Igramo jednu ludu porodicu
Autor: N. Džodan | 22.05.2007 - 10:35




Pozorišna predstava „Ljubav, navika panika“ danas će premijerno biti odigrana u Teatru „Kult“, dok su reprizni termini sutra i prekosutra. U predstavi glume Seka Sablić, Nikola Simić, Mirka Vasiljević i Borka Tomović, a dve mlade glumice za „Blic“ kažu da posle brojnih proba, sa nestrpljenjem očekuju večerašnju premijeru.
Borka: Meni probe nisu bile naporne. Zadovoljstvo mi je bilo da ovo radim pogotovo što sam navikla na ovakav ritam snimajući seriju par meseci. Meni je bilo zabavno da ovo radim jer je drugačije od svega do sada, barem što se tiče pozorišta i komedije.
Mirka: Ni meni probe nisu bile naporne jer sam već tri godine navikla na ovakav ritam. Celu postavku sam dobro upoznala tako da odlično znam kako šta funkcioniše. Predstava se ovih dana razvijala i došla je do kraja, odnosno do današnje premijere.
Koliko ste na probama učile od Nikole Simića i Seke Sablić?
Mirka: Oni imaju mnogo više iskustva, a ja pošto imam najmanje iskustva, od svih njih mogu nešto da naučim. U nekom trenutku svakom ponekad opadne koncentracija pa potpomognemo jedan drugome i damo šlagvort.
Borka: Definitivno smo učili od njih. Njih dvoje spadaju u naše najbolje glumce tako da je zadovoljstvo raditi i učiti od njih. Ponekad je samo naša koncentracija jača i to je sve.
Da li se neke situacije iz predstave slične onim u vašem privatnom životu?
Borka: Moja porodica je potpuno drugačija od ove u predstavi. Mislim da je ovo isuviše šizofrena porodica, a zbog toga mi je i zabavno da radim. Oni se stalno nalaze u nekim ekstremnim situacijama i idu iz krajnosti u krajnost. Mislim da nisu baš normalni odnosi kada majka ćerku zove „krmačo“. Ja nemam takvu porodičnu situaciju, a ni okruženje. Ovo u predstavi je malo pojačano u odnosu na realnost, a zbog toga i jeste zanimljivo.
Mirka: Svako od nas je u svoj lik uneo nešto privatno zato što godinama radimo na tim likovima. Nalazimo se u raznim situacijama, pa i u nekima koje su nam se možda desile u životu. Meni je normalno da takve odnose imam sa Sekom, Nikolom i Borkom, ali moja porodica je drugačija. Meni je to sve interesantno, ali bih mami verovatno uzela za zlo da mi kaže „krmačo“ ili nešto slično. Seki to naravno ne uzimam za zlo, čak se i nasmejem kada mi to kaže.
Vas dve ste u predstavi uglavnom okupirane ljubavnim problemima, da li je tako i van pozorišta?
Borka: Mislim da mene u predstavi više okupira umetnost (smeh).
Mirka: Ja sam u predstavi opterećena mojim Lukom, kao i u svakoj epizodi serije „Ljubav, navika panika“, tako da je meni normalno da je on stalno prisutan. U privatnom životu, u principu, nije baš tako.

Izvor: Blic

Na desetom mestu top-liste najgledanijih filmova prošle nedelje debitovalo je ostvarenje skromne produkcije - "Kelnerica" ("Waitress"). Glavne uloge poverene su Keri Rasel (Keri Russell), poznatoj po ulozi u TV seriji "Felisiti", Džeremiju Sistou (Jeremy Sisto), Čeril Hajns (Cheryl Hines), Nejtanu Filionu (Nathan Fillion) i Endiju Grifitu (Andy Griffith).

Džena je omiljena kelnerica u "Džoovom restoranu". Ona je majstor za pravljenje pita, kojima daje imena po događajima u svom namučenom životu. Gaji nadu da će jedna od njenih čuvenih pita - Kick In The Pants, uspeti da pobedi na takmičenju koje će joj doneti 25.000 dolara. Međutim, uskoro će saznati da je trudna, što će rezultovati pravim bućkurišem od pite, pod nazivom Ne želim Erlovu bebu. Dženin suprug Erl je jedno veliko nezrelo dete i osnivanje porodice s njim samo bi je odvuklo još dalje od svega o čemu sanja. Ipak, preokret u njenom životu doneće joj sasvim drugačija iskustva, kao i novootkriveno samopouzdanje koje izvire iz pisama upućenih njenoj nerođenoj bebi.

Dok je pripremala svoj povratak na film, Edrijen Šeli, rediteljka ovog filma, ubijena je u svom stanu u Njujorku. Ovo je poslednji film pokojne rediteljke koji je dobio brojne pohvale na Sandens filmskom festivalu ove godine.

Kao limitirano izdanje debitovao je film "Once". Ovaj irski romantični mjuzikl zabeležio je odlične rezultate u svega nekoliko bioskopa. U ovoj niskobudžetnoj drami glavna uloga je poverena Glenu Hansardu (Glen Hansard), poznatom članu grupe "The Frames", koji igra dablinskog uličnog muzičara. On se zaljubljuje u emigrantkinju iz Češke i počinje profesionalnu saradnju s njom, što obuhvata pisanje i snimanje pesama. Film "Once" dobio je pohvalne kritike na januarskom Sandens festivalu u Solt Lejk Sitiju.

Izvor: Krstarica

Andjelina Džoli na jednogodišnjem odmoru

Američka glumica Andjelina Džoli najavila je da će napraviti jednogodišnju pauzu u karijeri, kako bi provodila više vremena sa Bredom Pitom i njihovo četvoro dece.

"Trenutno mi posao nije u planu. Pauziram dva meseca, a potom radim dva meseca. Onda pauziram godinu dana", rekla je u Kanu glumica, koja poslednjih nedelja u Pragu snima triler "Wanted".

Andjelina Džoli (31) i Bred Pit (43) imaju četvoro dece - petogodišnjeg Madoksa, usvojenog u Kambodži, trogodišnjeg Paks Tiena iz Vijetnama, dvogodišnju Zaharu iz Etiopije i biološku ćerku Šajlo, rodjenu 27. maja prošle godine.

Slavni par u Kanu promoviše film "A Mighty Heart" Majkla Vinterbotoma, u kojem Andjelina Džoli igra Merijen Perl, udovicu novinara "Vol Strit žurnala" (Wall Street Journal) Danijela Perla, kog su islamski ekstremisti oteli i ubili 2002. godine u Pakistanu.

Pit je producent filma, koji je premijerno prikazan 21. maja na Festivalu u Kanu.




Izvor: MTS-Mondo

60. Kanski festival
Ljubav, smrt i đavo
O fondaciji Martina Skorsezea i filmovima Tarantina, Šnabela, Bele Tara, Fatiha Akina, Ferare i Folkera Šlendorfa

Kventin Tarantino sa ženskim delom ekipe novog filma
(Foto EPA)


Od našeg specijalnog izveštača
Kan, 23. maja – „Razmišljao sam kako bi bilo divno da se na jednom mestu okupe uticajni reditelji iz celog sveta koji bi, pojedinačno u svojim zemljama, radili na finansiranju očuvanja i konzerviranja filmova, jer će u suprotnom oni zauvek nestati”, kaže legendarni američki reditelj Martin Skorseze, obrazlažući odluku da se u bordu njegove fondacije „World Cinema Foundation” sada nađu i autori poput Vonga Kar-Vaija i Giljerma del Tora, Inaritua, Kuarona i Saleša.
Martin Skorseze je već godinama, kroz svoju fondaciju, veliki borac za konzerviranje i restauraciju starih filmova snimljenih na 35-milimetarskoj traci, i zahvaljujući tome Kanski festival je mogao da ponudi i bogat retrospektivni program uključujući i filmove Džona Vejna.

Restauracija i trajno očuvanje filmova, znači i očuvanje kulturnog identiteta, poruka je sa jučerašnje izuzetno posećene panel-diskusije i master klase Martina Skorsezea, počasnog gosta jubilarnog festivala, na kojem prevelikih uzbuđenja još uvek nema.

Uzbuđenje nije doneo ni novi žanrovski film, za mnoge, kultnog reditelja Kventina Tarantina iako će se, bez sumnje, njegovi fanovi opet radovati. Tarantinov  „Otporno na smrt” (Death Proof), deo je još jednog diptiha Tarantino–Rodrigez (Rodrigez režira „Planeta terora”) i hibrid akciono-automobilskih sudara i B-filma u stilu 70-ih prošlog veka, u kojem je autor i scenarista i snimatelj i reditelj. Tarantinu se ne može sporiti doslednost u rediteljskom stilu i estetici, čak ni autentičnost, ali mu se i te kako može staviti na teret činjenica da je, čak i od vratolomnih automobilskih jurnjava, uspeo da napravi dosadan film! „Otporno na smrt” je poput dva različita odraza u istom ogledalu. U prvom, loš momak pobeđuje, u drugom – on gubi. Veoma loš mačo je kaskader Majk (Kurt Rasel), majstor automobilskih sudara, vlasnik repariranog automobila otpornog na smrt. U prvom delu filma njegova glavna zanimacija je da prvo zavede, pa kolima poubija grupu devojaka iz jedne američke nedođije. Naravno, krv i delići raskomadanih tela, teku putem u potocima. U drugom delu filma, negde u Tenesiju, Majk nalazi nove žrtve, ali ih, avaj, loše procenjuje. Jer, ovu grupu čine filmadžijke: jedna šminkerka (Rozario Douson), glumica (Meri Elizabet Vinstid) i dve kaskaderke (Trejsi Toms i Zoe Bel koja je dublirala Umu Turman u „Kil Bil”). One ne znaju šta je strah, te će ubiti Majka njegovim oružjem, rasturiće ga namrtvo! Pre toga će mačo čak glasno plakati. Scene feminističkog, osvetničkog nasilja dovedene do ekstrema mnogima su se (kao ideja) dopale, ali ni to nije pomoglo Tarantinu da za ovakav film bude ocenjen više od jedne „palmice” (od pet mogućih).

Veće ocene zaslužio je „Skafander i leptir”, film nezavisnog američkog slikara i reditelja Džulijana Šnabela, nastao prema istoimenoj autobiografskoj knjizi nekadašnjeg urednika francuskog „Ela” Žana Dominika Bobija. Jedini problem ovog duboko emocionalnog filma jeste u tome što je njegova tema – pravo na dostojnu smrt, već vrhunski eksploatisana u Amenabarovom delu „Unutrašnje more”. Poput Amenabara, ali vizuelno-slikarski još moćnije, i Šnabel otvara široko polje za priču o čoveku zarobljenom u sopstvenom, bolesnom i odumirućem telu. U svojim mislima Žan Dominik (Matju Almarik) može da pomera planine i jaše na najvećim talasima, moć mašte njegov je trijumf nad smrću koja je neminovnost. Human film, teška tema obojena humorom...

U bojama mraka je i novi egzistencijalistički, crno-beli film mađarskog reditelja Bele Tara. „Čovek iz Londona”, film dugih kadrova, sporog ritma i sumorne atmosfere, u najkraćem je priča o iluzijama i željama koje nikada neće biti ostvarene, o neprekidnoj čovekovoj težnji za slobodnim i srećnim životom. Uz vrsnog češkog glumca Miroslava Krobota u filmu igra i britanska glumica Tilda Svinton...

U konkurenciji za „Zlatnu palmu” je i „Na ivici raja”, mladog nemačkog reditelja turskog porekla Fatiha Akina, koji je za „Glavom o zid”, prvi film iz trilogije „Ljubav, smrt i đavo”, 2004. godine u Berlinu osvojio „Zlatnog medveda”. Ako je prvi film značio ljubav, ovaj drugi znači – smrt, i autorov pokušaj da subjektivno, ličnim simbolima i slikama, ukaže na kontradikcije unutar novog kulturološkog „rata” između hrišćanstva i islama. Film je sniman i u Nemačkoj i u Turskoj, i još jedan je uspeli primer autorove potrage za sopstvenom istorijom, prošlošću i sadašnjošću bivstvovanja unutar dve podeljene i međusobno različite kulture...

Za vedrije ponoćne tonove večeras će biti zaslužan novi film kontradiktornog nezavisnog američkog reditelja Ejbela Ferare, koji se u Kanu prikazuje počasno, van konkurencije. Ferarina muzička, ansambl komedija „Go-go priče”, u kojem uloge tumače njegovi omiljeni glumci Viljem Dafo, Metju Modin, Bob Hoskins i Darija Arđento, delimično podseća na poslednji Altmanov film „Prerijski kompanjon”, jer evocira uspomene na istiniti život iza scene jednog popularnog kabaretsko-plesnog kluba (Rej Rubi Paradajs).

Počasno, u programu „Omaž 60. rođendanu”, prikazan je i film „Ulzhan” nemačkog reditelja Folkera Šlendorfa, snimljen u stepama centralne Azije. Autor svog glavnog junaka Čarlija (Filip Toreton), avanturistu ranjene duše, vodi u potragu za skrivenim starim blagom, na put potencijalne slave i uspeha, ali će ga dovesti do ljubavi i spasenja u vidu lepe nomatkinje Ulzhan (Ajanat Ksenbaji)... U ovom programu uz Šlendorfov film , prikazuju se i nova dela Ermana Olmija, Kloda Leluša i Džejn Birkin.

 -----------------------------------------------------------

Kusturičin „Zavet” već putuje u svet

Iako je svetska premijera „Zaveta” Emira Kusturice zakazana za subotu, 26. maj, interesovanje za ovaj film dovedeno je do usijanja. Izveštaji sa kanskog Maršea za „Politiku” su još juče potvrdili da je „Zavet” već prodat za redovno prikazivanje u Nemačkoj, Italiji, Španiji i zemljama Beneluksa. Rano jutros stigla je i vest da će se „Zavet” naći i u redovnoj distribuciji u svim zemljama Istočne Evrope uključujući i Rusiju...

Dubravka Lakić

Izvor: Politika

Negde u dalekoj galaksiji
Sutra se obeležava 30 godina od premijere filma Džordža Lukasa „Ratovi zvezda”, po mnogima kultnog dela i fenomena prošlog veka

Junaci iz serijala „Ratovi zvezda”


Pre tri decenije, 25. maja 1977. godine, premijerno je prikazan naučno-fantastični film „Ratovi zvezda” Džordža Lukasa (kasnije naslovljen „Ratovi zvezda: epizoda IV – Nova nada”), čime je pokrenut jedan od značajnijih fenomena popularne kulture prošlog veka.
Povodom proslave jubileja u Kaunti holu u Londonu otvorena je izložba posvećena ovom serijalu, a prema navodima organizatora očekuje se da će najviše pažnje privući kostimi junaka Darta Vejdera i Jode.
Tog 25. maja u samo 43 bioskopske sale u Americi prvi put je prikazan film sa danas prepoznatljivim početnim kadrom u kojem piše: „Nekada davno, u dalekoj galaksiji...”

Zbog velikog interesovanja publike, sedam dana posle premijere film je prikazivan u 760 bioskopa, da bi do kraja distribucije u svetu ovo popularno delo zaradilo 775 miliona dolara. Magazin „Forbs” procenio je 2005. godine da je ukupan prihod od brenda „Ratova zvezda” 20 milijardi dolara, što serijal čini najuspešnijom filmskom licencom u istoriji kinematografije.

Idejni tvorac „Ratova zvezda” je Džordž Lukas, producent, scenarista i reditelj koji je serijal osmislio u ranim sedamdesetim. Napisao je nekoliko verzija scenarija, što mu je pružilo dosta materijala za kasnije filmove. Osnovna zamisao je bila da se snime tri trilogije sa devet filmova, ali je posle treće epizode „Osveta sita” iz 2005. godine Lukas izjavio da nema nameru da dalje snima. Kao razlog odustajanja naveo je veliki broj knjiga, kompjuterskih igara i stripova koji su proistekli iz filmova.

Prvi snimljeni film iz serijala „Ratovi zvezda” je četvrti po hronološkom redosledu u priči. Peta epizoda „Imperija uzvraća udarac” snimljena je 1980. godine, a šesti deo „Povratak Džedaja” 1983. godine. Prve tri epizode – „Fantomska pretnja”, „Napad klonova” i „Osveta Sita”, realizovane su 1999, 2002. i 2005. godine.

Sve epizode „Ratova zvezda” prate Anakina Skajvokera, junaka čija se borba između dobra i zla reflektuje na sudbinu galaksije. Prve tri epizode prikazuju Anakina kao talentovanog mladog Džedaja, njegov pad ka mračnoj strani Sile i nastanak Darta Vejdera. Drugi deo serijala, prati Anakinovog sina, Luka Skajvokera, koji pokušava da se suprotstavi zlu.

Serijal „Ratova zvezda” je prepun arhetipova i mitologije. Mnoge teme u serijalu sadrže elemente grčke tragedije, poput nemogućnosti kontrolisanja sudbine i značaj proročanstva. Mnogi teoretičari smatraju da „Ratovi zvezda” zastupaju meritokratiju – vlast isključivo po stručnosti, oblik vlasti Platonove Republike koja teorijski trijumfuje nad ostalim oblicima vlasti. Jedina naznaka vremena u „Ratovima zvezda” je početni kadar svakog filma („Nekada davno...”), što je aluzija na početak mnogih bajki.

Teoretičari filma ovo objašnjavaju kao Lukasovu želju da generaciji hipika i njihovoj deci podari neku novu, modernu bajku. Za razliku od tradicionalnih naučno-fantastičnih filmova koji su im prethodili, „Ratovi zvezda” opisuju svet kao mračan i prljav, pre nego futurističan i doteran. Lukas ovo objašnjava uticajem Serđa Leonea koji je sličnu stvar radio u svojim vestern filmovima tokom šezdesetih godina.

„Nikada nisam mnogo menjao strukturu priče. Oduvek je to bila jednostavna epska priča o ocu čije greške ispravljaju njegova deca”, pojednostavljuje Lukas, i dodaje: „Ako sada gledate sagu od prvog do šestog dela, doživećete je kao potpuno novo iskustvo”.

Doživite to iskustvo i „neka Sila bude uz vas”.

Ivan Aranđelović

Izvor: Politika

Ekipa „Blica“ na snimanju filma „Čitulja za Eskobara“
Smešna strana podzemlja
Autor: Vladimir Đurić Đura | 23.05.2007 - 10:31




Ovih dana se privodi kraju snimanje novog domaćeg filma „Čitulja za Eskobara“ reditelja Milorada Milinkovića, u produkciji „Pink Films Internationala“. Film obuhvata tri priče, jednu o ljubavi momka koji je promenio pol i postao devojka, pa zaveo beogradskog kriminalca, dvojice džankija koji daju čitulju Pablu Eskobaru i nebeskih sila sudbine koje posmatraju njihove živote. Reporteri „Blica“ posetili su ekipu koja i posle četiri nedelje rada deluje dosta sveže i spremno za rad.
U zgradi nekada raskošnog beogradskog „Geozavoda“, u blizini železničke stanice, snimale su se rajske scene. Barokni dekor „Geozavoda“ pretvoren je u neku vrstu turskog kupatila, dopunjen velikim količinama suvog leda koji stvara beli dim. Gledaocima izgleda kao da je pod pretvoren u oblake. Na oblacima je jedan krevet na kojem su grešnici Seka Sablić i Boris Komnenić. Njima prilazi Anđeo koga glumi Zijah Sokolović i pokazuje im vrata koja zapravo vode u pakao. Na trenutak u prostoriji se pojavljuje i naduvani gradski frik koga glumi Boris Milivojević. On odmah nestaje iz prostorije, jer je njegova poseta raju trajala zapravo koliko mu je bilo potrebno da izduva jedan dim marihuane.
U pauzi snimanja susreli smo aktere filma koji su veoma zadovoljni svojim epizodama. Zijah Sokolović je ovih dana prezauzet, doputovao je na snimanje iz Beča gde predaje glumu. Njegova dva mobilna telefona su neprekidno zvonila, a za to vreme Seka Sablić nam je otkrila šta ona, Boris i Zijah glume u filmu.

Grešnici i anđeli
- Boris Komnenić i ja glumimo grešnike koji posle smrti dospevaju na onaj svet. Na kraju filma se otkriva šta smo radili dok smo bili živi pre nego što smo postali grešnici. Zijah u filmu ima veću ulogu, on je pravi anđeo i kao takav često se tokom filma pojavljuje na javi u ključnim scenama filma - rekla nam je Seka Sablić.
Nedaleko od nje, Boris Milivojević se oblačio i šminkao za svoju scenu.
- Igram gradskog frika koji sa ortakom koga glumi Miloš Samolov iz zezanja da u „Politici“ čitulju za Eskobara. Ta lažna šala pokrene čitav lanac obračuna u podzemlju - kaže Milivojević.
Reditelj Milorad Milinković smatra da će mu ovaj, treći film u karijeri sigurno biti najbolji do sada.
- Imao sam odlične uslove tokom snimanja. Sve teške scene smo snimili. Najteže su bile scene obračuna kriminalaca u prašnjavoj šećerani, gde je sve praštalo od fulminata i sparkova (lažne pucnjave i pirotehnike). Glumci i ekipa su nosili gas-maske, jer nisu mogli da dišu od prašine koja je negde duboka do pola metra - priča Milinković i otkriva neke anegdote sa snimanja.

Premijera na jesen
- Marko Živić se u pauzi snimanja svoje scene pored bazena igrao mobilnim telefonom, koji mu je ispao u hladnu vodu. Skočio je u bazen da bi spasao aparat i dobio aplauz od ekipe. Inače, veoma sam zadovoljan saradnjom sa glavnim glumcem Vojinom Ćetkovićem koji od „Zone Zamfirove“ nije igrao glavnu ulogu u nekom filmu. Takođe su svoj posao sjajno uradili glumci iz Hrvatske, Tanja Garbajs i Rene Bitorojac. Pomenuo bih i da se u malim epizodama u filmu pojavljuju Drakula, pevač „Direktora“, Maja iz „E-Playa“, kao i Branko Frizer. Nadam se da ćemo do kraja sledeće nedelje završiti snimanje filma, a premijera bi trebalo da bude na jesen - kaže raspoloženi Milorad Milinković.

Izvor: Blic

Sprema se 12 novih epizoda serije
Mile Tranzicija se seli u Novi Beograd
Autor: V.Đ.Đ. | 23.05.2007 - 10:33




Mile se vraća. Popularni junak sa Čubure biće ponovo u našim domovima od jeseni kada na TV B92 krene emitovanje novih epizoda popularnog serijala. U novim avanturama Mile se sa tranzicijom bori iz novog doma u Novom Beogradu, a još jedna novina je uloga Miletove supruge koju igra Branka Katić.

Pisci Srđan Anđelić, Tamara Radojković, Goran Mojsin, Srđan Valjarević, Biljana Srbljanović i Zlatan Fazlagić uradili su novih dvanaest epizoda kultne serije „Mile protiv tranzicije“, a u novom serijalu veće uloge imaće Miletov komšiluk. Ulogu nove Miletove žene tumačiće naša popularna glumica Branka Katić, koja već duže vreme živi i radi u Velikoj Britaniji, a ludi komšija koji se kači sa Miletom biće jedan od novih glavnih junaka. Njega će igrati Boris Milivojević, koga trenutno možemo gledati kao voditelja kuvarskog TV serijala „Ručak na lepe oči“.
- Glumim komšiju koji je još luđi od Mileta. Napravio sam i muzičku numeru za serijal. Pesma je u latino-tropskom fazonu. Snimamo već dve nedelje i baš puno radimo - kaže glumac Boris Milivojević za „Blic“.
U novom serijalu će se pojaviti kao specijalni gosti brojni popularni glumci poput Dragana Bjelogrlića, Nikole Koja, Dragana Nikolića i Nikole Đurička. Junak „Velikog brata“ Miki iz Kupinova bi takođe trebalo da se pojavi u jednoj od epizoda.

Izvor: Blic

OTPLOVILA BELA LAĐA!
Završetak snimanja serije "Bela lađa"obeležen krstarenjem po Dunavu

Trenutno najgledanija domaća serija "Bela lađa", po scenariju Ljiljane i Siniše Pavića, neće se snimati sve do septembra, a ova pauza proslavljena je preksinoć na brodu "Sirona". Glavni junak ovog TV ostvarenja Milan Gutović (Srećko Šojić) u stilu pravog domaćina i "kapetana od belu lađu" dočekivao je goste kostimiran u belo mornarsko odelo, da bi mu se ubrzo pridružili i ostali protagonisti "Lađe": Dubravka Mijatović, Ljiljana Dragutinović, Milenko Zablaćanski, Rade Marjanović, Dejan Lutkić i mnogi drugi.    

Mina Lazarević je ponosno promovisala svog dečka, dok je Predrag Smiljković zvani Tiha Špic šetao po brodu sa sve tompusom. Pored glumačkog miljea, slavlju se pridružio i bivši političar, danas biznismen Zoran Drakulić. Posle prigodnog koktela, kapetan Lane Gutović obreo se za kormilom broda i poveo svoje goste na dvočasovno krstarenje po Dunavu!

Uz hranu i potoke alkohola, glumci i svi ostali koji rade na ovoj seriji prilično su se opustili i tako proslavili završetak rada na prvom serijalu "Bele lađe".

(J. B.)

Izvor: Kurir

„Doktora Hausa” odlikovala kraljica
Britanski glumac Hju Lori dobio je u Bakingemskoj palati odlikovanje od britanske kraljice Elizabete...


TALENAT Britanski glumac Hju Lori dobio je u Bakingemskoj palati odlikovanje od britanske kraljice Elizabete Druge. Lori je u Britaniji popularan već oko 20 godina, a proslavio se i u Americi zahvaljujući ulozi lekara u seriji „Doktor Haus" (emituje se i kod nas, nedeljom uveče na RTS-u). Za ulogu u toj seriji već je dobio dva Zlatna globusa, a prošle godine je nominovan za nagradu Emi.

Izvor: 24 Sata

Nigde ja nisam otišla
… uvek sam bila tu, kaže Dara Čalenić, čiji će umetnički portret biti predstavljen na Sterijinom pozorju

Dara Čalenić
(Foto Z. Anastasijević)


U okviru ovogodišnjeg 52. Sterijinog pozorja koje sutra počinje u Novom Sadu biće predstavljen portret poznate glumice Dare Čalenić. Tim povodom u petak, 1. juna (21, 30 časova) u Art klubu Kulturnog centra biće prikazani video-inserti iz pozorišnih uloga Dare Čalenić, uključujući Julišku u komadu „Put oko sveta”, Izotu u delu „Savonarola i njegovi prijatelji” za koju je dobila Sterijinu nagradu 1965. godine, Fineju u ostvarenju„Budalasta vlastelinka”, Pamelu u „Ženskom orkestru”, Bobočku u „Filipu Latinoviću”, Goju u „Hvarkinji”, i mnoge druge.

Daru Čalenić za rodni Novi Sad vezuju najlepše uspomene iz detinjstva i rane mladosti. Tokom bogate karijere odigrala je više od pedeset uloga u Novom Sadu, Kraljevu, Somboru, Beogradu.

Glumila je u mnogim filmovima, na televiziji je odigrala više od trideset uloga. Od 1970. godine živi  na relaciji Beograd – Boston gde trenutno priprema duodramu „Emili Dikinson”, koju je napisao njen suprug, Vlada Petrić, profesor Harvardskom univerziteta. Iz Fondacije „Dare Čalenić”, od 2004, ustanovljene su dve specijalne (novčane) nagrade za najbolju glumicu i glumca do 30 godina.

– Moji roditelji su voleli pozorište, tako da sam glumom počela da se bavim već sa pet godina. Rođena sam Novosađanka, i to iz Salajke, a Salajka su za mene ljudi koji se nesebično i hrabro bore za golu egzistenciju drugih i svoju, i zato joj se uvek vraćam. Imali smo dečju grupu, kasnije sam postala član pionirskog pozorišta koje je vodio Milan Ajvaz, a zatim čuveni glumac Milan Tošić. Kao mlada glumica, prilikom otvaranja Prvog Sterijinog pozorja davnih pedesetih godina, stajala sam sa svojim kolegama na ulazu i dočekivala goste. Beograd je za mene drugo mesto rođenja, jer sam tu napravila svoje najveće uspehe.

Devet godina bili ste glumica u provinciji, a najznačajnije uloge ostvarili ste u Jugoslovenkom dramskom pozorištu. Kako se danas sećate tog perioda?

– To je čudna glumačka sudbina. Igrala sam u Kraljevu, zatim Užicu i Somboru. Ipak, posebno pamtim period proveden u Srpskom narodnom pozorištu, u to vreme direktor Drame bio je Milenko Šuvaković koji je postigao veliki napredak. Govorili su da je to povratak u vreme koje je obeležio čuveni ruski reditelj Jurij Rakitin koji je, posle revolucije, došao u našu zemlju. U JDP-u sam provela 12 godina i igrala bogat i žanrovski raznolik repertoar. Doći u jedno takvo pozorište, i glumački se iskazati, je velika čast i obaveza.

Igrali ste i pred Krležom  koji je bio posebno oduševljen Vašom Kolombinom?

– Imali smo divne susrete sa njim. Bilo je zanimljivo upoznati se sa Krležinim jezikom i njim lično. Igrali smo dve njegove jednočinke, „Maskeratu” i „Salomu”, koje je napisao kao mladi pisac, sa 19 godina. Tumačila sam Kolombinu, a u predstavi igrala sa Olgom Spiridonović, Stojanom Dečermićem, Stevom Žigonom i Zoranom Ristanovićem. Nisam imala priliku da se sa Krležom sretnem pred generalnu probu, video me je na premijeri i bio je zadovoljan. Kasnije je došao u glumački salon, kleknuo i recitovao mi Bojića: „Noćas su ti oči pune tople tajne...”

Put Vas je kasnije poveo u Ameriku. Upoznali ste mnoge poznate umetnike...

Srela sam Orsona Velsa, Artura Milera, Liv Ulman i mnoge druge. Upoznala sam Lorin Bekol, u predstavi „Aplauz” na Brodveju. Imala je izuzetnu harizmu, bila je u punoj glumačkoj snazi. Plenila je lepotom i talentom. To je bilo neverovatno iskustvo. Prepuna sala, ovacije, oduševljenje… Uvek govorim mladim glumcima da moraju da se razumeju na sceni. Mnogi glumci kada dođu na akademiju ne idu na časove dikcije jer ih smatraju nevažnim, a glas je za glumca bitan isto koliko i za pevača. Mladi umetnici danas to opravdavaju rečima da to nije moderno. Inostrana iskustva govore mi suprotno.

Igrali ste i u Šekspirovoj „Buri” na Nijagari. Kakvo je to iskustvo?

Igrala sam Mirandu na srpskom jeziku jer su želeli da čuju kako taj tekst zvuči na nekom slovenskom jeziku, kako ga glumica izgovara. Tu je bila i glumica koja je tekst govorila na engleskom jeziku. Za svakog glumca to bi bio veliki izazov.

Ipak, žalite što niste igrali Živku ministarku?

Danas mi je žao što nisam igrala ministarku. Sećam se da je Gita Predić stalno bila oko glumaca, a najčešće je boravila u Ateljeu 212. Gledala je „Put oko sveta” u kojem sam igrala, i rekla mi: „Ti ćeš biti prava ministarka”. Isto mi je rekla i Ljubinka Bobić.

Dugo ste odsutni sa pozorišne scene. Da li Vam nedostaje taj posebni osećaj koji glumci imaju pred početak predstave?

Svakako da mi nedostaje. Pored glume, interesuju me i druge stvari, naročito istražujem stari vek, a bavim se i slikarstvom. Kažu mi da sam otišla. Nigde ja nisam otišla, uvek sam bila tu. Prozvana sam nezgodnom Darom Čalenić, a to ime su mi dali samoupravljački glumci. Uloge su me mimoilazile, a ja sam mirno provodila dane na voljenom Dunavu u svojoj vikendici. Mnogi su postali prvaci drame, pripadajući više kvantitetu, dok sam se lično više zalagala za individualnost, i tu vrstu kvaliteta. Pa i danas se trag samoupravljanja oseća, a to je bilo najpogubnije razdoblje našeg života. Muž mi je bio u inostranstvu, bila sam više sa njim. Pozorište me nije videlo, dok sam na televiziji i filmu radila neprestano.

Borka Trebješanin

Izvor: Politika