Глобална петиција и притисци на Монсанто сваким даном јачају све више. Нико не жели франкенштајнску храну; микс гена риба, буба, пацова и остале гамади са поврћем и воћем!
 
 Молим вас да раширите на све стране петицију, морамо да делујемо да се озакони обавезно маркирање свега што је гмо јер ако ово прође одосмо сви у три лепе.

  Линк који ћу оставити је маил који кружи свуда, једноставно је преобиман за постављање, има ужасно много линкова са доказима о убиственој штетност франкенштајнске ГМО па молим модераторе да не замере што не копирам и постављам овде, превише је обимно.
 http://joininghandsinhealth.com/12all/index.php?action=message&l=27&c=173&m=49&s=0

Београд усвојио Декларацију против ГМО

Декларацију којом се не дозвољава узгајање и ширење генетски модификованих организама на територији главног града усвојила Скупштина Београда.

Скупштина Београда усвојила је Декларацију против генетски модификованих организама (ГМО), којом се не дозвољава узгајање и ширење ГМО на територији главног града, објавили су организатори скупова против ГМО, који делују у оквиру пројекта "Грађани имају моћ".


Циљеви декларације, усвојене на јучерашњем заседању Скупштине града, су поштовање Закона о генетски модификованих организмима, очување традиционалне производње здраве хране, производње органске хране и заштита здравља становништва од непредвидивих штетних последица коришћења, употребе ГМО и производа од ГМО у исхрани.

Локална самоуправа Београда се обавезала и да ће предузети све одговарајуће мере како се пољопривредници и они који учествују у трговини пољопривредно-прехрамбеним производима, не би одлучили да нелегално узгајају и стављају у промет ГМО и производе од ГМО.

Организатори скупова против ГМО навели су да је до сада декларације против ГМО донело 68 локалних самоуправа у Србији, а најављено је да ће декларације разматрати Суботица, Нови Кнежевац, Ада и Сента.


rts

 Чему те поделе кад треба Србија цела да се одбрани од пошасти..

  Сваки помак срдачно похваљујем
 Неприродно зло које нам се надвило над главом морамо зауставити свим силама!

pa to ide po opštinama. mislim da je pre 2 dana i poslednja bg opština potpisala deklaraciju.

.

Zašto povrće više nije istog ukusa

Od 2000. godine, kada se naše tržište otvorilo za uvoz semena, na njivama je sve manje autohtonih vrsta poljoprivrednih proizvoda koji se kod nas gaje decenijama



Zbog najavljene uredbe  Evropske komisije da državama članicama ubuduće nametne obavezu da u poljoprivrednoj proizvodnji koriste isključivo standardizovana semena povrća i voća, i Hrvatska se našla u velikom problemu. Jer ovaj obavezujući propis doveo bi ih  u situaciju da zaborave na uzgajanje autohtonih vrsta za komercijalnu prodaju. Ukoliko se ova odluka u narednom periodu usvoji i Srbija bi se posle ulaska u EU našla u istoj situaciji. Dakle, voće i povrće koje smo vekovima gajili na svom tlu ubuduće bi moglo da se proizvodi samo u privatnim baštama i manjim sredinama.

Inače, od 2000. godine, kada se naše tržište otvorilo za uvoz semena, tradicionalnih vrsta je sve manje u povrtnjacima i voćnjacima, a kupci su u neprekidnoj potrazi za davno zaboravljenim ukusima i kvalitetom koji hibridi ne mogu da obezbede.

Iako se često govori da je vodenasto, bezukusno, tvrdo povrće i voće takvo zbog nekontrolisanog i preteranog tretiranja pesticidima, stručnjaci sve češće upozoravaju da ukus poljoprivrednih proizvoda ne zavisi od toga čime je tretiran, nego isključivo od sorte. Nerealno je, naravno, očekivati da veliki proizvođači ispred profita stavljaju sorte koje donose manje prinosa i nisu tako otporne i dugotrajne, međutim neprihvatljivo je da neke vrste koje su ovde godinama gajene potpuno nestanu pod pritiscima multinacionalnih kompanija i njihovih interesa.

Prema podacima iz hrvatskih medija i ekoloških udruženja koja su vrlo burno reagovala na pritisak iz Evropske unije, trenutno tri najveće korporacije – „Monsanto”, „Dupon” i „Singenta” kontrolišu 53 odsto tržišta semenja na svetu, tako što su pokupovale nacionalne, ali i male porodične semenare i ostale bez konkurencije.

Glavni profit, ocenjuju tamošnji stručnjaci, donose preparati za zaštitu biljaka gajenih iz ovih hibridnih semena.

U Institutu za ratarstvo „Smederevska Palanka” nisu iznenađeni ovakvim najavama iz Evropske unije. Autohtone sorte su, tvrde, izgubile bitku na svetskom nivou i gaje se sada isključivo u malim sredinama i za lokalne potrebe.

– Ovakvi propisi su rezultat ekonomskih interesa, ali to ne znači da svaka zemlja pa i naša ne treba da sačuva autentične i tradicionalne vrste koje zbog decenija korišćenja sigurno imaju značajnu vrednost – kaže dr Jasmina Zdravković, stručnjak iz ovog instituta i napominje da država mora još više da uloži napor da se domaće semena zaštite.

Na pitanje da li je na našim pijacama uopšte moguće kupiti voće i povrće koje je ukusno i miriše kao nekada, naša sagovornica odgovara da je to moguće eventualno u manjim sredinama gde proizvođači prodaju viškove iz svojih bašta.

– Ali u Beogradu i drugim velikim centrima mala je verovatnoća. Prodaju se ili uvozno hibridno povrće ili domaće selekcionisane vrste, recimo kao paprike za ajvar koje su bez mirisa i ukusa – kaže dr Zdravković.

U prilog autentičnim sortama koje uspevaju u određenom podneblju i koje imaju tradiciju gajenja ide to što su prilagođene lokalnim prilikama, imaju bogatiji ukus i hranjive vrednosti, ali i to što zahtevaju manje vode i veštačkog đubriva. Samim tim, nije ga potrebno ni štititi tolikim količinama hemikalija jer su otpornije na bolesti.


politika

  Све је почело прво мало по мало а касније све више отприлике негде од 2004-те године када је воће и поврће почело да буде чудно.
Ја се јасно сећам нашег парадајза који је био изузетно сочан и укусан, могао си да га једеш без соли ии уља а сада је незамисливо. 
Парадајз је моја омиљена ствар за клопу и кад га отворим данас то је све брашњаво унутра, као да отвориш дињу јбт! Једино понеке сорте(које такође не могу да приђу старом парадајзу од пре 15-ак година су-Италијански. Они имају неки шмек, миришу добро али су претврди. Турски је очајан, "домаћи" је катастрофа. Понеке врстице ко уме да препозна-нису тако лоше али све је то сачувајмебоже.

Такође јабуке. Ајдаред уме да буде скроз сува, ко барут. Све само брашно такође. Мора добро да се гледа.
Паприке....Ко има среће узеће сочне и укусне али већином су хорор. Пре неких месец дана сам узео мало за салату и оставио код контењера. Јбт, ко пластика, ништа.

.