Dobar je momak takstex. Ima pomalo specificne stavove, ali je ok 
Ne bih da polemisem o problemima gladi u svetu  ali jescemo ono sto nam se servira, hteli vi to ili ne. Ne samo u Srbiji, vec svuda u svetu. Tako je to. Ne pratim ovu tematiku, citam sastav ambalaze kada kupujem i na tome se zavrsava.

Jeste.

Mada se ne slazem uvek oko svega sa njim,uvek kazem da je jedan od retkih ljudi,na ceeeelom forumu,koji zna da prizna gresku,da se izvini,da prihvati tudja misljenja,i u skladu sa time doradi svoje.

Mnogi ljudi danas to ne umeju.ne samo ovde,nego i uopste,u zivotu.

Mnogi danas zive u nekom strahu da ce se ako priznaju gresku,ili se izvine,ili promene svoje misljenje,ili budu iskreni,otvoriti zemlja i progutati ih.

Hvala drugari 

Таксе бре одакле ти парадајз? Си луд бре да сад једеш то? Па како може парадајз бити нормалан у фебруару?!

pa onaj klonirani iz najlonika 

Гени, пасуљ и шеф полиције

И домаће животиње које као извор меса једемо, и жетвене биљке које нам обезбеђују житарице, и воће и поврће, све је то миленијумима далеко од онога што су биле њихове дивље претходнице. Модификујемо их генетски још од давнина, не схватајући да је и онда и данас то било само генетичко инжењерство. А ко Србима намеће безгасни пасуљ?

И да наведем још два примера одузимања за нас неке неповољне генетске функције у неком храниву. То је парадајз тзв. Flavr Savr.Сви знамо да парадајз при сазревању постаје све мекши (климактерична биљка као многе друге, воће на пример) због протеина који приликом сазревања разара ћелијске мембране, а то отежава превоз квалитетног парадајза с једног места на друго.

Код парадајза Flavr Savrу геном је уметнут један фрагмент тзв. антисенс ДНК који инактивира ген одговоран за протеин разлагања ћелијских зидова. Резултат тога је да приликом сазревања плод не омекша брзо, зато му је време трајања на полици знатно дуже.

Други пример је тзв. тихи или пасуљ без гасова. Е, сад више нисам сигуран да ли би такав прошао на нашем тржишту. Наиме, пасуљ ствара гасове (ветрове), зато што садржи одређене шећере, тзв. олигосахариде, које човек не може да вари. Олигосхариди су велики молекули који се не апсорбују пролазећи кроз гастроинтестинални тракт као што је случај са другим шећерима. Човеку недостаје ензим (ген) који разлаже олигосахариде. Олигосахариди зато прођу кроз цео гастроинтестинални тракт и стижу непромењени до танког црева. Ту их сачекају настањене бактерије, разлажу их стварајући при томе гасове који на крају морају да се избаце кроз ректум. Какав је био задатак?

У самом пасуљу треба инактивирати ген(е) одговорне за синтезу олигосахарида и добићете безгасни пасуљ. Тако је учињено. С обзиром на то да је пасуљ веома хранљив и јефтин за узгајање, често се користи за масовну исхрану војске, у сиротињским болницама и народним кухињама, на камповању и слично.

Смртоносна кафа

Као што је познато, и у овом случају свако добро има своје недостатке. Безгасни пасуљ, наиме, не ствара тако потребну интимну атмосферу у првој брачној ноћи, код куће, у јавном превозу, на послу. Зар не? Упркос томе, зато што хоћемо у Европу у којој се на јавним местима одржава некакав ред, наше власти су ублажиле рестриктивност према ГМ храни. Како недавно рече потпредседник Привредне коморе Србије Стојан Јевтић, за разлику од шефа Криминалистичке полиције Београда, само је „забрањено гајити, али истовремено се не забрањују увоз и потрошња ГМО хране само за људску исхрану и тиме се не крше правила и одреднице Светске трговинске организације (СТО) у погледу промета производа”. Мож` да бидне, ал` не мора да значи. Свака част!

Имајући у виду набројане предности, до сада је, на овај или онај начин, генетски модификован велики број пољопривредно важних усева. Навешћу најглавније: памук, кукуруз, кромпир, сунцокрет, диња, соја, кафа, алфалфа, дуван, краставац, лубеница, шећерна трска и репа, јагоде, парадајз, пшеница, бабура, брасика, купус, пиринач, канола, еукалиптус, папаја, грашак. Ако томе додамо да месо и млечни производи које једемо потичу од животиња храњених генетски модификованим хранивима, безмало све што представља нашу храну данас је директно или индиректно генетски модификовано.

И најзад, највећа контроверза јесте: да ли је генетски модификована уједно довољно здрава храна? Нема код нас пијаце на којој су радњице с натписом: „здрава храна”. Питам супругу да ли то значи да тамо где не пише, да то није здрава храна Или можда постоје здрава и здравија храна! А све то у Србији где још није заживела генетски модификована. Богами ми и без уплитања генетике производимо нездраву храну, а спасава нас, дабоме, мало скупља здрава храна у малим дућанима!

Шалу на страну. Контроверзи у вези с храном било је безмало од памтивека. Последње промене путем генетичког инжењерства окарактерисане су као недозвољено мешање у „природни ред – изигравање Бога”, а шеф Криминалистичке полиције Београда да је генетичко инжењерство, посебно ГМ биљака, криминал по тежини сличан педофилији, наркоманији.

Као што рекох, ништа ново. Чак су неки, данас свуда присутни производи, претрпели вековна прогањања. Кафа је неколико векова била ван закона у Меки, Каиру, Енглеској, Немачкој и Шведској! А један француски доктор 1674. написао је да после пијења кафе „тело постаје сенка самог себе, тело пропада и најзад ишчезава. Срце и стомак толико ослабе да конзумент почиње да пати од опсена”.

Смртоносан кромпир

Век раније католички свештеници су покушали да забране кафу називајући је „ђавољим напитком”. Тврдили су да кафу пију само муслимани и да не пристаје хришћанима. Како се, међутим, испоставило и у Меки, најсветијем муслиманском граду, вицекраљ и главни инспектор пијаце ставили су ван закона кафу у кафанама. Мада су наведени, такође, здравствени разлози, прави су лежали у чињеници да је у кафанама долазило до ерозије њихових ауторитета и ширења алтернативних информација о друштвеним догађањима од оних које су наметале власти!

Добар пример је парадајз у Америци. Све до 1820. сматран је нездравим, чак и отровним. И за кромпир је до те мере говорено да погубан да је, рецимо, у граду Безансону у Француској донета следећа забрана: „Због чињенице да је кромпир смртоносна супстанца која може да изазове лепрозу, овим декретом се забрањује његово култивисање под претњом казне.”

Дакле, ништановоподкапомнебеском! АлиштајесГМхраном? Очигледноједапролазикрозистиритуалиистасхватањакаодругахранапреоноликовекова.

Два основна аргумента против ГМ организама који се данас наводе јесу: утицај на животну средину и на здравље човека. Тврди се да су ГМ биљке одговорне за рак мозга, импотенцију и промене у понашању. Мада инсистирају на научној истинитости, као и ја, критичари ГМ биљки реторичким методама индукују страх у јавности и бацају сумњу на добронамерност целокупне нове биотехнологије. А страх је, оправдан или не, тешко превазићи без обзира на то да ли су аргументи засновани на стварним чињеницама или то нису. Хранива базирана на генетски модификованим организмима биће широко прихваћена, а несумњиво хоће, тек када се јавност сама увери у њихову вредност, као што се то десило с кафом, парадајзом и кромпиром.

Жучна расправа се усковитлала око нас, зато је важно подсетити да је обичај да једемо храну генетски модификовану стар хиљадама година! И домаће животиње које, као извор меса једемо, и жетвене биљке које нам обезбеђују житарице, и воће и поврће, све је то миленијумима далеко од онога што су биле њихове дивље претходнице. Модификујемо их генетски још од давнина, не схватајући да је и онда и данас то било само генетичко инжењерство.

Владимир Глишин

Универзитетски професор молекуларне биологије

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Geni-pasulj-i-sef-policije.sr.html

Олуја у кутији житарица

Нобеловац Џејмс Вотсон се,у култној књизи „ДНК – тајна живота”, осврнуо на друштвену контроверзу која од самог почетка прати генетски модификована хранива. Чак помиње штиво Ракел Карсон „Тихо пролеће”, у којој она износи тврдњу да пестициди до застрашујућих размера трују животну средину, укључујући нашу храну! Све то се дешавало лета господњег 1962. знатно пре појаве тзв. Генетски модификованих организама

У култној књизи нобеловца Џејмса Вотсона „ДНК – тајна живота”, у једном од поглавља (Олуја у кутији житарица – генетски модификована пољопривреда), аутор се осврће на друштвену контроверзу која од самог почетка усмереног стварања и производње конзументних генетски модификованих хранива прати ову делатност.

Џејмс Вотсон помиње, и сам се живо сећам серијала објављеног у магазину „Њујоркер” (The New Yorker), штиво Ракел Карсон „Тихо пролеће”, у којој она износи тврдњу да пестициди до застрашујућих размера трују животну средину, укључујући нашу храну!

Одмах су одговорили представници два највећа произвођача. Тако је представник „Америкен сајанемида” дао следећу изјаву: „Ако бисмо дословно следили учење госпођице Карсон, вратили бисмо се у средњи век, а инсекти, болести и црви би поново освојили Земљу.” Није остао дужан ни „Монсанто”, сада већ у Србији одомаћено име (појам), а и симбол зла, који је жестоко оспоравао тврдње ауторке „Тихог пролећа” штампајући и бесплатно делећи књижицу под насловом „Опустошена година”.

Све се то дешавало лета господњег 1962. знатно пре појаве тзв. генетски модификованих организама. Тровање радника На овом месту ћу направити малу дигресију. Да подсетим, вредност произведених пестицида у свету у 2007. години била је 500 (пет стотина) милијарди долара, а на њиве је бачено око 160.000 тона ових хемикалија. И да додам: према анализи Светске здравствене организације сваке године три милиона радника у пољопривреди у земљама у развоју (да ли је ту Србија?) изложено је погубном тровању пестицидима, од чега, богами, 18.000 умре!

У истој студији се наводи да 25 милиона радника у земљама у развоју пати од последица тровања пестицидима! А оне могу бити у виду не-Хоџкиновог лимфома, леукемије, малформација при рођењу, смрти фетуса и неуродегенеративних поремећаја. И да се вратим ГМ пољопривреди. Све је почело седамдесетих година када су три истраживача, Мери- Дел Килтон, Марк ван Монтагу и Џеф Шел, радећи са опортунистичком бактеријом Agrobacterium tumefaciens (At), открили молекуларни механизам, начин на који овај микроорганизам на стабљикама биљака ствара туморе познате под именом „крунске шишарке”.

Молекуларна биологија поменутог тумора је следећа: бактерија At се прилепи за неко оштећено место на стабљици, затим на зиду ћелије биљке пробуши ензимским путем отвор кроз који убаци пакетић сопственог генетског материјала. Тај пакетић се састоји од ДНК који је врло прецизно исечен из посебног бактеријског плазмида и потом упакован у протеински омотач. Када та ДНК стигне у ћелију, она се слично вирусима (бар то одавно знамо) интегрише у ћелијски геном биљке. Међутим, за разлику од вируса који у интегрисаном геному служи као матрица за сопствено размножавање, убачена ДНК из речене бактерије садржи гене за биљни хормон раста и неке посебне протеине који даље помажу размножавање самог микроорганизма.

Дакле, убачени хормон раста утиче на ћелије биљке да се брже размножавају, а самим тиме служе као подлога за даље размножавање саме бактерије.

И тако у круг! Поука је била очигледна. Што би Лале рекле, за музикалног су и гајде музика! Међу биљкама постоји природни механизам по којем долази до размене генетског материјала између две различите биолошке врсте, еволутивно изузетно удаљене једне од друге. Бактерије прокариота (једноћелијске) и биљке еукариота (вишећелијске, иако их има и једноћелијских)!

Само по себи се наметнуло: уместо гена биљног хормона раста и других гена бактерије At, можемо у биљку да убацимо – послуживши се системом At, а после генетичког инжењерства – било који ген(е) по вољи! Посипање бактеријом Ако је то тако, резоновали су у „Монсанту”, зашто не бисмо то исто поновили с генима по избору, али сада на нама важним пољопривредним биљкама, као што су пшеница, кукуруз, соја, пиринач, и тако редом. Независно од тога, и много раније од генетски модификоване пољопривреде, органски фармери су имали своје трикове како да заобиђу употребу пестицида! Једна од тих генијалних метода била је заснована на токсину неке бактерије, или чешће самој бактерији, а у питању је била Bacillus thurengiensis (Bt), која се, у ствари, посипа по усевима и када доспе у цревца инсекта оштети их до те мере да он угине од глади и оштећења ткива.

Најпре је коришћена у Јапану још 1901. године, а додатак имену thurengiensis стекла је у Турингији деценију доцније. Принцип пестицидног дејства састоји се у томе што ова бактерија синтетише један протеин, тзв. Bt протеин, сада већ и токсин, који у киселој средини интестиналног тракта већине животиња, па и човека, није токсичан, али своју отровност исказује у алкалној средини у инсектима!

Опет, близу памети било је да се уместо посипањем бактеријама B. thurengiensis, у саму биљку путем генетичког инжењерства убаци ген Bt и да свака ћелија носи отров против инсеката. Тако је урађено, међу првима био је „Монсанто”. Данас имамо повећи број генетски модификованих пољопривредних биљака на принципу Bt гена: Bt кукуруз, Bt кромпир, Bt соја, Bt памук, да наведем само неке. Генетске манипулације засноване су, иначе, и на додавању и на одузимању (мутације) гена.

Другим речима, додавањем неким хранивима за нас повољних особина или одузимањем неповољних особина до сада је обављен велики број таквих модификација. Тако је, осим убацивањем Bt гена, створен тзв. златни пиринач који има већу хранљиву вредност од немодификованог, јер садржи гене за синтезу бета каротина, извора (прекурсора) витамина „А”, и за акумулирање гвожђа.

Пиринач је главна храна у многим земљама Азије и Африке, у земљама с највише ослепеле деце и анемичних мајки. Гвожђе и витамин „А” су, управо, материје одговорне за анемију и слепило!

*Универзитетски професор молекуларне биологије

Владимир Глишин


http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Oluja-u-kutiji-zitarica.sr.html

Ко каже да је нормалан...Неки из Македонских пластеника али изгледа супер и није гмо. Али свеједно није то тај парадајз какав је био пре.
--------------------------------------------------

А сада једна петиција коју вас молим да потпишете а видећете и зашто.
 У наставку преносим апел и инфо са једног сјајног блога.
---------------------------------------------------------------------------------
----------------------------------------------------------------------------------

  Потпишимо француску петицију, против забране употребе биљних лекова у ЕУ, то је борба свих нас, хитно је!

Као што сам и најавио, објављујем француску интернационалну петицију, а додао сам и једну на енглеском језику, против закона о забрани природних препарата и лекова у Европској Унији. Петицију на француском, добио сам преко мејла са следећом порукум:

    „Потпишите петицију хитно да помогнемо Французима да зауставе лудило фармацеутске мафије, које је и пред нашим вратима. Крајем месеца ступа сулуди закон да ће биљке и травке које је користио још Васа Пелагић, бити стављене под контролу фармацеутских гиганата: само они ће моћи да их култивишу, дистрибуирају и преписују на рецепт – на кашичицу за велике паре. Ово је лудило!“

Петиција на француском језику:
Pétition à l’attention des députées et députés européens
http://www.defensemedecinenaturelle.eu/signerlapetition.php

Пратећи видео прилог…

Les remèdes naturels bientôt interdits – pétition !!!


На овој француској петицији попунићете само ова обавезна поља:
Nom= Име
Prénom = Презиме
Pays = Земља = Serbia
Adresse courriel = Е-маил сдреса

Кад попуните петицију, после притисните „JE SIGNE LA PÉTITION“ да би потписали петицију, и то је то.
JE SIGNE LA PÉTITION = Потпишите петицију

Следи петиција на енглеском језику, а ту ћете се већ лакше снаћи:

Петиција на енглеском језику:
Stop the Traditional Herbal Medicinal Products Directive
http://www.gopetition.com/petition/39757.html

Пратећи видео прилог…

ANH challenge to EU threat to traditional herbs


До овог момента, француску петицију потписало је 82264 грађана, а на енглеском језику, петицију је потписало 120514 грађана. Потпишимо обе петиције и ми грађани Србије, и из свих других околних земаља који дођу преко интернета до ових петиција, јер то је заједничка борба свих нас, без обзира да ли смо из Енглеске, Француске, Грчке, Бугарске или Србије, јер ако се овај монструозни закон усвоји у ЕУ, ретроактивно ће ступити на снази и у Србији, јер имамо марионетски режим који ради по принципу:

    „тако се то ради у Европи“

Потпишимо обе петиције, морамо добити ову битку против полуделе фармако мафије, јер боримо се за себе, за своју децу и будућа поколења, за нормалан живот нормалних људи, у противном ћемо постати франкештајни полуделе фармако мафије.

 ( http://dzonson.wordpress.com/2011/03/18/potpisimo-francusku-peticiju-to-je-borba-svih-nas-hitno-je/ )
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 Морамо да зауставимо ово лудило јер ће нас ставити у окове на крају! Замислите да је Жалфија за испирање уста нелегална!!!???  Или да вам бели лук приписује доктор!!???? БОЛЕСНО БРЕ!!!

Ne brinite, spas nam je na vidiku, sad kad je Miško odlučio da se bavi poljoprivredom. 

* Jesam rekla spas? Mislila sam propast. Silly me. 

Poštovani profesor Glišić nije uradio update....
 Bt toksin se upotrebljavao uspešno decenijama bez pojave rezistentnosti, a od kako su se pojavili bt modifikovani usevi svako malo se otkriva nova rezistentnost insekata.
Zlatni pirinač je postao sprdnja u Aziji, da li je moguće da neko još ima pameti da debakl gmo tehnologije navodi kao argument u njenu korist!?

Kakav bolesni egoizam, braniti po svaku cenu SVAKU biotehnologiju samo zato što se baviš molekularnom biologijom je monstruozno...