Осмозна енергија у Норвешкој

Прва осмозна електрана у свету почела је са радом у близини Осла, главног града Норвешке, а церемонији пуштања у погон 24. новембра присуствовала је Норвешка Крунска Принцеза Мете-Марит. Ово необично постројење, 10 година развијано од стране државне енергетске компаније Статкрафт, производиће електричну енергију конверзијом енергије добијене разликом концентрације соли у речној и морској води.

Применом револуционарне технологије, слана и речна вода ће се цевима спроводити у одвојене коморе, физички раздвојене вештачком полупропустљивом мембраном. Молекули соли у морској води потискују речну воду кроз мембрану, увећавајући притисак на страни где је морска вода што има за резултат 120 метара висок водопад који може да покреће турбине.

Теоретски, електране базиране на осмози могу бити подигнуте где год се сусрећу морска и речна вода. Оваква постројења не производе буку и могу бити интегрисана у већ постојеће индустријске зоне а изгледи су да ће се озбиљно радити на све већој примени овог енергетског ресурса. Процене говоре да је глобални потенцијал енергије осмозе 1600-1700 теравата годишње или половина укупне производње струје у Европској Унији.

Извор: Екоспарк

Parenje zmija u Kanadi

Astronauti imaju veći rizik od smrti usled srčanih oboljenja

Kako nova istraživanja otkrivaju, astronauti koji putuju u daleki svemir očigledno imaju mnogo veće šanse da umru od srčanih oboljenja. Napuštanje Zemlje je veoma opasno i potencijalno raspršuje naše nade o pravljenju kolonija ljudi na Marsu, budući da su naučnici otkrili da radijacija iz dubokog svemira oštećuje kardiovaskularni sistem, piše Independent.

Naučnici su objavili da su tri od sedam astronauta, koji su učestvovali u misiji Apolo, preminuli od posledica kardiovaskularnih bolesti, poput srčanog ili moždanog udara. Iako su brojke male, ova stopa od 43 procenata je četiri do pet puta veća nego kod astronauta koji su leteli nisko u Zemljinoj orbiti ili koji nisu išli u svemir, navodi se u radu koji je objavljen u časopisu Scientific Reports.

Eksperiment na miševima

U želji da testiraju i otkriju da li je veći broj smrtnih slučajeva zbog kardiovaskularnih oboljenja samo statistička nepravilnost ili znak uticaja putovanja u daleki svemir, naučnici su izložili miševe istoj vrsti radijacije koju doživljavaju astronauti.

Nakon šest meseci, što je ekvivalent periodu od 20 ljudskih godina, kod miševa su se pokazali znakovi oštećenja arterija koji vode do razvoja kardiovaskularnih bolesti kod ljudi.

Izvor: Nešnl Džiografik Srbija

Najveća nuklearna nesreća u istoriji se dogodila u Černobilju, u Ukrajini, i ostavila je prostor od 24 hiljada kilometara u kontaminaciji koja će trajati oko 300 godina.

Šest meseci nakon katastrofe u Fukušimi, 28 procenta leptira vrste Pseudozizeeria mahai pretrpelo je posledice. Naime, njihova krila su se izmenila, a antene i noge su se pogrešno formirale.

Nuklearne nesreće nisu oštetile baš sve vrste. Pečurke koje su izložene radijaciji razvile su više melanina, koji im pomaže da gama radijaciju pretvore u energiju.

Izvor: Nešnl Džiografik Srbija

Hiperlup može da bude od velike pomoći čovečanstvu u prelaženju velikih razdaljina neverovatnom brzinom, ali kako na održiv način doći od tačke A do tačke B u gradovima sa gustim saobraćajem? Inovativni dizajn javnog prevoza može da reši ovakav problem. Poznat je kao takozvani „autobus u raskoraku“, i narode, konačno je stigao.

Električni autobus, koji mnogo podseća na pokretni tunel je dizajniran pre svega u svrhe kapaciteta i efikasnosti, a ne toliko zbog brzine. U utorak, 2. avgusta, ova futuristička lokomotiva je imala svoj debi u Ćinhuangdaou, u pokrajini Hebej, u Kini. Doduše, nije prikazan pun potencijal njegovog kapaciteta (prešao je samo preko kontrolne staze od 300 metara), ali svakako je predstavljen koncept za nešto do sada neviđeno.

Glavna dimenzija autobusa je širina, što omogućava prevoz velikog broja putnika, a njegova neobična visina omogućava svim automobilima ispod dva metra da prolaze ispod njega, bilo da je autobus u pokretu ili ne. Ovo je bitno, jer kao javno prevozno sredstvo, autobus često staje kako bi putnici ušli i izašli iz autobusa. A sa najvećom brzinom od 65 km/h, nestrpljivi vozači bi bez sumnje želeli da prođu ispod njega.

Ovaj autobus bi takođe mogao da pomogne gradovima u zaštiti životne sredine. Njegova veličina lako može da zameni 40 tradicionalnih autobusa a budući da ide na struju, potrošnja goriva bi se smanjila i do 800 tona a ispuštanje ugljenika do oko 2500 tona na godišnjem nivou, izjavio je glavni inženjer Song Suhau (Song Youzhou) za kinesku novinarsku agenciju Xinhua.

Songov dizajn nije nov, ali nije ni sam koncept. Godine 2010., Song je privukao medijsku pažnju nakon što je Peking predložio planove za izgradnju infrastrukture za Songov autobus do kraja te godine. Šine nikad nisu bile postavljene, pa su mnogi pretpostavili da će se projekat na tome i završiti.

Treehugger izveštava da su ideju o „autobusu u raskoraku“ prvi predložili dvojica američkih arhitekta, Lester Volker i Kreg Hodžets 1969. godine. Čak i prema današnjim standardima je koncept bio ambiciozan, uključujući kompjutersko upravljanje vozilima, neprekidno kretanje i vazdušne jastuke bez trenja. Volker i Hodžets su predložili ovakav dizajn kako bi modernizovali Njujork.

Ako sve prođe kako treba, ovakav dizajn bi poslužio kao idealno rešenje da se obuzda ispuštanje ugljenika koji nastaje od približno 20 miliona novih vozača na kineskim putevima svake godine.

Izvor: iSerbia

Jeste li znali da je i ovo izumeo Tesla?


Nikola Tesla jedan je od najvećih izumitelja svih vremena, a njegova briljantnost je, kao i u slučaju većine velikana, priznata tek nakon njegove smrti. Za sebe je tvrdio da nije izumitelj već “otkrivač stvari koje postoje u prirodi oko nas”.

Radio je u području elektrotehnike i radiotehnike, pa je izumeo okretno magnetsko polje i višefazni sistem naizmeničnih struja. To svi znamo, ali postoje i neki izumi za koje nismo ni svesni da su njegovi.



Daljinsko upravljanje

Tesla je prvi demonstrirao korištenje daljinskog upravljanja 1898. godine kada je daljinski kontrolirao brod u "Medison skver gardenu".



Roboti

Jednim od prvih robota smatra se Teslin brod na daljinsko upravljanje. Tesla je bio nazivan “ocem robotike”.


Električni motor


Nikola Tesla je izumeo indukcioni motor, a onaj koji se danas nalazi u poznatom automobilu na struju kompanije Tesla direktan je njegov "potomak". Tesla je 1975. godine zbog ovog izuma uvršten u Kuću slavnih izumitelja.


Radio


Teslin izum radija bio je tema o kojoj se dosta raspravljalo početkom 20. stoleća. Italijan Marconi je tvrdio je da je on izmislio radio, ali je zapravo koristio tehnologiju koju je Tesla patentirao kako bi izvršio prvo radio emitiranje 1901. godine. Vrhovni sud SAD-a ipak je zaključio 1943. godine da je Tesla prvi izmislio radio.


Neonsko osvetljenje


Neonska svetla koja je Tesla prikazao 1893. godine neverovatno podsećaju na ona koja danas možemo videti u širokoj upotrebi, prenosi portal ABC.



Izvor: NG

cao