Na tapetu i Borka Vučić
N. BIJELIĆ, 26. mart 2007

Vladan Batić, predsednik DHSS i bivši ministar pravde, podneo je u ponedeljak Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala dve krivične prijave protiv Mlađana Dinkića, Dušana Lalića, Nikole Živanovića, Mladena Spasića i Borke Vučić u vezi sa aferom oko iznošenja srpskog novca na Kipar.
Podnoseći krivične prijave, Batić je obavio i razgovor sa prvim tužiocem Slobodanom Radovanovićem, a po izlasku iz Specijalnog suda novinarima je kazao da je "tužilaštvo zainteresovano da se slučaj kiparskih para razreši".
Lider DHSS je podsetio da je pre dve godine podneo sličnu krivičnu prijavu, ali da se na njoj tada nije našlo ime Borke Vučić, nekadašnje predsednice "Beogradske banke". Batić je otkrio deo razgovora s tužiocem, navodeći da mu je ovaj kazao da ta prijava nije odbačena, kako je mislio, "već da je po njoj radio UBPOK i da se proverom nekih navoda došlo do određenih saznanja".
- Dinkić i "članovi njegove ekspertske grupe" bili su svojevremeno na Kipru, ali tadašnju Vladu SRJ i komisiju Vlade Srbije za ispitivanje finansijskih zloupotreba nisu obavestili o svojim saznanjima, niti su bilo šta preduzeli za vraćanje novca državi - kazao je Batić. - Oni koji su iznosili novac iz Srbije i "prali ga" bili su ljudi od poverenja Slobodana Miloševića. To su Mihalj Kertes, Nikola Šainović i pokojni Jovan Zebić. Međutim, scenarista cele priče bila je Borka Vučić, koja danas predsedava Skupštinom, što je uvreda za sve naše građane.
Prema Batićevim rečima, Borka Vučić je sa Aksentiom Aksentijuem, nekadašnjim guvernerom kiparske nacionalne banke otvarala "of-šor kompanije" na imena naših ljudi koji tamo žive, a da ovi za to nisu dali ovlašćenje.
Lider DHSS između ostalog je naveo da je, u vreme kad je bio ministar pravde, razgovarao sa Karlom del Ponte, koja je znala za postojanje srpskog novca na Kipru.



BATIĆ DA ODGOVARA

NEMA nikakvog osnova za pokretanje postupka protiv Mlađana Dinkića i očekujemo da Specijalno tužilaštvo odbaci krivičnu prijavu, posle čega će Batić morati na sudu da odgovara zbog širenja lažnih vesti, kleveta i lažnog prijavljivanja - navodi se u saopštenju G 17 plus.
- Dinkić je kao guverner NBJ učinio sve što je bilo u njegovoj nadležnosti i moći - piše u saopštenju. - Inicirao je da nadležni organi sprovedu istragu i pokušaju da vrate novac, podneo je krivične prijave protiv Miloševića i njegovih saradnika, ali ih tužilaštvo nije procesuisalo. U to vreme Batić je bio ministar pravde.

Izvor: Novosti

Borka Vučić smislila plan
J. D. LjUTIć - N. BIJELIć, 27. mart 2007

ZA prevoz novca iz Beograda na Kipar zbog bojazni da se on nosi zvaničnim letovima JAT, mada je i tako nošen, korišćen je avion "falkon" Savezne vlade koji je leteo na relaciji Beograd-Skoplje-Atina-Larnaka. Drugi način odnošenja novca bio je kolima do Skoplja, pa potom u Solun gde je novac
uplaćivan na račun ekspoziture "Sajprus popular banke" u Grčku, tzv. "Juropim popular bank". Treći korak išao je na relaciji Beograd-Sofija-Larnaka - navodi Vladan Batić u krivičnoj prijavi koju je pre dva dana predao Specijalnom tužilaštvu.
Prijava se zbog zloupotrebe službenog položaja, ali i pranja novca i falsifikovanja odnosi na Borku Vučić, bivšu predsednicu "Beogradske banke", Mlađana Dinkića, bivšeg guvernera NBJ, Dušana Lalića, direktora Direkcije za pravne i zakonodavne poslove NBS, Nikole Živanovića, bivšeg v.d. predsednika "Beogradske banke" i Mladena Spasića, šefa UBPOK.
Batić u delu prijave protiv Borke Vučić, koju smatra "scenaristom čitavog modela iznošenja srpskog novca na Kipar", navodi da je "sav novac kojje su izlazio iz zemlje morao imati saglasnost NBJ, a za izdavanje tzv. naloga 1450 bio je zadužen Zoran Jončić".
- Posle dobijanja dozvole za transfer novca u "Beogradsku banku" na Kipru taj nalog bivao je odmah storniran, pa je praktično ispadalo, što se NB tiče, da novac nije ni otišao iz zemlje - stoji u prijavi.
Lider DHSS u prijavi navodi da su do uvođenja sankcija UN protiv SRJ, 2. juna 1992. godine, takođe postojale finansijske transakcije sa Kiprom, zemljom koja je bila poznata po tome što su u njoj postojale brojne "of šor" komapnije. Do tog vremena novac iz Srbije išao je uglavnom diplomatskom poštom o čemu dokaze poseduju Arhiva Saveznog ministarstva inostranih poslova i JAT. Međutim, od uvođenja sankcija, a po nalogu Slobodana Miloševića, Borka Vučić je organizovala sastanak sa jednim brojem ljudi na Kipru kako da izvedu taj manevar, a da se javno ne vidi kako se odvija platni promet između Srbije i Kipra.
Po prijavi Vučićeva je održala sastanak sa kiparskim advokatom, a danas predsednikom te zemlje Tasosom Papadopulosom, guvernerom Kiparske Nacionalne banke Aksentiosom Aksentiuom i tadašnjim predsednikom "Sajper popular banke", danas "Laiki banke" Kikisom Lazaridisom. Dogovoreno je da se sav novac uz blagoslov NB i tadašnjeg guvernera Dušana Vlatkovića iz budžeta javnih i privatnih preduzeća i pojedinaca deponuje u trezor "Beogradske banke" u Beogradu a odatle u kešu iznese na Kipar.
Na tom sastanku, kako se navodi u prijavi, dogovoreno je da kancelarija Papadopulosa osnuje "of šor" kompanije na imena naših državljana, a bez njihovog znanja. Tako su nastale "fantomske firme" "Anteksol" i "Braunkort" na ime Ljiljane Radenković, odnosno Radmile Budišin. Na sličan način formirane su i kompanije "Vanterest", "Hilsej" i "Verikon" na ime Zagorke Čvorović iz Brazila, dalje rođake Borke Vučić, koja je "tobože sa osamdeset i više godina odlučila da započne biznis na Kipru".
- O svemu što se dešavalo bio je upoznat i Dinkić, a to proizilazi i iz izveštaja Haškog tribunala, naveo je u prijavi Batić i to rekao specijalnom tužiocu.
Dinkić je između ostalog, kako se tvrdi u prijavi, znao da je iz Srbije na Kipar izneto 11,5 milijardi dolara, od čega je 7,5 milijardi potrošeno za plaćanje raznih obaveza, da je deo novca iz Kipra odnošen u Bejrut, Moskvu, Kinu, Južnu Afriku, Tadžikistan, kao i da je značajan deo novca poticao iz vršenja krivičnih dela: trgovina drogom, naftom, cigaretama, alkoholom. Konačno, Dinkić je po Batiću morao znati gde je završilo četiri milijarde dolara, pa je sumnjivo zašto o tome nije obavestio nadležne organe.
NBS ODBACUJE OPTUŽBE VLADNA BATIĆA

NISU SKRIVALI PODATKE

NBS nije mogla da vrši bilo kakvu istragu o nelegalno iznetom novcu na Kipar, kaže se u saopštenju


NIJE prvi put da se Narodnoj banci Srbije i njenim zaposlenima pripisuje da o svojim saznanjima o finansijskim zloupotrebama, koje su navodno otkrili na Kipru, nisu obavestili ni tadašnju Vladu SRJ, ni komisiju Vlade Srbije - saopštila je u utorak NBS povodom krivičnih prijava koje je Specijalnom tužilištvu podneo Vladan Batić, bivši ministar pravde, protiv, između ostalih, i Dušana Lalića, generalnog direktora Direkcije za zakonodavno-pravne poslove NBS.
NBS navodi da je podnela pet izveštaja Komisiji za ispitivanje zloupotreba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja, kao i da nije mogla vršiti bilo kakvu istragu o nelegalno iznetom novcu, već da je to mogao samo javni tužilac i istražni sudija. NBS je bila dužna da pruži svu stručnu pomoć, a dodaje se i da je svu dokumentaciju do koje je dolazila predavala MUP, UBPOK, Tužilaštvu. Ističe se da je svima dostavljena iscrpna beleška o poslovanju filijale "Beogradske banke" na Kipru. Tokom 2001. i 2002. godine NBJ je podnela 436 krivičnih prijava protiv 500 ljudi, 12.154 prijave za privredne prestupe protiv 13.136 osoba i 1.846 prekršajnih prijava protiv 2.184 osobe.
- U oktobru 2001. godine, po ovlašćenju guvernera, Dušan Lalić je Goranu Čavlini, istražnom sudiji, dostavio sve podatke kojima je raspolagala NBS o računima osoba obuhvaćenih istragom, kao i podatke o poreklu i načinu sticanja sredstava - navodi NBS. - I prošle nedelje na sastanku sa javnim tužiocem Slobodanom Radovanovićem NBS je ponovo predala dokumentaciju koju je prikupila istražujući tokove iznetog novca iz Srbije na Kipar, a ponudila je i svoje stručne ljude kao pomoć u krivičnom postupku.


NOSAČI NOVCA


U RAZGOVORU sa specijalnim tužiocem, a "braneći" sadržaj svoje krivične prijave, Batić je između ostalog pomenuo da je za odliv srpskog novca sa Kipra u Bejrut bio zadužen Dušan Matković, dok je bio direktor "Sartida", a za Moskvu - Bora Milošević, brat Slobodana Miloševića.
U svemu ovome, tvrdi Batić, učestvovao je i detaljno bio obavešten tadašnji ambasador SRJ na Kipru Ivan Mrkić, kao i Slobodan Aćimović, jedan od direktora "Beogradske banke" na Kipru i njegovi službenici Aleksandar Dobrić, Milan Dedić, Suzana Martinov i Gordana Popović. O svemu ovome Batić zahteva saslušanje svedoka, nekadašnjih članova UO "Beogradske banke".


SINOVI U POSLU


PO Batićevom mišljenju, novac koji je u kešu nošen na Kipar iznošen je preko službenika "Beogradske banke" i službenika DB uz saglasnost NBJ, ali nije legao na račun pomenute banke u Nikoziji, nego na račune "of šor" kompanija. Knjigovodstveno-računovodstvene poslove za potrebe tih kompanija radila je firma sina guvernera Nacionalne banke Kipra Kostasa Aksentiuja, inače prisnog prijatelja Marka Miloševića.


Izvor: Novosti

Srpski novac nije ukraden
N. BIJELIĆ - J. D. LjUTIĆ, 28. mart 2007

SAVEZNA Republika Jugoslavija nikada nije imala 11,5 milijardi deviznih rezervi, koliko Vladan Batić navodi da je izneto na Kipar. Njegovi podaci su neprofesionalni i netačni, kao i imena nekih ljudi koje proziva i od kojih su neki vrlo ugledni i poslovni, a neki, nažalost, pokojni - prokomentarisala je u sredu za "Novosti" Borka Vučić.
Odgovarajući na optužbe bivšeg ministra pravde, koji je protiv nje i još četiri osobe podneo krivičnu prijavu Specijalnom tužilaštvu zbog zloupotrebe službenog položaja, pranja novca i falsifikovanja, a sve u vezi sa iznošenjem srpskog novca na Kipar, bivši predsednik "Beogradske banke" tvrdi da nikakvih zloupotreba nije bilo, i da je "sve što je transferisano preko ove banke na Kipru išlo u okviru legalnih tokova tadašnjeg propisanog deviznog režima".
"Beogradska banka" na Kipru je, prema rečima Borke Vučić, bila značajna finansijska institucija, po značaju i po broju klijenata, ali, pre svega, po komercijalnim i bankarskim transakcijama.
- Pored platnog prometa, banka je obavljala i poslove otkupa naših dugova od inostranih kreditora - kaže Vučićeva. - Raspolagala je sa više većih depozita inostranih banaka, uključujući Evropsku investicionu banku, "Barkli banku", Kuvajtsku banku. Preko Kine ništa nismo radili, kako to trvdi Batić, kao ni preko Tadžikistana, koji je, između ostalog, svoja devizna sredstva (pet miliona dolara) držao kod nas.
Po uvođenju sankcija, uvedena je stroga kontrola Centralne banke Kipra i međunarodne zajednice, preko Londona, navodi Vučićeva, i objašnjava da su imali i monitoring sa dva potpisa predstavnika CB na svakom platnom nalogu. Platni promet se do momenta oštrih sankcija obavljao sa značajnim porastom.
Kad je reč o poslovima platnog prometa kešom, Vučićeva tvrdi da je keš-poslovanje rađeno samo po legalnim propisima u zemlji i Kipru, pod posebnim i veoma skupim obezbeđenjem. Zbog toga u čitavom tom periodu nije bilo nikakve štete, nestašice i krađe.
- Kontrola je vršena preko CB, advokatske i oditorske kuće - nastavlja naš sagovornik. - Svi kontakti sa pravnom kancelarijom Tasosa Papadopulosa i "Prajs voterhausom", oditorskom kućom, su garantovano rađeni po propisima i bez ikakve zloupotrebe bankarskog pravila.
Borka Vučić kaže da su sredstva transferisana na određene račune, isključivo po nalogu vlasnika, što je jedino bankarsko pravilo. Time je pobila Batićeve tvrdnje da su of-šor kompanije otvarane bez znanja ljudi koji su se vodili kao vlasnici.
- Nikakvog tajnog dogovora sa Papadopulosom i drugim poslovnim ljudima nije bilo - tvrdi Vučićeva. - To su samo zle namere usmerene na degradaciju moje ličnosti u sadašnjem momentu. To ne priliči narodnom poslaniku. Zanimljivo je što nije bio tako aktivan kad je za to imao najviše mogućnosti, odnosno dok je bio ministar pravde u Vladi Republike Srbije.


OPROBANI MODEL

NA Batićeve tvrdnje da su firme "Anteksol" i Braunkort" bile samo paravan iza kojih je državna administracija raspolagala devizama iznetim iz zemlje, Borka Vučić kaže:
- Pod sankcijama je platni promet bio zabranjen, pa je korišćen model of-šor kompanija koje su služile da bi se preko njih otvorili računi drugih firmi koje su u to vreme mogle da obavljaju poslovni promet. Tako smo formirali of-šor kompaniju "UBB Investment", korišćenu za otkup naših dugova u inostranstvu, i "Anteksol", sa kojom je obavljan platni promet za one vrste transakcija koje su imale dozvolu UN (lekovi, hrana).


HAG NIJE NAŠAO NEPRAVILNOSTI


U PRIJAVI Batić tvrdi da je saznanja o sumnjivim transakcijama iznošenja novca dobio iz dokumenata Haškog tribunala, o čemu je tada obavestio i Republičko javno tužilaštvo, koje do danas nije reagovalo.
Borka Vučić na to odgovara:
- Ne znam kakvim je materijalom raspolagao, ali znam da je u Hag otišla dokumentacija u elektronskoj formi, da je sva pregledana i da nisu nađene nikakve nedozvoljene transakcije.


Izvor: Novosti

Uskoro zahtev kiparskim vlastima o sudbini novca iz Srbije
Autor: Tanjug | 02.04.2007 - 11:35

Specijalno tužilaštvo priprema zahtev za međunarodno-pravnu pomoć koji će biti upućen kiparskim vlastima i njihovim državnim organima, kako bi odgovorili na pitanje o iznošenju novca iz Srbije na Kipar, izjavio je danas specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodan Radovanović.
On je podsetio da dosad nije bilo nijednog pravog zahteva. U intervjuu dnevniku "Danas", Radovanović je rekao da Srbija do sada nije imala validan pravni osnov za takav zahtev, jer faktički nije vodila krivični postupak ni protiv koga ko bi bio osumnjičen za iznošenje novca iz zemlje.
"Podignuta optužnica podrazumeva viši stepen izvesnosti od osnovane sumnje da je novac iznošen. Imamo konkretna lica koja su iznosila taj novac, tako da ćemo uspeti u tome što nameravamo", istakao je Radovanović.

Izvor: Blic

Iznošenje novca iz Srbije i privatizacija
Parama sa Kipra kupljeno više od sto firmi

Biznismeni koji su svoj početni kapital stekli u vreme vladavine Slobodana Miloševića, inflacije, ratova i sankcija, koji su radili sa „Beogradskom bankom“ na Kipru, bili na listi ekstraprofitera posle 2000. godine, a do tada na crnim listama EU i SAD, danas su vlasnici više od stotinu preduzeća u Srbiji, ističe se u sinoćnoj emisiji „Insajder“ na TV B92.

U vreme Miloševićevog režima, iz zemlje je prema nezvaničnim procenama izneto 11, 5 milijardi dolara. Veći deo iskorišćen je za funkcionisanje zemlje i privrede, deo za kupovinu oružja, dok se jednom delu izgubio trag. Prema procenama EU i istražitelja Haškog tribunala, taj novac je završio na privatnim računima i kasnije se u Srbiju vratio kroz privatizaciju. Oni, koji su se u vreme Miloševića obogatili švercom i korišćenjem raznih državnih privilegija, postali su još bogatiji u vreme DOS-a, a u vreme vlade Vojislava Koštunice kupili su više od 100 preduzeća u Srbiji.

Prva velika afera
Investicioni fondovi sa raznih ostrva, čiji vlasnici nisu poznati, kupili su „Knjaz Miloš“, postali većinski vlasnici „Nacionalne štedionice“ pre prodaje Grcima. Novac sa ostrva došao je i za kupovinu „Jugoremedije“ i drugih firmi.
Privatizacija „Knjaza Miloša“ bila je prva velika finansijska afera za vreme vladavine Vojislava Koštunice, podseća „Insajder“. Većinski vlasnik ove fabrike mineralne vode sredinom decembra 2004. godine postao je investicioni fond sa Kajmanskih Ostrva FPP „Balkan limited“ sa 57 odsto kapitala. Konsultant ovog fonda bio je Milan Beko, koji se nakon povlačenja iz javnosti 2001. godine prvi put javno pojavio kao učesnik u nekoj privatizaciji. Procena državnih organa u to vreme bila je da je za budžet najpovoljnije da akcije „Knjaza“ otkupi francuska firma „Danone“ udružena sa košarkašem Vladom Divcem.
„Tokom trgovanja akcijama ‘Knjaza Miloša’, u roku od pet dana se desilo nekoliko munjevitih preokreta. Dva člana Komisije za hartije od vrednosti završila su u bolnici, jedan u predinfarktnom stanju, održana je jedna od retkih noćnih sednica kabineta Vojislava Koštunice, a ubrzo i konferencija za štampu premijera. Tužilaštvo se po nalogu Vlade našlo u prilici da traži poništenje jedne odluke, iako za to nije imalo zakonskih ovlašćenja, dok je UBPOK celu priču počeo ekspresno da ispituje. U vreme privatizacije „Knjaza Miloša“ saznalo se i da je telefonska komunikacija na liniji Vlada – Komisija za hartije od vrednosti – kupci, bila veoma intenzivna. Tadašnji potpredsednik Vlade Miroljub Labus primio je predstavnike jednog kupca na sastanak, u svom stanu“, navodi se u „Insajderu“.
Kada je krajem novembra 2004. privatizacija „Knjaza“ ulazila u završnu fazu, a Vladi Srbije zbog skandala sa prodajom fabrike pretio krah, opšti zaključak je bio da se sve okolnosti oko privatizacija moraju ispitati, a da se oni koji su kršili zakon moraju krivično goniti. Dve godine kasnije, očigledno je da je skandal zataškan, a javnosti je ostalo nejasno ko je na koga u ovom procesu vršio pritisak.
„Najpre je Divac promovisan u strateškog partnera „Knjaza“. On se ubrzo udružio sa francuskom kompanijom „Danone“, formirajući firmu „Apurna“, kojoj su predstavnici Vlade i odlučili da prodaju svoje akcije. Prvi problem desio se 20. novembra 2004. u fabrici, na sastanku predstavnika „Apurne“ i akcionara ‘Knjaza’, kojem su prisustvovali članovi Komisije za hartije od vrednosti“, ističe „Insajder“.

Diskvalifikacija „apurne“
Pozivajući se na izveštaj UBPOK-a, „Insajder“ navodi da je Snežana Divac, tada saopštila da je košarkaš Predrag Danilović spreman da pokloni 3.500 dinara po akciji ukoliko akcionari prihvate ponudu kompanije „Danone“. Nakon toga nastala je opšta euforija, dok su predstavnici Komisije odmah ukazali da je na ovaj način narušena zakonom propisana procedura. Narednog dana, na sednici Komisije za hartije od vrednosti, „Apurna“ je diskvalifikovana iz procesa privatizacije.
Prema policijskom izveštaju, predstavnici Vlade Miroljub Labus i Predrag Bubalo kao i savetnici premijera Koštunice, tada su počeli da intervenišu kod članova Komisije za hartije od vrednosti. Prema službenoj beleški o informativnom razgovoru sa članom Komisije Milkom Štimcem, na sednici nije bilo sporno da li je povređen zakon i da li ponuđača „Apurna“ treba kazniti, nego da li je odluka opravdana. Zbog toga je dat nalog stručnoj službi za izradu rešenja.
Štimac je, posle sednice o odluci Komisije obavestio predstavnika ekonomskog odeljenja francuske ambasade. Potom su ga, navodi se u službenoj beleški UBPOK-a, telefonom zvali ministar Predrag Bubalo i Miroljub Labus i pitali ga šta se to radi. Štimac je nakon toga krenuo na razgovor sa ministrom Mlađanom Dinkićem, ali mu je na stepenicama u zgradi Vlade pozlilo, pa ga je Hitna pomoć odvezla u Urgentni centar.
„Četiri dana kasnije, kod Štimca je došao Marko Obradović iz Labusovog kabineta i rekao mu da je neophodno da se nađe izlaz iz situacije, kao i da se poništi rešenje na osnovu pisma javnog tužioca“, navodi UBPOK.

Intervencija tužilaštva
Naime, u noći posle sednice Komisije, Vlada Srbije zatražila je da se oceni zakonitost rešenja o diskvalifikaciji kompanije „Danone“, kao i da MUP i tužilaštvo utvrde da li su počinjena krivična dela u postupku preuzimanja „Knjaza“. Desetak sati kasnije, Republičko tužilaštvo je od Komisije tražilo poništenje odluke, što je Komisija uradila uz novi zaključak o poništavanju čitavog procesa prodaje akcija. Novi postupak trebalo je da traje do 6. decembra. Od učešća su tada odustali „Apurna“ i „Pivovarna Laško“. Vlasnik je postala FPP „Balkan limited“.
Sredinom decembra, FPP „Balkan limited“, iza koje stoji Milan Beko, saopštio je da ima oko 57 odsto akcija. Mesec dana kasnije, pojavila se firma „Salford“ kao suinvestitor. Beko je demantovano da iza FPP i „Salforda“ stoje isti ljudi. Zanimljivo je, međutim, da je Beko bio konsultant kompanije „Salford“, predstavnika investicionog fonda sa Gibraltara. U februaru 2005. FPP je „Salfordu“ prepustio upravljanje aranđelovačkom fabrikom, koji danas ima oko 38 odsto vlasništva.

Pregovarač o prodaji „Telekoma Srbije“
Milan Beko je 1997. bio srpski pregovarač u prodaji 49 odsto „Telekoma Srbija“ italijanskom STET-u i grčkom OTE-u. Cena koju su platili Italijani i Grci bila je 1,3 milijarde nemačkih maraka. Beko je, navodi „Insajder“, naložio da se novac od prodaje „Telekoma“ uplati u grčku banku „European popular bank“, gde su račune imale srpske of-šor kompanije. Dalji transferi ovog novca za istražitelje Haškog tribunala bili su ključni dokaz da država upravlja sa osam of-šor kompanija na Kipru.

Labusovi razgovori
„Insajder“ navodi da su privatizaciju „Knjaza“ pratili pokušaji svih zainteresovanih kupaca da dođu do članova Vlade.
U izveštaju UBPOK-a, koji je sinoć objavljen u emisiji „Insajder“, navodi se izjava tadašnjeg potpredsednika Labusa da su „na zahtev francuske ambasade predstavnici kompanije „Danone“ tražili sastanak sa premijerom Koštunicom i sa njim, i da je sastanak realizovan 7. oktobra u njegovoj kući jer je u to vreme bio bolestan“.
„Na sastanku je bio potpredsednik kompanije ‘Danone’ sa saradnicima. Interesovalo ih je da li u kasnijem postupku mogu da otkupe svih 100 odsto akcija i da li je moguće da deo plaćanja izvrše obveznicama stare devizne štednje“, navodi se u izveštaju UBPOK-a.
Labus je policiji ispričao i da je sastanak sa njim tražio i Milan Beko, ali se on u zakazano vreme nije pojavio. Beko je, navodi „Insajder“, nekoliko puta zvao i ministra finansija Mlađana Dinkića. U iskazu policiji, Dinkić je objasnio da je Beko negodovao zbog navodnog favorizovanja „Apurne“.

Izvor: Blic

„Insajder“ o pranju para i privatizaciji
Zamešateljstvo oko „Nacionalne štedionice“
Autor: E. B. | 04.04.2007 - 12:43

Deo novca koji je devedesetih godina iznet iz Srbije, prema nezvaničnim informacijama ekipe „Insajder“ B92, završio je i na računu „Evroaksiz banke“ u Moskvi, koju je devedesetih godina osnovala Borka Vučić. Banka je osnovana zbog funkcionisanja NIS-a i EPS-a u vreme sankcija. Biznismeni Vuk Hamović i Vojin Lazarević bili su vlasnici 28 odsto akcija te banke, koja je kasnije promenila ime u „Veksim banka“.

Uprkos zabrani da se u ovoj banci drži više od pet odsto deviznih rezervi, „Insajder“ navodi da je tadašnji guverner NBJ Mlađan Dinkić još od decembra 2000. godine počeo da uvećava devizne rezerve u toj banci. Sa početnih 4,6 miliona dolara, na računu banke u Moskvi u martu 2003. bilo je čak 60 miliona dolara.
Božidar Đelić, u to vreme ministar finansija, za „Insajder“ tvrdi da je „taj novac služio da kroz kredit nekoliko lokalnih tajkuna otkupe ‘Nacionalnu štedionicu’“.
„Narodna banka je mimo želje Radovana Jelašića držala novac u toj banci, a zatim je povećavala taj iznos sa pet na 58 miliona dolara. Novac je tako višekratno služio ljudima koji su posle otkupili tu banku. Prvo da otkupe ‘Nacionalnu štedionicu’, a drugo da time garantuju uvoz struje i da tako pobeđuju na tenderima EPS-a“, tvrdi Đelić.
Mlađan Dinkić, tadašnji guverner NBJ, tvrdi, međutim, da je tada u Srbiji bilo 35 banaka koje su poslovale posredstvom „Veksim banke“ i da učešće deviznih rezervi NBJ u ovoj banci nije prelazilo propisanih pet odsto.
„Insajder“ dalje navodi da su Lazarević i Hamović 2004. godine preko povezanih firmi, putem dokapitalizacije pojedinačno postali vlasnici najvećeg paketa akcija „Nacionalne štedionice“. Uprkos Dinkićevoj tvrdnji da je Sektor kontrole NB u slučaju dokapitalizacije „Štedionice“ utvrdio da se ne radi o povezanim licima, „Insajder“ je u ponedeljak objavio izveštaj UBPOK u kojem se vidi kako su „Hamović i Lazarević pojedinačno postali vlasnici najvećeg paketa akcija NŠ pre njene prodaje, a zajedno preko povezanih firmi većinski vlasnici“.
Prema policijskom izveštaju, najveći kupci NŠ bila su četiri preduzeća iz Beograda: „Skvadra“, „Pima“, „Principal eksport-import“ i „Dajners klub“. Ova preduzeća, navodi „Insajder“, kupila su akcije prodajom deviza sa računa otvorenih kod moskovske „Evroaksiz banke“.
„U septembru 2002. na račun NŠ u „Evroaksiz banci“ legle su dve uplate od po 600.000 evra i dve od po 600.000 dolara. Novac su na ime dokapitalizacije dobili „Dajners klub“ i „Principal“, dok je novac u korist preduzeća „Skvadra“ i „Pima“ uplaćen kao avans za robu“, navodi se u policijskom izveštaju. Objašnjavajući povezanost lica iz ove četiri firme, „Insajder“ dalje navodi da je suvlasnik u firmama „Dajners“ i „Principal“ Obrad Sikimić.
„Vlasnik preduzeća ‘Pima’ sa 90 odsto udela je ‘Pluto International Co. LTD’ sa Sent Vinsenta, dok po 5 odsto imaju Zoran Savković i Jelena Lazarević. Firma ‘Pluto International’ registrovana je na Grenadilskim Ostrvima, a osnivači su Vladan, Olivera i Vojin Lazarević. Direktor ‘Skvadre’ je Stevan Aksentijević, a zamenik Zoran Milovanović, koji je do 1998. godine bio direktor ‘Pime’. Osnivač preduzeća je firma ‘Interface limited’ sa Sent Vinsenta, Grenadinska Ostrva. Sedišta ‘Pime’ i ‘Skvadre’ su na istoj adresi u Ulici Koste Glavinića 8a, koriste zajednički poslovni prostor, prateću opremu i telefone“, navodi „Insajder“, podsećajući da je u januaru 2003. preduzeće „Pima“ kupilo akcije „Toze Markovića“.
Četiri privatna preduzeća tako su, navodi „Insajder“, postali vlasnici 37 odsto akcija NŠ.
Dalja kupovina akcija odvija se na sledeći način: Odluka o trećoj emisiji akcija donosi se u aprilu 2003. godine. Kupci su bili preduzeća „Mali kolektiv“ iz Beograda i firma „Elim“ iz Beča, koji su uložili po 2,5 miliona evra.
Preduzeće „Mali kolektiv“ je 91 odsto u vlasništvu firme „Anglo European Marketing“ registrovane na Britanskim Devičanskim Ostrvima, čiji je vlasnik i direktor Vuk Hamović.
Ova dva preduzeća tako postaju vlasnici po 13,67 odsto akcija. Udeo četiri preduzeća koja su prethodne godine kupila akcije NŠ bio je 26,88 odsto, dok je vlasnički udeo države pao na 10,05 odsto.
„Insajder“ dalje navodi i zaradu od prodaje NŠ grčkoj banci EFG.
„Za paket Hamovića i Lazarevića, koji su uložili 6,2 miliona evra i 1,2 miliona dolara, plaćeno je 41 milion evra. Država koja je svoj udeo 2005. uvećala na 37 odsto, prodajući „Štedionici“ ranije ustupljen prostor dobila je 35 miliona evra“, navodi „Insajder“. Dinkić zato tvrdi i da je to bila veoma uspešna transakcija. Đelić s druge strane tvrdi da je cela ta transakcija izvedena veoma zamršeno i da njegova ekipa to nije mogla da razmrsi.

Dve isatrage o Hamovićevom poslovanju
Nenad Savić, portparol Vuka Homovića, izjavio je juče za „Blic“ da nije tačna tvrdnja „Insajdera“ da je poslovanje Hamovićevih kompanija predmet interesovanja brojnih istražitelja u Evropi.
- Hamovićevo poslovanje istraživao je međunarodni tužilac BiH, Džonatan Ratel, na zahtev visokog predstavnika Pedija Ešdauna. Istraga je započeta u martu 2003, a zatvorena je 7. aprila 2006. godine. Nikakve nepravilnosti nisu utvrđene. Postoji i povezana istraga britanskog SFO-a koja je započeta po zahtevu tužioca Ratela, na osnovu nečega što se zove „Mutual Legal Assistance Request“. Ne možemo da prejudiciramo ishod ove istrage, ali uskoro očekujemo i njeno zatvaranje. Nijedan drugi istražni organ ne bavi se našim poslovanjem - tvrdi Savić. On navodi i da, s obzirom na Hamovićev doprinos rušenju Miloševićevog režima od početka devedesetih godina i prirodu njegovog poslovanja „smatramo neprimerenim spominjanje njegovog imena u emisiji koja se bavi iznošenjem para na Kipar, pljački države, sumnjivim privatizacijama i transakcijama koje su nanele štetu državi“.
- Nije tačno da je Hamović „preko povezanih firmi putem dokapitalizacije postao vlasnik najvećeg paketa akcija NŠ.
Preduzeće „Mali kolektiv“ je postalo vlasnik 13,67 odsto kapitala NŠ u septembru 2003. godine uplaćivanjem 1.520.000 evra. Akcije su kupljene od prodaje vlasničkog udela „Malog kolektiva“ u „Trust banci“. Novinari „Insajdera“ nisu objasnili da su akcije kupljene na javnom konkursu, na kojem su bile dostupne svim zainteresovanim - kaže Savić za „Blic“.
U „Insajderu“ takođe nije navedeno da je pri prodaji akcija u „Nacionalnoj štedionici“ preduzeće „Mali kolektiv“ državi Srbiji platilo sve zakonom propisane poreze, ukupno 610.000 evra u dinarskoj protiv vrednosti, a što se lako da utvrditi iz poreske dokumentacije, kaže Savić. Privatnim biznisom Hamović počeo je da se bavi 1987. godine, kada je napustio „Energodatu“. Inače, kada je otišao iz Beograda 1992. godine (između ostalog i zbog finansiranja izborne kampanje Milana Panića, osnivanja nedeljnika „Vreme“ i otvorenog pomaganja opoziciji), već je bio iskusan bankar i jedan od vodećih autoriteta u trgovini sekundarnim dugovima u Istočnoj Evropi, kaže Savić.

Izvor: Blic