U provnciji Chaco u Argentini, u deceniji nakon dolaska
genetski modifikovanih useva i biotehnoloških kompanija
učetverostručen je broj urođenih mana kod novorođenčadi.

Rusija - GMO izaziva sterilitet



Genetski modifikovana hrana - GMO - emisija Od A do Š, 17.10.2013.

Болести повезане са храном порасле су од два до 10 пута у периоду од 1994. до 1999. године, када је почела комерцијализација Генетички модификованих организама (ГМО), показао је извештај центара САД за надзор над болестима.

Пошто истраживања дејства на људско здравље нису спровођена довољно дуго, не може са великом прецизношћу да се каже до ког степена ГМО храна може да буде опасна, али су се одређена штена дејства већ испољила.
Према речима америчког молекуларног биолога Џона Фагана, који је био један од учесника Међународне конференције о ГМО одржане у октобру у Београду, САД имају најдужу историју конзумирања ГМО хране, мада истаживања о њеном дејству на здравље нису рађена, "показало се да нешто са тим није у реду".

Генетички модификовани организам је онај у чије је гене уметнут ДНК неке друге несродне врсте, које у природи не могу да се укрштају, а за биљке, то значи уметање гена неке животиње, како би биле отпорне на штеточине и коров. Најпознатије биотехнолошке компаније које се баве производњом и пласманом ГМО-а су "Монсанто", "Баyер", "Сyнгента", "Доw Агро Сциенцес"...

Фаган је подсетио да је реч, пре свега, о фирмама које производе хемијска средства за заштиту биљака и којима је једини циљ стварање профита, па нису заинтересоване за последице. Тамо где расте ГМО, стварају се суперкорови, па су за њихово уништавање потребна све јача хемијска средства, што је изазвало болести код људи.

Он је навео пример посејаног генетски модификованог кукуруза у Бразилу, поред кога је почео да ниче суперкоров, који није било могуће уништити обичним хербицидима, већ је било потребно додавати све веће и веће количине отрова. То је потпуно уништило земљиште, па се и ГМ кукуруз претворио у коров.

Слична ситуација је била у Мексику, па су судови забранили његово гајење. Фаган је навео да су САД некада извозиле велике количине пиринча у ЕУ и Јапан, али од кад су почеле да гаје ГМО пиринач, на пољима поред Мисисипија, изгубиле су та тржишта, с обзиром на то да је у производу пронађена већа количина штетних материја по здравље.

Он је навео и да су становници Аргентине имали пробелема са здрављем, и да се није повећао само број оболелих од најтежих болести, већ и број сиромашних са 15 на 46 одсто пошто се смањио број других усева на рачун ГМО соје.

Фаган сматра да Србија апсолутно треба да заштити себе, као што су то већ учиниле Немачка, Италија и Француска.

Само 20 година пошто је 1953. године откривена тродимензионална структура ДНК, Херберт Бојер и Стенли Коен су створили први успешни рекомбинантни ДНК организам. Америчка агенција за храну и лекове одобрила је 1982. године први генетски лек - облик људског инсулина који производи бактерија.

Први тестови у области генетски модификованих биљака (дуван) су спроводени у Белгији 1986. гдоине, а 1987. први тестови у области генетски модификованих усева (дуван и парадајз) у САД.


Деведесетих година, појавиле су се прве комерцијалне ГМ биљке - дуван, парадајз и паприка, али се од њиховог гајења одустало јер су били безукусни. Данас се гаје углавном ГМ индустријске и крмне биљке, највише соја и кукуруз, а нешто мање памук и уљана репица.

У Европи је први генетски модификован усев- дуван, одобрен у Француској 1994. године. Године 2000. је 130 земаља одобрило Међународни протокол биолошке безбедности, који се залаже за обележавање генетски модификованих усева, али и даље треба да буде ратификован од стране 50 земаља, пре него што ступи на снагу.

Према подацима из 2012. године, ГМО производи се гаје у свету на 170 милиона хектара, највише у САД, Канади, Јужној Америци и Индији и Кини које имају више од два милиона хектара под ГМО засадима, навела је стручњак Института за кукуруз др Снежана Младеновић Дринић.

Она је додала да постоји ризик да може доћи до преноса гена са ГМО биљака на комерцијалне или органске усеве, или на корове, па да се створе суперкорови. Дринићева је прецизирала да ГМО гене могу да пренесу инсекти путем полена.

Одбор за природну средину, јавно здравље и безбедност хране при Европском парламенту одлучио је почетком децембра, да и убудуће мора бити означен мед, који садржи полен генетски модификованих биљака.

Извор:Мондо

da li će sve da zakupi monsanto ?

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/434242/Beograd-daje-u-zakup-5291-hektara-poljoprivrednog-zemljista

Glamočić: EU može, mi nećemo GMO

Bez obzira na odluku EU kojom je dozvoljeno gajenje genetski modifikovanog kukuruza, "mi nećemo dozvoliti gajenje GMO biljaka na našoj teritoriji".

To je izjavio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić.

Glamočić je kazao da svaka zemlja, pa i članica EU, samostalno odlučuje o tome da li će dozvoliti gajenje genetski modifikovanih biljaka na svojoj teritoriji.

Evropski ministri odobrili su pre nedelju dana uzgajanje novog genetski modifikovanog kukuruza tipa TC 1507, američke kompanije "Pionir".

Glamočić je kazao da Srbija mora sve da učini kako bi ljudi ostali na selu da žive od zemlje, jer poljoprivredno zemljište je naš veliki potencijal.

Glamočić je, posle predstavljanja nacrta Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije od 2014. do 2024, koje je održano na Poljoprivrednom fakultetu, istakao da taj opšti dokument daje smernice poljoprivrednicima o tome šta će se dešavati u agraru naredniih 10 godina, kao i o tome šta treba da budu promenjeno u agrarnoj politici.

U toj strategiji se navode i institucije u zemlji koje bi, kako je kazao, trebalo da pretrpe značajne promene da bismo došli do krajnjeg cilja - a to je razvoj srpske poljoprivrede. Akcenat je na obrazovanju, jer "bez mladih obrazovanih kadrova, nema uspešne poljoprivrede", ocenio je ministar.

Glamočić je napomenuo da ta strategija, prvi put otkako se pravi, definiše i budžetski okvir za poljoprivredu i to sve do pristupanja Srbije Evropskoj uniji i njenim fondovima.

U izradi nacrta te strategije učestvovalo je više od 240 ljudi, od onih iz nauke do neposrednih proizvodjača, što je, prema ministrovim rečima, prvi put a ne kao ranije kada je takav dokumet radilo svega nekoliko osoba.

Kako je rekao, u strategiji je sadržano ono što je najvažnije za domaće poljoprivrednike, ona daje smernice u kom pravcu bi trebalo da se kreće naša agrarna politika i u tom pogledu, smatra on, neophodno je doneti još mnogo konkretnijih dokumenata.

Ministar je pozvao poljoprivredne proizvođače da na vreme počnu postupak registrovanja gazdinstava, kako bi taj poces bio obavljen do predviđenog roka, 31. marta, da bi subvencije nesmetano mogle da krenu.

Najavljujući da će u narednih mesec ili dva biti doneti svi potrebni pravilnici za raspodelu subvencija, goriva i drugi, podsetio je da njihova primena počinje tek posle registracije gazdinstava.

Preuzeto sa ...

glamocic i ostala bagra laze,dozvolice i parafirace oni sve samo da ostanu tu gde jesu

 mi nećemo GMO 

Monsanto i genetski modifikovana hrana u Srbiji

GMO soja ulazi u Srbiju tajnim kanalima

U Srbiju tajnim kanalima ulazi seme genetski modifikovane sojine sačme, pa su hektari zasejani GMO sojom.


Soja stiže iz Rumunije i Bosne: Profesor Miladin Ševarlić

Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, za “Blic“ takođe otkriva da se genetski modifikovana soja, iako je to zakonom zabranjeno, i dalje uzgaja na njivama u Mačvi i Vojvodini. Dokaz je, kaže on, što inspektori svake godine nalaze hektare i hektare zasejane ovom kulturom.
 
- Prošle godine nađena su 23 hektara pod GMO sojom, što je oko četiri odsto od kontrolisanog uzorka, koji nije bio veliki. Ako uzmemo da je u Srbiji sojom zasejano oko 160.000 hektara, ispada da se na našim njivama nalazi oko 5.000 hektara GMO soje - objašnjava Ševarlić.

GMO seme ulazi u našu zemlju legalno u manjim količinama, kako inspektori ne bi mogli da ga pronađu, a nelegalno švercerskim kanalima.
 
- Najviše nam stiže iz Rumunije i Bosne, jer je u Rumuniji dozvoljen njen uzgoj. Najveće površine zasejane GMO sojom nalaze se u okolini Vršca, u Banatu i Mačvi, ali ima ih i u Sremu i u Bačkoj - upozorava Ševarlić.
 
Poljoprivrednici kažu da je njeno gajenje mnogo jeftinije nego gajenje obične soje, jer dolazi sa „raundapom“, totalnim herbicidom koji uništava sve štetočine.
Ševarlić objašnjava da većina poljoprivrednika koristi tu soju za stočnu hranu, ali ima i onih koji seju veće količine, pa je prodaju prerađivačima. Takva soja se potom koristi u prehrambenoj i ostalim granama industrije. - Inspekcija mora da uzme uzorke soje i ukoliko nađe da je zasad pozitivan na GMO da ga uništi u početnoj fazi vegetacije i da protiv poljoprivrednika podigne tužbu. Ako se presuda da se soja uništi ne donese odmah, ništa nije urađeno, jer kada ona dođe u fazu zrelosti, gube se tragovi, pošto je poljoprivrednici prodaju između sebe - kaže Ševarlić.

Testiranja

U Srbiji postoje četiri laboratorije akreditovane za detekciju GMO.
Uzorkovanje vrše Fitosanitarna i Veterinarska inspekcija.

    2010. godine GM soja otkrivena na 122 hektara, na 98 parcela
    2012. na 50 hektara potvrđeno prisustvo genetički modifikovane soje
    2013. GM soja otkrivena na 23 hektara, kontrolisano 1.300 parcela

Preuzeto sa ...

Hebi ga, ta soja je dosta unosna, Brazilci i Argentinci svaki dan hektare krce zbog soje