Poremećaj funkcije mozga
Piše: Vini Fred Konkling

Odgovarajuće doze vitamina zaista mogu povoljno da utiču na zdravlje vašeg deteta. Rezultati jednog istraživanja objavljeni u britanskom medicinskom časopisu Lancet ukazuju da redovna upotreba sintetičkog multivitaminsko-mineralnog preparata može da doprinese porastu neverbalne inteligencije kod dece. U ovom istraživanju takođe je otkriveno da nedostatak bilo koje od glavnih neophodnih hranljivih materija može da ima za posledicu poremećaj funkcije mozga i nervnog sistema.

Dopune redovnoj ishrani, takođe mogu da pomognu vašem detetu u borbi protiv bolesti: vitamin C je dobar za prevenciju prehlade i za umirenje zapaljenja disajnih organa, beta-karotin pomaže u oporavku sluzokože i otklanja infekcije a vitamin E doprinosi isceljenju kože u slučaju opekotina od sunca, osipa ispod pelena i drugih vrsta iritacija.

Osnovni podaci o neohpodnim hranljivim materijama

Iako postoji više od četrdeset vitamina i minerala za koje se zna da su neophodni za ishranu ljudskog organizma, mi ćemo ovde izdvojiti samo nekolicinu glavnih hranljivih materija. U niže navedenoj tabeli ukratko je opisan značaj ovih neophodnih vitamina i minerala za zadrvlje vašeg deteta.

Vitamini koji se rastvaraju u mastima: ovi vitamini se uskladištavaju u organizmu; ogromne količine ovih vitamina mogu da se nagomilaju u organizmu i da izazovu opasna neželjena dejstva.

Vitamin A
Kako deluje: pobošljava noćni vid; učestvuje u formiranju zuba, kostiju, kože, kose, sluzokože i mekih tkiva; pomaže u borbi protiv infekcija. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: noćno slepilo, spor rast ili zaostajanje u rastu kod dece, suva koža i oči, povećana osetljivost na infektivna oboljenja. Simptomi prekomerne doze: glavobolja, zamućen vid, zamor, dijareja, bolovi u zglobovima, opadanje kose. Namirnice u kojima se nalazi: šargarepa, slatki krompir, kelj, dugačka kruškolika tikva, spanać, ribula, cvena ljuta paprika u prahu, tamno-zeleno povrće, džigerica, sir.

Vitamin D
Kako deluje: pobošljava apsorpciju kalcijuma, koji je neophodan za razvoj kostiju i zuba; utiče na održavanje odgovarajućih nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. Znaci koji uozoravaju na nedostatak: meke kosti, rahitis. Simptomi prekomerne doze: naslage kalcijuma u srcu, bubrezima i krvnim sudovima; krhke kosti; visok krvni pritisak; visok nivo holesterola; dijareja. Namirnice u kojima se nalazi: žumance, riblje ulje, obogaćeno mleko, puter, sir, obogaćene žitarice.

Vitamin E
Kako deluje: potpomaže obrazovanje crvenih krvnih zrnaca, mišića i drugih tkiva; štiti tkivo od oksidativnih oštećenja; doprinosi iskorišćenju vitamina K. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: kod ljudi nisu zapaženi. Simptomi prekomerne doze: glavobolja, prekomerno krvarenje. Namirnice u kojima se nalazi: živinsko meso, plodovi mora, semenke, orasi, pšenične klice, jaja,biljno ulje, kukuruz, masline, špargle, zeleno lisnato povrće.

Žutica kod beba
Ona je posledica prekomerne doze vitamina K

Vitamik K
Kako deluje: neohpodan je za zgrušavanje krvi i metabolizam kostiju. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: prekomerno krvarenje, oštećenje jetre. (Deficit je obično posledica nemogućnosti apsorpcije ovog vitamina, a ne neodgovarajućih unetih količina). Simptomi prekomerne doze: žutica kod beba. Namirnice u kojima se nalazi: spanać, lisnato povrće, ovas, pšenične mekinje, krompir, kupus, karfiol, kukuruz, soja. Vitamini koji se rastvaraju u vodi: ovi vitamini se uskladištavaju u organizmu u manjim količinama i stoga ih treba češće unostiti.

Vitamin B1
Kako deluje: pomaže ćelijama da pretvaraju ugljene hidrate u energiju; neohpodan je za dobro funkcionisanje mozga i nervnih ćelija; pojačava apetit.
Znaci koji upozoravaju na nedostatak: zamor, slabost, oštećenje nerava, anksioznost, histerija, mučnina, grčevi u mišićima. Simptomi prekomerne doze: deficit drugih B vitamina, prevelike količine jednog vitamina B mogu da izazovu nedostatak drugih. Narminice u kojima se nalazi: pšenične klice, posna mesa, riba, grašak, mahunarke, kikiriki, obogađeni hleb, testenine, cerealije.

Vitamin B6
Kako deluje: utiče na održavanje funkcije mozga: potpomaže stvaranje crvenih krvnih zrnaca; neophodan kod metabolizma i apsorpcije proteina; pomaže kod sinteze antitela u imunološkom sistemu.
Znaci koji upozoravaju na nedostatak: depresija, smušenost, zapaljenje sluzokože u ustima, ljuspasta koža, konvulzije kod beba.
Simptomi prekomerne doze: otupljenost i neurološki premećaji. Namirnice u kojima se nalazi: meso, riba, orasi, mehunarke, banane, jaja, integralne žitarice, obogaćene cerealije, spanać, krompir, suve šljive.

Vitamin B12
Kako deluje: potpomaže obrazovanje crvenih krvnih zrnaca; utiče na održavanje centralnog nervnog sistema. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: poremećaji krvi i oštećenje nerava. Simptomi prekomerne doze: retko se javljaju, i to samo kod beba koje imaju genetski poremećaj u apsorpciji vitaminima. Namirnice u kojima se nalazi: mleko i mlečni proizvodi, jaja, meso, živinsko meso, ljuskari.

Folna kiselina
Kako deluje: neophodna je kod obrazovanja genetskog materijala, pomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: poremećaj deljenja ćelija i abnormalna crvena krvna zrnca, anemija, dijareja, desni koje krvare, gubitak telesne težine. Simptomi prekomerne doze: prekomerna količina folne kiseline može da utiče na proces apsorpcije cinka, što za posledicu ima sporo zarastanje rana i oslabljeni imunološki sistem. Namirnice u kojima se nalazi: spanać, sočivo, naut, špargle, repa, bamnje, prokelj, artičoke, agrumi, pšenične mekinje. (Od 1998. godine, proizvođači hrane dodaju folnu kiselinu u obogaćeni hleb, brašno, kukuruzne mekinje, testenine, pirinač i druge proizvode od žitarica).

Vitamin C
Kako deluje: utiče na zdravlje zuba i desni; podstiče apsorpciju gvožđa; potpomaže zarastanje rana; jača zidove krvnih sudova. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: desni koje krvare, klimanje zuba, lako dobijanje modrica, suva koža, gubitak apetita.
Simptomi prekomerne doze: kamen u bubregu, iritacija mokraćnih kanala, dijareja. Namirnice u kojima se nalazi: argumi, crvena ljuta paprika u prahu, kelj, kivi, prokelj, brokule, karfiol, jagode, crveni kupus, dinja, krompir. Neophodni minerali: za razliku od vitamina, minerali se ne stvaraju, niti se razgrađuju u organizmu. Mnogi minerali neophodni su za određene funkcije organizma; međutim, oni mogu da izazovu i štetna dejstva ako se unose u prevelikim količinama.
Piše: Vini Fred konkling

Šta jača kosti deteta

Kalcijum

Kako deluje: podstiče rast i održavanje jakih kostiju i zuba; pomaže u regulaciji rada srca i kontrakcija drugih mišića; neophodan za zgrušavanje krvi. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: rahitis, meke kosti. Simptomi prekomerne doze: kamen u bubregu i druge naslage kalcijuma u telesnim tkivima, mentalna smušenost, letargija.
Namirnice u kojima se nalazi: sir, rigula, sardine i losos (s kostima), jogurt, kelj, obrano mleko, tamnozeleno lisnato povrće.

Fosfor

Kako deluje: zajedno sa kalcijumom učestvuje u rastu i održavanju kostiju i zuba; potpomaže formiranje ćelijskih membrana, DNK i RNK.
Znaci koji upozoravaju na nedostatak: slabost, bolovi u kostima.
Simptomi prekomerne doze: niski nivoi kalcijuma u krvi, poremećaj u iskorišćenju gvožđa i kalcijuma.
Namirnice u kojima se nalazi: mlečni proizvodi, žumance, meso, živinsko meso, riba, mahunarke.

Magnezijum

Kako deluje: podstiče metabolizam i obrazovanje ćelija i genetskog materijala; pomaže u regulisanju pravilnog rada srca.
Znaci koji upozoravaju na nedostatak: srčane aritmije; slabost mišića, stezanje i grčevi u mišićima.
Simptomi prekomerne doze: poremećaj nervnog sistema, poremećaj ravnoteže između kalcijuma i magnezijuma.
Namirnice u kojima se nalazi: pšenične mekinje, integralne žitarice, tamnozeleno lisnato povrće, meso, mleko, koštunjavo voće, zrnevlje (mahunarke), banane, kajsije, ostrige, školjke - kapice.

Gvožđe

Kako deluje: potpomaže stvaranje hemoglobina i mioglobina, koji omogućavaju prenos kiseonika putem krvi.
Znaci koji upozoravaju na nedostatak: slabost, zamor, glavobolja, kratak dah, anemija.
Simptomi prekomerne doze: dijabetes, oboljenje jetre, srčane aritmije.

(UPOZORENJE: Trovanje gvožđem je najčešći uzrok smrtnih slučajeva trovanja kod dece, posebno mlađeg uzrasta kad uzmu vitamine koje koriste njihove majke u trudnoći. Količina od samo šest jakih tableta gvožđa uzetih odjednom može da ubije dete teško devet kg.)
Namirnice u kojima se nalazi: školjke, sočivo, mahunarke, ovas, ovsene mekinje, sojin sir, ječam, goveđe meso, integralni pšenični hleb, džigerica, obogaćene cerealije.

Cink

Kako deluje: potpomaže zarastanje rana; neophodan je za varenje, metabolizam, kao i za funkcionisanje imunološkog sistema. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: sporo zarastanje rana, gubitak apetita, spor rast ili zaostajanje u rastu. Simptomi prekomerne doze: mučnina, povraćanje, poremećaj imuniteta, visok holesterol, bol u stomaku.
Namirnice u kojima se nalazi: ostrige, semenske bundeve, goveđe meso, orah pekan, indijski orah, jagnjeće meso, badem, ćureće meso, semenke suncokreta, pšenične klice.

Koja količina je dovoljna?

Terapeutske doze sintetičkih vitamina i minerala mogu da se koriste samo određeno vreme da bi se organizam stimulisao bilo u cilju prevencije ili lečenja neke bolesti. Da biste izbegli prekoračenje doze, svom detetu treba da dajete dozu primerenu njegovom uzrastu, i to samo tokom bolesti, ili onoliko dugo koliko se preporučuje u uputstvu. Doze zavise od godina starosti; a posle puberteta, kod određenih hranljivih materija doziranje zavisi i od pola.

Terapeutske doze
Za bebe od 0 do 6 meseci:
Vitamin B6
0,4 mg
Vitamin A
1.500 IJ
Vitamin B12
1 mg
Vitamin D
50 IJ
Kalcijum
400 mg
Vitamin E
3 mg
Magnezijum
70 mg
Vitamin K
3 mg
Gvožđe
10 mg
Vitamin C
40 mg
Cink
4 mg

Piše: Vini Fred Konkling

Tablica upotrebe vitamina
Piše: Vini Fred Konkling

Za bebe od 6 do 12 meseci:
- Vitamin A - 2.500 IJ
- Vitamin D - 50 IJ
- Vitamin E - 5 mg
- Vitamin K - 7 mg
- Vitamin C - 60 mg
- Vitamin B6 - 0,6 mg
- Vitamin B12 - 2 mcg
- Kalcijum - 500 mg
- Magnezijum - 90 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 6 mg

Za dece od 1 do 3 godine:
- Vitamin A - 2.500 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 7 mg
- Vitamin K - 10 mg
- Vitamin C - 100 mg
- Vitamin B6 - 1 mg
- Vitamin B12 - 2,5 mcg
- Kalcijum - 600 mg
- Magnezijum - 100 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 10 mg

Za dete od 4 do 6 godina:
- Vitamin A - 2.500 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 8 mg
- Vitamin K - 15 mg
- Vitamin C - 150 mg
- Vitamin B6 - 1 mg
- Vitamin B12 - 3 mcg
- Kalcijum - 700 mg
- Magnezijum - 200 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 10 mg

Za dete od 7 do 10 godina:
- Vitamin A - 2.500 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 10 mg
- Vitamin K - 20 mg
- Vitamin C - 200 mg
- Vitamin B6 - 1,5 mg
- Vitamin B12 - 4 mcg
- Kalcijum - 800 mg
- Magnezijum - 300 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 10 mg

Za dete od 11 do 14 godina:
- Vitamin A - 3.000 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 15 mg
- Vitamin K - 30 mg
- Vitamin C - 300 mg
- Vitamin B6 - 2 mg
- Vitamin B12 - 5 mcg
- Kalcijum - 1.000 mg
- Magnezijum - 400 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 10 mg

Za devojčice od 11 do 14 godina:
- Vitamin A -3.000 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 15 mg
- Vitamin K - 30 mg
- Vitamin C - 300 mg
- Vitamin B6 - 2 mg
- Vitamin B12 - 5 mcg
- Kalcijum - 1.000 mg
- Magnezijum - 400 mg
- Gvožđe - 18 mg
- Cink - 10 mg

Za dečake od 15 do 18 godina:
- Vitamin A - 3.000 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 20 mg
- Vitamin K - 45 mg
- Vitamin C - 500 mg
- Vitamin B6 - 2 mg
- Vitamin B12 - 5 mcg
- Kalcijum - 1.200 mg
- Magnezijum - 400 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 15 mg

Za devojčice od 15 do 18 godina:
- Vitamin A - 3.000 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 20 mg
- Vitamin K - 45 mg
- Vitamin C - 500 mg
- Vitamin B6 - 2 mg
- Vitamin B12 - 5 mcg
- Kalcijum - 1.200 mg
- Magnezijum - 400 mg
- Gvožđe - 18 mg
- Cink - 15 mg

Mali saveti za lečenje

Bilo da dnevne vitamine dajete detetu radi održavanja celokupnog zdravlja ili koristite terapeutske doze da biste se izborili sa određenom bolešću, treba da vodite računa o sledećem:
- Detetu dajte vitamine i dopune redovnoj ishrani s hranom, osim ako nije drugačije naznačeno u uputstvu.
- Dopune redovnoj ishrani čuvajte dalje od izvora toplote i van domašaja dece (Vitamin A i E držite u frižideru).
- Bacite sve vitamine i dopune redovnoj ishrani kojima je istekao rok trajanja; oni tada više nisu delotvorni, niti snažni koliko je potrebno.

Biljna medicina upoznavanje s prirodnim lekovima

Majka priroda je farmaceut, a listovi, kora, zrnasti plodovi, cvetovi, seme i koren biljaka su njeni lekovi. Biljni lekovi, ili botanički preparati, mogu da se koriste u lečenju skoro svakog dečjeg oboljenja, s tim što su oni često jevtiniji, bezbedniji i delotvorniji od sintetikih lekova. Naravno, da biljni lekovi ne mogu da zamene lekove koji se izdaju na lekarski recept, ili one u slobodnoj prodaji, ali u mnogim slučajevima mogu da posluže kao dopuna konvencionalnom načinu lečenja lekovima.

Biljni lekovi su provereni. U celom svetu, četiri od pet ljudi koriste lekovite biljke kao osnovno sredstvo u očuvanju zdravlja. Evropski lekari se često oslanjaju na biljne lekove, ali u SAD, lekovite biljke ne nalaze se u tako širokoj primeni, delimično zato što se kompanije koje proizvode lekove radije odlučuju za sintetičke lekove, koji mogu da se zaštite i prodaju, i tako donesu zaradu. Darovi majke prirode ne mogu da se zaštite, i stoga, farmaceutske kompnije radije proizvode i pakuju sintetičke lekove.

Iako Amerikanci više vole sintetičke lekove, oko 25 odsto svih lekova u Americi koji se izdaju na lekarski recept sadrže aktivne sastojke biljnog porekla. U velikom broju slučajeva, lekovi sadrže aktivne sastojke koji su sintetizovani iz hemikalija sličnih onima koje se nalaze u biljkama. Na primer, lekovita biljka efedra sadrži efedrin, koji je dekongestant, a mnogi lekovi za alergije i prehlade sadrže pseudoefedrin, sintetičku verziju efedrina.

I farmaceutske kompanije i savremeni travari duguju veliku zahvalnost drevnim travarima koji su ispitivli svojstva različitih biljaka i pažljivo pratili rezultate njihove primene.

Na osnovu iskustva, travari su otkrili da neke biljke leče, a da su druge štetne. Mi danas shvatamo osnovne postavke biohemije i zašto mnoga biljna sredstva deluju, ali tradicionalna biljna medicina zasniva se na desetinima hiljada godina pokušaja i promašaja. Tradicija datira iz vremena pre pisane istorije: na groblju neandertalskog čoveka pronađeni su dokazi upotrebe hajdučke trave, belog sleza i drugih lekovitih biljaka još pre 60.000 godina.

Da li su lekovite biljke bezbedne i delotvorne

Postoje uznemiravajući podaci da veliki broj ljudi okleva pre nego što proguta nekoliko pilula "Tulenola", ali zato bez razmišljanja uzima nekoliko kapsula nekog biljnog leka, jer veruje da je "prirodan" i da stoga ne može da škodi. Iako je istina da je većina lekovitih biljaka bezbednija od sintetičkih lekova i da ima manje ozbiljnih neželjenih dejstava, ukoliko se koriste na nepropisan način, lekovite biljke mogu da ispolje snažna i neželjena dejstva kao i lekovi na lekarski recept. Neke od najtoksičnijih supstanci koje znamo, vode poreklo iz biljaka. Na primer, jak otrov za glodare i sredstvo za stimulisanje centrlanog nervnog sistema - strihnin - dobija se iz biljke strihnos - drvo.

Nažalost, biljni lekovi lako mogu da se zloupotrebe. Za razliku od lekova, botanički preparati ne moraju da se podvrgnu strogom ispitivanju ali da dobiju odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove pre nego što se pojave u prodavnicama zdrave hrane. (Uprava klasifikuje većinu biljnih lekova kao namirnice ili dodatke hrani, a ne kao lekove). To znači da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosti biljnih sredstava pre njihove upotrebe ili davanja ovih preparata deci. To takođe znači da kupac treba brižljivo da se pridržava uputstava datih u pakovanju prilikom odlučivanja o tome koliko nekog biljnog sredstva će uzeti i da li je ono bezbedno za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znači da je taj biljni proizvod u svakom slučaju bezbedan, pa bi roditelji morali oprezno da postupaju.
Piše: Vini Fred Konkling

Biljni lekovi
Piše: Vini Fred Konkling

Neke od najtoksičnijih supstanci koje znamo, vode poreklo iz biljaka. Na primer, jak otrov za glodare i sredstvo za stimulisanje centrlanog nervnog sistema - strihnin - dobija se iz biljke strihnos - drvo.

Nažalost, biljni lekovi lako mogu da se zloupotrebe. Za razliku od lekova, botanički preparati ne moraju da se podvrgnu strogom ispitivanju ali da dobiju odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove pre nego što se pojave u prodavnicama zdrave hrane. (Uprava klasifikuje većinu biljnih lekova kao namirnice ili dodatke hrani, a ne kao lekove).

To znači da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosti biljnih sredstava pre njihove upotrebe ili davanja ovih preparata deci. To takođe znači da kupac treba brižljivo da se pridržava uputstava datih u pakovanju prilikom odlučivanja o tome koliko nekog biljnog sredstva će uzeti i da li je ono bezbedno za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znači da je taj biljni proizvod u svakom slučaju bezbedan, pa bi roditelji morali oprezno da postupaju.

Primena biljnih preparata

Biljni lekovi javljaju se u različitim oblicima, i to: Tinkture se dobijaju tako što se lekovita biljka potopi u alkoholni rastvor i ostavi da stoji određeno vreme, obično nekoliko sati do nekoliko dana, u zavisnosti od vrste biljke. Rastvor se onda procedi, i na taj način se dobije tinktura. (Tinkture mogu da se prave uz pomoć vina ili jabukovog sirćeta, umesto čistog alkohola).

Ekstrakti dobijaju se destilacijom određene količine alkohola, tako da preostala tečnost ima visoku koncentraciju aktivnih sastojaka. Većina ekstrakata dobija se tehnikom vakuumske destilacije ili filtracije, kod kojih nije potrebna visoka temperatura.

Kapsule i tablete se dobijaju složenijim postupkom. One predstavljaju čvrste ekstrakte kod kojih je sva tečnost odstranjena, a preostala koncentrovana čvrsta masa melje se u granule ili prah i oblikuje u kapsule ili tablete. Ukoliko želite, kapsule možete da otvorite i njihovu sadržinu koristite za spravljanje infuzija ili kompresa.

Čajevi se prave tako što se lekovite biljke stave ili potope u kipuću vodu i ostave da stoje oko pet minuta, a zatim se procede. Čajeve treba spravljati tako što se stavi jedna kašičica osušene lekovite biljke ili tri kašičice sveže biljke na šolju vode.

Infuzije se pripremaju kao i čajevi, s tim što se lekovite biljke ostave da stoje 10-20 minuta, tako da je dobijeni rastvor tamniji, jači i obično gorči.

Esencije su zapravo infuzije, međutim, ovde se biljke kuvaju umesto da se potope u vodu; one se obično koriste kod tvrdih ili drvenastih lekovitih biljaka kod kojih se koriste kora ili koren. Zrnca su šećerne granule koje se obično drže pod jezikom.

Snaga nekog biljnog ekstrakta u mnogim slučajevima ogleda se u njegovoj koncentraciji. Na primer, ekstrakt koncentracije od 4:1 ima jednu jedinicu ekstrakta koja je dobijena od četiri jedinice lekovite biljke. Tinktura obično ima koncentraciju od 1:10 (10 jedinica tinkture dobijeno je od jedne jedinice lekovite biljke). U načelu, čvrsti ekstrakt je najmanje četiri puta jači od iste količine tečnog ekstrakta, a četrdeset puta jači od tinkture, ukoliko se spravljaju od biljke istog kvaliteta.
Piše: Vini Fred Konkling

Pomoć deci lekovitim biljem
Piše: Vini Fred Konkling

Zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima mnoge biljke su veoma delotvorne u lečenju čitavog niza oboljenja. Biljke koje se koriste za dečje bolesti deluju blagotvorno na organizam, ali mogu da imaju i neželjena dejstva. Ukoliko posumnjate da vaše dete pati od neželjenih dejstava neke lekovite biljke, odmah se obratite lekaru. Pored toga, neke biljke su namenjene za unutrašnju upotrebu, dok druge treba primenjivati spolja radi lečenja određenih oboljenja. Pažljivo se pridružavajte uputstva datih u pakovanju.

Koja količina je dovoljna?
Odgovarajuća doza biljnih lekova koji su namenjeni za unutrašnju upotrebu zavisi od uzrasta. Kod biljaka koje se primenjuju spolja, uzrast ne predstavlja faktor koji utiče na dozu.

Mali saveti za lečenje
Ukoliko lekovita biljka ima jak i neprijatan ukus, razredite je u vodi ili soku od jabuke.
Uvek započnite s najmanjom mogućom dozom i učestalošću i prema potrebi povećajte dozu
Pratite neželjena dejstva: obratite pažnju na to da li se javila mučnina, dijareja ili glavobolja u roku od sat ili dva pošto ste svom detetu dali neku lekovitu biljku. Ukoliko se kod vašeg deteta javi snažna reakcija, odmah pozovite lekara
Nemojte nanositi biljne masti ili sredstva za spoljnu upotrebu na oštećenu kožu, osim ako je to u uputstvu izričito naznačeno

Homeopatija: primena prirodnih metoda
Poslednjih nekoliko godina Amerikanci sve više menjaju mišljenje o tradicionalnim visokotehnološkim postupcima lečenja i okreću se nisko-tehnološkim, prirodnim načinima lečenja velikog broja čestih, običnih oboljenja. Sve veću popularnost stiče jedna od datih mogućnosti: homeopatija.

Primenu homeopatije započeo je početkom devetnaestog veka dr Samuel Hahneman (1755-1843), nemački lekar koji je stekao obrazovanje iz oblasti konvencionalne medicine. Tokom karijere, dr Hahneman se razočarao u primitivne i ponekad veoma štetne metode koji su se primenjivali u medicini tog vremena, a uključivali su puštanje krvi, i zazivanje povraćanja i primenu ogromnih doza lekova (čija svojstsva nisu bila dovoljno poznata).

Slično se leči sličnim

Hahneman je verovao u isceljujuću snagu ishrane i fizičke aktivnosti - što su u to vreme bile veoma radikalne ideje - i istraživao je i druge metode lečenja, obično ispitujući potencijalne lekove na samom sebi.

U jednom ogledu, Hahneman je ispitivao cinhonu (poznatu i pod imenom peruanska kora), koja predstavlja prirodni izvor kinina. Kada je uzeo male doze cinhone, Hahnaman je dobio simptome malarije: groznicu, napade hladnoće, žeđ i strašnu glavoljobu. On je pomislio da bi cinhona mogla da bude delotvorna u lečenju malarije zato što je mogla da izazove simptome slične onima koji karakterišu ovo oboljenje.

Na osnovu rezultata ovog eksperimenta, Hahneman je postavio svoju prvu teoriju, tzv. zakon sličnosti, odnosno, princip da "se sličnim leči slično". Prema ovoj teoriji, određene bolesti mogu da se leče tako što se oboleloj osobi daju male doze prirodnih supstanci - biljaka, minerala, hemikalija i supstanci životinjskog porekla - koje bi kod zdrave osobe izazvale simptome tog oboljenja.

Daljim istraživanjem Hahnaman je otkrio da veće koncentracije supstanci izazivaju više neželjenih dejstva, ali da rastvaranjem leka može da sačuva njegovu lekovitu snagu, putem farmakološkog procesa, koji je nazvao "osnaživanje".

Hahneman je otkrio da ponovljenim rastvaranjem neke supstance destilovanom vodom ili alkoholom i snažnim mućkanjem između svakog rastvaranja, može da se pojača snaga leka. Ovi rezultati doveli su do Hahnemanove teorije, zakona o beskonačno malim količinama, koji glasi: što je manja doza aktivnog sastojka, to je veća snaga leka.

Homeopatija je isprobana u lečenju epidemijskih obooljenja, kao što su, na primer, kolera, tifus, žuta groznica i šarlah. Uspešnost u njihovom lečenju dovela je do širokog interesovanja za njenu primenu. Prvi fakultet za hemopatiju otvoren je u Filadelfiji 1836. godine, a osam godina kasnije, jedna grupa stručnjaka za homeopatiju osnovala je Američki institut za homeoptiju otvoren je u Filadelfiji 1836. godine, a osam godina kasnije, jedna grupa stručnjaka za homeopatiju osnovala je Američki institut za homeopatiju, prvu nacionalnu medicinsku ustanovu u zemlji.

Krajem devetnaestog veka, broj stručnjaka za homeopatiju dostigao je brojku od 15.000, a širom zemlje radile su dvadeset dve škole homeopatije. Homeopatija je takođe procvetala i dalje se razvija u Evropi, posebno u Velikoj Britaniji, gde kraljica Engleske ima svog sopstvenog lekara - stručnjaka za homeopatiju, a Britanska nacionalna zdravstvena služba primenjuje homeopatske postupke.

Međutim, u Sjedinjenim Američkim Državama, homeopatija je brzo izašla iz mode. Krajem 19. veka jedan od pet američkih lekara praktikovao je homeopatiju, ali do sredine 20. veka primena homeopatije skoro sasvim je isčezla. Pronalazk anatibiotika i druga otkrića u savremenoj medicini navela su ljude da se okrenu "naučnijim" metodama lečenja. Pod uticajem ovih otkrića, profesionalni lekari počeli su da proganjaju lekare koji su primenjivali homeopatiju ili koji su se savetovali sa stručnjacima za homeopatiju.
Piše: Vini Fred konkling

Lečite pacijenta, a ne oboljenje
Organizam se brani do izlečenja

U SAD tek je nedavno počeo ponovni procvat homeopatije, delimično stoga što su nogobrojna istraživanja dokazala da homeopatski lekovi zaista pomažu u procesu izlečenja. Godine 1991. časopis "British Medical Journal" pokušao je da konačno reši ovo pitanje, tako što je objavio rezultate 107 kliničkih ispitivanja koja su se bavila delotvornošću homeopatije. U 81 ispitivanju dokazano je da je homeopatsko lečenje delotvornije od placeba.

Niko ne zna kako homeopatija deluje, ali neki stručnjaci smatraju da ponovljeno razređivanje i mućkanje dovode do određenog elektrohemijskog procesa u vodi. Zatim, kada osoba uzme neki homeopatski lek, elektrohemijski proces u leku utiče na elektrohemijski proces vode u ljudskom organizmu. Neki stručnjaci smatraju da "osnaživanje" na neki suptilan način utiče na promenu elektromagnetskih polja u organizmu. Obe ove teorije podrazumevaju promenu energije na subatomskom nivou, nivou koji ne možemo da vidimo, i koji samo mali broj zaista može da razume.

Nema sumnje da su nužna dodatna istraživanja da bi se dokazale ili odbacile različite teorije o homeopatiji. U međuvremenu, stručnjaci za homeopatiju i slobodoumni roditelji i dalje će primenjivati ovu vrstu lečenja, ne zato što shvataju kako ona deluje, već zato što znaju da ono zaista deluje.

Stručnjaci za homeopatiju i tradicionalni lekari imaju različite pristupe lečenju. Stručnjaci za homeopatiju veruju da bolest nije lokalizovna samo u jednom organu, ili da se ispoljava samo preko jednog simptoma. Stoga, kod propisivanja lečenja, oni uzimaju u obzir celokupnu osobu, kako njen duh, tako i njeno telo. S druge strane, praktičari konvencionalne medicine, obično se usredsređuju na suzbijanje simptoma, malo ili uopšte ne uzimajući u obzir emocionalno ili celokupno fizičko stanje pacijenata. Stručnjaci za homeopatiju smatraju da su fizički simptomi pozitivni znaci da se organizam brani da se izlečio. Homeopatski lekovi nemaju za cilj da otklone simptome, već ih ponekad kratko vreme čaki pojačavaju, jer oni podstiču mehanizam samoisceljenja organizma.

Budući da stručnjaci za homeopatiju propisuju lečenje na osnovu čitavog niza veoma specifičnih simptoma, koje pacijenti navedu, kućna primena homeopatskih lekova treba da bude ograničena na lečenje manje teških oboljenja, kao što su, na primer, prehlade, curenje iz nosa i ostala oboljenja koja nisu opasna po život. Ukoliko se kod vašeg deteta jave ponovljeni ili potencijalno opasni simptomi, razmislite o mogućnosti savetovanja sa stručnjakom za homeopatiju.

Poseta stručnjaku za homeopatiju obično započinje dugačkim razgovorom, uključujući detaljna pitanja o prethodnim bolestima vašeg deteta, kao i o njegovoj celokupnoj snazi, osetljivosti na temperaturu i vodu, navikama u pogledu spavanja, omiljenoj hrani i emocionalnom stanju. Sve ove činioce stručnjak za homeopatiju mora da uzme u obzir prilikom donošenja odluke o tome koji od preko 2.000 postojećih lekova da preporuči.
Piše: Vini Fred konkling