Wireless mreze. :: Pc Klinika ~ Doktori za vas kompjuter

Rečnik Wi-Fi termina

10BaseT
Najčešće korišćena metoda kabliranja za Ethernet. 10BaseT odgovara IEEE standardu 802.3. Ova metoda kabliranja je razvijena da bi se omogućila komunikacija podataka preko neoklopljenih kablova sa upredenom paricom (telefonski kablovi) brzinom do 10 megabita po sekundi na razdaljinama od približno 330 stopa mrežnog segmenta. (Vidite Ethernet).

3G
Ovaj termin se odnosi na digitalnu tehnologiju komutacije paketa i koristi se za opisivanje treće generacije mobilne telefonije koja omogućava video i Internet pristup za mobilne telefone. Prvu generaciju su predstavljali analogni ćelijski telefoni, a drugu generaciju digitalne ćelijske mreže.

802.11
Grupa bežičnih mrežnih standarda, poznatih i pod nazivom Wi-Fi, koje uspostavlja Institute of Electrical and Electronic Engineers, IEEE (udruženje inženjera elektronike i elektrotehnike). (Vidite IEEE).

802.11a
IEEE standard za bežičnu mrežu koja operiše na 5 GHz brzinom do 54Mbps.

802.11b
IEEE standard za bežičnu mrežu koja operiše na 2,4 GHz brzinom do 11Mbps.

802.11d
IEEE specifikacija koja dopušta konfiguracione izmene na nivou sloja Media Access Control, MAC (sloj kontrole pristupa mediju) kako bi došlo do prilagođavanje pravilima države u kojoj će se mreža koristiti. (Vidite MAC).

802.11e
IEEE standard koji dodaje osobinu Quality of Service, QoS (kvalitet usluge) i multimedijalnu podršku postojećim 802.11b, 802.11g i 802.11a bežičnim mrežama. (Vidite QoS, WMM).

802.11g
IEEE standard za bežičnu mrežu koja operiše na 2,4 GHz Wi-Fi brzinom do 54Mbps.

802.11h
802.11h podržava Dynamic Frequency Selection, DFS (izbor dinamičkih frekvencija) i Transmit Power Control, TPC (kontrola predajne snage) zahteve kako bi se osigurala koegzistencija između Wi-Fi i ostalih vrsta uređaja koji koriste radio frekvencije u 5 GHz opsegu.

802.11i
IEEE standard koji određuje zaštitne mehanizme za 802.11 mreže. Standard 802.11i koristi Advanced Encryption Standard, AES (unapređeni standard šifrovanja) šifrovanje bloka. Ovaj standard takođe obuhvata poboljšanja u upravljanju kjučem, proveri autentičnosti korisnika kroz 802.1X integritetu podataka zaglavlja. (Vidite 802.1X, AES, WPA2).

802.11j
IEEE specifikacija za bežične mreže koji inkorporira japanske propise u vezi izlazne snage bežičnih predajnika, operacionih režima, rasporeda kanala i nivoa emisije.

802.11n
Grupa zadataka IEEE 802.11 odbora čiji je cilj definisanje standarda za velike propusne brzine od najmanje 100Mbps u bežičnim mrežama. Očekuje se da će ovaj standard biti ratifikovan 2007. godine. Neki od predloga ovog budućeg standarda si u dizajni za 540Mbps. Očekuje se da će tehnologija Multiple-Input-Multiple-Output, MIMO (više ulaza-više izlaza), upotrebom više prijemnika i više predajnika i na klijentskoj i na pristupnoj tački kako bi se postigle bolje performanse, predstavljati osnovu konačne specifikacije. (Vidite Mbps, MIMO).

802.1X
Standard za proveru autentičnosti zasnovanoj na portu. Prvo se koristio u žičanim mrežama, zatim je počeo da se koristi za WLAN preduzeća kako bi se prevazišli bezbednosni problemi u WEP-u i predstavlja originalnu bezbednosnu specifikaciju za 802.11 mreže. 802.1X predstavlja razvojno okruženje za proveru autentičnosti korisnika i kontrolisanje njihovog pristupa zaštićenoj mreži, kao i za ključeve dinamičkog šifrovanja kako bi se zaštitila privatnost podataka. (Vidite EAP, WEP, WPA, WPA2).

802.3
Standard koji definiše žičane Ethernet mreže. (Vidite Ethernet).
Ad-Hoc režim (Ad-Hoc mode)
Stari termin koji se koristi za opisivanje mreže ravnopravnih uređaja. (Vidite mreža ravnopravnih uređaja, mreža ravnopravnih računara).

AES
Advanced Encryption Standard (unapređeni standard šifrovanja). Najčešće korišćen standard za šifrovanja komercijalnih i vladinih podataka korišćenjem tehnike šifrovanja simetričnih blokova podataka. Koristi se u implementaciji WPA2. (Vidite 902.11i, WPA2).

AP
Access point (pristupna tačka). Uređaj koji povezuje bežične uređaje sa drugom mrežom. To može biti bežični LAN, Internet modem, itd.

Aplet (applet)
Mala aplikacija ili pomoćni program, obično napisan u Java programskom jeziku, koji je namenjen za obavljanje veoma specifičnog i ograničenog zadatka. Apleti se najčešće koriste u malim, prenosivim uređajima.

Aplikacioni softver (application software)
Računarski program koji je dizajniran da obavlja opšte operativne zadatke, poput obrade teksta. Internet pretraživači i programi za grafički dizajn se takođe smatraju aplikacijama. Aplikacioni softver se izvršava na vrhu operativnog sistema.

Povezivanje (association)
Opisuje uspostavljanje i održavanje bežične veze između uređaja. (Ako je zaštita aktivna, uređaji ne mogu da rade ništa drugo osim da razmenjuju bezbednosne akreditive pomoću ove veze). (Vidite provera autentičnosti).

Provera autentičnosti (authentication)
Proces koji se izvršava nakon povezivanja da bi se proverio identitet bežičnih uređaja ili krajnjih korisnika i omogućio pristup mreži. (Vidite povezivanje, 802.1X. WPA, WPA2).

Osnovna mreža (backbone)
Centralni deo velike mreže koji povezuje dve ili više podmreže. Osnovna mreža je primarna putanja prenošenja podataka u velikim mrežama, poput onih koje koriste preduzeća ili dobavljači Internet usluga. Osnovna mreža može da bude bežična ili žičana.

Propusni opseg (bandwidth)
Maksimalni kapacitet prenosa komunikacionog kanala u bilo kojem trenutku. Propusni opseg, koji se obično meri bitovima po sekundi (bps), određuje brzinu kojom informacije mogu da se šalju preko mreže. Ako komunikacioni kanal upoređujete sa međuprocesnim kanalom (pipe), propusni opseg predstavlja opseg međuprocesnog kanala i određuje koliko podataka može da prođe kroz međuprocesni kanal u bilo kojem trenutku. Što je propusni opseg veći, to se podaci brže prenose. (Vidite bps).

Bluetooth bežična tehnologija
Tehnologija dizajnirana za bežičnu komunikaciju kratkog dometa između računarskih uređaja i mobilnih proizvoda, uključujući PC i laptop uređaje, lične digitalne pomoćnike, štampače i mobilne telefone. Dizajnirana kao zamena za kablove, tehnologija Bluetooth omogućava kratkodometni prenos glasa i podataka u 2,4 GHz frekventnom spektru i u opsegu od oko 30 stopa. (Vidite WPAN).

Bps
Bits per second (bitovi po sekundi). Mera brzine prenosa podataka preko mreže ili komunikacionog kanala; bps je broj bitova koji se mogu poslati ili primiti u jednoj sekundi. Bitovima po sekundi se meri brzina kojom podaci komuniciraju i ne sme se zamenjivati - mada se to često radi - sa bajtovima po sekundi. (Za bajtove po sekundi se koristi veliko slovo B - Bps, dok se za bitove po sekundi koristi malo slovo b - bps). Dok su “bitovi” mera brzine prenosa, “bajtovi” su mera kapaciteta spremnika podataka. (Vidite propusni opseg, Mbps).

Most (bridge)
Bežični uređaj koji povezuje više mreža. (Vidite ruter)

Širokopojasni (broadband)
Relativno brza Internet konekcija koja poseduje dovoljno propusnog opsega tako da može istovremeno da obuhvati više kanala za prenos glasa, podataka i videa. Kablovski, DSL i satelitski kanali se smatraju širokopojasnim; ovi kanali pružaju mnogo veću brzinu od komutiranog (dial-up) pristupa Internetu preko telefonskih žica. (Vidite kablovski modem, DSL).

Širokopojasni modem (broadband modem)
Uređaj koji povezuje lokalni računar ili mrežu sa brzim Internet servisom, kao što je DSL ili kablovski Internet. (Vidite kablovski modem, DSL).

BSSID
Basic Service Set Identifier (identifikator osnovnog skupa usluga). Jedinstvena adresa koja identifikuje pristupnu tačku/ruter koji formira bežičnu mrežu. (Vidite SSID).

Adapter magistrale (bus adapter)
Specijalna adapterska kartica koja se instalira u PCI ili ISA slot računara i omogućava upotrebu PC radio kartica na stonim računarima. Neke kompanije nude jednodelne PCI ili ISA radio kartice koje se instaliraju direktno u otvoreni PC ili ISA slot.

Kablovski modem (cable modem)
Uređaj koji se koristi sa širokopojasnim Internet servisom, a koji se dobija kroz tradicionalni kablovski TV servis. Kablovski modemi konvertuju analogne podatke iz kablovskog TV sistema u digitalnu formu koju može da koristi računar. (Vidite širokopojasni modem).

Kanal (channel)
Jedan deo dostupnog radio spektra koji svi uređaji u bežičnoj mreži koriste za komunikaciju. Promena kanala na pristupnoj tački/ruteru može da pomogne u smanjivanju ometanja.

Klijent (client)
Svaki računar povezan sa mrežom koji traži fajlove i servise (fajlovi, mogućnost štampanja) od servera ili drugih uređaja u mreži. Ovaj termin se takođe odnosi na krajnje korisnike. (Vidite AP).

Klijentski uređaji (client devices)
Wi-Fi klijentski uređaji obuhvataju PC kartice koje se umeću u laptop računare, mini PCI module ugrađene u laptop računare i mobilne računarske uređaje, kao i USB i PCI/ISA komponente. Klijentski uređaji obično komuniciraju sa razvodnim (hub) uređajima, poput pristupne tačke i mrežnih prolaza. (Vidite AP, klijent).

Izbegavanje kolizije (collision avoidance)
Sredstvo proaktivne detekcije da li čvor u Ethernet mreži može da prenosi signal bez rizika da će doći u koliziju sa ostalim saobraćajem na mreži. (Vidite CSMA/CA, CSMA/CD).

Ukršteni kabal (crossover cable)
Kabal sa upredenom paricom koji se koristi za umrežavanje dva računara bez upotrebe razvodnika. Umesto da putuje direktnim paralelnim putanjama između priključaka, signali se “ukrštaju”, preusmeravajući odašiljući i prijemni par žica na svakom kraju. Ukršteni kablovi mogu da budu potrebni za povezivanje kablovskog ili DSL modema sa bežičnim ruterom ili pristupnom tačkom.

CSMA/CA
Carrier Sense Multiple Access/Collision Avoidance (višestruki pristup sa osluškivanjem nosioca i izbegavanjem kolizija). Strategija za kontrolu pristupa medijima koja se koristi u 802.11 mrežama da bi se izbegla kolizija podataka. To je metoda “osluškivanja pre razgovora” (listen before talk) za minimalizovanje kolizije. Mrežni čvor proverava da li je transmisioni kanal čist pre nego što se pošalje paket podataka. (Vidite izbegavanje kolizije, CSMA/CD).

CSMA/CD
Customer Sense Multiple Access/Collision Detection (višestruki pristup sa osluškivanjem nosioca i detekcijom kolizija). Strategija za kontrolu pristupa medijima koja se koristi za upravljanje saobraćajem i smanjivanje šumova u žičanim Ethernet mrežama. Ova metoda omogućava mrežnom uređaju da prenosi podatke nakon što se proveri da je kanal dostupan. Ako dva uređaja istovremeno prenose podatke, uređaj pošiljaoc detektuje koliziju paketa podataka i ponovo započinje prenos nakon nasumičnog vremenskog odlaganja. (Vidite izbegavanje kolizije, CSMA/CA).

Modul jednosmerne struje (DC power module)
Moduli koji konvertuju naizmeničnu struju (Alternate Current, AC) u jednosmernu struju (Direct Current, DC) za rad elektronske i računarske opreme. U zavisnosti od proizvođača i modela proizvoda, ovi moduli se mogu rangirati od običnih transformatora koji se priključuju u zidne utičnice, pa do velikih Power Over Ethernet (napajanje preko Etherneta) sistema koji “ubrizgavaju” jednosmernu struju u Ethernet kablove da bi obezbedili napajanje za pristupne tačke.

Mreža ravnopravnih uređaja (device-to-device network)
Dva ili više uređaja koja su povezana upotrebom bežičnih mrežnih uređaja bez korišćenja centralne bežične pristupne tačke. Ova mreža je poznata i pod nazivom mreža ravnopravnih računara. (Vidite Ad-Hoc režim, mreža ravnopravnih računara).

DHCP
Dynamic Host Configuration Protocol (protokol za dinamičko konfigurisanje adrese). Protokol kojim se iz unapred definisane liste dinamičko dodeljuju IP adrese čvorovima u mreži. Kada se prijave, mrežni čvorovi automatski dobijaju IP adrese iz skupa adresa koje opslužuje DHCP. DHCP server dodeljuje (ili iznajmljuje) IP adresu klijentu za određeni vremenski period. Klijent će automatski zatražiti obnavljanje kada rok za iznajmljivanje adrese bude pri kraju važenja. Ako se obnavljanje iznajmljivanja ne zatraži, a rok važenja istekne, adresa se vraća u skup dostupnih IP adresa. Korišćenje protokola DHCP za upravljanje IP adresama pojednostavljuje konfiguraciju klijenta u doprinosi efikasnoj upotrebi IP adresa. (Vidite IP adresa).

Uspostavljanje komutirane veze (dial-up)
Konekcija sa udaljenom mrežom, ili Internetom, korišćnjem standardne modemske ili telefonske konekcije, ili Plain Old Telephone Service, POTS (klasičan telefonski servis). (Vidite POTS).

Izmenljiva antena (diversity antenna)
Antenski sistem koji koristi više antena da bi se smanjilo ometanje i dobio što bolji kvalitet prijema i prenosa.

DNS
Domain Name Service (servis naziva domena). Internet servis koji prevodi alfanumeričke nazive domena u dodeljene IP adrese i obratno. Ovaj termi se obično koristi za opisivanje servera koji vrši prevođenje. Svaki web sajt ima sopstvenu određenu IP adresu na Internetu. DNS se obično odnosi na bazu podataka Internet naziva i adresa koja prevodi alfanumeričke nazive u brojeve Internet protokola i obrnuto. Na primer, DNS server konvertuje naziv kao što je mywebsite.com u niz brojeva poput 107.22.55.26. (Vidite IP, IP adresa).

DSL
Digital Subscriber Line (digitalna pretplatnička linija). Namenska digitalna linija između stana ili kancelarije i centrale telefonske komanije. DSL omogućava brzi prenos glasa, podataka i video preko postojećih klasičnih bakarnih telefonskih kablova sa upredenom paricom. (Vidite širokopojasni, POTS).

Dvostruko frekvencijsko područje (dual-band)
Uređaj koji može da radi na dve frekvencije. U bežičnoj mreži, uređaji sa dvostrukim frekvencijskim područjem, mogu da rade u oba opsega frekvencije, 2,4 GHz (802.11b/g) i 5 GHz (802.11a). Kod tehnologije ćelijskih telefona, uređaji sa dvostrukim frekvencijskim područjem obično rade na dve frekvencije, GSM900 i GSM1800, omogućavajući veći broj opcija roaminga. (Vidite trostruki režim).

EAP
Extensible Authentication Protocol (protokol za proširenu proveru autentičnosti). Protokol koji pruža okruženje za proveru autentičnosti i u bežičnim i u žičanim Ethernet mrežama preduzeća (enterprise). Obično se koristi sa RADIUS serverom za proveru autentičnosti korisnika u velikim mrežama. Vrste EAP protokola se koriste za proveru autentičnosti zasnovanoj na 802.1X u WPA-Enterprise i WPA2-Enterprise. (Vidite 802.1X, EAP, LEAP, RADIUS, TLS, WPA-Enterprise, WPA2-Enterprise).

EAP-SIM
Određuje mehanizam za uzajamnu proveru autentičnosti i sporazum o ključu sesije korišćenjem GSM-SIM i GSM mreža mobilne telefonije.

EAP-TLS
Extensible Authentication Protocol Transport Layer Security (protokol za produženje autentičnosti - zaštita transportnog sloja)

EAP-TTLS/MSCHAPv2
EAP-Tunneled TLS/Microsoft Challenge Authentication Handshake Protocol (EAP-tunelovan TLS/Microsoft protokol za proveru autenti~nosti rukovanja). Bezbedna tunelovana provera autentičnosti klijenata unutar TLS zapisa.

Šifrovanje (encryption)
Mehanizam za obezbeđivanje poverljivosti podataka. (Vidite 802.11i, RC4, TKIP, WEP, WPA, WPA2).

Preduzeće (enterprise)
Bilo koja velika korporacija ili organizacija. Preduzeće može da obuhvata poslovne zgrade, proizvodne fabrike, skladišta i ustanove za istraživanje i razvoj, kao i velike koledže i univerzitete.

ESSID
Extended Service Set Identifier (identifikator proširenog skupa usluga). Naziv koji se koristi za identifikovanje bežične mreže. (Vidite SSID, mrežni naziv).

Ethernet
Najpopularnija međunarodna standardna tehnologija za žičane lokalne mreže (Local Area Network, LAN). Ova tehnologija omogućava brzine prenosa od 10 Mbps na osnovnim 10BaseT Ethernet mrežama do 100 Mbps na brzim Ethernet mrežama, 1000 Mbps na Gigabit Ethernet i 10000 Mbps na 10 Gigabit Ethernet mrežama. (Vidite 802.3).

FIPS 140-2
Federal Information Processing Standard (standard za obradu federalnih informacija) definiše zahteve bezbedne tehnologije koja se koristi za obradu informacija vladinih agencija. (Vidite 802.11i, AES, WPA2).

Zaštitni zid (firewall)
Sistem softvera i/ili hardvera koji se nalazi između dve mreže kako bi sprečio pristup neovlašćenim korisnicima. Najčešća upotreba zaštitnog zida je pružanje zaštite između lokalne mreže i Interneta. Zaštitni zidovi mogu da učine da mreža bude nevidljiva za Internet i mogu da spreče neovlašćene i neželjene korisnike da pristupaju fajlovima i sistemima na mreži. Hardverski i softverski zaštitni zidovi nadgledaju i kontrolišu tok podataka u i iz računara, kako u žičanim, tako i u bežičnim poslovnim i kućnim mrežama. Zaštitni zidovi mogu da se podese da presreću, analiziraju i zaustavljaju napadače i hakere sa Interneta. (Vidite detekcija upada).

FireWire
Sistem brze serijske magistrale definisan IEEE 1394 standardom za tehnologiju ulaza/izlaza, koji povezuje multimedijalne i memorijske periferne komponente sa personalnim računarom. FireWire je sličan USB standardu (Universal Serial Bus - univerzalna serijska magistrala) i može da pruži propusni opseg od oko 400 Mbps. FireWire je bio originalni naziv za Apple Computer implementaciju ove specifikacije. Danas mnogi Windows sistemi imaju FireWire mogućnosti, takođe. Ostali proizvodi koji obavljaju istu funkciju su 1394 (Linux) i iLink (Sony).

Hardversko-softverski sklop (firmware)
Softverske rutine koje su ugrađene kao memorija samo za čitanje (read-only memory, ROM) u računarsku čip ili hardverski uređaj da bi se sprečilo modifikovanje rutina. Za razliku od memorije sa nasumičnim pristupom (random access memory, RAM), memorija samo za čitanje ostaje netaknuta u odsustvu električne energije. Pokretačke rutine i ulazno/izlazne instrukcije niskog nivoa su smeštene u ovom softversko-hardverskom sklopu.

Mrežni prolaz (gateway)
U bežičnom svetu, mrežni prolaz je pristupna tačka sa dodatnim softverskim mogućnostima, kao što su pružanje NAT i DHCP. Mrežni prolazi mogu takođe da pružaju VPN podršku, roaming, zaštitne zidove, različite nivoe zaštite, itd.

GPRS
General Packet Radio Service (globalni sistem paketnpg radio prenosa). Sistem koji koristi satelite, prijemnike i softvere kako bi omogućio korisnicima da precizno odrede svoju geografsku poziciju. (Vidite ratna vožnja).

GSM
Groupe Speciale Mobile ili Global System for Mobile Communications (globalni sistem za mobilnu komunikaciju). 2G digitalni standard za komunikaciju mobilnih telefona koji su usvojile mnoge zemlje širom sveta. Frekvencijski opseg je između 900 i 1800 MHz. (Vidite 3G, GPRS).

Aktivna tačka (hotspot)
Lokacija gde korisnici mogu da pristupaju Internetu koristeći Wi-Fi laptop računare ili druge uređaje sa Wi-Fi mogućnostima. Aktivne tačke se najčešće nalaze u kafićima, hotelima, aerodromskim holovima, železničkim stanicama, kongresnim centrima i drugim javnim mestima. Korporacije u univerziteti ih često nude svojim posetiocima i gostima. Ovakve usluge su ponekad dostupne i u avionima, vozovima i brodovima. (Vidite Wi-Fi ZONETM).

Razvodni uređaj (hub)
Uređaj sa više portova koji se koristi za povezivanje klijentskih uređaja sa žičanom Ethernet mrežom. Razvodni uređaji mogu da imaju veći broj portova i mogu da prenose podatke brzinama od 10 do 1000 Mbps do svih povezanih portova. Mali žičani razvodni uređaj može da poveže samo 4 računara; veliki razvodni uređaj može da poveže 48 ili više računara. (Vidite ruter).

HZ
Herc (Hertz). Međunarodna jedinica za merenje frekvencije. Jedan megaherc (MHz) iznosi milion herca. Jedan gigaherc (GHz) iznosi milijardu herca. Standardna frekvencija električne energije u SAD iznosi 60 Hz; 802.11a uređaji rade u frekvencijakom opsegu od 5 GHz; 802.11b i g uređaji rade u frekvencijskom opsegu od 2,4 GHz.

I/O
Input/Output (ulaz/izlaz). Ovaj termin se koristi za opisivanje svake operacije koja prenosi podatke u ili iz računara. (Vidite MIMO).

IEEE
Institute of Electrical and Electronic Engineers (udruženje inženjera elektronike i elektrotehnike). Globalno tehničko profesionalno udruženje i organizacija za postavljanje standarda koja služi javnim interesima i svojim članovima iz oblasti elektronike, elektrotehnike, informatike i drugih tehnologija.

IEEE 802.11
Familija specifikacija koju je razvio komitet Electrical and Electronic Engineers (IEEE) 802.11, koji uspostavlja standarde za bežične Ethernet mreže. Standardi 802.11 definišu interfejs između bežičnog klijenta i bazne stanice ili pristupne tačke koja je fizički povezana sa žičanom mrežom. (Vidite 802.11, IEEE).

iLink
Naziv koroporacije Sony za sistem brze serijske magistrale definisan IEEE 1394 standardom za ulazno/izlaznu tehnologiju, koji povezuje multimedijalne i memorijske periferne komponente sa personalnim računarom. (Vidite FireWire).

Infrastrukturni režim (infrastructure mode)
Stari termin korišćen za opisivanje bežične mreže koja se sastoji od uređaja povezanih sa mrežom korišćenjem centralne bežične pristupne tačke. To je jedna od dve vrste režima bežičnih mreža; druga vrsta je mreža ravnopravnih uređaja (takođe poznata pod nazivom mreža ravnopravnih računara ili ad hoc režim). (Vidite Ad Hoc režim, mreža ravnopravnih uređaja, mreža ravnopravnih računara).

Internet uređaj (Internet appliance)
Računarski uređaj koji se primarno koristi za pristup Internetu. Ovaj uređaj može da bude Wi-Fi ili može da bude povezan sa žičanom mrežom, a generalno nudi prilagođeno web pretraživanje, navigaciju na senzorskom ekranu, sa ugrađenim servisima elektronske pošte i aplikacijama za upravljanje personalnim informacijama. Aplikacije ne mogu da se instaliraju nezavisno.

Detekcija upada (intrusion detection)
Bezbednosni servis koji nadgleda i analizira sistemske događaje kako bi identifikovao provale u zaštiti mreže i pružio upozorenja u realnom vremenu kada dođe do pokušaja neovlašćenog upada u mrežu. (Vidite piratska pristupna tačka, rat znakovima ispisanim kredom, ratna vožnja).

IP
Internet Protocol. Osnovni protokol za komunikaciju na Internetu. (Vidite IP adresa, TCP/IP).

IP (Internet Protocol) telefonija
Tehnologija koja podržava prenos glasa, podataka i videa preko IP LAN i WAN mreža i Interneta; obuhvata i VoIP (Voice over IP - Glas preko IP).

IP adresa
Internet Protocol adress (adresa Internet protokola). IP Version 4, najčešće korišćen Internet protokol, pruža 32-bitni broj koji identifikuje pošiljaoca ili primaoca informacija poslatih preko Interneta. IP adresa ima dva dela: identifikator određene mreže na Internetu i identifikator određenog uređaja (to može da bude server ili radna stanica) unutar te mreže. Noviji IP, Version 6, pruža 128-bitnu šemu adresiranja kako bi se podržao mnogo veđi broj IP adresa. (Vidite DHCP, DNS, IP).

IP telefonija
Opšti termin za tehnologije koje koriste IP konekcije komutiranja paketa za razmenu glasa, podataka, videa i drugih oblika informacija koje se tradicionalno prenose preko javnih telefonskih mreža. (Vidite IP, VoIP).

IPX-SPX
IPX, skraćeno od Internetwork Packet Exchange (međumrežna razmena paketa), je mrežni protokol koji koriste operativni sistemi Novell NetWare. Poput UDP/IP, IPX je datagramski protokol koji se koristi za komunikaciju bez konekcija. Protokoli višeg nivoa, kao što su SPX i NCP, se koriste za dodatne servise za ispravljanje grešaka. SPX, Sequenced Packet Exchange (sekvencijalna razmena paketa), je protokol transportnog sloja (sloj 4 u OSI modelu) koji se koristi u Novell Netware mrežama. SPX sloj se nalazi iznad IPX sloja (sloj 3) i pruža servise orijentisane na konekciju između dva čvora u mreži. SPX primarno koriste klijentske/serverske aplikacije. Dok je protokol IPX sličan protokolu IP, SPX je sličan protokolu TCP. Prema tome, protokoli IPX-SPX pružaju konekcione servise slične TCP/IP.

ISA
Vrsta interne računarske magistrale koja dopušta dodavanje komponenti u obliku kartica, poput modema i mrežnih adaptera. ISA je zamenjen sa PCI i više se ne koristi tako često.

ISDN
Integrated Digital Services Network (digitalna mreža sa integrisanim uslugama) - servis koji pruža većina telefonskih kompanija, a to je brzi digitalni servis za prenos glasa i podataka preko običnih telefonskih linija. ISDN koristi standardne POTS bakarne žice za prenos glasa, podataka ili videa. (Vidite širokopojasni, POTS).

ISO mrežni model (ISO Network Model)
Model koji je razvila međunarodna organizacija za standarde (International Standards Organization, ISO), a koji definiše sedam nivoa, ili slojeva, u mreži. Po standardizaciji, ovi slojevi i interfejsi koji ih povezuju, odnosno različiti delovi datog protokola se mogu modifikovati ili menjati kako tehnologije napreduju ili se sistemski zahtevi menjaju. Tih sedam slojeva, počevši od najnižeg sloja su: fizički sloj, sloj veze između podataka, mrežni sloj, transportni sloj, sloj sesije, sloj prezentacije i aplikacioni sloj. IEEE 802.11 standard obuhvata fizički sloj (PHY) i niži deo sloja veze između podataka, koji se često naziva podsloj kontrole pristupa mediju (Media Access Control, MAC).

ISS
Specijalna softverska aplikacija koja dopušta da svi računari u mreži istovremeno pristupaju Internetu kroz jednu konekciju i nalog dobavljača Internet usluga (Internet Service Provider, ISP).

LAN
Sistem povezanih računara i drugih uređaja unutar istog fizičkog okruženja radi deljenja resursa kakvi su Internet konekcije, štampači, fajlovi i diskoviu. Kada se za povezivanje uređaja koristi Wi-Fi, sistem se naziva bežični LAN ili WLAN. (Vidite WAN, WLAN, WMAN, WPAN).

LEAP
Lightweight Extensible Authentication Protocol (jednostavan protokol za proširenu proveru autentičnosti) - protokol koji je vlasništvo Cisca, a koristi se za 802.1X proveru autentičnosti u bežičnim LAN (ili WLAN) mrežama. (Vidite 802.1X, EAP).

MAC adresa
Media Access Control adress (adresa kontrole pristupa mediju). Jedinstveni hardverski broj koji identifikuje svaki uređaj u mreži. Taj uređaj može da bude računar, štampač, itd. (Vidite IP adresa).

MAN
Metropolitan Area Network (gradska računarska mreža). Mreža podataka koja pruža brze servise unutar geografske oblasti kao što je kampus koledža, grad ili opština. MAN mreža je veća od lokalne mreže (Local Area Network, LAN), a manja od mreže širokog područja (Wide Area Network, WAN). (Vidite WiMAX).

Mapiranje (mapping)
Dodeljivanje PC-a deljenom disku ili portu štampača na mreži.

Mbps
Megabitovi po sekundi (megabits per second). Mera brzine podataka koja je približno jednaka milion bitova po sekundi. (Vidite bps).

Složena mreža (mesh network)
Komunikaciona mreža sa najmanje dve putanje do svakog čvora. Kada se svaki čvor poveže sa svakim čvorom, za mrežu se kaže da je potpuno složena. Kada se povežu samo neki od čvorova, potrebna je komutacija da bi se napravile sve konekcije, a za mrežu se kaže da je delimično složena, ili delimično povezana.

MIC
Message Integrity Check (provera integriteta poruka). Tehnologija koja se koristi da bi se napadač sprečio da presretne pakete podataka, izmeni ih i ponovo pošalje. MIC nudi složenu matematičku funkciju gde i prijemnik i predajnik izračunavaju, a zatim upoređuju MIC. Ako se rezultati ne slažu, pretpostavlja se da su podaci falsifikovani i taj paket se odbacuje. (Vidite paket, TKIP, WPA, WPA2).

MIMO
Multiple-Input-Multiple-Output (više ulaza-više izlaza). Napredna tehnologija obrade signala koja koristi više prijemnika i više predajnika i na klijentskoj i na pristupnoj tački kako bi se postigla brzina propuštanja podataka od 100Mbps. (Vidite 802.11n).

Mobilni profesionalac (mobile proffesional)
Svaki službenik koji često putuje i zato mu je potrebna mogućnost da redovno pristupa korporativnoj mreži, preko Interneta, kako bi poslao i primio fajlove i podatke i kako bi primao i slao elektronsku poštu sa udaljenih lokacija. (Vidite aktivna tačka, roaming).

NAT
Network Address Translation (prevođenje mrežne adrese). Osobina mreže koja omogućava da više računara dinamički deli jednu dolaznu IP adresu sa komutirane, kablovske ili DSL konekcije. NAT uzima jednu dolaznu javnu IP adresu i prevodi je u novu privatnu IP adresu za svakog klijenta u mreži. (Vidite DHCP, IP adresa).

Mrežni naziv (network name)
Naziv koji se koristi za identifikovanje bežične mreže. (Vidite ESSID, SSID).

NIC
Network Interface Card (mrežna kartica). Bežični ili žičani mrežni adapter koji omogućava klijentskom računaru da koristi mrežne resurse. Većina kancelarijskih žičanih mrežnih kartica radi na 100 Mbps. Bežične mrežne kartice rade na brzinama definisanim 802.11 standardima. (Vidite PC kartica).

Paket (packet)
Jedinica informacija koja se prenosi sa jednog na drugi uređaj u mreži.Paket obično sadrži zaglavlje sa informacijama o adresi, podatke i kontrolnu sumu kako bi se osigurao integritet podataka. (Vidite MIC).

Fraza za prolaz (pass phrase)
Niz karaktera za pravljenje ključa koji koristi Wi-Fi Protected Access, WPA (Wi-Fi zaštićen pristup). (Vidite PSK, WPA).

PC kartica (PC card)
Izmenljiva memorija veličine kreditne kartice ili I/O uređaj koji može da se umetne u priključak za proširenje na prenosivom računaru ili personalnom digitalnom pomoćniku (personal digital assistant, PDA). PC kartice se primarno koriste na prenosivim računarima i PDA. Ove perferne komponente obuhvataju mrežne kartice, menorijske kartice, modeme, žičane mrežne kartice i čvrste diskove. (Vidite NIC, PCI).

PCI
Peripheral Component Interconnect (povezivanje perifernih komponenti). I/O računarska magistrala visokih performansi koja omogućava upotrebu priključaka za proširenje za operacije velikih brzina. (Vidite NIC, PC kartica).

PCMCIA
Kartice za proširenje koje se sada nazivaju “PC kartice” su se ranije nazivale “PCMCIA kartice” zato što su odgovarale standardima koje je ustanovio Personal Computer Memory Card International Accociation (međunarodni komitet za memorijske kartice personalnih računara).

PDA
Personal Digital Assistant (personalni digitalni pomoćnik). Manji od laptop računara, ali sa istim mogućnostima računanja i komunikacije, PDA uređaji se znatno razlikuju po veličini, kompleksnosti i funkcionalnosti. PDA može da ponudi bežično povezivanje preko ugrađenih Wi-Fi kartica, priključnih PC kartica ili Compact Flash Wi-Fi. (Vidite PC kartica).

PEAP
Protected Extensible Authentication Protocol (zaštićeni protokol za proširenu proveru autentičnosti). Protokol koji predlažu Microsoft, Cisco i RSA Security za 802.1X proveru autentičnosti u bežičnim lokalnim mrežama (regionalnim mrežama). (Vidite EAP, LEAP).

PEAPv1/EAP-GTC
Protected Extensible Authentication Protocol, protokol koji su zajedno razvili Microsoft, RSA Security i Cisco za prenos podataka o proveri autentičnosti, uključujući lozinke, preko 802.11 bežičnih mreža. PEAP proverava autentičnost bežičnih LAN klijenata koristeći digitalne sertifikate samo na strani servera tako što pravi šifrovani SSL/TLS tunel između klijenta i provere autentičnosti.

Mreža ravnopravnih računara (peer-to-peer network)
Bežična ili žičana računarska mreža koja nema server, niti centralni razvodni uređaj ili ruter. Svi umreženi računari imaju jednaku mogućnost da se ponašaju kao mrežni server ili klijent, a svaki klijentski računar može da komunicira sa svim ostalim bežičnim računarima bez potrebe da to obavlja preko pristupne tačke ili razvodnog uređaja. Međutim, pošto ne postoji centralna bazna stanica da nadgleda mrežni saobraćaj ili da pruža pristup Internetu, može da dođe do međusobnog ometanja signala, što smanjuje ukupne performanse mreže. (Vidite Ad-Hoc režim, mreža ravnopravnih uređaja).

PHY
Fizički, ili najniži sloj OSI mrežnog modela. U bežičnoj mreži, PHY definiše parametre kao što su brzina prenosa podataka, metoda modulacije, parametri signaliziranja, sinhronizovanje predajnika/prijemnika, itd. U stvarnoj radio implementaciji, PHY odgovara prednjem kraju radia i sekcijama obrade osnovnog opsega signala. (Vidite ISO mrežni model).

Utakni i koristi (plug-and-play)
Osobine koje omogućavaju automatsko konfigurisanje dodataka i perifernih uređaja, poput PC kartica, štampača, sekenera i multimedijalnih uređaja. (Vidite PC kartica).

POTS
Plain Old Telephone Service (klasičan telefonski servis). Tradicionalni analogni telefonski servis koji pruža većina telefonskih kompanija. (Vidite širokopojasni, uspostavljanje komutirane veze, DSL, ISDN).

Server za štampanje (print server)
Mrežni uređaj, najčešće računar, koji je povezan bar sa jednim štampačem, omogućavajući deljenje tog štampača između računara u mreži.

Zastupnički server (proxy server)
Tehnika koja se koristi u velikim kompanijama i organizacijama za unapređivanje operacija i bezbednosti mreže. Zastupnički server prima zahteve namenjene drugom serveru da bi sprečio direktnu komunikaciju između dve ili više mreža. Zastupnički server zatim prosleđuje odobrene zahteve udaljenim serverima.

PSK
Mehanizam u Wi-Fi Protected Access (WPA)-Personal koji omogućava upotrebu ručno unetih ključeva ili lozinki za aktiviranje WPA zaštite. PSK se unosi na pristupnoj tački ili kućnom bežičnom mrežnom prolazu i na svakom računaru koji se nalazi u Wi-Fi mreži. Nakon unosa lozinke, Wi-Fi Protected Access automatski preuzima kontrolu. WPA sprečava prisluškivače i druge neovlašćene korisnike da pristupe mreži tako što zahteva da svi uređaji imaju podudarne lozinke. Lozinka takođe aktivira proces šifrovanja: u WPA to je Temporal Key Integrity Protocol, TKIP (protokol integriteta privremenog ključa), a u WPA2 to je Advanced Encryption Standard (usavršeni standard šifrovanja). (Vidite TKIP, WPA-Personal, WPA2-Personal).

QoS
Quality of Service (kvalitet usluge). Potreban je za podršku bežičnih multimedijalnih aplikacija i usavršenog upravljanja mrežnim saobraćajem. QoS omogućava pristupnim tačkama da daju prioritet saobraćaju i da optimizuju način deljenja mrežnih resursa koji su smešteni u različitim aplikacijama. Bez QoS, sve aplikacije koje se izvršavaju na različitim uređajima imaju istu mogućnost prenosa okvira podataka. To funkcioniše dobro za saobraćaj podataka iz aplikacija kao što su web pretraživači, prenos fajlova ili elektronske pošte, ali nije adekvatno za multimedijalne aplikacije. Voice over Internet Protocol, VoIP (protokol prenosa glasa preko Interneta), video striming i interaktivne igrice su izuzetno osetljive na porast kašnjenja i smanjivanje propusnog opsega i zato zahtevaju QoS. QoS proširenja za 802.11 mreže će se naći u očekivanom IEEE 802.11e standardu. (Vidite 802.11e, WMM).

RADIUS
Remote Access Dial-Up User Service (protokol servisa za daljinsku proveru autenti~nosti korisnika na komutiranim vezama). Standardna tehnologija koju koriste mnoge velike korporacije za zaštitu pristupa bežičnim mrežama. RADIUS je šema korisničkog imena i lozinke koja omogućava samo ovlašćenim korisnicima da pristupaju mreži; to ne utiče na podatke, niti ih šifruje. Kada korisnik želi da prvi put pristupi mreži, zaštićenim fajlovima ili lokaciji, taj korisnik mora da unese svoje ime i lozinku i da te podatke prosledi preko mreže do RADIUS servera. Server zatim proverava da li taj korisnik ima nalog i, ako ima, proverava da li koristi odgovarajuću lozinku pre nego što mu dozvoli pristup mreži. RADIUS može da se podesi tako da pruža različite nivoe ili klase pristupa. Na primer, jedan nivo može da omogućava samo pristup Internetu; drugi nivo može da pruža pristup Internetu i elektronskoj pošti; neka druga klasa naloga može da pruža pristup Internetu, elektronskoj pošti i zaštićenom poslovnom serveru fajlova. Kao i kod ostalih sofisticiranih tehnologija zaštite, postoje različite vrste i nivoi RADIUS-a. (Vidite EAP, WPA, WPA2).

Opseg (range)
Razdaljina koju pokriva bežična mreža ili radio uređaj. U zavisnosti od okruženja i vrste antene, Wi-Fi signali mogu da imaju opseg do jedne milje.

RC4
Metoda šifrovanja koju je razvio RSA Data Security. Ova metoda dopušta dužinu ključa do 1024 bitova i jedna je od komponenti mnogih šema šifrovanja, uključujuću SSL, WEP i TKIP. (Vidite SSL, WEP, TKIP).

Repetitor (repeater)
Bežični repetitor je uređaj koji proširuje domet postojeće pristupne tačke tako što prenosi njen signal. Bežični repetitor ne obavlja inteligentno rutiranje koje mogu da vrše bežični mostovi i ruteri.

Kućni mrežni prolaz (residential gateway)
Bežični uređaj koji dopušta da više uređaja pristupa kućnoj mreži, uključujući to da personalni računari i periferne komponente pristupaju Internetu i međusobno komuniciraju. (Vidite mrežni prolaz).

RFID
Radio Frequency Identification (identifikacija radio frekvencije). Tehnologija elektronske identifikacije koja koristi signale radio frekvencija za čitanje identifikacionih podataka sadržanih u oznakama na opremi i proizvodima. RFID je alternativa trakastim kodovima (bar code).

Roaming
Mogućnost nesmetanog prelaska iz jedne oblasti pokrivenosti signalom Wi-Fi ili mobilne telefonije u drugu oblast, bez gubitka konektivnosti. Roaming se takođe odnosi na mogućnost mobilnih službenika da se bežično povezuju sa Internetom sa različitih aktivnih tačaka bez konfrontiranja šema koje koriste različiti dobavljači Internet usluga. (Vidite aktivna tačka, mobilni profesionalac).

Piratska pristupna tačka (rogue)
Neovlašćena pristupna tačka instalirana u kompanijskoj WLAN mreži, obično od strane korisnika. Piratske pristupne tačke predstavljaju bezbednosni rizik. Ove pristupne tačke gotovo nikada nisu u skladu sa bezbednosnim pravilima organizacije i, obično, na njima nije prisutna nikakva vrsta zaštite. Piratske pristupne tačke predstavljaju otvorene, nezaštićene interfejse u kompanijskoj mreži. (Vidite detekcija upada).

Ruter (router)
Bežični ruter je uređaj koji prihvata konekcije od bežičnih uređaja u mreži, a obuhvata zaštitni zid mreže radi bezbednosti i nudi adrese lokalne mreže. (Vidite razvodni uređaj).

Satelitska širokopojasna konekcija (satellite broadband)
Bežični brzi Internet servis koji se dobija preko satelita. Neke satelitske širokopojasne konekcije su dvosmerne - na gore i na dole. Druge su jednosmerne, gde satelit pruža brzu vezu na dole, a zatim koristi komutiranu telefonsku konekciju ili neki drugi zemaljski sistema za vezu na kore do Interneta. (Vidite širokopojasni, uspostavljanje komutirane veze).

Tražilac zaštite (security supplicant)
Klijentski softver koji koordinira proveru autentičnosti i pravljenja ključa sesije.

Server
Računar koji obezbeđuje resurse ili usluge drugim računarima i uređajima u mreži. Vrste servera mogu da obuhvataju servere za štampanje, Internet servere, servere za poštu i DHCP server. Server takođe može da se kombinuje sa razvodnim uređajem ili ruterom. (Vidite DHCP, razvodni uređaj, ruter).

Ispitivanje lokacije (site survey)
Sveobuhvatna studija koju izvode menadžeri mreže kako bi bili sigurni da će biti ispunjeni planirani nivoi usluga kada se angažuje nova bežična LAN mreža, ili dodatni WLAN segmenti u postojećoj mreži. Ispitivanje lokacije se obično koristi za optimalno postavljanje pristupnih tačaka; takođe, može da se koristi za detekciju piratskih pristupnih tačaka. (Vidite detekcija upada, piratska pristupna tačka).

Njuškalo (sniffer)
Softver koji nadgleda mrežni saobraćaj. Ovi softveri mogu da snimaju podatke koji se prenose preko mreže, a ponekad se koriste za nelegalno hakerisanje mreže.

SOHO
Termin koji opisuje kancelariju sa deset ili manje računara i/ili službenika.

SSID
Jedinstveni naziv mreže od 32 karaktera, ili identifikator, pomoću kojeg se jedna bežična LAN mreža razlikuje od druge. Sve pristupne tačke i klijenti koji pokušavaju da se povežu sa odreženom WLAN mrežom moraju da koriste isti SSID. SSID može da bude alfanumerički naziv sa maksimalno 32 karaktera. (Vidite ESSID, mrežni naziv).

SSL
Secured Socket Layer (veza na nivou bezbednosne utičnice). Protokol koji se koristi za bezbedni Internet komunikaciju. SSL se najčešće koristi za šifrovanje bankarskih i poslovnih transakcija na mreži. SSL šifruje i razmenjuje informacije između korisnikovog pretraživača i web servera tako da samo ovlašćene strane mogu da ih pročitaju. Kada SSL sesija započne, server šalje svoj javni ključ pretraživaču. Pretraživač zatim šalje serveru nasumično generisan tajni ključ za tu sesiju. (Vidite RC4).

Podmreža (subnetwork ili subnet)
Opseg IP adresa koji je deo većeg opsega adresa. Podmreže se koriste za podelu mrežnih adresa velike mreže na manje mreže. Podmreže se povezuju sa drugim mrežama preko rutera. Svaka pojedinačna LAN mreža će obično koristiti istu podmrežu za sve svoje klijente. (Vidite IP adresa, ruter).

Komutator (switch)
Vrsta razvodnog uređaja koji kontroliše upotrebu uređaja kako bi sprečio koliziju podataka i osigurao optimalne performanse mreže. Komutator se ponaša kao mrežni saobraćajac: umesto da sve pakete koje primi prosleđuje do svih portova, kao što to radi razvodni uređaj, komutator prosleđuje pakete samo do prijemnog porta. (Vidite razvodni uređaj).

TCP
Transmission Control Protocol (protokol za kontrolu prenosa). Protokol transportnog nivoa koji se koristi sa Internet protokolom (IP) za prenos podataka preko Interneta. (Vidite IP, TCP/IP).

TCP/IP
Osnovna tehnologija Internet komunikacije. Dok IP upravlja stvarnom isporukom podataka, TCP prati pakete podataka radi efikasnog prenosa poruke kroz Internet. Svaki računar u TCP/IP mreži ima sopstvenu IP adresu koja je ili dinamički dodeljena na početku (vidite DHCP) ili trajno dodeljena kao statična adresa. Sve TCP/IP poruke sadrže adresu odredišne mreže, kao i adresu odredišne stanice. To omogućava da se TCP/IP poruke prenose do više mreža (podmreža) unutar jedne organizacije ili širom sveta. Na primer, kada korisnik preuzme web stranicu, TCP na web serveru deli fajl stranice na pakete, numeriše te pakete i pojedinačno ih prosleđuje na korisnikovu IP adresu. Paketi mogu da se prenose različitim putanjama pre nego što dođu na odgovarajuću adresu. Na odredištu, TCP sakuplja pojedinačne pakete, čekajući da svi stignu da bi ih predstavio kao jedan fajl. (Vidite IP, IP adresa, paket, TCP).

Propusni opseg (throughput)
Propusni opseg se obično meri u bps, Kbps, Mbps ili Gbps, a to je količina podataka koja se može poslati sa jedne lokacije na drugu u određenom vremenskom periodu. (Vidite bps, Mbps).

TKIP
Temporal Key Integrity Protocol (protokol integriteta privremenog ključa). Mehanizam bežičnog zaštitnog šifrovanja u Wi-Fi Protected Access. TKIP koristi metodologiju hijerarhije ključa i upravljanja ključem, čime se uklanja predvidljivost na koju se napadači oslanjaju kada se koristi WEP ključ. TKIP povećava veličinu ključa sa 40 na 128 bitova i WEP-ov jedan statični ključ zamenjuje ključevima koje dinamički generiše i distribuira server za proveru autentičnosti, nudeći oko 500 triliona mogućih ključeva koji se mogu koristiti za dati paket podataka. TKIP takođe obuhvata Message Integrity Check (MIC), koji je namenjen da spreči napadača da presretne pakete podataka, izmeni ih i ponovo pošalje. Značajnim povećavanjem veličine ključeva, broja ključeva koji su u upotrebi i stvaranjem mehanizma za proveru integriteta, TKIP znatno usložnjava i otežava dekodiranje podataka u Wi-Fi mreži. TKIP takođe značajno povećava jačinu i kompleksnost šifrovanja u bežičnoj mreži, tako da je napadaču izuzetno teško, ako ne i nemoguće, da provali u Wi-Fi mrežu. (Vidite AES, WPA, WPA2).

TLS
Transport Layer Security (zaštita transportnog sloja). Novija verzija protokola SSL, koja podržava više algoritama šifrovanja nego SSL. TLS je namenjen za proveru autentičnosti i šifrovanje komunikacije, kao i za sprečavanje prisluškivanja, falsifkovanja poruka i ometanja. (Vidite EAP, SSL).

Trostruki režim (tri-mode)
U Wi-Fi kontekstu, trostruki režim se odnosi na uređaje koji su kompatibilni sa standardima 802.1b, a i g. U kontekstu mobilne tehnologije, trostruki režim opisuje mobilni telefon koji može da koristi analogne, digitalne i GSM frekvencije. (Vidite dvostruko frekvencijsko područje).

USB
Brza dvosmerna serijska konekcija koja se koristi za prenos podataka između računara i perifernih komponenti kao što su digitalne kamere i memorijske kartice. USB 2.0 specifikacija, objavljena 2000. godine, omogućava brzinu prenosa podataka do 480 Mbps, što je 40 puta brže od originalne specifikacije koja je omogućavala samo 12 Mbps.

UWB
Ultra Wideband (ultraširokopojasni). Relativno nov termin koji se koristi za opisivanje tehnologije koja je poznata još od 1960-ih godina kao “osnovni opseg” ili “impuls”. UWB prenosi i prima izuzetno kratke blokove radio signala, obično od oko par milijarditih delov sekunde (nanosekunde) trajanja. Ovi blokovi proizvode talasne oblike izuzetno velikog raspona frekvencija.
Prenos glasa preko Wi-Fi (Voice over Wi-Fi)
VoIP usluge koje se isporučuju preko bežičnih mreža. Ponekad se koristi i naziv bežični glas preko IP. (Vidite IP telefonija, VoIP).

VoIP
Voice over Internet Protocol (protokol prenosa glasa preko Interneta). Tehnologija za prenos običnih telefonskih poziva preko Interneta korišćenjem mreža zasnovanih na prenosu paketa umesto standardnih javnih komutiranih telefonskih mreža ili Plain Old Telephone Service (POTS). (Vidite IP telefonija, prenos glasa preko Wi-Fi).

VPN
Virtual Private Network (virtuelna privatna mreža). Šema šifrovanja mrežnog sloja koja omogućava da se bežični klijenti bezbedno povezuju sa korporacijskim mrežama koristeći Internet. Većina velikih korporacija danas koristi VPN da bi zaštitili svoje radnike sa udaljenim pristupom i njihove konekcije. VPN funkcioniše tako što se pravi bezbedan virtuelni “tunel” od računara krajnjeg korisnika kroz pristupnu tačku ili mrežni prolaz krajnjeg korisnika, kroz Internet, pa sve do korporacijskih servera i sistema. VPN takođe funkcioniše i za bežične mreže i može efikasno da zaštiti prenose od Wi-Fi računara do korporacijskih servera i sistema.

WAN
Wide Area Network, WLAN (mreža širokog područja). Mreža za komunikaciju podataka koja pokriva velike lokalne, regionalne, nacionalne ili međunarodne oblasti i obično se nalazi u ponudi javnih dobavljača telekomunikacionih usluga (kao što su telefonske kompanije). Ovaj termin se koristi da bi se napravila razlika između mreža podataka zasnovanih na telefonskim linijama i Wi-Fi mreža. Za telefonske mreže se koristi termin WAN, a za Wi-Fi mreže se koristi termin Wireless Local Area Network (bežična lokalna mreža). (Vidite LAN, WMAN, WPAN).

WAP
Wireless Applications Protocol, WAP (protokol za bežične aplikacije). Protokol namenjen za isporuku aplikacija mobilnim uređajima, uključujući mobilne telefone, pejdžere, inteligentne telefone i komunikatore.
Rat znakovima ispisanim kredom (war chalking)
Ukazivanje na prisustvo kako zaštićenih, tako i nezaštićenih bežičnih mreža tako što se kredom obeležavaju zgrade ili trotoari pored zgrada u kojima ove mreže postoje.

Ratna vožnja (war driving)
Praksa gde se pojedinci voze kolima naokolo, opremljeni globalnim sistemom za pozicioniranje (GPS), laptop računarom sa WNIC karticom i antenom (obično ugrađenom u WNIC), da bi pronašli lokaciju zaštićene ili nezaštićene bežične mreže. Lokacija bežične mreže se dobija iz GPS očitavanja i odgovarajućih SSID, i objavljuje se u bazama podataka koje se nalaze na Internetu. Termin ratna vožnja potiče iz filma War Games, gde su hakeri pristupali tradicionalnim mrežama tako što su nasumično okretali telefonske brojeve sve dok im ne bi odgovorio modem. (Vidite GPS).

WEP
Originalni bezbednosni standard koji se koristi u bežičnim mrežama za šifrovanje bežičnog mrežnog saobraćaja. (Vidite WPA).

Wi-Fi CERTIFIED
Sertifikacioni standard koji dobijaju IEEE 802.11 WLAN proizvodi koji su prošli testove kompatibilnosti koje razvija i vodi Wi-Fi Alliance. (Vidite Wi-Fi sertifikat kompatibilnosti)

Wi-Fi sertifikat kompatibilnosti (Wi-Fi Interoperability Certificate)
Potvrda da je proizvod prošao testiranje kompatibilnosti i da će raditi zajedno sa ostalim proizvodima koji takođe imaju Wi-Fi sertifikate. (Vidite Wi-Fi CERTIFIED).

Wi-Fi ZONE
Sertifikacioni program Wi-Fi Alliance koji omogućava korisnicima da lako identifikuju lokacije aktivnih tačaka na kojima postoji mogućnost Wi-Fi konekcija. Ovaj program omogućava korisnicima širom sveta da prepoznaju jedinstveni Wi-Fi ZONE brend. Wi-Fi ZONE logo garantuje korisnicima da će moči da dobiju brzu i pouzdanu konekciju sa Internetom u kafiću, hotelu, aerodromu, kongresnom centru ili nekoj drugoj javnoj lokaciji. (Vidite aktivna tačka).

Wi-Fi
Termin koji je u opticaj uvela Wi-Fi Alliance da bi se opisali WLAN proizvodi koji su zasnovani na IEEE 802.11 standardima. (Vidite Wi-Fi CERTIFIED).

WiMAX
Worldwide Interoperability for Microwave Access (globalna kompatibilnost za mikrotalasni pristup). Odnosi se na IEEE 802.16 standard za bežičnu pokrivenost na razdaljinama do 31 milje. WiMAX funkcioniše u pojasima od 2 do 11 GHz i omogućava povezivanje sa baznom stanicom koja se ne nalazi na liniji direktnog vidika, mada je ova linija verovatno neophodna da bi se dostigla konektivnost na razdaljini od 31 milje. Brzina prenosa podataka je do 70 Mbps, što je, prema zagovornicima WiMAX-a, dovoljan propusan opseg za istovremeno podržavanje više od 60 poslovnih i stotine kućnih mreža. (Vidite WMAN).
Bežična mreža (wireless network)
Uređaji povezani u mrežu korišćenjem centralne bežične pristupne tačke. (Vidite WLAN).

WLAN
Wireless Local Area Network (bežična lokalna mreža). Vrsta lokalne mreže u kojoj se podaci šalju i primaju preko radio talasa visoke frekvencije umesto preko kablova i žica. (Vidite LAN, bežična mreža).

WMAN
Wireless Metropolitan Area Network (bežična gradska mreža). Bežična mreža koja može da se uporedi sa mrežom mobilne telefonije, gde korisnici iz gradske oblasti mogu besplatno da pristupaju Internetu. WiMAX tehnologija predstavlja osnovu za WMAN mreže.

WMM
Wi-Fi Multimedia. Grupa osobina bežičnih mreža koja unapređuje korisnički doživljaj audio, video i glasovnih aplikacija. WMM je zasnovan na podskupu IEEE 802.11e WLAN QoS standardu. WMM dodaje Wi-Fi mrežama mogućnosti prioriteta i optimizuje njihove performanse kada se više konkurentnih aplikacija, svaka sa različitim zahtevima kašnjenja i propusnog opsega, nadmeću za mrežne resurse. Korišćenjem WMM, zadovoljstvo krajnjeg korisnika se postiže velikom raznovrsnošću uslova okruženja i saobraćaja. WMM daje mogućnost korisnicima kućnih mreža i menadžerima velikih korporacijskih mreža da odluče koji tok podataka je najvažniji i dodele mu viši saobraćajni prioritet. (Vidite 802.11e, QoS).

WMMTM
Wi-Fi Multimedia. Grupa osobina bežičnih mreža koja unapređuje korisnički doživljaj audio, video i glasovnih aplikacija. WMM je zasnovan na podskupu IEEE 802.11e WLAN QoS standardu. WMM dodaje Wi-Fi mrežama mogućnosti prioriteta i optimizuje njihove performanse kada se više konkurentnih aplikacija, svaka sa različitim zahtevima kašnjenja i propusnog opsega, nadmeću za mrežne resurse. Korišćenjem WMM, zadovoljstvo krajnjeg korisnika se postiže velikom raznovrsnošću uslova okruženja i saobraćaja. WMM daje mogućnost korisnicima kućnih mreža i menadžerima velikih korporacijskih mreža da odluče koji tok podataka je najvažniji i dodele mu viši saobraćajni prioritet. (Vidite 802.11e, QoS).

WMMPowerSave
WMMPowerSave je skup osobina Wi-Fi mreža koji povećava efikasnost i fleksibilnost prenosa podataka da bi se očuvala energija. WMMPowerSave je optimizovan za mobilne uređaje na kojima se izvršavaju aplikacije osetljive na kašnjenje, kao što su glasovne, audio ili video aplikacije, ali može da se koristi i za svaki drugi Wi-Fi uređaj. WMMPowerSave koristi mehanizme obuhvaćene IEEE 802.11e standardom.

WPA-Enterprise
Wi-Fi Protected Access-Enterprise. Metoda za bezbednost bežične mreže koja pruža snažnu zaštitu podataka za više korisnika i velike mreže. WPA-Enterprise koristi 802.1X proveru autentičnosti sa TKIP šifrovanjem i sprečava neovlašćeno pristupanje mreži tako što proverava korisnike preko servera za proveru autentičnosti. (Vidite 802.1X, TKIP, WPA).

WPA-Personal
Wi-Fi Protected Access-Personal. Metoda za bezbednost bežične mreže koja pruža snažnu zaštitu podataka i sprečava neovlašćeno pristupanje mreži za male mreže. WPA-Personal koristi TKIP šifrovanje i sprečava neovlašćeno pristupanje mreži kroz upotrebu deljenog ključa (PSK). (Vidite WPA, PSK).

WPA
Wi-Fi Protected Access (Wi-Fi zaštićen pristup). Unapređeni standard bezbednosti za bežične mreže koji pruža snažnu zaštitu podataka i kontrolu pristupanja mreži. WPA je razvila Wi-Fi Alliance, a u ovoj metodi su rešeni svi problemi koji postoje u WEP-u. Zaštita podataka se vrši upotrebom šifrovanja, kao i strogom kontrolom pristupa i 802.1X proverom autentičnosti korisnika, što nedostaje u WEP-u. WPA je dizajniran da zaštiti sve verzije 802.11 uređaja, uključujući 802.11b, 802.11a i 802.11g. WPA postoji u dve verzije, WPA-Personal i WPA-Enterprise. WPA-Personal zaštita od neovlašćenog pristupanja mreži se vrši upotrebom fraze za prolaz ili deljenog ključa. WPA-Enterprise proverava korisnike mreže kroz server za proveru autentičnosti. U obe verzije WPA koristi 128-bitne ključeve za šifrovanje i dinamičke ključeve sesije, što garantuje privatnost i bezbedbnost bežične mreže. (Vidite PSK, WEP, WPA2).

WPA2-Enterprise
Wi-Fi Protected Access 2-Enterprise. Novija metoda za bezbednost bežične mreže koja pruža snažniju zaštitu podataka za više korisnika i velike mreže. Ova metoda sprečava neovlašćeno pristupanje mreži tako što proverava korisnike mreže kroz server za proveru autentičnosti. (Vidite WPA2).

WPA2-Personal
Wi-Fi Protected Access 2-Personal. Novija metoda za bezbednost bežične mreže koja pruža snažniju zaštitu podataka i sprečava neovlašćeno pristupanje malim mrežama. (Vidite WPA2, PSK).

WPA2
Wi-Fi Protected Access 2. Novija metoda za bezbednost bežične mreže koja pruža snažniju zaštitu podataka i kontrolu pristupa mreži. Ova metoda pruža visok stepen garancije kako korisnicima velikih, tako i korisnicima malih mreža, da samo ovlašćeni korisnici mogu da pristupe njihovim bežičnim mrežama. Zasnovan na ratifikovanom IEEE 802.11i standardu, WPA2 pruža zaštitu mreže na državnom nivou kroz implementiranje AES algoritma šifrovanja usaglašenog sa National Institute Standards and Tehnology (NIST) FIPS 140-2 standardom i 802.1X provere autentičnosti. Postoje dve verzije WPA2: WPA2-Personal i WPA2-Enterprise. WPA2-Personal sprečava neovlašćeno pristupanje mreži upotrebom lozinki. WPA2-Enterprise proverava korisnike mreže kroz server. WPA2 je unazad kompatibilan sa WPA. Poput WPA, WPA2 koristi 802.1X/EAP kao deo infrastrukture što garantuje međusobnu sentralizovanu proveru autentičnosti i upravljanje dinamičkim ključevima i nudi deljeni ključ za upotrebu u kućnim i malim kancelarijskim mrežama. Poput WPA, WPA2 je dizajniran da zaštiti sve verzije 802.11 uređaja, uključujući 802.11b, 802.11a i 802.11g. (Vidite WPA2-Enterprise, WPA2-Personal).

WPAN
Wireless Personal Area Network (bežična personalna mreža). Mreža koja bežično povezuje personalne uređaje koji se nalaze u prečniku od 30 stopa, na primer u kancelariji ili sobi. WPAN tehnologije obuhvataju Bluetooth i druge tehnologije definsane standardom IEEE 802.15. Specifikacije uređaja obuhvataju malu brzinu prenosa podataka (250 kbps, 40 kbps i 20 kbps) i životni vek baterije od više meseci do više godina, i obuhvataju uređaje poput palica za igru (joy stick) i interaktivnih igračaka. WPAN uređaji rade u nelicenciranim međunarodnim frekvencijskim područjima i mogu direktno da komuniciraju jedni sa drugima. (Vidite Bluetooth bežična tehnologija).

Izvor: KomBib