Poremećaj funkcije mozga
Piše: Vini Fred Konkling

Odgovarajuće doze vitamina zaista mogu povoljno da utiču na zdravlje vašeg deteta. Rezultati jednog istraživanja objavljeni u britanskom medicinskom časopisu Lancet ukazuju da redovna upotreba sintetičkog multivitaminsko-mineralnog preparata može da doprinese porastu neverbalne inteligencije kod dece. U ovom istraživanju takođe je otkriveno da nedostatak bilo koje od glavnih neophodnih hranljivih materija može da ima za posledicu poremećaj funkcije mozga i nervnog sistema.

Dopune redovnoj ishrani, takođe mogu da pomognu vašem detetu u borbi protiv bolesti: vitamin C je dobar za prevenciju prehlade i za umirenje zapaljenja disajnih organa, beta-karotin pomaže u oporavku sluzokože i otklanja infekcije a vitamin E doprinosi isceljenju kože u slučaju opekotina od sunca, osipa ispod pelena i drugih vrsta iritacija.

Osnovni podaci o neohpodnim hranljivim materijama

Iako postoji više od četrdeset vitamina i minerala za koje se zna da su neophodni za ishranu ljudskog organizma, mi ćemo ovde izdvojiti samo nekolicinu glavnih hranljivih materija. U niže navedenoj tabeli ukratko je opisan značaj ovih neophodnih vitamina i minerala za zadrvlje vašeg deteta.

Vitamini koji se rastvaraju u mastima: ovi vitamini se uskladištavaju u organizmu; ogromne količine ovih vitamina mogu da se nagomilaju u organizmu i da izazovu opasna neželjena dejstva.

Vitamin A
Kako deluje: pobošljava noćni vid; učestvuje u formiranju zuba, kostiju, kože, kose, sluzokože i mekih tkiva; pomaže u borbi protiv infekcija. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: noćno slepilo, spor rast ili zaostajanje u rastu kod dece, suva koža i oči, povećana osetljivost na infektivna oboljenja. Simptomi prekomerne doze: glavobolja, zamućen vid, zamor, dijareja, bolovi u zglobovima, opadanje kose. Namirnice u kojima se nalazi: šargarepa, slatki krompir, kelj, dugačka kruškolika tikva, spanać, ribula, cvena ljuta paprika u prahu, tamno-zeleno povrće, džigerica, sir.

Vitamin D
Kako deluje: pobošljava apsorpciju kalcijuma, koji je neophodan za razvoj kostiju i zuba; utiče na održavanje odgovarajućih nivoa kalcijuma i fosfora u krvi. Znaci koji uozoravaju na nedostatak: meke kosti, rahitis. Simptomi prekomerne doze: naslage kalcijuma u srcu, bubrezima i krvnim sudovima; krhke kosti; visok krvni pritisak; visok nivo holesterola; dijareja. Namirnice u kojima se nalazi: žumance, riblje ulje, obogaćeno mleko, puter, sir, obogaćene žitarice.

Vitamin E
Kako deluje: potpomaže obrazovanje crvenih krvnih zrnaca, mišića i drugih tkiva; štiti tkivo od oksidativnih oštećenja; doprinosi iskorišćenju vitamina K. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: kod ljudi nisu zapaženi. Simptomi prekomerne doze: glavobolja, prekomerno krvarenje. Namirnice u kojima se nalazi: živinsko meso, plodovi mora, semenke, orasi, pšenične klice, jaja,biljno ulje, kukuruz, masline, špargle, zeleno lisnato povrće.

Žutica kod beba
Ona je posledica prekomerne doze vitamina K

Vitamik K
Kako deluje: neohpodan je za zgrušavanje krvi i metabolizam kostiju. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: prekomerno krvarenje, oštećenje jetre. (Deficit je obično posledica nemogućnosti apsorpcije ovog vitamina, a ne neodgovarajućih unetih količina). Simptomi prekomerne doze: žutica kod beba. Namirnice u kojima se nalazi: spanać, lisnato povrće, ovas, pšenične mekinje, krompir, kupus, karfiol, kukuruz, soja. Vitamini koji se rastvaraju u vodi: ovi vitamini se uskladištavaju u organizmu u manjim količinama i stoga ih treba češće unostiti.

Vitamin B1
Kako deluje: pomaže ćelijama da pretvaraju ugljene hidrate u energiju; neohpodan je za dobro funkcionisanje mozga i nervnih ćelija; pojačava apetit.
Znaci koji upozoravaju na nedostatak: zamor, slabost, oštećenje nerava, anksioznost, histerija, mučnina, grčevi u mišićima. Simptomi prekomerne doze: deficit drugih B vitamina, prevelike količine jednog vitamina B mogu da izazovu nedostatak drugih. Narminice u kojima se nalazi: pšenične klice, posna mesa, riba, grašak, mahunarke, kikiriki, obogađeni hleb, testenine, cerealije.

Vitamin B6
Kako deluje: utiče na održavanje funkcije mozga: potpomaže stvaranje crvenih krvnih zrnaca; neophodan kod metabolizma i apsorpcije proteina; pomaže kod sinteze antitela u imunološkom sistemu.
Znaci koji upozoravaju na nedostatak: depresija, smušenost, zapaljenje sluzokože u ustima, ljuspasta koža, konvulzije kod beba.
Simptomi prekomerne doze: otupljenost i neurološki premećaji. Namirnice u kojima se nalazi: meso, riba, orasi, mehunarke, banane, jaja, integralne žitarice, obogaćene cerealije, spanać, krompir, suve šljive.

Vitamin B12
Kako deluje: potpomaže obrazovanje crvenih krvnih zrnaca; utiče na održavanje centralnog nervnog sistema. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: poremećaji krvi i oštećenje nerava. Simptomi prekomerne doze: retko se javljaju, i to samo kod beba koje imaju genetski poremećaj u apsorpciji vitaminima. Namirnice u kojima se nalazi: mleko i mlečni proizvodi, jaja, meso, živinsko meso, ljuskari.

Folna kiselina
Kako deluje: neophodna je kod obrazovanja genetskog materijala, pomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: poremećaj deljenja ćelija i abnormalna crvena krvna zrnca, anemija, dijareja, desni koje krvare, gubitak telesne težine. Simptomi prekomerne doze: prekomerna količina folne kiseline može da utiče na proces apsorpcije cinka, što za posledicu ima sporo zarastanje rana i oslabljeni imunološki sistem. Namirnice u kojima se nalazi: spanać, sočivo, naut, špargle, repa, bamnje, prokelj, artičoke, agrumi, pšenične mekinje. (Od 1998. godine, proizvođači hrane dodaju folnu kiselinu u obogaćeni hleb, brašno, kukuruzne mekinje, testenine, pirinač i druge proizvode od žitarica).

Vitamin C
Kako deluje: utiče na zdravlje zuba i desni; podstiče apsorpciju gvožđa; potpomaže zarastanje rana; jača zidove krvnih sudova. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: desni koje krvare, klimanje zuba, lako dobijanje modrica, suva koža, gubitak apetita.
Simptomi prekomerne doze: kamen u bubregu, iritacija mokraćnih kanala, dijareja. Namirnice u kojima se nalazi: argumi, crvena ljuta paprika u prahu, kelj, kivi, prokelj, brokule, karfiol, jagode, crveni kupus, dinja, krompir. Neophodni minerali: za razliku od vitamina, minerali se ne stvaraju, niti se razgrađuju u organizmu. Mnogi minerali neophodni su za određene funkcije organizma; međutim, oni mogu da izazovu i štetna dejstva ako se unose u prevelikim količinama.
Piše: Vini Fred konkling

Šta jača kosti deteta

Kalcijum

Kako deluje: podstiče rast i održavanje jakih kostiju i zuba; pomaže u regulaciji rada srca i kontrakcija drugih mišića; neophodan za zgrušavanje krvi. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: rahitis, meke kosti. Simptomi prekomerne doze: kamen u bubregu i druge naslage kalcijuma u telesnim tkivima, mentalna smušenost, letargija.
Namirnice u kojima se nalazi: sir, rigula, sardine i losos (s kostima), jogurt, kelj, obrano mleko, tamnozeleno lisnato povrće.

Fosfor

Kako deluje: zajedno sa kalcijumom učestvuje u rastu i održavanju kostiju i zuba; potpomaže formiranje ćelijskih membrana, DNK i RNK.
Znaci koji upozoravaju na nedostatak: slabost, bolovi u kostima.
Simptomi prekomerne doze: niski nivoi kalcijuma u krvi, poremećaj u iskorišćenju gvožđa i kalcijuma.
Namirnice u kojima se nalazi: mlečni proizvodi, žumance, meso, živinsko meso, riba, mahunarke.

Magnezijum

Kako deluje: podstiče metabolizam i obrazovanje ćelija i genetskog materijala; pomaže u regulisanju pravilnog rada srca.
Znaci koji upozoravaju na nedostatak: srčane aritmije; slabost mišića, stezanje i grčevi u mišićima.
Simptomi prekomerne doze: poremećaj nervnog sistema, poremećaj ravnoteže između kalcijuma i magnezijuma.
Namirnice u kojima se nalazi: pšenične mekinje, integralne žitarice, tamnozeleno lisnato povrće, meso, mleko, koštunjavo voće, zrnevlje (mahunarke), banane, kajsije, ostrige, školjke - kapice.

Gvožđe

Kako deluje: potpomaže stvaranje hemoglobina i mioglobina, koji omogućavaju prenos kiseonika putem krvi.
Znaci koji upozoravaju na nedostatak: slabost, zamor, glavobolja, kratak dah, anemija.
Simptomi prekomerne doze: dijabetes, oboljenje jetre, srčane aritmije.

(UPOZORENJE: Trovanje gvožđem je najčešći uzrok smrtnih slučajeva trovanja kod dece, posebno mlađeg uzrasta kad uzmu vitamine koje koriste njihove majke u trudnoći. Količina od samo šest jakih tableta gvožđa uzetih odjednom može da ubije dete teško devet kg.)
Namirnice u kojima se nalazi: školjke, sočivo, mahunarke, ovas, ovsene mekinje, sojin sir, ječam, goveđe meso, integralni pšenični hleb, džigerica, obogaćene cerealije.

Cink

Kako deluje: potpomaže zarastanje rana; neophodan je za varenje, metabolizam, kao i za funkcionisanje imunološkog sistema. Znaci koji upozoravaju na nedostatak: sporo zarastanje rana, gubitak apetita, spor rast ili zaostajanje u rastu. Simptomi prekomerne doze: mučnina, povraćanje, poremećaj imuniteta, visok holesterol, bol u stomaku.
Namirnice u kojima se nalazi: ostrige, semenske bundeve, goveđe meso, orah pekan, indijski orah, jagnjeće meso, badem, ćureće meso, semenke suncokreta, pšenične klice.

Koja količina je dovoljna?

Terapeutske doze sintetičkih vitamina i minerala mogu da se koriste samo određeno vreme da bi se organizam stimulisao bilo u cilju prevencije ili lečenja neke bolesti. Da biste izbegli prekoračenje doze, svom detetu treba da dajete dozu primerenu njegovom uzrastu, i to samo tokom bolesti, ili onoliko dugo koliko se preporučuje u uputstvu. Doze zavise od godina starosti; a posle puberteta, kod određenih hranljivih materija doziranje zavisi i od pola.

Terapeutske doze
Za bebe od 0 do 6 meseci:
Vitamin B6
0,4 mg
Vitamin A
1.500 IJ
Vitamin B12
1 mg
Vitamin D
50 IJ
Kalcijum
400 mg
Vitamin E
3 mg
Magnezijum
70 mg
Vitamin K
3 mg
Gvožđe
10 mg
Vitamin C
40 mg
Cink
4 mg

Piše: Vini Fred Konkling

Tablica upotrebe vitamina
Piše: Vini Fred Konkling

Za bebe od 6 do 12 meseci:
- Vitamin A - 2.500 IJ
- Vitamin D - 50 IJ
- Vitamin E - 5 mg
- Vitamin K - 7 mg
- Vitamin C - 60 mg
- Vitamin B6 - 0,6 mg
- Vitamin B12 - 2 mcg
- Kalcijum - 500 mg
- Magnezijum - 90 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 6 mg

Za dece od 1 do 3 godine:
- Vitamin A - 2.500 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 7 mg
- Vitamin K - 10 mg
- Vitamin C - 100 mg
- Vitamin B6 - 1 mg
- Vitamin B12 - 2,5 mcg
- Kalcijum - 600 mg
- Magnezijum - 100 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 10 mg

Za dete od 4 do 6 godina:
- Vitamin A - 2.500 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 8 mg
- Vitamin K - 15 mg
- Vitamin C - 150 mg
- Vitamin B6 - 1 mg
- Vitamin B12 - 3 mcg
- Kalcijum - 700 mg
- Magnezijum - 200 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 10 mg

Za dete od 7 do 10 godina:
- Vitamin A - 2.500 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 10 mg
- Vitamin K - 20 mg
- Vitamin C - 200 mg
- Vitamin B6 - 1,5 mg
- Vitamin B12 - 4 mcg
- Kalcijum - 800 mg
- Magnezijum - 300 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 10 mg

Za dete od 11 do 14 godina:
- Vitamin A - 3.000 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 15 mg
- Vitamin K - 30 mg
- Vitamin C - 300 mg
- Vitamin B6 - 2 mg
- Vitamin B12 - 5 mcg
- Kalcijum - 1.000 mg
- Magnezijum - 400 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 10 mg

Za devojčice od 11 do 14 godina:
- Vitamin A -3.000 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 15 mg
- Vitamin K - 30 mg
- Vitamin C - 300 mg
- Vitamin B6 - 2 mg
- Vitamin B12 - 5 mcg
- Kalcijum - 1.000 mg
- Magnezijum - 400 mg
- Gvožđe - 18 mg
- Cink - 10 mg

Za dečake od 15 do 18 godina:
- Vitamin A - 3.000 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 20 mg
- Vitamin K - 45 mg
- Vitamin C - 500 mg
- Vitamin B6 - 2 mg
- Vitamin B12 - 5 mcg
- Kalcijum - 1.200 mg
- Magnezijum - 400 mg
- Gvožđe - 15 mg
- Cink - 15 mg

Za devojčice od 15 do 18 godina:
- Vitamin A - 3.000 IJ
- Vitamin D - 100 IJ
- Vitamin E - 20 mg
- Vitamin K - 45 mg
- Vitamin C - 500 mg
- Vitamin B6 - 2 mg
- Vitamin B12 - 5 mcg
- Kalcijum - 1.200 mg
- Magnezijum - 400 mg
- Gvožđe - 18 mg
- Cink - 15 mg

Mali saveti za lečenje

Bilo da dnevne vitamine dajete detetu radi održavanja celokupnog zdravlja ili koristite terapeutske doze da biste se izborili sa određenom bolešću, treba da vodite računa o sledećem:
- Detetu dajte vitamine i dopune redovnoj ishrani s hranom, osim ako nije drugačije naznačeno u uputstvu.
- Dopune redovnoj ishrani čuvajte dalje od izvora toplote i van domašaja dece (Vitamin A i E držite u frižideru).
- Bacite sve vitamine i dopune redovnoj ishrani kojima je istekao rok trajanja; oni tada više nisu delotvorni, niti snažni koliko je potrebno.

Biljna medicina upoznavanje s prirodnim lekovima

Majka priroda je farmaceut, a listovi, kora, zrnasti plodovi, cvetovi, seme i koren biljaka su njeni lekovi. Biljni lekovi, ili botanički preparati, mogu da se koriste u lečenju skoro svakog dečjeg oboljenja, s tim što su oni često jevtiniji, bezbedniji i delotvorniji od sintetikih lekova. Naravno, da biljni lekovi ne mogu da zamene lekove koji se izdaju na lekarski recept, ili one u slobodnoj prodaji, ali u mnogim slučajevima mogu da posluže kao dopuna konvencionalnom načinu lečenja lekovima.

Biljni lekovi su provereni. U celom svetu, četiri od pet ljudi koriste lekovite biljke kao osnovno sredstvo u očuvanju zdravlja. Evropski lekari se često oslanjaju na biljne lekove, ali u SAD, lekovite biljke ne nalaze se u tako širokoj primeni, delimično zato što se kompanije koje proizvode lekove radije odlučuju za sintetičke lekove, koji mogu da se zaštite i prodaju, i tako donesu zaradu. Darovi majke prirode ne mogu da se zaštite, i stoga, farmaceutske kompnije radije proizvode i pakuju sintetičke lekove.

Iako Amerikanci više vole sintetičke lekove, oko 25 odsto svih lekova u Americi koji se izdaju na lekarski recept sadrže aktivne sastojke biljnog porekla. U velikom broju slučajeva, lekovi sadrže aktivne sastojke koji su sintetizovani iz hemikalija sličnih onima koje se nalaze u biljkama. Na primer, lekovita biljka efedra sadrži efedrin, koji je dekongestant, a mnogi lekovi za alergije i prehlade sadrže pseudoefedrin, sintetičku verziju efedrina.

I farmaceutske kompanije i savremeni travari duguju veliku zahvalnost drevnim travarima koji su ispitivli svojstva različitih biljaka i pažljivo pratili rezultate njihove primene.

Na osnovu iskustva, travari su otkrili da neke biljke leče, a da su druge štetne. Mi danas shvatamo osnovne postavke biohemije i zašto mnoga biljna sredstva deluju, ali tradicionalna biljna medicina zasniva se na desetinima hiljada godina pokušaja i promašaja. Tradicija datira iz vremena pre pisane istorije: na groblju neandertalskog čoveka pronađeni su dokazi upotrebe hajdučke trave, belog sleza i drugih lekovitih biljaka još pre 60.000 godina.

Da li su lekovite biljke bezbedne i delotvorne

Postoje uznemiravajući podaci da veliki broj ljudi okleva pre nego što proguta nekoliko pilula "Tulenola", ali zato bez razmišljanja uzima nekoliko kapsula nekog biljnog leka, jer veruje da je "prirodan" i da stoga ne može da škodi. Iako je istina da je većina lekovitih biljaka bezbednija od sintetičkih lekova i da ima manje ozbiljnih neželjenih dejstava, ukoliko se koriste na nepropisan način, lekovite biljke mogu da ispolje snažna i neželjena dejstva kao i lekovi na lekarski recept. Neke od najtoksičnijih supstanci koje znamo, vode poreklo iz biljaka. Na primer, jak otrov za glodare i sredstvo za stimulisanje centrlanog nervnog sistema - strihnin - dobija se iz biljke strihnos - drvo.

Nažalost, biljni lekovi lako mogu da se zloupotrebe. Za razliku od lekova, botanički preparati ne moraju da se podvrgnu strogom ispitivanju ali da dobiju odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove pre nego što se pojave u prodavnicama zdrave hrane. (Uprava klasifikuje većinu biljnih lekova kao namirnice ili dodatke hrani, a ne kao lekove). To znači da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosti biljnih sredstava pre njihove upotrebe ili davanja ovih preparata deci. To takođe znači da kupac treba brižljivo da se pridržava uputstava datih u pakovanju prilikom odlučivanja o tome koliko nekog biljnog sredstva će uzeti i da li je ono bezbedno za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znači da je taj biljni proizvod u svakom slučaju bezbedan, pa bi roditelji morali oprezno da postupaju.
Piše: Vini Fred Konkling

Biljni lekovi
Piše: Vini Fred Konkling

Neke od najtoksičnijih supstanci koje znamo, vode poreklo iz biljaka. Na primer, jak otrov za glodare i sredstvo za stimulisanje centrlanog nervnog sistema - strihnin - dobija se iz biljke strihnos - drvo.

Nažalost, biljni lekovi lako mogu da se zloupotrebe. Za razliku od lekova, botanički preparati ne moraju da se podvrgnu strogom ispitivanju ali da dobiju odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove pre nego što se pojave u prodavnicama zdrave hrane. (Uprava klasifikuje većinu biljnih lekova kao namirnice ili dodatke hrani, a ne kao lekove).

To znači da ostaje na kupcu da se obavesti o bezbednosti i delotvornosti biljnih sredstava pre njihove upotrebe ili davanja ovih preparata deci. To takođe znači da kupac treba brižljivo da se pridržava uputstava datih u pakovanju prilikom odlučivanja o tome koliko nekog biljnog sredstva će uzeti i da li je ono bezbedno za unutrašnju ili spoljašnju upotrebu. Ukoliko na deklaraciji nema nikakvog upozorenja, to ne znači da je taj biljni proizvod u svakom slučaju bezbedan, pa bi roditelji morali oprezno da postupaju.

Primena biljnih preparata

Biljni lekovi javljaju se u različitim oblicima, i to: Tinkture se dobijaju tako što se lekovita biljka potopi u alkoholni rastvor i ostavi da stoji određeno vreme, obično nekoliko sati do nekoliko dana, u zavisnosti od vrste biljke. Rastvor se onda procedi, i na taj način se dobije tinktura. (Tinkture mogu da se prave uz pomoć vina ili jabukovog sirćeta, umesto čistog alkohola).

Ekstrakti dobijaju se destilacijom određene količine alkohola, tako da preostala tečnost ima visoku koncentraciju aktivnih sastojaka. Većina ekstrakata dobija se tehnikom vakuumske destilacije ili filtracije, kod kojih nije potrebna visoka temperatura.

Kapsule i tablete se dobijaju složenijim postupkom. One predstavljaju čvrste ekstrakte kod kojih je sva tečnost odstranjena, a preostala koncentrovana čvrsta masa melje se u granule ili prah i oblikuje u kapsule ili tablete. Ukoliko želite, kapsule možete da otvorite i njihovu sadržinu koristite za spravljanje infuzija ili kompresa.

Čajevi se prave tako što se lekovite biljke stave ili potope u kipuću vodu i ostave da stoje oko pet minuta, a zatim se procede. Čajeve treba spravljati tako što se stavi jedna kašičica osušene lekovite biljke ili tri kašičice sveže biljke na šolju vode.

Infuzije se pripremaju kao i čajevi, s tim što se lekovite biljke ostave da stoje 10-20 minuta, tako da je dobijeni rastvor tamniji, jači i obično gorči.

Esencije su zapravo infuzije, međutim, ovde se biljke kuvaju umesto da se potope u vodu; one se obično koriste kod tvrdih ili drvenastih lekovitih biljaka kod kojih se koriste kora ili koren. Zrnca su šećerne granule koje se obično drže pod jezikom.

Snaga nekog biljnog ekstrakta u mnogim slučajevima ogleda se u njegovoj koncentraciji. Na primer, ekstrakt koncentracije od 4:1 ima jednu jedinicu ekstrakta koja je dobijena od četiri jedinice lekovite biljke. Tinktura obično ima koncentraciju od 1:10 (10 jedinica tinkture dobijeno je od jedne jedinice lekovite biljke). U načelu, čvrsti ekstrakt je najmanje četiri puta jači od iste količine tečnog ekstrakta, a četrdeset puta jači od tinkture, ukoliko se spravljaju od biljke istog kvaliteta.
Piše: Vini Fred Konkling

Pomoć deci lekovitim biljem
Piše: Vini Fred Konkling

Zahvaljujući svojim lekovitim svojstvima mnoge biljke su veoma delotvorne u lečenju čitavog niza oboljenja. Biljke koje se koriste za dečje bolesti deluju blagotvorno na organizam, ali mogu da imaju i neželjena dejstva. Ukoliko posumnjate da vaše dete pati od neželjenih dejstava neke lekovite biljke, odmah se obratite lekaru. Pored toga, neke biljke su namenjene za unutrašnju upotrebu, dok druge treba primenjivati spolja radi lečenja određenih oboljenja. Pažljivo se pridružavajte uputstva datih u pakovanju.

Koja količina je dovoljna?
Odgovarajuća doza biljnih lekova koji su namenjeni za unutrašnju upotrebu zavisi od uzrasta. Kod biljaka koje se primenjuju spolja, uzrast ne predstavlja faktor koji utiče na dozu.

Mali saveti za lečenje
Ukoliko lekovita biljka ima jak i neprijatan ukus, razredite je u vodi ili soku od jabuke.
Uvek započnite s najmanjom mogućom dozom i učestalošću i prema potrebi povećajte dozu
Pratite neželjena dejstva: obratite pažnju na to da li se javila mučnina, dijareja ili glavobolja u roku od sat ili dva pošto ste svom detetu dali neku lekovitu biljku. Ukoliko se kod vašeg deteta javi snažna reakcija, odmah pozovite lekara
Nemojte nanositi biljne masti ili sredstva za spoljnu upotrebu na oštećenu kožu, osim ako je to u uputstvu izričito naznačeno

Homeopatija: primena prirodnih metoda
Poslednjih nekoliko godina Amerikanci sve više menjaju mišljenje o tradicionalnim visokotehnološkim postupcima lečenja i okreću se nisko-tehnološkim, prirodnim načinima lečenja velikog broja čestih, običnih oboljenja. Sve veću popularnost stiče jedna od datih mogućnosti: homeopatija.

Primenu homeopatije započeo je početkom devetnaestog veka dr Samuel Hahneman (1755-1843), nemački lekar koji je stekao obrazovanje iz oblasti konvencionalne medicine. Tokom karijere, dr Hahneman se razočarao u primitivne i ponekad veoma štetne metode koji su se primenjivali u medicini tog vremena, a uključivali su puštanje krvi, i zazivanje povraćanja i primenu ogromnih doza lekova (čija svojstsva nisu bila dovoljno poznata).

Slično se leči sličnim

Hahneman je verovao u isceljujuću snagu ishrane i fizičke aktivnosti - što su u to vreme bile veoma radikalne ideje - i istraživao je i druge metode lečenja, obično ispitujući potencijalne lekove na samom sebi.

U jednom ogledu, Hahneman je ispitivao cinhonu (poznatu i pod imenom peruanska kora), koja predstavlja prirodni izvor kinina. Kada je uzeo male doze cinhone, Hahnaman je dobio simptome malarije: groznicu, napade hladnoće, žeđ i strašnu glavoljobu. On je pomislio da bi cinhona mogla da bude delotvorna u lečenju malarije zato što je mogla da izazove simptome slične onima koji karakterišu ovo oboljenje.

Na osnovu rezultata ovog eksperimenta, Hahneman je postavio svoju prvu teoriju, tzv. zakon sličnosti, odnosno, princip da "se sličnim leči slično". Prema ovoj teoriji, određene bolesti mogu da se leče tako što se oboleloj osobi daju male doze prirodnih supstanci - biljaka, minerala, hemikalija i supstanci životinjskog porekla - koje bi kod zdrave osobe izazvale simptome tog oboljenja.

Daljim istraživanjem Hahnaman je otkrio da veće koncentracije supstanci izazivaju više neželjenih dejstva, ali da rastvaranjem leka može da sačuva njegovu lekovitu snagu, putem farmakološkog procesa, koji je nazvao "osnaživanje".

Hahneman je otkrio da ponovljenim rastvaranjem neke supstance destilovanom vodom ili alkoholom i snažnim mućkanjem između svakog rastvaranja, može da se pojača snaga leka. Ovi rezultati doveli su do Hahnemanove teorije, zakona o beskonačno malim količinama, koji glasi: što je manja doza aktivnog sastojka, to je veća snaga leka.

Homeopatija je isprobana u lečenju epidemijskih obooljenja, kao što su, na primer, kolera, tifus, žuta groznica i šarlah. Uspešnost u njihovom lečenju dovela je do širokog interesovanja za njenu primenu. Prvi fakultet za hemopatiju otvoren je u Filadelfiji 1836. godine, a osam godina kasnije, jedna grupa stručnjaka za homeopatiju osnovala je Američki institut za homeoptiju otvoren je u Filadelfiji 1836. godine, a osam godina kasnije, jedna grupa stručnjaka za homeopatiju osnovala je Američki institut za homeopatiju, prvu nacionalnu medicinsku ustanovu u zemlji.

Krajem devetnaestog veka, broj stručnjaka za homeopatiju dostigao je brojku od 15.000, a širom zemlje radile su dvadeset dve škole homeopatije. Homeopatija je takođe procvetala i dalje se razvija u Evropi, posebno u Velikoj Britaniji, gde kraljica Engleske ima svog sopstvenog lekara - stručnjaka za homeopatiju, a Britanska nacionalna zdravstvena služba primenjuje homeopatske postupke.

Međutim, u Sjedinjenim Američkim Državama, homeopatija je brzo izašla iz mode. Krajem 19. veka jedan od pet američkih lekara praktikovao je homeopatiju, ali do sredine 20. veka primena homeopatije skoro sasvim je isčezla. Pronalazk anatibiotika i druga otkrića u savremenoj medicini navela su ljude da se okrenu "naučnijim" metodama lečenja. Pod uticajem ovih otkrića, profesionalni lekari počeli su da proganjaju lekare koji su primenjivali homeopatiju ili koji su se savetovali sa stručnjacima za homeopatiju.
Piše: Vini Fred konkling

Lečite pacijenta, a ne oboljenje
Organizam se brani do izlečenja

U SAD tek je nedavno počeo ponovni procvat homeopatije, delimično stoga što su nogobrojna istraživanja dokazala da homeopatski lekovi zaista pomažu u procesu izlečenja. Godine 1991. časopis "British Medical Journal" pokušao je da konačno reši ovo pitanje, tako što je objavio rezultate 107 kliničkih ispitivanja koja su se bavila delotvornošću homeopatije. U 81 ispitivanju dokazano je da je homeopatsko lečenje delotvornije od placeba.

Niko ne zna kako homeopatija deluje, ali neki stručnjaci smatraju da ponovljeno razređivanje i mućkanje dovode do određenog elektrohemijskog procesa u vodi. Zatim, kada osoba uzme neki homeopatski lek, elektrohemijski proces u leku utiče na elektrohemijski proces vode u ljudskom organizmu. Neki stručnjaci smatraju da "osnaživanje" na neki suptilan način utiče na promenu elektromagnetskih polja u organizmu. Obe ove teorije podrazumevaju promenu energije na subatomskom nivou, nivou koji ne možemo da vidimo, i koji samo mali broj zaista može da razume.

Nema sumnje da su nužna dodatna istraživanja da bi se dokazale ili odbacile različite teorije o homeopatiji. U međuvremenu, stručnjaci za homeopatiju i slobodoumni roditelji i dalje će primenjivati ovu vrstu lečenja, ne zato što shvataju kako ona deluje, već zato što znaju da ono zaista deluje.

Stručnjaci za homeopatiju i tradicionalni lekari imaju različite pristupe lečenju. Stručnjaci za homeopatiju veruju da bolest nije lokalizovna samo u jednom organu, ili da se ispoljava samo preko jednog simptoma. Stoga, kod propisivanja lečenja, oni uzimaju u obzir celokupnu osobu, kako njen duh, tako i njeno telo. S druge strane, praktičari konvencionalne medicine, obično se usredsređuju na suzbijanje simptoma, malo ili uopšte ne uzimajući u obzir emocionalno ili celokupno fizičko stanje pacijenata. Stručnjaci za homeopatiju smatraju da su fizički simptomi pozitivni znaci da se organizam brani da se izlečio. Homeopatski lekovi nemaju za cilj da otklone simptome, već ih ponekad kratko vreme čaki pojačavaju, jer oni podstiču mehanizam samoisceljenja organizma.

Budući da stručnjaci za homeopatiju propisuju lečenje na osnovu čitavog niza veoma specifičnih simptoma, koje pacijenti navedu, kućna primena homeopatskih lekova treba da bude ograničena na lečenje manje teških oboljenja, kao što su, na primer, prehlade, curenje iz nosa i ostala oboljenja koja nisu opasna po život. Ukoliko se kod vašeg deteta jave ponovljeni ili potencijalno opasni simptomi, razmislite o mogućnosti savetovanja sa stručnjakom za homeopatiju.

Poseta stručnjaku za homeopatiju obično započinje dugačkim razgovorom, uključujući detaljna pitanja o prethodnim bolestima vašeg deteta, kao i o njegovoj celokupnoj snazi, osetljivosti na temperaturu i vodu, navikama u pogledu spavanja, omiljenoj hrani i emocionalnom stanju. Sve ove činioce stručnjak za homeopatiju mora da uzme u obzir prilikom donošenja odluke o tome koji od preko 2.000 postojećih lekova da preporuči.
Piše: Vini Fred konkling

Primena homeopatije

Za razliku od postupka kod drugih vrsta medicinskih metoda, izbor odgovarajućeg homeopatskog leka varira od pacijenta do pacijenta, u zavisnosti od njegovog ličnog stanja i specifičnih simptoma koje ima. Na primer, dvoje dece su jedno drugom prenela virus prehlade, ali će dobiti različite lekove, na osnovu njihovih individualnih simptoma.

Homeopatski lekovi pripremaju se u skladu sa standardima Američke homeopatske farmakopeje i imaju širok spektar delovanja, u zavisnosti od jačine rastvora. Tri najčešća oblika u kojima se lekovi javljaju jesu matična tinktura, snaga h i snaga c:

Matična tinktura. Matična tinktura je alkoholni ekstrakt određene supstance, kao što je, na primer, biljka žuti jasmin ili mineral kalijum-karbonat. Tinkture su obično namenjene za spoljašnu upotrebu.

Snaga h. H označava rimski broj 10. Kod homeopatskih lekova sa snagom h, matična tinktura je razređena u odnosu 1:10 (1 kap tinkture na 9 kapi alkohola). Broj ispred h ukazuje na to koliko puta je matična tinktura razređena. Na primer, snaga 12h predstavlja 12 razređivanja u odnosu 1:10. Što je supstanca razređenija, ona je snažnija, tako da se lek sa snagom od 30h smatra jačim ili delotvornijim od onog sa snagom od 12h.

Snaga c. C označava rimski broj 100, što kazuje da su homeopatski lekovi sa snagom c razređeni u odnosu 1:100 (1 kap tinkture na 99 kapi alkohola), i da su mnogo jači od onih sa snagom h. I ovde broj ispred c ukazuje na to koliko puta je primenjen postupak razređivanja. Snaga 3c označava supstancu koja je tri puta razređena u odnosu 1:100; kada se postigne snaga od 3c, razređenje iznosi 1:1.000.000. U načelu, 6c je snaga koja se preporučuje za najakutnija ili prolazna oboljenja, a 30c za hronična stanja ili hitne slučajeve.

Kada primenite pravi lek, on će delovati brzo i vi možete da prestanete s lečenjem. Pogrešan lek neće škoditi, ali stanje vašeg deteta neće se popraviti. Budući da je količina aktivnog sastojka veoma mala, neželjena dejstva kod homeopatskih lekova praktično ne postoje, čak ni kod odojčadi.

Uobičajeni homeopatski lekovi. Homeopatski lekovi izrađuju se u obliku zrnca, tableta i tečnosti. Zrnca i tablete su najpogodniji za davanje deci - a većina dece ih voli zbog slatkog ukusa. Ipak, izbegavajte da ih dotičete. Umesto toga, istresite zrnca u mernu kašiku i stavite ih detetu pod jezik, da bi se rastvorile. Homeopatske tinkture (tečni lekovi) ne preporučuju se za decu zato što imaju visok sadržaj alkohola. Homeopatske kreme, masti i melemi mogu da se naprave mešanjem razređenih lekova s kremom ili gelom za spoljašnu upotrebu.

Mali saveti za lečenje. Homeopatski lek detetu dajte najmanje pola sata pre ili posle jela. Jaki ukusu mogu da umanje delotvornost lekova, jer je dejstvo homeopatskih lekova veoma prefinjeno. Mirisi takođe mogu da utiču na delotvornost; ukoliko je moguće, izbegavajte jake mirise kao što su, na primer, parfemi, hemijski mirisi i druge mirišljave supstance, pola sata pre ili posle uzimanja nekog homeopatskog leka.

Treba znati kad prestati. Ukoliko dete sredstvo za neko stanje koje se povuče u roku od petnaest minuta, nema potreba da dajete još jednu dozu. Ukoliko se simptomi kasnije ponovo pojave, možete da date drugu dozu. Ako ni drugi pokušaj ne donese poboljšanje, obratite se stručnjaku za homeopatiju ili pedijatru.
Piše: Vini Fred konkling

Prirodno lečenje dece
Piše: Vini Fred Konkling


Afte
Ukoliko ste ikada imali afte, onda znate kako se oseća vaš mališan koga su napale afte kada se trgne pri samoj pomisli na sok od pomorandže ili kada odgurne tanjir salate od svežeg voća.

Afte (aftozni ulkusi) su male crvene ranice s belom ili žutom kvržicom u sredini, koje se obično javljaju u ustima ili na desnima. One se javljaju kada kiseline koje se nalaze u ustima i enzimi za varenje izjedu nežno tkivo u ustima. Iz određenog razloga, neki nesrećni ljudi podložniji su izbijanju afti, koje obično traje četiri ili pet dana. Ove oralne ulkuse mogu da izazovu ili pogoršaju neke namirnice (o kojima će kasnije biti reči), stres, ili manje povrede u ustima i iritacija kože. Za razliku od herpesne groznice na ustima, afte se ne prenose sa jedne osobe na drugu.

Tradicionalni načini lečenja
-0 Isperite detetova usta. Dajte detetu da ispira usta toplom vodom češće tokom dana kako bi bila čista. Isitnite tabletu Tumsa ili Rolaidsa i nanesite prah na afte radi neutralizacije kiseline koja izaziva neprijatnost. Još jedna mogućnost: razredite jednu kašiku hidrogen-peroksida u polovinu šolje vode i dajte detetu da promućka ovaj rastvor u ustima radi dezinfekcije afti i bržeg isceljenja. NAPOMENA: Hidrogen-peroksid možete da koristite samo ako je dete dovoljno staro da možete da mu objasnite da ne treba da proguta rastvor.
- Kakav bol? Ublažite bol vodenim sladoledom, kockom leda ili anestetičkom tabletom za grlo. Ovi lekovi u načelu ne deluju dugo, ali donose brzo, privremeno olakšanje.
- Pratite šta se dešava u ustima. Afte može da pogorša unošenje koštunjavih plodova, kokosa, slatkiša i čokolade. Ove poslastice mogu da budu izazovne, ali objasnite detetu da one mogu da učine da se oseća još gore, a kod neke dece mogu čak i da izazovu pojavu afti. Kada vaše dete ima afte, izbegavajte da mu dajete voćne sokove, agrume i kiselu hranu, koja zaista može da izazove povredu kada dođe u kontakt s otvorenom ranom.

Prirodni lekovi
Svi niže navedeni prirodni lekovi mogu da se koriste kao dopuna konvencionalnim medicinskim sredstvima.

Ishrana i unošenje hranljivih materija
Upotrebljavajte jedan ili više navedenih lekova. Doziranje zavisi od uzrasta. Neki vitamini mogu da se koriste spolja.
- Izbegavajte ljutu, začinjenu i kiselu hranu koja može da iritira sluzokožu usta. Posavetujte dete da izostavi meksičku hranu i jako ljut čili, kao i paradajz i agrume koji mogu da budu kiseli.
- Neka dete uzima neki vitamin koji se koristi svakodnevno. Afte su dovedene u vezu sa nedostatkom nekih hranljivih materija, uključujući gvožđe i vitamin B12.
- Nanesite nekoliko uljanih kapi vitamina E direktno na aftu. Postupak ponavljajte nekoliko puta dnevno.
- Cink će ojačati imunološki sistem i ublažiti bol kod afti. Dajte detetu tabletu za grlo sa cinkom i objasnite mu da je prisloni na aftu dva ili tri puta dnevno.

Biljni lekovi
Upotrebljavajte jedan ili više navedenih lekova. Doziranje zavisi od uzrasta.
- Crni čaj sadrži tanin, astringentno sredstvo koje ima svojstvo da ublaži bol. Držite vlažnu vrećicu crnog čaja na afti po deset minuta dva ili tri puta dnevno.
- Koren sladića ima antivirusna i antibakterijaska svojstva i može da ublaži iritaciju kod afti. Napravite čaj od korena sladića i dajte detetu da mućka toplu tečnost u ustima jednom ili dvaput dnevno.

Blagotvornost jogurta

Prevencija

Budući da niko ne zna tačno šta izaziva afte, nemoguće je preporučiti pouzdan način za njihovu prevenciju. Međutim, možete da smanjite učestalost pojave afti kod svog deteta tako što ćete ga posavetovati da ne koristi oštre četkice za zube s tvrdom dlakom, rotacione četkice za zube i druge predmete koji mogu da iritiraju sluzokožu usta. Pored toga, svakodnevno uzimanje jogurta može da pomogne da sluzokoša usta ostane zdrava i otkloni afte i druge infekcije usta.

Kada zatražiti pomoć

Afte bi trebalo da prođu u roku od dve nedelje. Ukoliko afte kod vašeg deteta dugo traju, ili se stalno ponavljaju, obratite se lekaru ili zubaru. Možda će detetu biti potreban neki antibiotik ili će lekar morati da pribegne spaljivanju afte. Pored toga, oštre ivice zuba ili neki drugi stomatološki problem mogu da pogoršaju afte, ne dozvoljavajući im da zarastu.

Ponekad se afte javljaju u velikom broju i šire se po zadnjem delu grla. Loša strana: ovo stanje, poznato pod imenom herpangina izuzetno je bolno. Dobra strana: Dete koje jednom dobije herpanginu, nikada je više neće dobiti. Virus može da se leči istim metodima kao i kod drugih vrsta afti, ili bi bilo dobro da se obratite lekaru ukoliko afte ne počnu da se povlače u roku od četiri ili pet dana.

Akne

Pubertetsko doba može da bude teško i za vas i za vaše dete. Morate da rešavate emocionalne probleme svog deteta, koje preživljava nagle skokove i padove raspoloženja i da se suočavate s njegovim ponašanjem, ali vaše dete mora da izdrži najgori problem od svih: akne.

Akne se stvaraju duboko u porama kože, u kojima lojne žlezde luče sebum, mešavinu raznih vrsta ulja i voska, koji ima zadatak da koži obezbeđuje vlažnost i masnoću. Kao što svaki adolescent koji ima akne može da vam kaže, lojne žlezde koncentrisane su na licu, leđima, grudima i ramenima - a to su upravo mesta na kojima se akne najčešće pojavljuju.

Tokom puberteta, organizam luči testosteron i druge hormone koji dovode do pojačanog lučenja sebuma. (I kod dečaka i kod devojčica stvara se testosteron, iako ga kod dečaka obično ima više.) Višak sebuma začepljuje pore, i stvaraju se mitiseri. Kada bakterije počnu da se razmnožavaju, ispod kože i da oslobađaju enzime koji razgrađuju sebum, javljaju se grizovi ili bubuljice.

Deca sa aknama obično imaju više nivoa 5-alfa - reduktaze, enzima koji vrši pretvaranje testosterona u dihidrotestosteron (ili DHT) koji izgleda da podstiče pojavu akni. Zbog ovih hormonskih procesa, akne se obično javljaju oko 14. godine kod devojčica i 16. godine kod dečaka, i počinju da se povlače u ranim dvadesetim.

Međutim, akne nisu samo "privilegija" mladosti; one mogu da potraju i do zrelog doba. Čak i kod beba mogu da se pojave "dečje" akne, kožni osip, izazvan fluktuacijom hormona, do koje dolazi kada novorođenče počne da se prilagođava životu van majčinog stomaka. (Ovaj osip obično traje oko nedelju dana, i ne zahteva nikakvo lečenje.)

Nažalost, ne možete mnogo da učinite u cilju sprečavanja akni, ali možete da pokušate da umirite dete i objasnite mu da ono nije krivo za to. Akne ne izazivaju prljavština, ili slabo održavanje higijene, bubuljice se formiraju ispod površine kože, tako da nikakvo trljanje ne može u potpunosti da spreči njihovu pojavu.
Piše: Vini Fred Konkling

Izbegavajte slano
Piše: Vini Fred Konkling

Čovek je ono što jede. Neke namirnice izazivaju pojavu akni, ali nije sasvim jasno o kojoj vrsti namirnica se radi. U određenim periodima smatralo se da njihovu pojavu izaziva masna hrana, ali najnovije mišljenje je da je pravi krivac zapravo jod koji se dodaje u so. Imajući ovo u vidu, trebalo bi da podstičete svoje dete da izbegava slanu hranu, kao što su, na primer, čips, hamburgeri i namirnice visokog stepena prerade. Takođe, podsećajte dete da treba da jede puno namirnica koje jačaju kožu, i to onu bogatu beta-karotinom (sladak krompir, tamnozeleno lisnato povrće i kajsije), cinkom (ostrige, pšenične klice, mahunarke) i asidofilnim bakterijama (jogurt).

Zaboravite na mit o čokoladi. Mnogi adolescenti i neki od njihovih lekara veruju da čokolada pogoršava akne. Na veliku sreću, obožavalaca čokolade, ovo jednostavno nije tačno. Dermatolozi su sproveli ispitivanje u kome je učestvovalo 65 adolescenata koji su pristali da jedu po oko 400 grama čokolade dnevno, tokom jednog meseca. Rezultat: čokolada nije imala nikakav uticaj na ten.

Napadnite te proklete bubuljice. Losioni za akne i gelovi koji se nalaze u slobodnoj prodaji, a sadrže benzoil-peroksid, suše bubuljice i sprečavaju pojavu novih akni kada se koriste prema uputstvima datim u pakovanju. Budite strpljivi; obično je potrebno najmanje 6-8 nedelja da bi se primetili rezultati. UPOZORENJE: Neki ljudi su alergični na benzoil-peroksid, tako da morate da skrenete pažnju detetu da pre nego što namaže losion po celom licu, treba da nanese malu količinu na unutrašnju stranu podlaktice. Ukoliko se na tom mestu ne pokažu nikakvi znaci iritacije u roku od 24 sata posle nanošenja, trebalo bi da je to sredstvo bezbedno za upotrebu. Ukoliko taj deo pocrveni, ili počne da peče, zamolite dermatologa da vam preporuči neki drugi preparat.

Započnite s malim dozama. Različiti preparati za akne sadrže različite koncentracije aktivnih sastojaka. Neka vaše dete započne s nekim sredstvom ko je sadrži samo 2,5 odsto benzoil-peroksida, a zatim pređe na jače, petoprocentne i desetoprocentne rastvore, ukoliko se sa višom koncentracijom ne otklone akne u roku od oko mesec dana. Ipak, treba da vodite računa o tome da što je veća koncentracija, postoji veća verovatnoća da losion iritira kožu, izazove crvenilo i suvoću na određenim površinama.

Pazite gde stavljate preparat. Benzoil-peroksid ne samo da otklanja akne već i beli odeću, peškire, materijal kojim je tapaciran namšetaj i druge tkanine. Zahtevajte da ga vaše dete koristi pažljivo.

Nemojte bušiti. Neka deca ne mogu da odole iskušenju da ne buše, ne cede i ne stiskaju bubuljice. Preporučite svom detetu da se nežno ophodi prema svojoj koži. Objasnite mu da pritisak kod ceđenja može da dovede do širenja bakterija, proširenja infekcije na dublje slojeve kože i povećanog rizika od trajnih ožiljaka.

Upoznajte svojstva kozmetičkih preparata. Neki sapuni, preparati za sunčanje, losioni i kozmetički preparati mogu da pogoršaju već loše stanje s aknama. Potražite proizvode s oznakom "neaknogeni", što znači da ne izazivaju akne, ili one koji ne sadrže ulja. Posavetujte svoje dete da pažljivo čita uputstva na svim kozmetičkim preparatima, uključujući i deklaracije na sredstvima za negu kose, kao što su gelovi, pene i sprejevi za kosu.

Prirodni lekovi pri ruci

Svi niže navedeni prirodni lekovi mogu da se koriste kao dopuna konvencionalnim medicinskim sredstvima.

Ishrana i unošenje hranljivih materija Upotrebljavajte jedan ili više navedenih lekova. Doziranje zavisi od uzrsta. Vitamin E (namenjen za unutrašnju upotrebu) smanjuje stvaranje ožiljaka i reguliše nivo vitamina A u organizmu. Dajte svom detetu po jednu dozu vitamina E dvaput dnevno tokom tri meseca.

Cink pobošljava stanje kože i sprečava pretvaranje testosterona u DHT, koji je uzročnik pojave akni. Dajte svom detetu dve-tri doze cinka dnevno, tokom tri meseca. Budite strpljivi, jer je ponekad potrebno da prođe nekoliko nedelja ili meseci pre nego što dođe do pobošljanja celokupnog stanja kože.

Biljni preparati: Upotrebljavajte jedan ili više navedenih lekova. Doziranje zavisi od uzrasta.

Bosiljak ubija bakterije na koži. Prirpemite infuziju bosiljka, tako što ćete staviti dve kašičice osušenih listova bosiljka na šolju kipuće vode. Ostavite listove da stoje 10-20 minuta. Dajte svom detetu do tri doze čaja od bosiljka dnevno.

Sapun od nevena umirujuće deluje na iritiranu kožu i pomaže u otklanjanju infekcije. Neka se vaše dete pere direktno biljnim sapunom, s tim što obavezno mora da se dobro ispere mlakom vodom.

Ulje drveta teaceje smatra se za idealno kožno dezinfekciono sredstvo. Petoprocentni rastvor ulja drveta teaceje, nanet posle detaljnog čišćenja zone s aknama, daje iste rezultate kao benzoil-peroksid, ali s manje neželjenih dejstava.

Homeopatija: Upotrebljavajte samo po jedno homeopatsko sredstvo, na osnovu speficičnih simptoma koji se javljaju kod vašeg deteta. Prestanite s upotrebom kada se simptomi povuku.

Kalcijum-sulfat 6c: Koristite za otklanjanje bubuljica kod kojih se stvaraju žute kraste. Dajte detetu po jednu dozu triput dnevno tokom perioda od dve nedelje

Kalcijum-sulfit 6c: Koristite za velike bubuljice koje izgledaju kao čirevi. Dajte detetu po jednu dozu triput dnevno tokom perioda od dve nedelje.

Silikatna zemlja 6c: Koristite ako se na koži lako stvaraju ožiljci. Dajte po jednu dozu triput dnevno tokom perioda od dve nedelje.

Sumpor 6c: Koristite kod hroničnih akni i grube tvrde kože. Dajte detetu po jednu dozu triput dnevno tokom perioda od dve nedelje.

Prevencija: Neka deca biće podložna aknama, dok će mnoga proći kroz pubertet s tek ponekom bubuljicom. Bez obzira na predispozicije, neke vrste akni mogu da se spreče tako što će se koža održavati u besprekorno čistom stanju, a lice prati neparfimisanim sapunom dvaput dnevno. Posavetujte dete da ne koristi uljne preparate za kosu i šminku. Malo izlaganja suncu može takođe da bude delotvorno, ali vodite računa o štetnim efektima izlaganju sunca. Takođe, vam skrećemo pažnju da hemikalije koje se nalaze u nekim lekovima za akne mogu da izazovu povećanu osetljivost na sunce; ovi proizvodi trebalo bi da imaju odgovarajuće upozorenje na deklaraciji.
Piše: Vini Fred Konkling

Alergija počinje kijanjem

Kada zatražiti pomoć I bez bubuljica nije lako biti adolescent. Ukoliko vaše dete nekoliko meseci koristi kućne lekove bez vidnog poboljšanja, obratite se dermatologu radi stručne pomoći. Dermatolozi mogu da propišu jače i delotvornije lekove koji mogu da pomognu u najvećem broju slučajeva mladačačkih akni. Pored toga, obratite se lekaru ili dermatologu ako se kod vašeg deteta pojave cista, gnojna bubuljica ili neka druga kožna infekcija ozbiljnija od običnih bubuljica.

Alergije Alergija započinje najobičnijim kijanjem. Međutim, kada kijanje postane učestalo, morate da posumnjate na najgore: vaše dete je možda alergično.

Alergija je reakcija organizma na neku iritirajuću supstancu koja se udiše (na primer, paraziti u prašini, polen, plesan i perut kućnih ljubimaca), unosi u organizam (na primer, mlečni proizvodi, pšenica ili kikiriki) ili dodiruje (na primer, vuna, omekšivač za tkanine ili parfem). Unutar organizma, kada primete nekog napadača ili alergen, njega napadaju antitela IgE (imunoglobulin E). Antitela pokreću lančanu reakciju koja dovodi do pojave najrazličitijih simptoma, uključujući curenje iz nosa i zapaljenje nosnih kanala, koprivnjaču, ekcem, artritis, svrab, dijareju i glavobolju.

U slučaju jake alergije, možda ćete poželeti da se kod vašeg deteta obavi testiranje da bi se tačno utvrdilo koji alergeni izazivaju ovakve reakcije. Kada saznate ko vam je protivnik, možete da pokušate da izbegavate kontakt sa supstancama koje stvaraju poteškoće vašem detetu. U međuvremenu, postoje stvari koje možete da preduzmete da biste izbegli alergene i učinili da se vaše dete bolje oseća.

Tradicionalni načini lečenja Dobro opremite ormarić s medicinskim priborom. Ukoliko vaše dete ima alergiju, budite spremni da posvetite dovoljno vremena davanju lekova za otklanjanje simptoma. Antihistaminici koji se nalaze u slobodnoj prodaji mogu da ublaže kijanje, svrab i suzenje očiju, ali mogu da izazovu pospanost.
Dekongestanti mogu da pomognu kod zapušenog nosa, ali neće otkloniti curenje iz nosa ili kijanje, a mogu da izazovu razdražljivost ili nervozu. Nikada detetu nemojte da dajete kapi za nos, koje se nalaze u slobodnoj prodaji, jer one mogu da donesu privremeno olakšanje, ali često na duže staze još više pogoršavaju stanje.
Uništite parazite. Paraziti koji se nalaze u prašini ubrajaju se u najčešće alergene, iako poteškoće ne izazivaju sami paraziti, već njihov izmet. Da biste sprečili delovanje parazita, razmislite o sledećim predlozima:
l Dušek, krevetsku podlogu i jastuk vašeg deteta stavite u vinilski omotač i navucite patent-zatvarače. (Posteljina je omiljeno mesto u kome se gnezde paraziti koji se nalaze u prašini).

l Svom detetu dajte jastuk od vate, pene ili poliestera koji može da se pere. Zaboravite posteljinu od perja ili paperja.
l Operite i isperite svu odeću i posteljinu u vrućoj vodi. Obavezno perite ćebad i čaršave, barem svake dve nedelje.

l Izbacite tepih iz spavaće sobe vašeg deteta. Umesto njega stavite pamučne podne zastirke, koje bi trebalo da perete u vrućoj vodi barem jednom mesečno.

Kako protiv parazita

Dobro opremite ormarić s medicinskim priborom. Ukoliko vaše dete ima alergiju, budite spremni da posvetite dovoljno vremena davanju lekova za otklanjanje simptoma. Antihistaminici koji se nalaze u slobodnoj prodaji mogu da ublaže kijanje, svrab i suzenje očiju, ali mogu da izazovu pospanost. Dekongestanti mogu da pomognu kod zapušenog nosa, ali neće otkloniti curenje iz nosa ili kijanje, a mogu da izazovu razdražljivost ili nervozu. Nikada detetu nemojte da dajete kapi za nos, koje se nalaze u slobodnoj prodaji, jer one mogu da donesu privremeno olakšanje, ali često na duže staze još više pogoršavaju stanje.

Uništite parazite. Paraziti koji se nalaze u prašini ubrajaju se u najčešće alergene, iako poteškoće ne izazivaju sami paraziti, već njihov izmet. Da biste sprečili delovanje parazita, razmislite o sledećim predlozima:

Dušek, krevetsku podlogu i jastuk vašeg deteta stavite u vinilski omotač i navucite patent zatvarače. (Posteljina je omiljeno mesto u kome se gnezde paraziti koji se nalaze u prašini). Svom detetu dajte jastuk od vate, pene ili poliestera koji može da se pere. Zaboravite posteljinu od perja ili paperja. Operite i isperite svu odeću i posteljinu u vrućoj vodi. Obavezno perite ćebad i čaršave, barem svake dve nedelje. Izbacite tepih iz spavaće sobe vašeg deteta. Umesto njega stavite pamučne podne zastirke, koje bi trebalo da perete u vrućoj vodi barem jednom mesečno.

Za uništavanje parazita u tepisima u ostalom delu kuće, koristite posebne antialergijske proizvode koji sadrže taninsku kiselinu. (Radi pravilne upotrebe, pridržavajte se uputstava datih u pakovanju) Podatke o tome gde možete nabaviti ove proizvode, naći ćete u odeljku o prevenciji na kraju ovog poglavlja. Za čišćenje podova bolje koristite vlažnu nego suvu krpu. Zamenite draperije i žaluzine zavesama koje se peru ili jednostavnim platnenim rolo zavesama. Razdelite većinu plišanih igračaka svog deteta. Zadržite samo jednu ili dve najomiljenije i redovno ih perite. Ormare držite uredno i redovno ih perite. Ormane držite uredno i redovno ih čistite usisivačem.

Otklonite plesan da biste izbegli nevolje. Mnoga deca su alergična na plesan u domaćinstvima u kojima vlada velika vlaga. Da biste je izbegli, preduzmite sledeće: Pustite vazduh da struji. Koristite prozorske ili plafonske ventilatore, posebno u kupatilu i kuhinji. Podstičite dete da čita, ali knjige držite izvan njegove spavaće sobe. Plesan često uspeva na knjigama. Knjige držite u drugoj prostoriji. Često sa njih brišite prašinu, i ukoliko je moguće, držite ih u zatvorenoj polici za knjige ili nekom drugom zatvorenom mestu.
Piše: Vini Fred Konkling

Kupati kućne ljubimce
Piše: Vini Fred konkling

Pazite na perut kućnih ljubimaca. Vaše dete svakako voli vašeg kućnog ljubimca, ali životinjska perut (mrtva koža) može u velikoj meri da bude uzročnik alergije. Mnogi ljudi alergični su na mačiju pljuvačku, koja se osuši na koži ove životinje i zatim lebdi u vazduhu. Pokušajte da smanjite izloženost svog deteta ovom alergenu na sledeći način:

Kućne ljubimce držite napolju. Ako to nije moguće, životinju barem držite izvan dečije sobe. Perite životinju jednom nedeljno. (Mnoge životinje ne vole kupanje, ali razmislite o posledicama ako to ne činite) Izbegavajte polen.

Tokom nekih godišnjih doba, posebno u proleće ili u kasnu jesen, gotovo je nemoguće da se izbegne udisanje gomile polena. Ipak, postoje određeni način da se umanji izloženost polenu:
Pustite klima-uređaj, čak i ako je napolju lepo vreme. Uključite ga u kolima. Podstičite dete da se igra napolju oko podneva, radije nego ran ujutru ili kasno popodne kada se u vazduhu nalaze veće količine polena.

Preporučite detetu da opere kosu kad se vrati sa igranja napolju da bi otklonilo sve tragove polena koji je dospeo u kosu.
Prirodni lekovi svi niže navedeni prirodni lekovi mogu da se koriste kao dopuna konvencionalnim medicinskim sredstvima.
Ishrana i unošenje hranljivih materija. Upotrebljavajte jedan ili više navedenih lekova. Doziranje zavisi od uzrasta.

Beta - karotin organizam koristi radi stvaranja vitamina A; on takođe umirujuće deluje na iritiranu sluzokožu koja prati alergije. Kod hroničnih alergija, dajte detetu po jednu dozu beta-karotina dvaput dnevno tokom perioda od jednog meseca.
Izgleda da vitamin C preventivno deluje protiv pojave alergija i astme. Kod hroničnih alergija, dajte detetu po jednu dozu vitamina C triput dnevno tokom mesec dana.

Biljni preparati
Upotrebljavajte jedan ili više navedenih lekova. Doziranje zavisi od uzrasta. Efedra je delotvorna u suzbijanju zapaljenja koja prate alergije i astmu. (Zapravo, sintetički efedrin koristi se u lekovima na lekarski recept upravo za ovo stanje).

Ova biljka blagotvorna je u ublažavanju alergija vašeg deteta, ali može da izazove podjednako opasna neželjena dejstva ko i efedrin, i to: povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, nesanicu i anksiznost. Porazgovarajte s lekarom pre primene efedre u lečenju alergija vašeg deteta.

Beli luk može da bude blagotvoran kod alergija koje izazivaju hronično curenje iz nosa. Dajte detetu po jednu dozu bezmirisnog belog luka dvaput dnevno sve dok traju simptomi. Čaj od majčine dušice pomaže kod zapušenog nosa. Dajte detetu po jednu dozu čaja dvaput dnevno tokom perioda od dve nedelje.

Prevencija
Najbolji način za suzbijanje alergija jeste da sprečite da vaše dete bude izloženo supstancama koje izazivaju napad alergije. Kao što je pomenuto, održavanje kuće u besprekorno čistom stanju pomaže u sprečavanju alergijskih reakcija. Usisivači sa posebnim filterima za prašinu takođe mogu da budu od koristi.

Prvi signal malaksalost

Kada zatražiti pomoć
Ukoliko posumnjate da vaše dete ima alergiju, obratite se lekaru radi saveta o tome kada se ophodite prema specifičnom stanju svog deteta. Lekovi ili injekcije protiv alergije mogu da budu neophodni ukoliko ovo stanje ne može da se suzbije na neki drugi način. Obratite se lekaru ako vaše dete teško diše, ili u slučaju da simptomi alergije ne prođu u roku od jedne nedelje.

ANEMIJA
Upozorenje: Pre nego što preduzmete samostalno lečenje, uzrok anemije mora da utvrdi lekar jer ona može da bude posledica nečeg bezazlenog, kao što je, na primer, nedostatak gvožđa u organizmu, ali i raka ili leukemije.

Većina dece ponaša se kao perpetuum mobile, stoga ako vaše živahno dete iznenada posustane i malaksa, to je sigurno znak da nešto nije u redu. Ukoliko vaš mali "kućni izvor energije" postane bled i pokazuje znake umora i gubitka interesovanja, možda pati od anemije izazvane nedostatkom gvožđa.

U najvećem broju slučajeva, anemija se jednostavno i lako leči. Mnoga deca ne uzimaju dovoljno gvožđa putem hrane, posebno tokom perioda naglog rasta u dobu od 9 do 18 meseci i tokom puberteta. Deci je potrebno između 6 i 12 miligrama gvožđa dnevno da bi njihov organizam mogao da stvara dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina za distribuciju kiseonika po celom organizmu. Bez dovoljno crvenih krvnih zrnaca, vaše dete će se osećati malaksalo i imaće teškoća s koncentracijom; pored toga razboljevaće se češće nego obično. U ekstremnim slučajevima, anemija može da izazove kratak dah i prekomerni zamor.

Nedostatak gvožđa najčešći je uzrok anemije, ali i nedostatak folne kiseline, bakra i vitamina B6 i B12 može takođe da dovede do prekida u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Zapravo, postoji više od trideset vrsta anemije, različitih uzročnika i načina lečenja. Ukoliko posumnjate da vaše dete pati od anemije, obratite se lekaru da bi uradio jednostavan test krvi.

Tradicionalni načini lečenja

Hrana. Najdelotvorniji način da se poveća količina gvožđa u krvotoku vašeg deteta jeste da mu ponudite više hrane bogate gvožđem. Izvadite kuvar i potražite recepte u kojima se koristi džigerica ili crveno meso. Takođe pređite na hleb od integralnih žitarica koji ima više gvožđa od većina vrsta belog hleba.

Izvucite posuđe od livenog gvožđa. Kada kuvate kiselu hranu u posuđu od livenog gvožđa, gvožđe u tragovima dospeva u hranu. Prelazak na kuvanje u posudama od livenog gvožđa predstavlja bezbolan način da se poveća sadržaj gvožđa u mnogim vrstama jela.

Prirodni lekovi

Svi niže navedeni prirodni lekovi mogu se koristiti kao dopuna konvencionalnim medicinskim sredstvima.

Ishrana i unošenje hranljivih materija
Upotrebljavajte jedan ili više navedenih lekova: Kofein negativno utiče na sposobnost organizma da apsorbuje gvožđe; odstranite kofein što je više moguće iz ishrane svog deteta (na primer: izbacite razne vrste kola). Takođe, izbegavajte ledeni čak koji sadrži tanine jer oni ometaju iskorišćavanje gvožđa. Ponudite svom detetu hranu bogatu gvožđem, i to: džigericu, crveno meso, sušeno voće, obogaćene cerealije, osušene mahunarke, kobasice, ribu, jaja, ovsene mekinje, ječam, pšenicu, orahe i semenke i tamnozeleno lisnato povrće.

Vitamin C takođe pomaže iskorišćenju gvožđa. Ponudite svom detetu hranu bogatu vitaminom C, i to prokelj, zelenu i crvenu papriku i agrume.
Piše: Vini Fred Konkling

Gvožđem protiv anemije

Homeopatija Doziranje zavisi od uzrasta. Prestanite s upotrebom kada se simptomi povuku. Kalcijum fosfat 30c: Koristite kod anemije izazvane naglim rastvorom (u ranom detinjstvu ili u pubertetu). Dajte detetu po jednu dozu dvaput dnevno tokom period od dve nedelje.

Prevencija Radi predupređenja anemije, ponudite svom detetu hranu bogatu gvožđem raspoređenu u podjednake obroke. U cilju sprečavanja anemije kod odojčadi, dojite bebu što je duže moguće. Majčino mleko obezbeđuje odojčetu većinu potrebnih hranljivih materija, uključujući i gvožđe.

Kada zatražiti pomoć Obična anemija izazvana nedostatkom gvožđa može da se leči kod kuće promenom načina ishrane. Međutim, trebalo bi da se obratite lekaru ukoliko je vaše dete bledo i deluje malaksalo i umorno; lekar će obaviti jednostavan test krvi da bi odbacio mogućnost nekog ozbiljnijeg oboljenja krvi. Pedijatar će vam možda preporučiti i sintetičko gvožđe.

Astma: U devet od deset slučajeva dečje astme uzročnik su alergije. Kada dete udahne alergen, mišići u bronhijama se grče i stvara se sluz, što otežava disanje. Zatim počnu da otiču disajni putevi, i to izaziva još veće sužavanje kanala kojima prolazi vazduh.

Prilikom napada astme, vaše dete će verovatno kašljati, škripavo disati i žaliti se na stezanje u grudima. Neki napadi su blagi, ali ima i onih koji mogu da budu opasni po život. Astmu može da izazove veliki broj iritirajućih supstanci i to: polen, prašina, plesan, životinjska perut, zagađen vazduh i virusne ili bakterijske infekcije. Čak i fizički napor može da izazove napad.

Astmu bi trebalo da leči i prati lekar. Vaše dete verovatno će dobiti lekove za prevenciju napada, kao brondodilatator za oslobađanje zagušenih vazdušnih puteva prilikom napada. Trebalo bi da pokušate da ustanovite koji alergeni izazivaju napad kod vašeg deteta da biste mogli da ih izbegnete.

Tradicionalni načini lečenja Najbolja odbrana je… čista kuća. Potrudite se da vaša kuća postane "otporna na alergiju" tako što ćete potpuno odstraniti moguće izvore alergena. Prekrijte dušek svog deteta plastikom; izbacite tepih iz dečje spavaće sobe, a prostirke često čistite usisivačem. Držite kuću - a posebno dečju spavaću sobu - što je više moguće čiste, bez prašine i plesni.

Pratite protok vazduha. Lekar će vašem detetu dati napravu poznatu pod imenom "merač protoka" koji beleži količinu vazduha koji dolazi do pluća. Vodite dnevnik ovih očitavanja, napada i lekova koje dete uzima da biste ustanovili neke zakonitosti i znake koji upozoravaju na pojavu napada.

Napravite plan igre. Započnite tako što ćete prirediti sastanak sa svima koji vode brigu o vašem detetu, uključujući učitelje ili vaspitače. Objasnite im šta je astma i precizno navedite postupke koje treba da primene u slučaju da vaše dete dobije napad astme. Starija deca mogu da koriste inhalatore s dozimetrom za uzimanje leka, a vi treba da uvežbate sa svojim detetom pravilnu upotrebu tih naprava (one mogu da budu komplikovane). Takođe, primorajte sebe da ostanete mirni; ako ste vi nervozni, to će biti i vaše dete.

Obezbedite rezervu. Kada vaše dete dobije napad astme, morate pri ruci da imate lek - i to u tom trenutku. Kao meru predostrožnosti, uvek držite pri ruci još jedan pun inhalator s dozimetrom. Obezbedite po jedan inhalator na svakom spratu u kući. (Ipak, nemojte da ostavljate inhalator u kolima, jer previsoka temperatura može da izazove prskanje bočice). Kada kupite novi inhalator, rezervu zamenite novim lekom, tako da dodatni inhalator ne zastari i postane neupotrebljiv. (Većina inhalatora ima rok trajanja od dve godine, ali uvek proverite datum isteka važnosti koji je naveden na proizvodu).
Samo napred, podstičite dete da se bavi fizičkom aktivnošću. Astma ne bi trebalo da sprečava vaše dete u aktivnostima, iako će možda biti potrebno da mu date profilaktičku dozu leka pre treninga ili sportskog takmičenja. Porazgovarajte s pedijatrom da biste utvrdili pravu dozu.

Prirodni lekovi
Svi niže navedeni prirodni lekovi mogu se koristiti kao dopuna konvencionalnim medicinskim sredstvima.

Ishrana i unošenje hranljivih materija
Upotrebljavajte jedan ili više navedenih lekova. Doziranje zavisi od uzrasta.
-Dodavanje sintetičkog vitamina B6 pokazalo se kao korisno kod dece koja boluju od astme. Porazgovarajte s dečijim lekarom o odgovarajućem režimu uzimanja vitamina, budući da izuzetno visoke doze vitamina B6 mogu da budu toksične.
-Vitamin C smanjuje broj i jačinu napada astme jer ima anfinflamatorno dejstvo u organizmu. Dajte detetu po jednu dozu vitamina C triput dnevno tokom jednog meseca, i pratite promene u učestalosti i jačini napada.

Biljni preparati
Doziranje zavisi od uzrasta.
-Ulje noćne frajle deluje blagotvorno na zapaljenja i stoga ublažava astmu. Dajte detetu po jednu dozu dvaput dnevno tokom perioda od dva meseca, pridržavajući se uputstva navedenih u pakovanju.

Homeopatija
Upotrebljavajte samo po jedno homeopatsko sredstvo, na osnovu specifičnih simptoma koji se javljaju kod vašeg deteta. Doziranje zavisi od uzrasta. Prestanite s upotrebom kada se simptomi povuku.
-Jedić (Aconitum napellus) 30c: Koristite u slučaju iznenadnog napada astme, posebno posle izloženosti hladnom, suvom vetru. Dajte detetu po jednu dozu na svakih deset minuta, najviše do deset doza.
-Arsen-trioksid 6c: Koristite u slučaju noćnog napada. Dajte detetu po jednu dozu na svakih deset minuta, najviše do deset doza.
-Biljni ugljen 30c: Koristite ako se pri napadu javi kašalj, gušenje i ako dete gubi vazduh. Dajte detetu po jednu dozu na svakih deset minuta, najviše do deset doza.
-Kalijum karbonat 6c: Koristite ako se napad astme javi rano ujutru (oko četiri sata ujutru). Dajte po jednu dozu na svakih deset minuta, najviše do deset doza.

Prevencija
Da bi predupredilo napade astme, vaše dete mora da izbegava alergene ili aktivnost koje izazivaju napade. Ukoliko astmatične napade izaziva fizičko naprezanje pre nego alergija, porazgovarajte s lekarom o davanju preventivne doze leka za astmu pre nego što vaše dete pristupi nekoj fizičkoj aktivnosti.

Kada zatražiti pomoć
Astmu uvek treba da leči i prati lekar, a bilo bi poželjno da to bude lekar s iskustvom u lečenju astmatičara. Često je teško odrediti kada treba zatražiti pomoć, ali ako ste u nedoumici, bolje je da iz predostrožnosti pozovete lekara, a obavezno treba da zatražite medicinsku pomoć ako vaše dete gubi vazduh i ne može da govori, sedi mirno ili nagnuto napred boreći se za vazduh, ili mu se stanje ne popravi deset minuta od uzimanja leka. Astma je oboljenje opasno po život i svakom napadu treba posvetiti dužnu pažnju.

Vitamin B6 lek za astmu

Obezbedite rezervu. Kada vaše dete dobije napad astme, morate pri ruci da imate lek - i to u tom trenutku. Kao meru predostrožnosti, uvek držite pri ruci još jedan pun inhalator s dozimetrom. Obezbedite po jedan inhalator na svakom spratu u kući. (Ipak, nemojte da ostavljate inhalator u kolima, jer previsoka temperatura može da izazove prskanje bočice).

Kada kupite novi inhalator, rezervu zamenite novim lekom, tako da dodatni inhalator ne zastari i postane neupotrebljiv. (Većina inhalatora ima rok trajanja od dve godine, ali uvek proverite datum isteka važnosti koji je naveden na proizvodu).

Samo napred, podstičite dete da se bavi fizičkom aktivnošću. Astma ne bi trebalo da sprečava vaše dete u aktivnostima, iako će možda biti potrebno da mu date profilaktičku dozu leka pre treninga ili sportskog takmičenja. Porazgovarajte s pedijatrom da biste utvrdili pravu dozu.

Prirodni lekovi - Svi niže navedeni prirodni lekovi mogu se koristiti kao dopuna konvencionalnim medicinskim sredstvima.

Ishrana i unošenje hranljivih materija - Upotrebljavajte jedan ili više navedenih lekova. Doziranje zavisi od uzrasta.

Dodavanje sintetičkog vitamina B6 pokazalo se kao korisno kod dece koja boluju od astme. Porazgovarajte s dečijim lekarom o odgovarajućem režimu uzimanja vitamina, budući da izuzetno visoke doze vitamina B6 mogu da budu toksične.

Vitamin C smanjuje broj i jačinu napada astme jer ima anfinflamatorno dejstvo u organizmu. Dajte detetu po jednu dozu vitamina C triput dnevno tokom jednog meseca, i pratite promene u učestalosti i jačini napada.

Biljni preparati - Doziranje zavisi od uzrasta.

Ulje noćne frajle deluje blagotvorno na zapaljenja i stoga ublažava astmu. Dajte detetu po jednu dozu dvaput dnevno tokom perioda od dva meseca, pridržavajući se uputstva navedenih u pakovanju.

Homeopatija - Upotrebljavajte samo po jedno homeopatsko sredstvo, na osnovu specifičnih simptoma koji se javljaju kod vašeg deteta. Doziranje zavisi od uzrasta. Prestanite s upotrebom kada se simptomi povuku.

Jedić (Aconitum napellus) 30c: Koristite u slučaju iznenadnog napada astme, posebno posle izloženosti hladnom, suvom vetru. Dajte detetu po jednu dozu na svakih deset minuta, najviše do deset doza.

Arsen-trioksid 6c: Koristite u slučaju noćnog napada. Dajte detetu po jednu dozu na svakih deset minuta, najviše do deset doza.

Biljni ugljen 30c: Koristite ako se pri napadu javi kašalj, gušenje i ako dete gubi vazduh. Dajte detetu po jednu dozu na svakih deset minuta, najviše do deset doza.

Kalijum karbonat 6c: Koristite ako se napad astme javi rano ujutru (oko četiri sata ujutru). Dajte po jednu dozu na svakih deset minuta, najviše do deset doza.

Prevencija - Da bi predupredilo napade astme, vaše dete mora da izbegava alergene ili aktivnost koje izazivaju napade. Ukoliko astmatične napade izaziva fizičko naprezanje pre nego alergija, porazgovarajte s lekarom o davanju preventivne doze leka za astmu pre nego što vaše dete pristupi nekoj fizičkoj aktivnosti.
Piše: Vini Fred Konkling

Pažljivo posle tuširanja

Kada zatražiti pomoć. Astmu uvek treba da leči i prati lekar, a bilo bi poželjno da to bude lekar s iskustvom u lečenju astmatičara. Često je teško odrediti kada treba zatražiti pomoć, ali ako ste u nedoumici, bolje je da iz predostrožnosti pozovete lekara, a obavezno treba da zatražite medicinsku pomoć ako vaše dete gubi vazduh i ne može da govori, sedi mirno ili nagnuto napred boreći se za vazduh, ili mu se stanje ne popravi deset minuta od uzimanja leka. Astma je oboljenje opasno po život i svakom napadu treba posvetiti dužnu pažnju.
Atletsko stopalo.

Atletsko stopalo ne bira žrtve: ono podjednakom žestinom pogađa kako kućne moljce, tako i vrsne sportiste. Atletsko stopalo (tinea pedis) je zapravo infekcija koju izazivaju iste one gljivice koje kod sportista dovode do svraba i crvenih zapaljenih površina. Ovo oboljenje dobilo je ime po gljivicama koje obitavaju u vlažnim i mokrim sredinama karakterističnim za većinu podova u sportskim svlačionicama.

Gljivice koje dovode do atletskog stopala izazivaju svrab, pečenje, ljuspanje, pucanje kože i bol u stopalima. Retko se javlja kod dece mlađe od deset godina, ali je često kod mladih i odraslih. Gljivice su veoma zarazne, ali, iz nepoznatih razloga, izgleda da se češće javljaju kod ljudi s takvim predispozicijama.

Tradicionalni načini lečenja Bez znoja. Da bi se oslobodilo gljivica, vaše dete mora stalno da održava stopala čista i suva. Povedite računa da vaše dete posle tuširanja ili kupanja obavezno posveti nekoliko minuta pažljivom brisanju delova između nožnih prstiju. Fenom za kosu uperenim ka nožnim prstima mogu da se otklone svi preostali tragovi vode.

Kada vremenski uslovi dozvoljavaju, neka vaše dete nosi sandale ili lagane cipele kako bi što više vazduha dopiralo do njegovih stopala i omogućavalo isparivanje znoja.
Promena je dobra. Cipele moraju da se osuše između dva nošenja; neka vaše dete naizmenično nosi dva ili više pari cipela ili sportskih patika.

Naprašite ih. Možete da odstranite vlagu iz cipela tako što ćete detinja stopala i unutrašnjost njegovih cipele posuti praškom protiv gljivica koji se nalazi u slobodnoj prodaji. U apotekama možete da nađete veliki izbor ovakvih proizvoda. Rezultate ćete zapaziti već u roku od tri-četiri dana, ili će možda biti potrebno tri-četiri nedelje, u zavisnosti od upornosti gljivica.

Vratite ih u zdravo stanje. Umirite rane tako što ćete stopala sa ispucalom kožom ili ranama potopiti u "burov rastvor" ili ih stavite u "Domeboro" prašak, antiseptičke preparate koji se prodaju bez lekarskog recepta. Pridržavajte se uputstava datih u pakovanju.
Prirodni lekovi. Svi niže navedeni prirodni lekovi mogu da se koriste kao dopuna konvencionalnim medicinskim sredstvima. Ishrana i unošenje hranljivih materija. Upotrebljavajte jedan ili više navedenih lekova. Doziranje zavisi od uzrasta.

l Dopune redovnoj ishrani koje sadrže bakteriju mlečnog vrenja (Lactobacillus ocidophilus) podstiče rast "korisnih" bakterija koje pomažu u borbi protiv gljivičnih infekcija. Da biste primenili odgovarajuću dozu, pridržavajte se uputstava datih u pakovanju.
l Izbacite slatkiše iz ishrane vašeg deteta jer šećer podstiče rast gljivica.

Protiv infekcija najbolji je beli luk

Cink pomaže iscrpljivanju tkiva kože. Dajte svom detetu pojednu dozu dnevno tokom jedne do dve nedelje.

Biljni preparati
Upotrebljavajte jedan ili više navedenih lekova. Doziranje zavisi od uzrasta. Gjivicama koje izazivaju atletsko stopalo ne prija kisela sredina. Potapajte detinja stopala u jabukovo sirće (razređeno, jedan deo sirćeta, na četiri dela vode) ili provlačite između nožnih prstiju rukavicu za kupanje umočenu u nerazređeno sirće.

Gel od aloje i mast od nevena mogu da se koriste naizmenično, jednog dana jedno, drugog dana drugo, radi umirenja i isceljenja kožnog crvenila i svraba. Beli luk je izvanredan u suzbijanju infekcija. Dajte detetu po dve ili tri doze kapsula bezmirisnog belog luka dnevno ili pospite obolela stopala i prste praškom od belog luka. Ulje drveta teaceje je delotvorno antigljivično biljno sredstvo. Dvaput dnevno potapajte stopala svog deteta na deset minuta u umirujuću kupku od jednog litra tople vode i 10-15 kapi ulja drveta teaceje. Pažljivo osušite stopala, posebno delove između prstiju, a zatim nanesite nerazređeno ulje čajnog drveta direktno na obolela mesta i ostavite na koži.

Homeopatija
Doziranje zavisi od uzrasta. Pretanite s upotrebom kada se simptomi povuku.
Tuja (Thuja occidentalis) (nerastvorena): Utrljajte direktno na obolela mesta dvaput dnevno.
Prevencija
Ukoliko je vaše dete podložno atletskom stopalu, potrudite se da njegova stopala budu koliko god je moguće čista i suva. Dajte mu da nosi bele pamučne čarape koje stopalima omogućavaju da dišu, i perite čarape u sredstvu za beljenje na bazi hlora da biste uništili sve gljivice koji bi mogle da se zadrže.

Znojenje stopala u dece pruža pogodnu podlogu za razmnožavanje gljivica. Ukoliko vaše dete ima vlažna stopala, neka menja čarape dva ili tri puta dnevno, da bi mu stopala bila što suvlja. Pored toga, kada to vremenske prilike dozvoljavaju, neka nosi sandale ili otvorene cipele da bi mu vazduh dopirao do stopala. I naravno, neka vaše dete nosi papuče ili sandale otporne na vodu u sprotskim svlačionicama i javnim kupatilima da bi izbeglo direktan dodir s gljivicama.

Kada zatražiti pomoć
Atletsko stopalo obično se leči redovnom i pravilnom negom kod kuće. Međutim, gljivičnu infekciju može da prati i bakterijska infekcija, koja može da zahteva medicinski tretman. Ukoliko ovo oboljenje potraje - ili se pogorša - nakon mesec dana samostalne nege, obratite se lekaru.
Piše: Vini Fred Konkling