Религија у свету

Докинс верује да у свету без религија не би постојали ни бомбаши самоубице, ни напади једанаестог септембра, ни крсташи, ни лов на вештице, ни прогони Јевреја као „убица Христа”, нити сукоби у Северној Ирској, Индији или Палестини

Ричард Докинс

ПРЕДЛОГ ЗА ПРЕВОД
Није чест случај да антирелигиозна расправа недељама буде једна од најпродаванијих књига у САД, а Ричарду Докинсу је управо то успело делом Заблуда о Богу (Richard Dawkins, The God Delusion, Bantam Books, 2006, 406 стр.).
Докинс је зоолог по струци и један од најзначајнијих еволутивних биолога данашњице. Рођен је 1941. године. Дипломирао је и докторирао на Оксфорду. Био је професор на Берклију, а онда се вратио на Оксфорд, где је професор и данас. Светску славу је стекао књигом Себични ген (Тhe Selfish Gene, 1976), а за њом су уследиле многобројне књиге, есеји и студије. У анкети часописа Проспект проглашен је за једног од тројице најутицајнијих светских интелектуалаца (ту су још Умберто Еко и Ноам Чомски).

Заблуда о Богу није изненађење. Посреди је наставак Докинсовог дугогодишњег сукоба са свим религијама (нарочито ужива да раскринка креационисте). „Вера је јефтин изговор да људи не морају да мисле и процењују доказе”, изјавио је, као и: „Већина људи, претпостављам, мисли да вам је неопходан Бог да бисте објаснили постојање свемира и, нарочито, постојање живота. Они су у заблуди, али наш образовни систем је такав да многи тога нису свесни.”

У овој књизи Докинс полази од премисе да је хипотеза о постојању Бога хипотеза као и свака друга – дакле, подложна испитивању – те се религиозни људи не могу сакривати иза реченице: „Ви морате да поштујете моја религиозна уверења”, што у преводу значи: „Не смете да кажете ништа против”. Испитивање аутора доводи до две поруке. Он покушава да увери читаоца да су религије погрешне, непотребне и опасне. Такође, жели да охрабри атеисте: „Не морате да се извињавате зато што сте атеисти. Напротив, то је нешто због чега треба да будете поносни, јер атеизам скоро увек указује на здраву независност ума.”

У првом делу књиге Докинс се бави пореклом религија, њиховим незаслуженим положајем у друштву, као и односом науке и религије.

Еволуција је, наравно, у средишту Докинсове пажње. Он подробно описује како само природно одабирање може логично да објасни развој живота, корак по корак. С друге стране, за „хипотезу о Богу” не само што не постоји ни један једини доказ, већ неминовно долазимо до питања: „Како је створен Бог који је био способан да створи читав свемир?”

Аутор, такође, анализира „доказе” о постојању Бога, од Томе Аквинског и Анселма до данашњих дана, и закључује да они не доказују ништа. Посебно објашњава теизам, деизам и агностицизам, и све их одбацује.

Због чега се научник толико бави религијом? Зато што сматра, и то поткрепљује примерима, да данашња друштва трпе велику штету због нечег ирационалног и конфузног, неподупртог било каквим доказом, написаног пре више хиљада година. „То није безопасна бесмислица, већ опасна бесмислица”. Религије подстичу оружане сукобе, стварају атмосферу лицемерја и фанатизма, гуше индивидуалност и индоктринирају децу, чиме продужавају зачарани круг. Докинс верује да у свету без религија не би постојали ни бомбаши самоубице, ни напади једанаестог септембра, ни крсташи, ни лов на вештице, ни прогони Јевреја као „убица Христа”, нити сукоби у Северној Ирској, Индији или Палестини. Телеевангелисти не би људима преваром узимали новац, а талибани не би уништавали Будине статуе. Узрок је одлично примећен, али закључак је сувише оптимистичан. Свет без религија би сигурно био лепши од постојећег света, али Докинс потцењује геополитичке разлоге за сукобе. Бојим се да би једна група људи, у недостатку религије, пронашла другачији изговор да убија другу групу људи.

У другом делу књиге Докинс се махом бави моралом, и тај је део бољи и уједначенији од првог.

На основу многобројних злокобних цитата из Библије, Докинс показује да та књига није, и не сме бити, основа данашње моралности. Такође, објашњава који су еволутивни разлози довели до тога да људска раса развије алтруизам, и тиме убедљиво одговара на познато питање: „Ако нема Бога, зашто су људи добри?”

Аутор читаво поглавље посвећује невеселој судбини деце у загрљају религија. Пита се како дете може бити проглашено „хришћанским” или „муслиманским” када деца нису способна да донесу такве вредносне судове. „Није ли увек злоупотреба деце када им припишете веровања за која су сувише мала да их процене?” Да ствар буде још гора, „хришћанство и ислам уче децу да је слепа вера врлина”, а то је подлога за будући екстремизам.

Какво је решење? Деци не треба наметати ниједну идеологију, већ их подучавати критичком размишљању и омогућити им да једног дана сами изаберу пут којим ће ићи.

Да ли Докинс пружа контратежу религији? Да. У последњем поглављу књиге он говори да утеху и инспирацију можемо наћи у науци, уметности, хуманизму, у љубави према овом животу и према природи. „Знање да је ово једини живот који имамо чини га драгоценим.” На основу научних сазнања предочава нам слику свемира која је маштовитија, чуднија и лепша него у било којој религији.

Посреди није само добро написана и аргументована књига, већ и преко потребна књига у време када широм света, а нарочито у деловима Азије и деловима САД, религиозни фундаментализам напада здрав разум и људска права. Ово дело би било освежење у нашим књижарама, пуним другоразредне мистике и псеудонаучних књига.

Веселин Марковић


Izvor: Politika

Заблуда о Богу је светски бестселер оксфордског зоолога и филозофа Ричарда Докинса, књига која је одмах по објављивању прозвана атеистичком библијом. Полазећи од становишта да нема недодирљивих тема, Докинс се храбро супротставља било каквом веровању које није поткрепљено доказима, показујући да религија не само да није учинила свет бољим, већ је стални извор нетрпељивости, сукоба, неразумног и погрешног погледа на свет. Утеха коју пружа вера је лажна, каже Докинс, наука и њена достигнућа много су лепша и величанственија од свих чуда религије, а порекло морала и врлине не долази од Бога, већ је производ биолошке еволуције. У излагању које се чита без даха, Докинс тврди да Бога готово сигурно нема, и да то сазнање не подрива смисао живота савременог човека, већ да чини сваки дан и сваки тренутак живота драгоценијим и вреднијим живљења.

Ричард Докинс не спада у оне научнике који помирљиво пристају на мирољубиву коегзистенцију науке и религије, као два схватања стварности која немају додирних тачака. Док год теолози сматрају да религија треба да пружи одговоре на питања о постанку света и човека, научници морају да дигну глас и одбаце све те неаргументоване тврдње. Осим у научном погледу, Докинс се много више бави религијом, поготово хришћанством, као упутством за живот, истичући бројна неморална начела Старог завета. Амбиције писца Заблуде о Богу су велике: "Верник који у руке узме ову књигу, постаће атеиста када је прочита." Докинс не верује у Бога, али верује у то да је човек који води живот ослобођен предрасуда, срећнији и пре свега - слободнији.

Siguran sam da bi se skoro sva zla koja se pripisuju religijama i u slučaju da one nisu postojale ionako odigrala.

Štaviše, bez Mojsijevih zapovjesti (među kojime je i "ne ubij"), Hristove nauke (Ljubi bližnjega kao sebe) i poruka proroka Muhameda (čuvaj brata svoga) čovječanstvo bi ogrezlo u krvi, zla bi bilo 10X više i vjerovatno da bi svi bili satrti u međusobnom samouništenju.   

Ovo bi se vec moglo procitati.

Medjutim nacizam u Njemackoj je sistem gradjen van religije, i u kome je ona smatrana dekadentnom. Cak se Hitler pozivao na Darvina i i Nicea (dijalektika, neosnovano). Medjutim stvoren je kult licnosti Firera, Ducea, i Velikog Brata kao poseban vid idolopoklonstva za koji se mislilo da je vezano samo za religiju.
Tako da bih rekao da se religija jednostavno uklapa negdje u ljudsku psihu, mozda u onaj iracionalni dio (mozda u Frojdov superego).
Koliko poznajete potpuno racionalnih ljudi?

 pa naravno da se nacional-socijalizam pozivao na nauku i filosofiju ,a ne na religiju ,a posebno ne na semitsku religiju i moralnost - stvari protiv kojih se borio 

ipak hitler je dozvoljavao religijsku slobodu ,govoreci da politichar ne treba da bude religijski reformator i obrnuto .

Овај човек мало лупета.
Индија и пакистан се рокају јер се не подносе, то нема везе са вером.
Палестина - зато што палестинци оће независност од Изрела
Северна Ирска жели да буде део ирске, а не Британије.
За нацисте је објашњено.
То можда има неке везе са вером, али је већински политичко.

За бомбаше, вештице и септембар 11, се могу сложити.

Nacija se nekad povezuje sa verom, kao kod Izraela i Palestine i Severne Irske.

Онда ти иди на Оксфорд да предајеш уместо њега.
Прво им објасни да он лупета.

Ono što izaziva prvoprolića nije religija nego pokušaj religijskih vođa da to učenje upotrebe za osvajanje vlasti i ekonomske moći. Suština je upravo u zloupotrebi religioznosti. Lično verujem u Boga i postojanje drugog sveta, ali Miltona ili rajske hurije smatram za naivne i smešne predstave.

„Религија је увреда људском достојанству. Без ње би имали добре људе који раде добре ствари и зле људе који раде зле ствари.
Али за добре људе да би радили зле ствари потребна је религија.“ –Стивен Вајнберг

“Сви смо ми атеисти када дође до већине богова у које је друштво икада веровало, неки од нас само иду једним богом даље.” – Ричард Докинс