Prevara zvana flaširana voda

Već godinama slušamo priče o kvalitetu flaširane vode, koliko je ona bolja od "obične" vode iz naših slavina, a nošenje plastična boca vremenom je za neke postao i trendi dodatak koji bi trebalo nešto da govori o našem životnom stilu.



 Nekima će ovo biti otkrivanje tople (flaširane) vode jer ovo je priča o kojoj se mnogo govorilo, ali mnogi i dalje veruju da je flaširana voda kvalitetnija. Naravno, niko ne govori da ne postoje situacije u kojima flaširana voda nije nužna ili praktična, ali ovde ćemo se pozabaviti nečim drugim, piše “Index.hr”.

Veštački stvorena potražnja

Naime, zanimljivo je baciti pogled unazad i podsetiti se kako je prodavanje flaširane vode postalo izuzetno veliki izvor zarade na područjima na kojima pitke vode ne nedostaje i kako je voda iz slavina došla na "loš glas" upravo zahvaljujući snažnoj kampanji industrije flaširane vode.

Zbog toga ćemo se vratiti u 2010. i prisetiti se kratkog videa "Priča o flaširanoj vodi" (The Story of Bottled Water) iza kojeg stoji Eni Leonard, kritičarka preteranog konzumerizma, najpoznatija po svom projektu “The Story of Stuff” kojeg je i ovaj video deo. Valja spomenuti i podnaslov "kako veštački stvorena potražnja podstiče ono što nam nije potrebno i uništava ono što nam je potrebno najviše" koji ukratko rezimira ključnu poruku filma.




Priča ovog kratkog filma započinje primerom Klivlenda gde je reklamna kampanja kompanije “Fiji” izazvala suprotan učinak nakon što su na svojim plakatima koristili slogan: "Fiji: Zato jer naša voda ne dolazi iz Klivlenda!". Građanima Klivlenda to se nije svidelo pa su odlučili da stave njihov proizvod na test i došli do zaključka da je voda iz slavine u mnogočemu kvalitetnija od one flaširane, boljeg je ukusa i košta znatno manje.

Prolazi manje provera, štetno je za okolinu i skuplje je

Pokazalo se da je na većini mesta s izvorom pitke vode situacija gotovo identična, ali u velikom broju slučajeva flaširana voda izložena je manjem broju ispitivanja od vode iz slavine.

Ipak, proizvođači se uporno pozivaju na veliku potražnju, ali valja se zapitati zašto bi netko tražio nešto što je neodrživo, štetno je za okolinu, prolazi kroz manje provera i na kraju, košta više? Preciznije, košta do dvie hiljade puta više.

U videu se objašnjava da je ova veštački stvorena potražnja nastala u trenutku kada su proizvođači bezalkoholnih pića shvatili da prodaja stagnira i da će se ljudi, kad jednom shvate da sokovi nisu toliko zdravi, vratiti vodi. Odgovor na njihovo pitanje došao je u vidu poznatog brenda “Perrier” koji je u početku bio predmet sprdnje i nešto na što su ljudi gledali kao prolazni trend jer voda je gotovo besplatna i ne postoje temelji za masovnu prodaju.

Metoda Del Boja Trotera

Dakle, kako je došlo do toga da ljudi kupuju ono što im ne treba?

Odgovor je jednostavan - strah. Industrija flaširane vode krenula je u akciju serijom TV reklama koje vas teraju da se zapitate što to kriju vaše slavine i koliko je ono što pijete opasnije od onog što oni prodaju.




"Kada obavimo što smo naumili, voda iz slavine koristit će se samo za kupanje i pranje suđa", rekao je čelnik jednog proizvođača flaširane vode.

Nadalje, mušterije morate uveriti da voda koju im želite prodati dolazi iz čistih izvora, ali to je daleko od istine. Iako deluje kao šala, gledaoci "Mućki" iznenadiće se kad saznaju da većina proizvođača koristi metodu Del Boja Trotera i "Peckham Springa", a njihova izvorska voda dolazi iz, pretpostavljate - slavina. “Aquafina” i “Dasani” samo su neki od proizvođača čija voda nije ništa drugo nego filtrirana voda iz slavina.

Valja spomenuti i kako je istraživanje sprovedeno od strane “EWG-a” (Enviornmental Working Group) pokazalo da devet od 10 proizvođača (Aquafina, Dasani, Nestle) ne želi otkriti podatke o svojim "čistim" izvorima vode što je u najmanju ruku zanimljivo.

Drugo njihovo istraživanje pokazalo je da od 173 brenda: 18% odbija otkriti lokaciju izvora vode, 32% ne govori ništa o proverama čistoće koje njihov proizvod prolazi i 50% pada na testu transparentnosti.



Voda iz slavine - najveći neprijatelj?

Ekološki gledano, flaširana voda je apsolutna katastrofa. Nakon što se goleme količine nafte potroše da bi se boce proizvele i proizvod transportovao do trgovina, ostaje problem boca koje završavaju na deponijama ili se spaljuju što dovodi do ispuštanja smrtonosnih plinova. Dalje, velik deo boca koje se recikliraju u Americi završavaju u Indiji gdje stvaraju "planine" otpada što predstavlja potpuno novi problem.

"Naš najveći neprijatelj je voda iz slavine", rekao je čelnik Pepsija, a u filmu se dodaje da neki delovi sveta uistinu imaju lošu vodu iz slavina, ali i da odgovornost za zagađenje izvora vrlo često pada na proizvođače plastične ambalaže i štetne tvari koje nastaju proizvodnjom.

Na kraju, priča o zagađenju okoline možda vas ni najmanje ne pogađa i niko vas ne može sprečiti da flaširanu vodu kupujete iako je ona koju imate u kući ili stanu daleko kvalitetnija, ali i dalje ostaje činjenica da masno plaćate nešto što vam zaista ne treba.

Nekima će to biti dovoljno dobar razlog da razmisle o sledećoj kupovini.




b92

Кампања против ГМО се наставља - језиво ћутање медија
 
 
Двери позивају СРС, ДСС и НВО које су против ГМО да формирају заједнички фронт за Србију без ГМО.

Београд, 12.11.2012

 Прошле недеље Српске Двери су организовале конференцију за штампу којом су започеле кампању против увоза и дистрибуције генетски модификоване хране и семена у Србији. На конференцији су, поред организатора у чије име се обратио Данило Тврдишић, учествовали и еминентни стручњаци: проф. др Миладин Шеварлић и покретач удружења „Стоп ГМО“, Ирена Барет. На конференцији су изнете врло озбиљне чињенице које указују на бројне штетне и несагледиве негативне последице које ова храна и семе могу имати на људско здравље, екосистем и економију.

 У сваком нормалном друштву, изнете чињенице о могућности епидемије канцера, стерилитета, алергијских инфекција, уништавање екосистема и економије (што ће се десити уколико се дозволи промет и дистрибуција ГМО) биле би најозбиљнији аларм за узбуну највишег степена. А шта се у Србији десило?

 Колико „великих“ медија је направило било какав извештај или пренео макар и једну реченицу са ове конференције? НИЈЕДАН. Трагично је да никоме није медијски „интересантно“ да обавести јавност о новом Јасеновцу који кроз тровање храном прети Србији и њеним грађанима. Тужно је колико ниско је пала новинарска професија да нико из медија није нашао за сходно да обавести јавност о катастрофалним економским и еколошким последицама ГМО. Цео хорор око ГМО јасно показује колико је дубок морални пад интелектуалне, новинарске и политичке „елите“ која по овако важном питању и даље громогласно ћути.

Лобисти ГМО у Србији: Расим Љајић и Миодраг Костић
 Сигурни смо да нико здравог разума и елементарног људског поштења, а ко је макар и површно имао прилику да се упозна са овом темом и проблематиком, не може да доводе у питање деструктивни и несагледиви утицај генетски модификованих организама.

Одговорно тврдимо да се само две групе људи могу залагати за увођење ГМО хране и семена у ланац исхране.

Прву групу представљају они који од тога имају директне финансијске, политичке и друге личне интересе и користи и који су ове интересе ставили директно испред интереса грађана. У ову  групу људи  који су ставили сопствени финансијски и политички ангажман испред здравља нације, спада министар спољне и унутрашње трговине Расим Љајић. Министар Љајић рече да се он не залаже за производњу ГМО, већ само за  њен увоз и дистрибуцију! Што је и од Љајића - много је. Ако се дозволи увоз и дистрибуција ГМ семена (за шта се он као брижни министар залаже) шта ли министар Љајић мисли за шта ће да служи ГМ семе које ће се увозити? Да ли он тврди да ће се то семе користити за сликање или, што је и логично, да ће се то семе користити за СЕЈАЊЕ по Србији? За шта ће се користити ГМ храна коју ће министар Љајић дозволити да се увезе? Да ли ће се користити за грађевинску индустрију или што шапуће здрав разум, за – ЉУДСКУ ИСХРАНУ.  Миодраг Костић, власник МК групе је човек који је Монсантов партнер у Србији и који има директне пословне користи од генетске модификације грађана Србије. Он је „пословни“ представник стране која се залаже за ГМО у Србији.

Друга група оних који немају ништа против ГМО тровања је група корисних идиота. Једини ауторитет којем они верују је телевизија.

Двери ће пробити овај зид ћутања, јер је питање толико значајно да га је немогуће довека држати под медијским тепихом.

 Из свих наведених разлога, Двери сматрају да је потребно објединити све здраве опозиционе снаге и народне иницијативе које би могле да ступе у заједнички фронт против ГМО у Србији. У том смислу позивамо Српску радикалну странку и Демократску странку Србије, као и Еколошки покрет из Новог Сада и друге невладине организације које се боре против ГМО да заједно осмилимо акциони план против ове лобистичке групе у власти која жели да изврши злочин против народног здравља увођењем ГМО у Србију.

 Такође очекујемо од оних странака и појединаца који чине садашњу власт, а који имају довољно националне и социјалне одговорности, да се супротставе ГМО-лобистима попут министра Љајића и тајкуна Костића и на тај начин подрже нашу борбу.


 Информативна служба Двери

Jako objektivan tekst na ovu temu:
http://www.mdexplorer.rs/genetski-modifikovani-organizmi-cega-se-treba-bojati-a-cega-ne/

Ne znam da li je bilo?
Da se bar podsetimo:

pricao juce kole na b92 i dao je odgovor za GMO. da ljudi ne znaju ko je jos bi mu sve i poverovali koliko je pricao i hvalio svoju firmu.

i davne 1986. Bora Đorđević je pevao:

Večera je gotova
ima puno otrova,
svi jedemo splacine
na različite načine.

...

Radnici i radnice
ne budite gladnice,
uvek ima kolko treba
govana i hleba.

Amerika pritiska Srbiju: Dolazi GMO

Beograd -- Ako Srbija ne promeni zakon o genetski modifikovanoj hrani, ona ne samo da neće ući u STO već će ovo biti i prepreka bilateralnim odnosima Srbije i Amerike.



Viktorija Nibarger iz američke ambasade u Beogradu tvrdi da je upravo zato što GMO ne ulaze u našu zemlju stočna hrana kod nas mnogo skuplja, pa tako i meso.

Naši stručnjaci, pak, nisu složni oko toga da li treba reći stop promeni zakona i dozvoliti GMO istraživanja na srpskim poljima.

Iz Ministarstva trgovine apeluju da se dozvoli promet ove robe, a da se tek naknadno ograniči ulaz genetski modifikovane hrane.

"Niko od nas ne traži da uvezemo GMO, ali ne smemo ni da ih zabranimo, da bismo ušli u STO", kaže Bojana Todorović, pomoćnik ministra trgovine.

Predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Milica Vojić Marković kaže da, ako GMO uđu u Srbiju, svim našim institutima za istraživanje kvaliteta hrane preti propast. "Kompanije koje donesu genetski modifikovanu hranu kod nas će doneti i svoju potpuno novu tehnologiju. Naši stručnjaci im neće biti potrebni i instituti će se zatvoriti, jer GMO uništavaju sve druge tehnike i rod koji je prirodan".

"Hajde da ukinemo zabranu prometa i uvoza, a da onda primenimo restriktivnu politiku, koja neće sve propuštati. Tako je i u Švajcarskoj i Rusiji".

Na ove tvrdnje, Miladin Ševarlić, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da, koliko su GMO nebezbedni svedoči činjenica da ni sama Amerika neće da snosi odgovornost za posledice ovako uzgojene hrane.

"Ni SAD nisu potpisale dopunski protokol o nadoknadi štete, kojom bi garantovali za svoje GMO. Evropska banka za obnovu i razvoj dala je 40 miliona dolara za rizike američke kompanije za genetski modifikovanu hranu na tržištu Balkana, što pokazuje koliko im znači da uđu na naše tržište, po svaku cenu", objašnjava Ševarlić. -

Iz Instituta za kukuruz Zemun polje kažu da Srbija ima izuzetno dobre uslove za proizvodnju prirodne hrane, koja će uskoro biti na velikoj ceni.

"Imamo dovoljno mogućnosti da iskoristimo domaći potencijal, jer će cena organske hrane na tržištu samo rasti. Za zemlje koje već kupuju GMO, Srbija sigurno neće biti konkurentna", kaže Života Jovanović iz Instituta.

Izvor: B92