Vojna parada povodom 70 godina od oslobodjenja Beograda

Објављено: 12. октобар 2014, 14:55

Очи целог света упрте у Путинову посету Београду

БЕОГРАД – Председник Русије Владимир Путин допутоваће средином седмице у посету Београду, трећу по реду у 13 година, али овај пут, чини се, под будним оком посматрача и у свету и код нас.
Очи целог света упрте у Путинову посету Београду

Путин долази у Београд 16. октобра поводом прославе 70. годишњице ослобођења Београда, обелодањено је пре недељу дана, али се копља о томе да ли ће од његове посете по Србију бити више штете или користи ломе много дуже.

Србија је једина од држава кандидата за чланство у ЕУ која није увела санкције Русији због Украјине, а Запад очекује да Београд јасније одабере страну када је реч о украјинској кризи, односно да одустане од инсистирања на избалансираном ставу.

Из Брисела, Берлина, Вашингтона, иначе у својеврсном новом хладном рату са Москвом, званично поручују да немају никакав проблем са Путиновом посетом Београду.

Неформално се, међутим, могу чути упозорења да ЕУ са растућом забринутошћу гледа на пораст руског утицаја не само у Србији, него и у другим земљама Западног Балкана.

Српски премијер Александар Вучић поручује да се Србија не стиди када говори о посети Путина и да се поноси својом антифашистичком борбом, а да ће руском председнику отворено рећи да се Србија налази на европском путу.

„Ово је Србија која се не стиди и која води јасну спољну политику”, поручио је Вучић и подсетио да исте ставове износи на сваком месту и пред свима, и у Бриселу, и Москви и у Вашингтону.

Амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин сматра да посета Путина „неће ником штетити”.

„Посета неће трајати дуго, али биће интензивна. Имаће и емотивну конотацију, али и практични, економски карактер. Никоме неће штетити”, рекао је он недавно.

Коментаришући захтев Брисела да Србија пре или касније мора јасно да одреди страну поводом украјинске кризе, Чепурин каже да „Србија неће предузимати потезе који би нанели штету руско-српским односима” и да Москва „чврсто рачуна да кретање Србије према ЕУ неће нанети штету билатералним односима с Русијом”.

Што се тиче Брисела, одлазећи европски комесар за проширење Штефан Филе каже да та посета не треба да брине било кога у Европи, те да је Србија већ више пута јасно демонстрирала своју европску оријентацију да би она била угрожена или промењена због једне посете.

Његов наследник Јоханес Хан, међутим, каже да ће Србија, уколико жели да постане чланица ЕУ, мора пажљиво да размотри своју одлуку да не подржи санкције Уније против Русије, а истом поруком огласио се шеф Делегације ЕУ у Београду Мајкл Девенпорт.

У Извештају о напретку Србије који је објављен 8. октобра, наведено је да би Србија требало прогресивно да усклађује своју спољну и безбедносну политику са ЕУ до приступања Унији.

Уочено је да је Србија начелно подржала суверенитет и територијални интегритет Украјине, мада је била уздржана приликом гласања у генералној скупштини УН и констатовано да се Србија није придружила санкцијама против Русије, али је дала гаранције да се неће искористити руски ембарго на увоз хране из ЕУ да повећа сопствени извоз.

Међутим, према речима једног неименованог званичника ЕУ, Брисел са све већом забринутошћу прати продор Русије на Западни Балкан, што се доживљава као претња стабилности и европским интерграцијама региона.

„Руска помоћ увек има своју цену”, рекао је један неименовани званичник ЕУ, и упозорио да треба погледати како су прошли Белорусија и Казахстан, који су са Русијом ушли у бесцаринску унију.

„Чувајте се Руса и кад доносе дарове”, парафразирао је тај званичник.

Са премијером Вучихем пре неколико дана разговарао је и амерички потредседник Џозеф Бајден, о подршци Вашингтона реформама које су пред Србијом. Информација о томе да ли је Путонова посета била једна од тема није било, али речи бивше блиске сараднице америчког председника Карен Донфрид да у тој посети нема ничега спорног, али да ће међународна заједница с великом пажњом пратити поруке које буду изречен, потврђују да ни Вашингтон није развнодушан.

И амерички амбасадор у Србији Мајкл Кирби се бавио том посетом, упитавши зашто уопште Путин долази у Београд када је српску престоницу ослободила Трећа украјинска армија (група армија с Трећег украјинског фронта), као део Црвене армије, ушавши након тога у полемику са Чепурином.

Специјални изасланик за југоисточну Европу, Турску и ЕФТА у Министарству спољних послова Немачке Ернст Рајхел рекао је да је очекивање ЕУ да се Србија полако прикључује позицијама Уније.

Путиновом посетом бавили су се и многи „код куће”.

Део опозиције, попут лидера Нове странке Зорана Живковића, сматра да нема дилеме да ли треба да буде домаћин моћном руском лидеру, али да тренутак посете није најбољи.

У медијима је било доста „неименованих” страхова да ће долазак Путина угрозити позиције Србије на Западу.

Према истраживањиу агенције Фактор плус, две трећине грађана има позитиван став према доласку шефа руске државе у Београд.

Мимо свих тих дилема и „дилема”, очекује се да ће главне теме највиших званичника две земље, које имају Споразум о стратешком партнерству, бити политичка, али и, пре свега, економска сарадња двеју дрзава.

Енергетика и развој српске железница требало би да буду у врху приоритета, али и привлачење руских инвестиција и инвеститора у области прераде воћа, поврћа и меса.

Београдски медији, позивајући се на неименоване изворе из владе, најављују да ће се разговарати о листи производа који су на режиму извоза у Русију без царине и могућности да се на листу убаци неколико хиљада возила крагујевачког „Фијата”, сиреви и цигарете.

Подсећа се да је бесцарински извоз „Фијатових” аутомобила у Русију одавно један од ваĹľних привредних циљева Србије и најављиван је као могуĂ¦ност и пред недавну посету премијера Александра Вучића Москви.

Односе две земље карактерише и Споразум о слободној трговини негдашње СРЈ (чији је Србија искључиви правни наследник) и Русије, склопљен 2000. На основу тог споразума Србија је једина земља ван ЗНД која има обезбеђен ванцарински приступ руском тржишту.

На режиму слободне трговине налази се око 95 одсто производа из Србије, али њиме нису нису обухваћени производи аутомобилске индустрије.

Једна од главних тема биће и пројекат Јужни ток, а с тим у вези српски премијер је рекао да његова изградња у Србији зависи од договора Русије и ЕУ.

„Потребно је видети, како и где смо дошли поводом питања ‘Јужног тока’. И шта да радимо уколико нам неко заврне вентил с гасом, на који начин, одакле ће се Србија снабдевати”, казао је премијер.

О сарадњи са „Руским железницама”, Вучић је недавно подсетио да је Србија са Русијом закључила споразум о кредита од 800 милиона долара, намењен за развој и модернизацију железничке мреже.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров најавио је недавно да ће за време предстојеће посете премијера Путина бити размотрени заједнички пројекти две земље.

Посета председника Русије биће његова трећа посета Београду – 2001. године је посетио Србију као шеф државе, а 10 година касније и као премијер.

Путин се у Русији састајао са председником Србије Томиславом Николићем у пет наврата од средине 2012. године, а са премијером Александром Вучићем јула ове године.

Извор: Танјуг