gmo je u stocnoj hrani i to uveliko....
a vjeruj mi da nema nikakve razlke da li jeo gmo paradajz ... (uzgojen na crnjaka)...ili jeo but od goveda
koje je hranjeno gmo hranom....

ko vrsi kontrole zasada....kod malih -poljoprivrednika i proizvodjaca...niko....

Sto se stocne hrane tice, postoji GM kukuruz i GM soja. Tacno je da se u nekim drzavama EU, skoro celoj SAD, Argentini, Kanadi, Brazilu itd. stoka hrani GM hranom (sojom).
Paradoks u SAD (naravno, paradoks za tebe i mene, za korporacije i biznis nije) je da oni imaju skoro 85% zasada soje pod GM sojom ali uvoze soju koja nije GM : )

Verujem ti. Govna u svakom slucaju. Mislim da GM paradjz nije na trzistu (zvanicno...iako je to bila jedna od prvih kultura koju su unakazili sa GM.
U Srbiji se vrse kontrole (naravno daleko od onoga sto bi to trebalo da bude, znamo kako to ide...), bilo je proteklih nekoliko godina unistavanja polja pod GM sojom, iako, ponavljam postoje i polja koja se ne kontrolisu, ali seljaci koji su uzgajali nisu bili sankcionisani na odgovarajuci nacin.

cek, zasto se mnogi bese protive gmo hrani?

misle da je nebezbedna?

ne nego se protive jer mislu da je bezbedna

GMO odlazi u prošlost, dolazi moćnija tehnologija


Američki gigant "Monsanto" samo nedelju dana pošto je objavljeno da ga preuzima "Bajer" saopštio je da je kupio licencu za korišćenje nove tehnologije za preuređenje naslednih informacija biljaka u poljoprivredi.



Izvršni direktora "Bajera" već nedelju dana, takođe, uverava javnost da ova kompanija neće koristiti spajanje s "Monsantom" da bi nasilno uvela GMO u Evropu.

U razgovoru za "Politiku" genetičar Miodrag Dimitrijević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je u ovoj fazi zaista teško davati prognoze šta će se tačno dešavati, ali da je njihovo spajanje već dovelo do stvaranja jedne jake korporacijske osovine, kao i da će se njeno delovanje u proizvodnji i na tržištu hrane osetiti već u bliskoj budućnosti.

"Zanimljivo je to što je "Monsanto", samo nedelju dana pošto je objavljeno da ga preuzima "Bajer", objavio da je kupio licencu za korišćenje nove tehnologije u poljoprivredi koja potpuno menja način stvaranja genetičkih modifikacija organizma, pa i poljoprivrednih kultura. Reč je o novom patentu (CRISPR/cas9) čiji su autori dve naučnice sa univerziteta u Kaliforniji u Berkliju. Ovo rešenje smatra se do sada najmoćnijim i najviše obećavajućim metodom genetske manipulacije, koje već sada izgleda veoma moćno, a svakako će i da se usavršava", objašnjava Dimitrijević.

On za ovaj list objašnjava da je posle ovakve vesti, postalo jasno šta sve možemo da očekujemo.

"Ovaj novi postupak menjanja naslednog materijala nudi daleko veću preciznost izmena (i više od 90 odsto, zavisno od organizma), bolju kontrolu ukupnog procesa, jeftiniji postupak i izmene na takv način da će pojam GMO najverovatnije da zahteva redefiniciju. Uprošćeno, promene naslednog materijala mogu da budu mnogo finije, što se tiče količine naslednog materijala, nego sada. A revolucionarno je da promene naslednog materijala mogu da se rade na više mesta simultano u čitavom genomu (ukupan nasledni materijal u ćeliji). Metod je primenjiv na svim organizmima, uključujući i ljude", ističe Dimitrijević.

Kaže da ovi najnoviji rezultati na polju genske manipulacije obećavaju da će GMO, kakav danas poznajemo, relativno brzo da nestane i da postane istorija pionirske faze transgene tehnologije.

"Zakon koji je na snazi nema nejasnoća, zabranjena je setva i promet GMO u Srbiji. Već u najskorije vreme, promenom tehnologije i primenom novih metoda, može da se desi da definicija GMO bude prilično izmenjena, pa time i mnogi zakoni širom sveta koji definišu odnos prema GMO", zaključuje Dimitrijević.

nece nece...

Akcionari Monsanta odobrili ponudu Bajera od 57 milijardi dolara

Akcionari Monsanta velikom većinom su danas odobrili ponudu Bajera za kupovnu te kompanije za 57 milijardi dolara, čime bi bile spajene dve najveće svetske agro-hemijske kompanije



Akcionari Monsanta velikom većinom su danas odobrili ponudu Bajera za kupovnu te kompanije za 57 milijardi dolara, čime bi bile spajene dve najveće svetske agro-hemijske kompanije.

Prema ponudi iz septembra akcionari Monsanta će dobiti 128 dolara po akciji u gotovini, a dogovor treba da odobre i nadležne institucije. Akcije Monsanta porasle su za 24 odsto, na 104,8 dolara u prepodnevnom trgovanju.

Bajer će, prema dogovoru akcionarima Monsanta, platiti 57 milijardi dolara i preuzeti devet milijardi duga kompanije iz Sent Luisa.

Zbog mogućeg spajanja Bajera, nemačkog prozvođača lekova i hemikalija za poljoprivredu, i Monsanta, proizvođača semena, herbicida i pesticida, neke vlade, kao i lideri u poljoprivrednoj industriji su izrazili zabrinutost, pošto bi smanjenje konkurencije moglo da ugrozi poljoprivrednike.

"Gotovo 99 odsto akcionara Monsanta je podržalo transakciju", saopšteno je iz te kompanije. "Srećni smo što smo dobili tako snažnu podršku naših akcionara. Ovo je važna prekretnica jer radimo na udruživanju naše dve kompanije", izjavio je generalni direktor američke kompanije Hju Grant. Reč je o jednom od najvećih ugovora u sektoru poljoprivrede koji tek treba da dobije odobrenje antimonopolskih zvaničnika u SAD i u Evropi.

Najavljeno spajanje je, međutim, izazvalo kritike grupa za zaštitu životne sredine, zbog duge istorije Monsanta kao promotera genetski modifikovanog semena.

Američka Nacionalna unija farmera saopštila je da bi spajanjem te kompanije dostigle više od 80 odsto udela u prodaji semena u SAD, kao i 70 odsto na svetskom tržištu pesticida.

S druge stane, zvaničnici Bajera i Monsanta kažu da će spajanje pomoći poljoprivrednicima. Bajer je poznat po aspirinu, leku za alergije "klaritinu" i "alka selceru" koji pomaže u mamurluku. Takođe proizvodi hemikalije za uništavanje korova, insekata i gljivica.

Monsanto prodaje seme za voće, povrće, useve, soju, pamuk, kao i poznate herbicide. Ta kompanija je vodeća i na tržištu genetski modifikovanih organizama.

Novosti/021/blic

**********

Ovim je kreirano cudoviste koje ce kontrolisati polovinu semena i pesticida na celom svetu. Evropa se odupirala, sad nece moci, a ionako je gmo prisutan svuda, pa i kod nas. Ni Amerikanci nisu zadovoljni sto im firma bezi iz zemlje. Ovo je najvece spajanje agrohemijskih kompanija u istoriji, i to kao slucajno obe kompanije koje se bave semenima, pesticidima, gmo tehnologijom..

What the Bayer-Monsanto merger means for food, farmers and the environment

Monsanto's takeover by Bayer could create a GMO juggernaut too powerful for Europe to resist, while conveniently "disappearing" a tarnished brand, critics say. Concerns abound over concentration in the seed market.



This past May, environmentalists amassed in cities around the world once again for their annual "March Against Monsanto," which for four years has been protesting the world's most infamous producer of genetically modified crops. But next year, the demonstrators will longer have a Monsanto to protest against.

The protesters haven't succeeded in shutting the company down. On the contrary, the firm has become so successful that one of Germany's largest companies has acquired it for $66 billion (59 billion euros).

Monsanto's merger with Bayer, the international chemical and pharmaceutical company most famous for producing Aspirin, is the largest-ever foreign takeover bid from a German company. Both companies produce pesticides, and together would control 28 percent of the global pesticide market. Bayer's offer was sealed on Wednesday (14.09.2016).

The size of the combined company will invite close scrutiny by competition regulators. But its potentially dominant position in the agrochemical field has also raised alarm on environmental grounds.

Opponants are now pinning their hopes on the European Commission in Brussels, which still must approve or reject the merger.

But Jan Pehrke from the German nongovernmental organization Coalition Against Bayer-Dangers says a rejection is highly unlikely. "I think we can't stop the merger at this point, it's done," he says.

The commission is likel to act, he thinks - but added that this probably won't do enough. "They may force Bayer to sell its cotton business, or some of its pesticide businesses, because of competition concerns. But they can't force a rollback of the new combined concentration in the market," Pehrke told DW.

Burying a tarnished brand

The reaction has been particularly strong in Germany, where the German public is widely opposed to genetically modified crops, or GMOs. US-based Monsanto pulled out of the GMO market in Europe years ago because of the EU's de facto moratorium on growing such crops. But the company continues to be involved in importing GMO crops into the EU.

Monsanto has become the main target of the anti-GMO movement globally - particularly in Europe, where it faces ongoing controversy over its most widely-used weed killer glyphosate, which environmentalists continue to seek to ban.

Although EU authorization for glyphosate ran out this past June, the European Commission gave it a provisional extension, for 18 months.


One of Monsanto's key products - glyphosate - faces a possible ban by the EU

Many observers expect Bayer to drop the Monsanto name. Asked by the German newspaper "Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung" whether Bayer would bury the Monsanto brand, Bayer chief executive Werner Baumann had said: "Suffice to say that Bayer enjoys an excellent reputation and appeal worldwide. We must take advantage of that."

Though Bayer is involved in many of the same activities, it has escaped negative public perception in Europe that its American counterpart has.

Jan Perhke, who is also with the Coalition Against Bayer-Dangers, says it has been harder to make the public aware of Bayer's pesticide activities because it is involved in more diversified activity than Monsanto - which deals mostly in seeds and GMOs.

"We have tried to put the focus not only on Monsanto, and to let people know that behind Monsanto there are many agrochemical multinationals which are very big and also have very dangerous products," he told DW.

He worries that with the relatively less-tarnished and more politically powerful Bayer name behind the Monsanto GMO products, the European Union will not be able to maintain its Two-thirds of EU states to ban GM crop cultivationde facto moratorium# on growing genetically modified crops.

"We are now afraid that if a big German enterprise like Bayer is so big in GMOs, there will be more pressure to put GMOs on the EU market," he says. Bayer has known that there will be protests, Pehrke thinks.

"They have announced that they will offer a tour to investors to tell them why the merger is good, and why the bad reputation of Monsanto isn't going to have an influence on the profits of Bayer."

Lessons learned

For their part, Bayer executives appear keen to avoid early mistakes that led to Monsanto having such an image problem in Europe - such as a lack of engagement with policy-makers and environmental groups. Baumann told the "Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung" that the company is inviting campaigners to talk to Bayer's management.

"As much as I talk to our investors to convince them of the plans, the offer also stands for environmental groups and other nongovernmental organizations," he had told the newspaper. "Our way of doing business may differ from the way Monsanto does. I can assure you that we would conduct these businesses based on the same standards as our other operations."

And exactly those other operations have shielded Bayer from public criticism, even as it faced controversy over some parts of its agriculture business. This includes production of neonicotinoid pesticides, which are accused of killing bees and harming biodiversity.

Brandon Mitchener, a spokesperson for Monsanto in Europe, said the company has historically been required to weather the same amount of criticism as Bayer - even if Monsanto is more in the news now because of the glyphosate issue.

"Monsanto, Bayer, Syngenta and other companies are all in the same boat regarding the need to defend our activities in agriculture," Mitchener told DW. "The people who oppose any innovation in agriculture are just as opposed to the neonicotinoids manufactured by Bayer and Syngenta as they are to the glyphosate products and GM seeds sold by all three."

Seed concentration concerns

Aside from the enhanced political heft of the new combined entity, a concentration of seed patents is also a major concern. The proposed merger comes in the context of a flurry of mergers and acquisitions in the agrochemical sector recently, as investors look to cut costs in the face of declining agricultural commodity prices.

Canadian fertilizer giants Agrium and Potash in September announced their intended merger.

In February, ChemChina purchased Syngenta, making it the biggest player in the agricultural chemical market.

And last year, American chemical firms Dow and DuPont announced a $130 billion merger to create DowDuPont, which will control an estimated 40 percent of the corn and soybean seed market in the United States.

More merger announcements in the sector could be on the way, although all are subject to regulatory approval.

Sven Giegold, a Green member of the European Parliament from Germany, worked on an online petition to stop the Bayer-Monsanto merger.

Giegold says agrochemical consolidation is out of control, and is putting the future of farming at risk. The European Union must draw a line in the sand with this merger, he insists. And he frames this in the context of the free market.
Sven Giegold, Green member of the European Parliament

German Green representative Sven Giegold has started a petition calling on the EU to block the Bayer-Monsanto merger

"The Greens are defending the idea that in a market economy, there has to be tough competition," Giegold told DW. "There is already strong monopolization in the seeds and pesticides sector - more concentration in the market is unwanted," he said.

If there are only a few competitors on the seed market, farmers will be forced to buy those, often in combination with pesticides, he pointed out.

Already in 2013, the top six companies in the commercial seed sector controlled 75 percent of the agrochemical market and 63 percent of the market. The recent flurry of mergers could put all this into the hands of just three companies. If few companies own the patents for seeds, small farmers could become completely dependent on them.

Billions against Bayer?

Giegold acknowledged that for the moment, concern over the merger is strongest in Germany.

"Right now there is a concentration of concern in Germany, because Bayer is among the companies with the worst reputation of all German companies, because of a history of scandal," Giegold said. "Monsanto has become a negative symbol internationally, but this is less the case for Bayer."

But Katherine Paul, associate director of the Organic Consumers Organization that organizes the Millions Against Monsanto movement, says any name switch will not cause the anti-GMO campaigners to lose focus.

"We can easily move from our 'Millions against Monsanto' campaign to a 'Billions against Bayer' campaign," she says. "The public is well aware that while Monsanto has become the poster child for corporate corruption as well as corruption of the food and farming system, Monsanto isn't alone."

Civil society groups are planning a symbolic "tribunal" against Monsanto this October in The Hague. There will be no representative of Bayer or Monsanto at the event, but the activists hope to attract public attention to what they feel are the dangers presented by the newly enlarged agrochemical giant.

Pehrke also confirmed that the Coalition Against Bayer-Dangers will indeed rename the March Against Monsanto to the March against Bayer.

DW.com

I pre spajanja je svega par korporacija kontrolisalo vise od polovine trzista semena u svetu. Ovo spajanje kartela je uradjeno iz nuzde, jer monsanto posrce, stravican pritisak vrse na drzave i politicare da menjaju zakone o GMO, ali takodje trpe i kontrapritisak, jer ljudi su postali informisaniji i sve manje kupuju djubre u vidu GM proizvoda. Polako raste i broj proizvodjaca hrane koji ne koriste GMO u svojim proizvodima, jer trpe I gube profit ako koriste (pricam, pre svega o SAD). Zato su lobiji kartela uspeli da dobiju "neobavezno obelezavanje hrane sa GMO". I pored toga, drzava Vermont to pravilo ne postuje i zahteva obavezno obelezavanje hrane sa GMO. U isto vreme raste i broj okruga u SAD, koji se proglasavaju za okruge "bez GMO". Organska proizvodnja je na istorijskom maksimumu i dalje raste. Naravno, jos uvek je daleko skuplja, jer se ne ulaze u istu, ne moze se stvoriti monopol nad organskim semenima i proizvodnjom.
Treba ljudima da je jasno, sve je borba i nista nece moci bez borbe! To je tako...
Slusam jednog seljaka/farmera iz SAD i kaze covek "ljudi, da kupujete organsko, ja bih se bavio organskom proizvodnjom, sve se zasniva na tome sta vi zaista zelite da jedete."

Sto se nas tice, postoje slatkisi i proizvodi iz uvoza, u koje se stavlja sojin lecitin, dobijen od GM soje i tu postoji opasnost! Jer, lobiji su proturili patku da svi proizvodi koji imaju manje od 0,9% GMO se ne smatraju za GMO. Kod nas jos uvek vazi totalna zabrana za bilo sta sto je GM, kada je hrana u pitanju. Svakako, uvek postoji opansost da nesto pretekne.
Ovim putem bih svakako reklamirao domace proizvode, jer ne sadrze u sebi GM (barem ne sadrze zvanicno). Da se desi podvala, culo bi se brzo.

p.s. Naravno da postoje i na domacem trzistu neki proizvodi koji imaju u sebi GMO, ali radi se o vrlo malom procentu, za sada zanemarljivom. Mnogo je veci problem meso iz uvoza (Argentina, Brazil, Holandija...) stoke hranjene GM sojom i to postoji!!

Naravno, nista nije slucajno, pogotovo u situaciji sa ovako velikim ciframa

Nije cudo sto su bas biljke koje se najvise koriste u ishrani stoke i ljudi geneticki modifikovali: soja i kukuruz. Kada seljak, zbog profita jednom odustane od domaceg semena i baci se na GM seme, otvara se pandorina kutija, jer stare sorte odumiru i ostaje samo ono industrijsko ili GM, koje se mora svake sezone kupovati. Seljak je tu Djavolji advokat.

ГМО парадајзБрисел нас трује и ГМО „шаргарепом“


Када је то последњи тренутак? Промет ГМО производа је услов за затварање Поглавља 30, о чијем датуму само можемо да гатамо. Једино знамо да у Светску трговинску организацију не можемо у последњем тренутку, пред затварање тог поглавља, што је услов за чланство у ЕУ. А за њу не знамо да ли ће наставити да се шири, за разлику од ГМО. Компликовано.

Да је дозвола промета производа са генетски модификованим организмима (ГМО) услов за ступање у Светску трговинску организацију (СТО), а чланство у СТО услов оном у Европску унију није непознаница. Најновије оглашавање на ту тему из Министарства трговине практично је значило да са одобравањем промета ГМО производа не би требало да одуговлачимо.

„Потребно је да будемо неко време у СТО, да се види како смо наступали као чланица пре него што се то поглавље затвори“, рекла је помоћница министра трговине Србије Бојана Тодоровић. Подсећа, такође, да је за ступање у СТО кључно донети закон о генетски модификованим организмима (ГМО). Каже и да би „Србија тај закон требало да усклади сa прописима ЕУ који пружају добру заштиту од ГМО, уз испуњавање услова СТО“.


Када је пак тај последњи тренутак? За агроекономске аналитичаре Миладина Шеварлића и Милана Пространа, са којим је Спутњик разговарао, никада није тренутак за ГМО у Србији која „треба да очува злата вредан статус генетски немодификоване земље“.

У супротном, последице би биле велике. Шеварлић сматра да би о том питању народ требало да одлучи на референдуму, тим пре што је већ питана локална самоуправа и четири петине општина и градова, њих 135, једногласно је одлучило да не треба дозволити ГМО производњу, ни промет таквих производа у Србији.

„Сматрам да национални интереси Србије ни у којем случају не смеју да буду угрожени по том питању и да практично извршимо предају, а не продају српског тржишта пољопривредно-прехрамбених производа“, каже Шеварлић. Тим пре што је, како објашњава, економски положај домаће пољопривреде изузетно неповољан и што српска привреда није извозно оријентисана, осим у аграру, и то доминантно у односу на друге делатности. Отуда, додаје он, ни не треба срљати у СТО.

И Простран дели то мишљење и упозорава да се још нико није бавио аналитиком, ни рачуницом какве ћемо све штете претрпети.

„Данас једна велика Америка и њихов нови председник покушавају да се одбране од разних тржишта и земаља, критикујући чак и СТО чији су они творци. Ми морамо да посматрамо и тај аспект, јер нас нико у тим либералним односима, либералном капитализму неће мазити ни пазити. Мала смо земља мале економије, али то што смо сачували вредно је злата, можемо добро да продамо. Морамо да сачувамо себе као земљу која још увек производи оно што није ГМО.“

ГМО протест
© AP PHOTO/ THIERRY CHARLIER
Америка по сваку цену хоће да потури Европи ГМО
Простран подсећа да полемике о ГМО у Србији трају скоро 10 година. Штета коју српска пољопривреда и Србија као држава могу да имају је што ћемо угрозити генетски немодификовану производњу. Пре свега соје и кукуруза и њихових прерађевина које имају јако добре референце. Великим делом их извозимо, пре свега у ЕУ, и наше компаније остварују добар девизни прилив.

„Либерализацијом промета ГМО све ће то бити угрожено и онда ће нам ђаво бити крив што то све нисмо боље проценили. Ми у узаврелом светском тржишту морамо да бринемо бригу о себи. То није никакво питање затварања тржишта, напротив. Морамо да сачувамо то што можемо добро да продамо, а када ћемо ући у СТО или у ЕУ, па макар то сачекало и задњи дан, све до тада бих одлагао измену закона о ГМО“, каже Простран.

Шеварлић сматра да ће са дозволом промета производа ГМО странци дампишким ценама освојити 60 одсто тржишта пољопривредно-прехрамбених производа. Тржиште ћемо, како каже, не продати, него предати.

„Моја процена је да ће релативно ’плитко‘ тржиште пољопривредно-прехрамбених производа у Србији са око три милијарде евра бити заузето увозним производима ГМО, чиме ћемо погоршати спољно-трговински биланс Србије, а и здравствену сигурност потрошача“, каже он напомињући да је вредност пољопривредне производње у Србији годишње око пет милијарди евра.

Као и Простран и он објашњава да су наши потрошачи углавном слабије платежне моћи и нису довољно информисани, тако да ће куповати јефтиније не водећи рачуна о последицама. А дугорочно оне доносе конфронтације произвођача и потрошача. Произвођачи ће се питати зашто се дозвољава увоз јефтиних ГМО производа у Србију, а њима није дозвољено да их гаје, објашњава Шеварлић.

Деца-илустрација
© FLICKR/ THOMAS WIDMANN
ГМО бебе: Клонови постају стварност
Додаје да ће, такође, доћи до проблема у вези са контаминацијом конвенционалне и органске пољопривреде од стране оне базиране на ГМО, а не треба занемарити ни последице по здравље људи.

„Имајући у виду све резултате досадашњих независних истраживања у свету, постоје докази о штетним последицама потрошача хране, будући да је производња ГМО базирана на коришћењу хербицида чији је основни састојак глифосат, који је од стране Светске здравствене организације проглашен канцерогеним“, каже Шевралић. Подсећа да је његова употреба забрањена у великом броју земаља у Европи.

Српски закон о ГМО донет је 2009. године и забрањује производњу и промет ГМО. Ако будемо морали да га променимо и дозволимо промет, како то од нас траже да бисмо ушли у СТО, да ли увоз ГМО производа ипак можемо да спречимо?

Министар трговине Расим Љајић је својевремено објашњавао да искуства других земаља говоре да је то могуће увођењем строгих правила приликом контроле производа који треба да уђу у земљу.

Шеварлић пак каже да не верује у ту причу. Подсећа да је сам Љајић августа прошле године признао да у Србији постоји промет ГМО, иако од 2009. годие имамо закон који забрањује и промет и производњу. Дакле, закон није поштован.

„Како онда да верујемо да ћемо, када променимо закон и одобримо промет ГМО, то спречити подзаконским актом?“, изричит је професор Пољопривредног факултета у Београду.

Србија већ 11 година покушава да постане чланица СТО и нађе се у друштву више од 160 земаља. Русија је међу њима једина која је успела да постане чланица те организације, а да није пристала на услове о ГМО. Штавише, руски председник Владимир Путин почетком јула прошле године је потписао закон који је на снази, а забрањује ГМО производе, осим у експерименталне сврхе.

Зика вирус
© REUTERS/ JIM YOUNG
ГМО комарци против вируса зика
Међународни експерт и доктор биолошких наука Ирина Јермакова за Спутњик каже да постоји више од 1.500 истраживања која доказују да ГМО организми лоше утичу на било који живи организам, било да су то животиње, биљке, или чак бактерије.

„Лично сам спроводила истраживања и изучавала утицај ГМО организама на животиње и њихово потомство. Добијени резултати су ме шокирали“, каже она.

„Дошли смо до закључка да је метода стварања нових, односно генетски модификованих организама на начин како се то сад примењује несавршен, да би се још много тога требало изучити и променити“, истиче она, додајући да су сличне резултате добили и немачки научници.

„Сматрамо да се у овој фази мора глобално забранити ГМО, јер се штета не наноси само људима, већ и животној средини“, закључила је Јермакова.