12. SILAZAK U OKRUG ELIS
     (230) Posle je Samios rekao da je takvo glasanje: Tako je naveden u časopisu Science 221 (1983): 1040.
     (231) objavio je odluku svog ministarstva da obustavi projekat 'Izabela': Tunel 'Izabele' sada će biti iskorišćen za postavljanje relativističkog kolajdera teških jona. To je akcelerator koji će biti upotrebljen za proučavanje sudara teških atomskih jezgara. Cilj toga je da se razume materija jezgra, a ne da se otkrivaju temeljna načela fizike elementarnih čestica. Očekuje se da će ovaj sudarač teških jona biti spreman za rad 1997. godine.
     (233) egzotična tamna materija... bi i svoja gravitaciona zgušnjavanja počela u nekom znatno ranijem trenutku: Ova primedba odnosi se na neujednačenosti koje bi bile galaktičkih razmera, ali se ne odnosi na mnogo krupnije neujednačenosti o kojima su zaključci dobijeni na osnovu COBE-ovih merenja. Jer ove druge su tako ogromne da čak ni svetlosni talas nije mogao preći preko njih u toku prvih trista hiljada godina posle početka sadašnjeg širenja Vaseljene, iz čega proističe (bez obzira na to da li one jesu ili nisu sačinjene od tamne materije) da nisu mogle znatno porasti za to vreme.
     (232) Svake godine... sa uvek istim argumentima: Kad je oblast Elis odabrana da bude lokacija za superprovodni superkolajder, u raspravu je ušao jedan novi element: razočarani političari iz država kao što su Arizona, Kolorado i Ilinois počeli su izricati optužbe da je Teksas pobedio pomoću nepoštenih političkih pritisaka. Mnogi su počeli pominjati činjenicu da je odluka Ministarstva za energiju saopštena samo dva dana posle izbora Džordža Buša za predsednika SAD. Posle saopštenja odluke o lokaciji SSC-a, ministar za energiju Herington (Herrington) je rekao da je radna grupa koja je ocenjivala sedam 'visokokvalifikovanih' terena bila izdvojena od ma kakvih političkih pritisaka; da on lično nije ni doznao kako odluka glasi sve do samog dana predsedničkih izbora; da po oceni radne grupe teren u Teksasu jeste očigledno najbolji; i da je on, ministar, tek posle predsedničkih izbora išao kod predsednika Regana i kod novoizabranog predsednika Buša da dobije saglasnost za početak radova. Sklon sam da verujem da je ceo proces mogao biti i malo ubrzan, i da je odluka mogla biti objavljena pre dana predsedničkih izbora, ali onda bi nesumnjivo neko optuživao Ministarstvo da je stvar bila tempirana da bi se pridobili glasači u Teksasu, koji su na tim izborima značajna snaga. S druge strane, čak i ako na izbor mesta nisu nimalo uticali predsednički izbori i pobeda Džordža Buša, Ministarstvo za energiju je svakako znalo, unapred, koliko je jaka poslanička grupa iz Teksasa u Kongresu, i koliko oduševljena za SSC, pa se Ministarstvo možda nadalo da će smeštanjem superkolajdera baš u Teksas poboljšati izglede da projekat SSC dobije pare od Kongresa. Ako je tako bilo, to ipak ne bi bio neki skandal, jer to ne bi bio ni prvi ni poslednji put da neko ministarstvo nastupa tako sračunato. A ja, u svakom slučaju, mogu posvedočiti da nikakva razmatranja te vrste nisu uticala na odabir sedam najpogodnijih lokacija od strane te radne grupe, čiji sam član bio. Naša radna grupa je od samog početka smatrala da je Teksas među najizglednijim konkurentima, delom zbog izuzetno pogodne geologije. Jedan važan činilac bilo je žestoko lokalno protivljenje izgradnji superkolajdera, koje smo primetili na nekoliko drugih izuzetno pogodnih lokacija, pa i u susedstvu Fermilaba u Ilinoisu. U okrugu Elis, praktično svi su sa dobrodošlicom čekali i pozdravljali izgradnju superprovodnog superkolajdera.
     (236) 'kvarkogojstvo': D. Ritter, Perspectives, summer 1988, p. 33.
     (237) tako oslobođeni novac preusmeren je u projekte za navodnjavanje: Vidi, na primer: R. Darman, prema navodu P. Aldhous in "Space Station Back on Track", Nature 351 (1991): 507.

O PISCU

     Stiven Vajnberg sticao je obrazovanje na univerzitetima Kornel, Kopenhagen i Prinston, a zatim je držao nastavu na univerzitetima Kolumbija, Berkli, MIT i Harvard, pre nego što je, godine 1982, prešao na Univerzitet Teksas u gradu Ostinu, gde je sada profesor na 'Džouzijskoj regentskoj' katedri. Za svoj rad u fizici elementarnih čestica dobio je jedanaest počasnih doktorata i mnogo nagrada i medalja, uključujući Nobelovu nagradu za fiziku godine 1979. i Nacionalnu medalju za nauku godine 1991. Autor je i knjiga Prva tri minuta (The First Three Minutes), Otkrivanje subatomskih čestica (The Discovery of Subatomic Particles), Gravitacija i kosmologija (Gravitation and Cosmology) i Elementarne čestice i zakoni fizike (Elementary Particles and the Laws of Physics) (sa Ričardom Fajnmenom). Osim toga, objavljeno je preko dve stotine njegovih članaka o fizici elementarnih čestica i o kosmologiji. Član je Londonskog kraljevskog društva i američke Nacionalne akademije nauka, kao i Američkog filozofskog društva, Američke akademije umetnosti i nauka, Međunarodne astronomske unije, Američke akademije za medijevalistiku, Filozofskog društva Teksasa, kao i drugih uglednih organizacija.