Mihajlović: Zakon pravi razliku između radnika i neradnika

Ministarka sapbraćaja Zorana Mihajlović izrazila je večeras uverenje da novi zakon o radu biti usvojen u četvrtak i ocenila da građani znaju da on pravi razliku između onih koji su vredni i onih koji neće da rade.

Mijalović je na Radio-televiziji Srbije rekla da će novi zakon stvoriti uslove da se zaštite interesi i radnika i poslodavaca.

Bez posla, kako je rekla, mogu da ostanu samo oni koji ne žele da rade i koji nisu marljivi. To je ono sto se menja, konačno ćemo imati mogucnost ponude i tražnje radne snage, rekla je Mihajlović.

Prema njenim rečima, zakon će omogućiti fleksibilniji način zapošljavanja, ali i otpuštanja onih koji nisu marljivi.

Oni koji su vredni, imaju iskustva, fakultete moći će brže da se zapošljavaju, bez obzira na godine, poručila je Mihajlović i dodala da će i poslodavci imati podsticaje u zavisnosti od broja ljudi koje budu zapošljavali.

"Stari zakon nam sve ove godine nije dozovljavao da zaposljavamo nove ljude, morali smo nešto da promenimo", kazala je ona i dodala da je to prvi zakon nakon "puno, puno godina", kojim država zajedno sa zakonom o PIO, stečaju, planiranju izgradnje hoće da zaštiti interese poslodavaca i radnika koji žele da rade.

"U sadašnjem zakonu ne možete da napravite razliku između onih koji su vredni i onih koji nisu, rekla je Mihajlović.

Upitana da li će zakon biti od koristi i u slučaju neisplaćivanja zarade, Mihajović je rekla da se taj problem rešava primenom zakona, da će kontrola biti jača, te da radnici sigurno znaju da ovaj zakon može da donese promene.

Povodom sutrašnje donatorske konferencije za poplavljena područja, Mihajlovićeva je navela da Vlada u Brisel ide sa jasnim planom i programom i da očekuje izvore finansiranja.

"Prioritet su kuće, kao i novac koji je potreban ljudima da poprave kuće. S druge strane je infrastruktura koja će do prvog oktobra sasvim sigurno biti rešena", rekla je ona.

Preuzeto sa ...

Gojković: Zakon o radu bi mogao da bude usvojen u četvrta

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je danas da bi Zakon o radu mogao da bude usvojen u četvrtak i ocenila da je taj zakon neophodan za budućnost Srbije.

Gojković je, u intervjuu za TV Pink, rekla da je taj zakon fleksibilan, pre svega okrenut mladima, ali i srednjem dobu i treba da pomogne da sada i taj deo društva lakše dodje do posla.
 
Prema njenim rečima, taj zakon, koga su podržali i poslodavci i mnogobrojni sindikati, omogućava poslodavcima da otvaraju radna mesta i da više investiraju u Srbiji.
 
- Zakon je apsolutno fleksibilan, manje je liberalan nego zakon Zorana Djindjića koji su kritičari današnjeg zakona zdušno branili 2001. godine - ocenila je Gojković i dodala da je zakon u velikoj meri fleksibilan i za pronalaženje poslova.

Zakon je okrenut ka mladima, ka budućnosti Srbije, da oni, koji su danas najugroženiji, mogu lakše da nadju posao, a po ovom zakonu i ljudi, koji su srednje generacije ili kojima nedostaje nekoliko godina do penzije i koji imaju izuzetno radno iskustvo i znanje, mogu ponovo da nadju posao, dodala je Gojković.

Preuzeto sa ...

Sindikati traže referendum, od četvrtka generalni štrajk, poslanici raspravljaju o spornim zakonima

Posle burne polemike u javnosti, Skupština Srbije počela jednako žučnu raspravu o zakonima o radu i PIO. Radnici predali Skupštini zahtev za povlačenje zakona iz procedure

RASPRAVA o najvažnijem dokumentu radnog zakonodavstva u utorak je počela u Skupštini. Nezadovoljni izmenama Zakona o radu i penzijsko-invalidskom osiguranju, lideri najvećih sindikata traže referendum i pozivaju radnike da se u četvrtak priključe generalnom štrajku. Simboličnim razapinjanjem šatora uoči početka skupštinskog zasedanja predstavnici Samostalnog sindikata Srbije i UGS "Nezavisnost", upozorili su vlast da ne prihvataju najavljene izmene.

Radnici su predali Skupštini i svoj zahtev za povlačenje zakona iz procedure i istakli da niko nije imao pravo, ma koliko da ima poslanika u parlamentu, da na ovaj način donosi propise. S druge strane, poslanici su tokom diskusije dali svoj sud - vlast ga je nazivala reformskim, a opozicija temeljom za otpuštanje ljudi i smanjivanje plata.

Ministar rada Aleksandar Vulin je rekao da novi zakon povećava prava radnika, olakšava poslovanje i stvara uslove za priliv investicija. Osnovni cilj mu je, prema njegovim rečima, rast zaposlenosti i pravna sigurnost za poslodavce.

- Odbili smo zahtev poslodavaca da se ukine minuli rad. Ograničavanje isplate otpremnina samo na period proveden u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca treba da doprinese podsticanju zapošljavanja, naročito starijih - kazao je Vulin.

U prvi red odbrane zakona stale su stranke vlasti okupljene oko naprednjaka. Protiv su bili DS i Nova stranka, a NDS i LSV će odluku o tome kako će glasati doneti u zavisnosti od toga hoće li proći njihovi amandmani.

- Plate i penzije su za vreme prethodne vlasti nerealno porasle za 72 procenta - rekao je šef poslaničke grupe SNS Zoran Babić.

Socijalisti su poručili da država mora da stane na stranu savesnog radnika i da Vlada ne može da propisuje zarade, ali mora da odredi donji prag.

Za Milana Krkobabića, šefa "pupsovaca" stvar je jasna:

- Penzioneri, njih 1,7 miliona, zaradilo je penzije i žele da one budu redovne i sigurne. S povećanjem broja zaposlenih raste i sigurnost da će se budžet puniti i da će penzija biti. Uradićemo sve da ne budu smanjene. Zakon su pisali ministri koji kažu da su borci za socijalnu pravdu, pa verujem da će na toj barijeri i ostati.

Poslanik DS Borko Stefanović smatra da nas čeka masovno otpuštanje i da poređenje sa zakonom koji je doneo Zoran Đinđić "ne pije vodu":

- On je od 30 zahteva sindikata ispunio 29. Za dve godine koliko ste na vlasti napravili ste duplo veću rupu u budžetu, 50.000 radnika manje radi, tri puta su manje investicije, 40 odsto je veći javni dug.

Predstavnik NDS Marko Đurišić rekao je da baš za vreme ove vlasti ima najmanje investicija i da je jasno da će plate biti smanjene, jer će se računati minuli rad samo kod poslednjeg poslodavca. Pitao je i da li će porodiljsko odsustvo biti smanjeno.

Plan je da parlament dva zakona usvoji u četvrtak. To je najviše razljutilo sindikalce, koji su obećali da će se okupljati svakog dana, a Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, očekuje da će umesto neophodnih 100.000 potpisa protiv zakona, prikupiti pola miliona.

Aleksandar Vulin smatra da sindikati najavom da stupaju u generalni štrajk pokazuju više tvrdoglavosti nego razuma i naglašava da treba ići putem dogovora. On smatra da sindikati treba da razmišljaju o tome da će vladajuća većina i sutra biti ovde i da treba doneti zakone i o socijalnom preduzetništvu, socijalno-ekonomskom savetu, o štrajku, sindikatima



FISKALNI SAVET

IZMENE Zakona o radu i Zakona o PIO podržava i Fiskalni savet. U oceni tih predloga dostavljenoj "Novostima", ističe se da rigidno radno zakonodavstvo doprinosi problemu visoke nezaposlenosti koja u Srbiji iznosi preko 20 odsto - uz to, stimuliše poslodavce da radnike angažuju bez zasnivanja legalnog radnog odnosa i da privređuju u sivoj zoni. Takođe, važeći Zakon o radu je jedan od uzroka niske konkurentnosti srpske privrede. Kada je reč o Zakonu o PIO, Fiskalni savet ocenjuje da je, u uslovima kontinuirano dužeg životnog veka neophodno stalno povećavati radni vek. D. I. K.

MINISTRE, MOŽE LI RAZGOVETNIJE?

ALEKSANDAR Vulin čitao je brzo i nerazgovetno dvadesetominutno obrazloženje o predloženim zakonima. Uz to, lupkao je rukom o sto, pa su poslanici počeli da se žale da ne čuju šta govori. Intervenisali su iz skupštinske službe, pa su prišli ministru i približili mu malo mikrofon, kako bi se čuo razgovetnije.

AMANDMAN NOVINARA SINDIKAT novinara Srbije predložio je amandman kojim se predlaže proširenje pojma zaposlenog i na osobe koje rade po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova i o stručnom osposobljavanju i usavršavanju. Reč je o ogromnom broju ljudi koji su angažovani preko raznih agencija za zapošljavanje, oko 60.000, koji su, faktički, zaposleni kod poslodavca, ali na određeno vreme.

Preuzeto sa ...

Moraćemo da smanjujemo i plate i penzije

Bez obzira na to što je mnogima laknulo, jer mere za koje se zalagao bivši ministar finansija Lazar Krstić nisu dobile "zeleno svetlo" u srpskoj vladi, već sada je jasno da penzije i plate u javnom sektoru neće ostati netaknute.

BEZ obzira na to što je mnogima laknulo, jer mere za koje se zalagao bivši ministar finansija Lazar Krstić nisu dobile "zeleno svetlo" u srpskoj vladi, već sada je jasno da penzije i plate u javnom sektoru neće ostati netaknute. Penzioniri će, tako, umesto umanjenja od 20 odsto na svoja primanja, najverovatnije već do kraja ove godine imati 10 odsto niže penzije. Zaposleni u javnom sektoru, pak, umesto pada zarada od 15 odsto, treba da računaju sa platama nižim za 10 procenata, koliko najavljuje novi ministar privrede Dušan Vujović.

Srbija, u naredne tri godine, treba da uštedi oko 1,4 milijardi evra, kako bi manjak u državnoj kasi bio sveden na milijardu. S obzirom na to da 54 odsto rashoda budžeta ide na plate i penzije, razumljivo je zašto će one biti na udaru štednje. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić, za "Novosti" poredi računicu bivšeg i sadašnjeg ministra finansija.

- Zasad nije moguće precizno izračunati kolike bi bile uštede jer predlozi nisu detaljno predstavljeni, ali su moguće približne procene. Smanjivanje penzija za 20 osto, isključujući minimalne penzija, donelo bu uštede od oko 750 miliona evra, dok bi smanjivanje plata za 15 odsto donelo uštede od oko 300 miliona evra - objašnjava Arsić.

On ističe da otpuštanje 160.000 ljudi koji rade u državnom sektoru, čak i ako u taj broj uključimo i zaposlene i preduzećima u restrukturiranju i javnim preduzećima, nije realno, jer bi se time ugrozila dostupnost i kvalitet usluga koje država pruža građanima, počev od obrazovnih, zdravstvenih do bezbednosnih.

- Takođe, mislim da nije opravdano da se povećava cena struje za 30 odsto pre nego što se uvede red u EPS, jer bi u tom slučaju veliki deo povećanja cene struje otišao na neprodukztivne troškove, kao što su finansiranje visokih zarada - ističe Arsić. - Bolje rešenje je da se cene struje poveća npr. za 10 odsto, a da se istovremeno smanje plate u EPS-u, i poboljša naplata struje, ukinu nepotrebni troškovi...

Predlog sadašnjeg ministra finansija, Dušana Vujovića je pak umanjenje penzija i plata u javnom sektoru za po 10 odsto. Računica profesora Arsića pokazuje da bi se, ovim predlogom, u toku jedne godine uštedelo oko 500 miliona evra, što je jedna trećina ušteda koje država mora da ostvari u naredne tri godine. Naravno, obojica osim smanjenja plata i penzija računaju i na druge uštede, kao i na dodatne prihode od sive ekonomije.

Arsić smatra da je smanjenje plana i penzija za 10 odsto minimum koji Vlada mora da ostvari u toku ove godine.

- Toliko smanjenje će biti dovoljno samo ako se uporedo sa njime preduzmu i druge mere štednje, kao što su rešavanje problema u javnim preduzećima i preduzećima u restrukturiranju u kratkom roku, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, smanjenje subvencija, suzbijanje sive ekonomije... - ističe Arsić.

JOVO NANOVO - FISKALNA konsolidacije neće biti moguća ako se u kratkom roku na prestane sa pokrivanjem gubitaka "Srbijagasa", "Železare Smederevo", preduzeća u restrukturiranju i ako se ne zaustavi finansijsko urušavanje EPS-a. U slučaju da se plate i penzije smanje za 10 odsto, a da se druge mere primene samo delimično, kroz godinu ili dve moraćemo ponovo da smanjujemo plate i penzije ili da povećavamo poreze - ističe profesor Milojko Arsić.

Preuzeto sa ...

cekaj, jel to dodatno 10% smanjenje placa ili ce im ukinuti solidarni porez pa onda smanjiti place za 10%?

https://www.youtube.com/watch?v=EYlfwThmXtc

Vulinovci u epizodi "poturice gore od Turaka". Moze li neko da mi kaze makar priblizan broj clanova ove Vulinove stranke? Ovoliko kurcenje jebote, k'o da ih ima 100 miliona. Obezbedjenje 

Него...да ли је неко прочитао нацрт новог Закона о раду?

Само питам

Gde god sam pokusao da procitam nalazio sam samo one osnovne izmene: otpremnina, probni rad, bolovanje....ono sto pisu novine, uostalom. Jesi ti procitao, da li moze negde da se nadje i procita?

Procitao delimicno. Pola stvari nije ni prikazano u javnosti.

S' obzirom na inertnost javnosti, mogli su i celog da objave. Kao da se sve desava nekom tudjem.