih rekao."
 
Ovo nije prvi put da kreatori "Saut Parka" imaju tako mračnu reakciju na fenomen Trampa, koga su u svojoj seriji parodirali stvaranjem lika gospodina Garisona.
 

U jednom letošnjem intervjuu, Stoun je objasnio da postoji velika razlika između protivljenja političkoj korektnosti u komediji kao što je "Saut Park" i argumenata protiv političke korektnosti (PK) koji se iznose kako bi se opravdala Trampova bezobrazna retorika u kampanji.
 
"Kada je reč o komediji, tu možemo da se identifikujemo i imamo najviše simpatija prema anti-PK snagama", rekao je Stoun za Valčer. "Ne u razgovoru sa ljudima ili kandidovanjem. To je drugačiji standard. Postoje sranja koja ne govorite ako se kandidujete za predsednika, a koja Kartman sme da kaže u okviru satiričnog crtaća. Kada čujem političare ili Donalda Trampa da kaže 'politička korektnost', pomislim: "To nije isto sranje o kome govorimo dok pišemo. U animiranim filmovima u pitanju je satira, a ti stojiš u odelu na sceni i želiš da glasam za tebe.' Znate, to su različiti standardi."

Глумици забранили да снима филмове јер је превише сексепилна


Камбоџанско министарство културе забранило је глумици Дени Кван да снима филмове у периоду од годину дана, јер званичници сматрају да је превише сексепилна.

Кванова (24), која је глумила у неколико филмова, има више од 300.000 пратилаца на Фејсбуку, а истиче да многе њене улоге нису ни приближно еротичне као неке сцене које су снимале њене колегинице, пише британски Сан, преносећи локалне медије.

„У Камбоџи ради велики број сексепилних уметника. Неки од њих учествовали су у далеко еротичнијим сценама. Знам да је моје право да се облачим како ја хоћу, али наша култура то не може да прихвати. Покушаћу да не будем толико 'секси' као што је досад био случај“, рекла је глумица за Камбоџа дејли.

Објаснила је да је до оваквог става дошла након састанка са званичницима у министарству културе, који су је, како каже, саветовали као ћерку. Ипак, рекла је да је задржала право да се у приватном животу облачи како жели.

Окупљање екипе филма „Кум“, 45 година од премијере


Екипа култног филма „Кум“ Френсиса Форда Кополе окупила се у „Рејдио сити мјузик холу“ у Њујорку, поводом 45 година од премијере тог филмског класика.

У простору уређеном да подсећа на библиотеку дон Корлеонеа са портретом Марлона Бранда који је за улогу мафијашког боса добио Оскара, Копола и глумци Ал Паћино, Роберт Дувал, Џејмс Кан, Дајана Китон, Талија Шајер и Роберт де Ниро још једном су се окупили, преносе стране агенције.

Вече је организовао Де Ниро на затварању свог филмског фестивал „Трајбека“ и том приликом су приказана и прва два дела Кума о моћној њујоршкој мафијашкој породици, а Копола се осврнуо на занимљивости са почетка снимања.

Сви су се присетили времена када је Копола био млади, још неафирмисани редитељ, Паћино непознати позоришни глумац и када је само неколицина мислила да је бестселер Марија Пуза добар материјал за филм.

„Био сам разочаран када сам први пут прочитао Пузову књигу јер је била преобимна“, изјавио је Копола, назвавши је шундом.

Када је почело снимање, појавиле су се гласине да ће сменити Кополу, а продуцент „Парамаунт пикчерса“ није желео ни Бранда, ни Паћина.

Брандо је изнео своју улогу када је напунио уста ватом како би дон Корлеоне изгледао „као булдог“, чак је и усвојио тај „шкрипави шапат“ како би дочарао мафијашког боса.

„Потпуно се претворио у лик који тумачи“, рекао је Копола.

Легендарна је и Кополина борба да ангажује Паћина у улози Мајкла Корлеонеа.

Како би убедио студио, Ал Паћино је рекао да је прошао више аудиција него што може да се сети, чак је и рекао Кополи: „У реду је. Сарађиваћемо неком другом приликом. Има и других ствари да се раде“.

Али Копола је био упоран и успео у својој идеји да Паћино тумачи једног од чланова породице Корлеоне, док је Паћино сада признао да је био скептичан и размишљао да то и није тако добра улога, чак је у једном тренутку помислио да ће то бити најгори филм икад снимљен.

Копола се присетио и да су га тада у студију „Ем-Џи-Ем“ питали како мисли да направи филм који је уметнички квалитетан и финансијски исплатив, на шта је славни режисер одговорио: „Ризикујући“.

Много се занимљивих прича са снимања чуло на прослави 45 година филма Кум.

Није једино Брандо (1924-2004) недостајао на прослави, чланови екипе су се присетили и Џона Казала (1935-1978) који је тумачио Фреда Корлеонеа, као и директора фотографије Гордона Вилиса (1931-2014).

Копола: „Кум“ данас не би могао да буде снимљен

Френсис Форд Копола, који је режирао филм Кум, оценио је да филм данас не би могао да буде снимљен јер би сваки студио одбио такав пројекат, јавља Бета.

Копола је подсетио да је први део филма коштао шест милиона долара, а други део између 11 и 12 милиона долара, додајући и да би такав пројекат захтевао велики студио за снимање.

„Сада неки студио прихвата само снимање филмова који ће имати наставке или филмове инспирисане светом стрипа“, рекао је редитељ.

Неколико недеља пре почетка званичног почетка снимања, кружиле су гласине да би Копола могао да буде замењен другим редитељем. Филм је првобитно био поверен Серђу Леонеу, који је, међутим, одбио да га режира.

Филм је изабран и за чување у Националном филмском регистру САД. Такође је рангиран као други најбољи филм у историји америчке кинематографије, после Грађанина Кејна Орсона Велса.

Кум је на списку десет најбољих филмова свих времена.

U Hrvatskoj se za aplaudiranje zaradi duplo više nego u Srbiji


Sve više hrvatskih televizijskih produkcija seli se u Srbiju, piše danas zagrebački Jutarnji list u tekstu pod naslovom "Selidba na istok: Kako je jeftina srpska radna snaga ispraznila TV studije u Hrvatskoj".


Televizijska kuća RTL je samo od početka ove godine preselila produkciju čak tri svoja velika zabavna šou programa u Beograd, od kojih je jedan regionalnog karaktera i emitovaće se u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, ali su druga dva rađena isključivo za hrvatsko tržište, navodi se u tekstu.
 
"Evidentno se, dakle, sve više domaće televizijske produkcije, posebno kad je reč o skupim zabavnim projektima, sele preko granice. A razlog je - u novcu", piše list. Jutarnji dodaje da dobro upućeni producenti i dobri poznavaoci televizijskih prilika procenjuju da je bar za 20-30 odsto jeftinije snimiti šou u Beogradu nego u Zagrebu.
 
Neki kao razlog seobe navode to da Hrvatskoj hronično nedostaju studijski kapaciteti, jer "Jadran film" iz godine u godinu sve više propada, dok su druge lokacije, poput hala na Zagrebačkom velesajmu koje koristi Nova TV, improvizovani televizijski studiji, u kojima uslovi i nisu baš najidealniji.
 
Promovišući potrebu izgradnje filmskih studija u Hrvatskoj, u koju, kako se ukazuje, "dolazi sve više velikih stranih filmskih produkcija koje obožavaju naše eksterijere, ali interijere moraju odraditi u Češkoj, Mađarskoj ili sve više Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji, gde je unazad deset godina nikao Pinkov filmski grad, jedan od najmodernijih studijskih kompleksa u Evropi" Ali, ne treba zaboraviti ni na cenu rada, najam prostora i tehnike, primećuje se u tekstu.
 
"Jedna epizoda nekog jačeg zabavnog šou programa komercijalne televizije košta između 80 i 100 hiljada evra. Kada preselite snimanje emisije u Srbiju, imate sigurnu uštedu od bar jedne epizode, a ako nastavite emisiju kroz sezone, recimo tri, ušteda se kreće od 240 do 300 hiljada evra, što nikako nije zanemarljivo", kaže neimenovani sagovornik Jutarnjeg.
 
Jedna od važnih ušteda je sigurno i cena rada, konstatuje se u tekstu i kao primer navodi to da u Hrvatskoj jedan statista za aplaudiranje u publici za celodnevno snimanje zaradi oko 125 kuna (oko 2.100 dinara), a u Srbiji taj honorar iznosi 900 dinara, što je oko 54 kune. U Srbiji je jeftiniji i najam televizijske tehnike. Filmska profesionalna kamera na kraći period košta od osam do 10 hiljada kuna po danu (oko 167 hiljada dinara), dok je u Srbiji cena oko 6.000 kuna (100 hiljada dinara).

Autor: Tanjug

Џиме, јеси ли то ти?


Холивудски глумац Џим Кери одлучио је да путем „Твитера“ поздрави све обожаваоце и пожели им срећан Ускрс. Једини „проблем“ је што већина само на основу фотографије не би никада помислила да је реч о једном од најталентованијих глумаца последњих деценија.

Човек који је милионима људи сузе на очи измамио, што оне радосне у комедијама што оне туже у драмама, ускршњу честитку је послао у виду поруке на Твитеру уз фотографију са зецом на грудима.

Након трагичне смрти његове девојке Кетрион Вајт није се много појављивао у медијима, али и поред свега тога обожаваоци су се изненадили новим изгледом и чињеницом да га не би препознали да пре тога нису знали да је са његовог налога потекла порука.

Упркос томе што многи верују да је драма са преминулом девојком највише заслужна за то, други додају да је прави разлог снимање филма The Bad Batch, постапокалиптичног остварења у којем Кери глуми човека са брадом.

Džefri Raš: Ajnštajn je veliki antiheroj


Oskarovac, za "Novosti", o ulozi čuvenog naučnika u seriji "Genije": Ne budite zadrti i ne dajte da vas privlače površne vrednosti

NIKADA nije jednostavno "uskočiti" u tuđu kožu, a kad je reč o koži Alberta Ajnštajna, za mnoge najbriljantnijeg uma 20. veka, ta akcija postaje još teža. Ali ako ste oskarovac, i uz to Džefri Raš, sve je mnogo lakše. To nam je ovaj slavni Australijanac, vlasnik i nekoliko Zlatnih globusa i Emija, i dokazao pre dve nedelje u Londonu.

Tamo je reporter "Novosti", jedini iz Srbije, prisustvovao premijeri prve epizode serije "Genije", čiji je jedan od reditelja i producenata još jedan oskarovac - Ron Hauard, uz oskarovca Brajana Grejzera.

Sa Džefrijem Rašom razgovarali smo dan posle londonske premijere. Prijatno nas je iznenadio neposrednošću i prirodnošću, nesvojstvenom našoj predstavi o holivudskim zvezdama, a naročito gospodstvenim stilom.

* Kakav je bio vaš odnos prema Ajnštajnu pre nego što ste priključili ekipi serije?

- Imao sam četiri godine kada je on umro, tako da sam sve što znam o njemu pročitao u knjigama i publikacijama. Oduvek sam se zanimao za kosmologiju, to interesovanje sam negovao tokom detinjstva. Bio sam opsednut svemirskim programima "Merkur" i "Apolo", sletanjem na Mesec. Želeo sam da postanem astronom, što je značilo da moram da učim fiziku, hemiju i primenjenu matematiku u višim razredima. To se ispostavilo kao najgluplja odluka u mom životu, jer sam bio beznadežan slučaj što se tiče tih predmeta. Ali uvek sam imao želju da se vratim tome.

* Ajnštajn je inspirativan sa više aspekata. Koje biste istakli?

- U poslednjoj epizodi serije postoji divna scena u kojoj desetogodišnja devojčica dolazi kod Ajnštajna kući i traži mu da joj pomogne sa deljenjem velikih brojeva. Kada se on obraduje i kaže: "Da, da, odlično!", devojčica odgovara: "Samo mi popuni rešenja!" Tada Ajnštajn počinje da kod nje budi ljubav prema matematici, kroz Fibonačijev niz, što je veoma komplikovano. Ali približio joj je sve kroz obrasce spirala u prirodi, što joj je bilo zabavno. Pomislio sam tada da bih voleo da se to meni desilo kada sam bio u srednjoj školi. Shvatio sam da nam niko nije pričao o poeziji i magiji nauke. Ajnštajn je odlična figura za uzor, u tom smislu. S druge strane, mnogo ljudi u svetu koji drže vlast nisu dobre osobe. Takav je, donekle, bio i Ajnštajn, što ga čini zanimljivim antiherojem. Naime, on je zaista verovao u empatiju i radoznalost, nije bio deo ortodoksnih grupa i razmišljao je svojom glavom, van ustaljenih okvira.

Koliko je Ajnštajnova ličnost slična vašoj?

- Kao glumac razmišljate "šta ja to imam u sebi što bi moglo da pojača glumljeni lik". Radili smo mnogo na fizičkom izgledu. Na kraju sam imao silikonske umetke i malo je zastrašujuće kada vidite moju fotografiju do njegove fotografije. To je dobra početna pozicija, kada osećam da ličim na njega. Kada smo Džoni (Flin, koji u seriji tumači mladog Ajnštajna) i ja prvi put razgovarali putem "Skajpa" o tome kako ćemo "oživeti" mladog Ajnštajna do njegovih tridesetih godina i kako ću ja postati stari, podsećao me je na Gruča Marksa. Iako se bavio teorijskom fizikom, imao je odličan smisao za humor.

* Kako ste se pripremali za ulogu, s obzirom na to da niste imali previše vremena?

- Dobili smo VMEO paket svih dostupnih starijih snimaka i govora Ajnštajna. Zanimljivo je da je trebalo zaista da držim javni govor po scenariju, kao što je i bilo u "pravom" životu, pa sam uzeo nekoliko beleški odatle. Pokušao sam da ga zamislim kako odrasta u vremenu kada su naučna dostignuća dosegla vrhunac, što je deo njegovih kasnih tinejdžerskih i ranih dvadesetih godina. Otkriće kinematografa, automobila, rendgenskih zraka, upotreba elektromagnetne sile... Usledili su dva glavna svetska rata, uspon totalitarizma i atomska bomba. To je gotovo toliko dobro kao da igrate "Kralja lavova". Fasciniralo me je kako je njegov privatni život uticao na njega i oblikovao mu razočaranja.

* Koji deo Ajnštajnove ličnosti vam je bilo najteže da dočarate?

- U kasnijim epizodama serije, Ajnštajn i danski fizičar Nils Bor vode intenzivnu raspravu, svađaju se kao Abot i Kostelo, oko veoma komplikovane danske naučne teorije u koju Ajnštajn nije verovao, jer je mislio da nije dokaziva. Rekao je: "Tvoja teorija je zasnovana na pogrešnoj logici, kako možeš dalje da je razvijaš?" Oni se prepucavaju na prilično zabavan način, poput Montija Pajtona. Tokom tih svađa glumac bi teško mogao da predstavi sopstvenu teoriju tačno i tečno, osim ako je nema potpuno utkanu u svoj mentalni DNK. Ili bi mogao, recimo, da napiše jednačinu i da je rešava. To je bilo teško.

 Šta ste onda uradili?

- Da li da vam otkrijemo prljavi trik Rona Hauarda? Naravno da hoćemo. Kada je Ron radio film "Blistavi um", za kog je dobio Oskara, Rasel Krou kao Džon Neš morao je da ispiše mnogo stvari na tabli, i to tečno. Hauard je otkrio da, ako pre toga bilo šta napišete na tabli plavom olovkom, kamera to ne vidi. Kasnije je moguće digitalno izbrisati šta treba, pa tako može i najteža jednačina da se napiše brzo i svi misle da ste genije! Uz to, uopšte ne moraš da razumeš jednačinu, samo kažeš "Nisi u pravu" i BAM. To je uvek dobar završetak scene. Zalupiš vrata i odeš (smeh).

* Koja je najvažnija poruka koju će nam serija ostaviti? Da li da bi trebalo da razmišljamo da genije čuči u svakom od nas, ili?

- Hajde da citiram samog Ajnštajna: "Nauka nije u činjenicama i znanju, ona je u radoznalosti ili mašti." Ajnštajn je veliki antiheroj, ali je iskreno saosećao sa drugim ljudima i brinuo za njih, a mi smo hteli da saznamo zašto. Nadamo se da će serija preneti poruku da treba da obratimo pažnju na druga ljudska bića i da ne stvaramo klišee o drugima. Da naučimo više o tome kako svet zaista funkcioniše. Ne ukalupljujte se, ne budite zadrti, i ne dajte da vas privlače površinske vrednosti.

SLAVA

RAŠ je našoj publici poznat po ulogama kapetana Barbarose u franšizi "Pirati sa Kariba", Lajonela, logopeda budućeg kralja u "Kraljevom govoru", Pitera Selersa u biografskoj komediji "Život i smrt Pitera Selersa". Naročito u onoj koja mu je i donela Oskar - pijaniste Dejvida Helfgota u biografskoj drami "Sjaj".


SVIRANjE VIOLINE KAO NOĆNA MORA

* U SERIJI svirate violinu, da li ste morali to da naučite?

- Drago mi je da sam vas uspešno uverio da znam da je sviram. Ajnštajn je svirao violinu. Ja nikada. Volim zadatke i izazove vezane za bilo koju ulogu. Jednom sam glumio krojača i morao sam da obeležavam i sečem materijal. Vi ne biste nikada nosili takvo odelo, jer bi bilo vrlo loše, ali bio sam ubedljiv u toj ulozi. Elem, sviranje violine bilo je noćna mora - ako ne bih dobio dobar ton i vibrato, zvučao bih kao sedmogodišnjak zaostao u razvoju, koji svira prvi put. Zvuk koji bih pravio na setu bez momka koji je u pozadini svirao violinu u moje ime bio je jadan. Zvučao sam kao da davim mačku.

BURAN ŽIVOT GENIJA

"GENIJE" je prva igrana serija na kanalu Nacionalna geografija, članici "Foks netvorks grupe", rađena poput igranog filma. Ovaj desetodelni projekat posvećen je Ajnštajnu, i, prema rečima autora, prikazuje "kako je Albert postao Ajnštajn", istražujući buran privatni život slavnog naučnika sa neverovatnim koeficijentom inteligencije od 160. Televizijska premijera zakazana je za 23. april u 21.55, kad će je istovremeno pratiti gledaoci iz 171 zemlje.

Гај Ричи није био одушевљен идејом да Ханам игра Артура


Британски глумац Чарли Ханам открио је да је пожелео да глуми у легенди о краљу Артуру чим је чуо да режисер Гај Ричи снима нови филм, али да се Ричи није одмах сложио с тим.

Ханам и Ричи су решили несугласице марихуаном, али само разговором о марихуани, без конзумирања те опојне дроге, наводи агенција АП.

Глумац је отпутовао у Лондон и састао се са британским режисером, а на крају су провели два сата разговарајући о употреби марихуане у медицинске сврхе.

„Желео је да види какав сам и да ли видимо живот на исти начин“, открива Чарли Ханам.

Филм Краљ Артур: Легенда о мачу почеће да се приказује у Великој Британији 19. маја, а у САД 12. маја.



https://www.youtube.com/watch?time_continue=111&v=3L8FsWcwW64

Срушена продавница за кућне љубимце у којој се Роки заљубио


Филаделфијска зграда у којој се у филмовима о боксеру Рокију налазила продавница за кућне љубимце и која је касније постала туристичка атракција – срушена је.

Силвестер Сталоне се као боксер Роки Балбоа у тој радњи удварао својој будућој супрузи Адријан, коју игра Талија Шајер.

У радњи су се снимали кадрови у неколико наставака филма. Касније је била популарно место, које су посећивали обожаваоци Рокија.

Водич туре посвећене култном филму Бен Каплан изјавио је за портал Фили да је у четвртак водио групу туриста до те радње и да је тамо затекао грађевинске екипе како руше зграду.

Зграда у којој је некада била права продавница за кућне љубимце била је празна већ неколико година.



https://www.youtube.com/watch?v=7g8qK15ZUiI