200 kila. Ne znam kako mu je vrat izdržao.

Samo sam čekao kad će nekome da padne jebem ti taj sport... al ko ih jebe, sami biraju.

Miljković indirektno prozvao Divca \o/ intervju mu je inače ceo dobar.

Olimpijski duh: Šampion iz Londona šalje zlato roditeljima tragično stradalog prvaka
http://sport.blic.rs/olimpijada-2012/vesti/183764/Olimpijski-duh-Sampion-iz-Londona-salje-zlato-roditeljima-tragicno-stradalog-prvaka

---

A пазите ову будалу, после освајања злата у бацању диска

Taj svaki put cepa majicu.

Doping, bez problema

Za izbegavanje da te uhvati antidoping kontrola na Olimpijskim igrama potrebno je samo malo pameti, rekao je Viktor Konte, osuđivani vlasnik laboratorije koja je pomagala sportistima da se dopinguju. „Testovi, kojima se svi hvale, su prosto propaganda", dodao je on. MOK demantovala Konteove navode.

Viktor Konte u svetu sporta je poznat kao osuđivani vlasnik laboratorije BLANCO koja je snabdevala ilegalnim supstancama neke od najpoznatijih sportista poput američkog sprintera Dvejna Čejmbersa.



Kada ovaj čovek kaže da je na Olimpijskim igrama više od 60 odsto sportista dopingovano, treba se zabrinuti.

„To je obična propaganda kada se kaže da su ovo najskuplji antidoping testovi u istoriji Olimpijskih igara. Mamac je trebalo da bude bačen kada riba grize, još pre devet meseci"; slikovito je opisao Konte za britanski Tajms.

On je naglasio da svaki sportista bez problema može da se dopinguje pre Igara i da na kraju ima korist od toga na samim takmičenjima.

Međunarodni olimpijski komitet je odbacio Konteove tvrdnje.

Izvor: RTS

Ja objasnjavam drugaru koji je Madjar da smo mi sportska nacija. 

Ubijaju ljudi.....tu su oko 8 mesta na ukupnoj listi.

Pa madjari uvek ubijaju na olimpijadama

Priča o dobrim učiteljima ili Uz Jutjub učio da baca koplje i stigao do finala Igara

Od 44 kenijska olimpijca, njih 43 se nadmeće u trčanju. Onaj 44. je Džulijus Jego. Jedini je koji baca koplje i jedini koji je, učeći ovaj sport sa Jutjub snimaka, stigao do finala Olimpijskih igara u Londonu.

Jego potiče iz plemena Nandi. "Ljudi trkači", tako su ih sa pravom dugo, dugo zvali. A i sada bismo mogli, jer su iz tog plemena potekli i dvostruki olimpijski šampion 1968. i 1972. Kipčoge Keino i moderne zvezde atletike poput Bernarda Lagata, Vilsona Kipketera, Pamele Dželimo, Vilfreda Bugeija...
 
No, Džulijus Jego ne spada u trkače. On je oduvek voleo da baca koplje, a naročito kada je kao 16-godišnjak na TV-u gledao tu disciplinu na Igrama u Atini.
 
Rešio je da se i sam oproba u njoj, bacajući drvo. I tako je bacao, i bacao, i bacao... sve dok mu u srednjoj školi nisu dali da proba sa pravim kopljem. Jedinim koje je škola imala. Ali, te 2005. koplje se slomilo. Baš kao i njegove nade da će nastaviti da "trenira".
 
No, kako to obično biva u životu, odnekud se pojavi dobri učitelj. Jegov učitelj je, videvši talenat i želju mladog đaka da ga umnoži, rešio da pomogne - kupivši mu novo koplje. U zemlji u kojoj je jedno profesionalno koplje dvaput skuplje od prosečne plate, bio je to poklon koji mu je promenio život.
 
Ali i Jutjub, uz to.
 
Vežbao je sam, bez trenera, bez pravog terena, bez ikakvih izgleda da će uspeti, čak i kada je godinu dana posle učiteljevog dara postavio novi juniorski rekord Kenije. Gledao je na internetu snimke Jana Železnog, trostrukog olimpijskog prvaka i svetskog rekordera. Gledao i snimke dvostrukog šampiona Igara, Andreasa Torkildsena. Njega naročito.
 
"Morao sam da gledam snimke, da vidim šta ti ljudi rade. Oni su mi bili idoli", kaže Jego.
 
Juniorski rekord ipak nije prošao nezapaženo u Keniji. Primetila ga je - policija. U pozitivnom smislu, naravno. Obezbeđen mu je posao, ali i kakvi-takvi uslovi za trening, kao i vreme potrebno za vežbanje. A vežbao je više nego ikada. Toliko dobro, da je zadivio čelnike Međunarodne atletske federacije (IAAF) koji su mu ponudili šestomesečnu stipendiju kako bi u u Švedskoj vežbao sa elitnim trenerima.
 
Malo po malo i - Jego je, kao krajnje neobični policijski službenik, stigao tamo gde je sanjao: imao je 22 godiše kada je 2011. na prvenstvu Afrike osvojio zlato i postao prvi Kenijac kontinentalni šampion u bacanju koplja. Nedugo zatim je ispunio i "B" olimpijsku normu.

Njegova priča stigla je do Norvežanina Torkildsena, koji je rešio da ga "uzme pod svoje" i trenira. Trenira ga i dalje.
 
Još jedan dobar učitelj u životu Džulijusa Jega koji je, kao najmanji bacač koplja u kvalifikacijama sa samo 175 cm visine - uspeo da ostvari deveti najbolji rezultat i prođe u subotnje finale. U njemu će, u subotu od 20:20, bacati zajedno sa svojim učiteljem, Andreasom Torkildsenom, koji je i sam prošao u borbu za medalje.
 
"Kada je Kipčoge Keino osvajao olimpijska zlata svojim trčanjem, čitav kenijski narod kao da je počeo da trči sa njim, za njim... A ja samo hoću da svom narodu pokažem da možemo da budemo dobri i u nekim drugim poljima. Evo, ja mogu. Mi možemo", poručuje nasmejani Džulijus Jego. Finalista Olimpijskih igara. Momak koji nije odustao, a koji je, baš zbog toga što nije hteo da se odrekne svojih talenata, uvek nailazio na dobrog učitelja koji je pružio ruku. Zato sada njegova ruka baca koplje toliko daleko.

Блиц

Jel na ovim igrama ima vise disciplina nego pre i ako ima koje su? Nesto mi se cini da ima vise medalja nego pre