Vucic - izmedju stida i straha :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Vučić: Ja sam čovek s novom idejom

Iako je "formacijski" tek četvrti čovjek u srbijanskoj političkoj hijerarhiji, prvi potpredsjednik Vlade Srbije i predsjednik vladajuće Srpske napredne stranke, Aleksandar Vučić (43), stvarno, najmoćniji je čovjek u državi. S fantastičnom podrškom građana, od čak 69 posto, taj energični pravnik – jedan od najboljih studenata svoje generacije – ne žuri, međutim, s formaliziranjem te svoje pozicije.

Dok u Plavom salonu Vlade Srbije, na drugom katu zgrade u Nemanjonoj ulici, prije početka intervjua ćaskamo o nogometnoj utakmici Srbija – Hrvatska sljedećeg petka u Beogradu (Vučić je veliki nogometni fan; njegov drugi veliki hobi je skupljanje vina, slovi kao njihov vrsni poznavalac, a posjet vinskom podrumu u očevoj kući u Jajincima postao je stvar prestiža među stranim političarima i državnicima koji dolaze u Beograd), žali se kako ga, zbog ubitačnog radnog tempa kojeg je nametnuo, napuštaju suradnici. Teško mogu izdržati njegov radoholilčarski ritam, od 7,30 izjutra do osam, ponekad i 10 navečer. I to sedam dana u tjednu, uključujući subote i nedjelje. Beogradski novinar koji ga dobro poznaje kaže kako Vučić ne krije da zbog iscrpljenosti ponekad primi i infuziju.

S nogometa, naš razgovor brzo prelazi u političke vode. Pitam ga kako ocjenjuje trenutačne političke odnose Hrvatske i Srbije, u svjetlu njegove nedavne posjete Zagrebu, ali i činjenice da je hrvatski premijer Milanović u veljači bio u Beogradu, te da su se dvojica predsjednika – Ivo Josipović i Tomislav Nikolić - u vrlo kratkom roku sreli prvo u Zagrebu, potom na Brdu kod Kranja.

- Naši odnosi su – realni. Trudili smo se da ih u potpunosti racionalizujemo, da ih učinimo prvenstveno iskrenim i da ih oslobodimo tih atributa koji bi možda zamagljivali pravo stanje stvari. Zbog toga su važni ovi redovni susreti koje, s obe strane, želimo da načinimo isključivo operativnim, surovo pragmatičnim, kako bi odmah dali rezultate. Kad sam preuzeo obavezu o isporuci katastarskih karata, nisam čekao da prođe dogovoreno vreme, već sam odmah počeo s dostavom onoga što je bilo spremno, bez obzira na to što je to bilo dosta ranije... Čemu taktizirati tamo gde za to nema nikakvog razloga? Vrlo sam zadovoljan jer je to zajednička odluka i jer se obe strane ponašaju politički najzrelije moguće. Na taj način najviše radimo za naše države i građane. Otimanje oko toga čiji je Nikola Tesla, a zapostavljanje njegove baštine, neozbiljno je. Problematizovanje činjenice da imate 1244 ili 1246 ostrva, kao provokaciju Srbije zbog rezolucije Saveta bezbednosti UN-a, koja nosi slučajno isti broj, samo je izmišljanje razloga za polarizaciju po svaku cenu.

Kakva je vaša suradnja s najvišim hrvatskim dužnosnicima?

- Cenim predsednika Josipovića, premijera Milanovića, Vesnu Pusić, Mimicu. Naši odnosi su vezani za ciljeve koje moramo postići i dosadašnji rezultati najbolje govore o tome koliko poštujemo jedni druge i koliko poštujemo dogovore. Nemamo razloga međusobno da se dodvoravamo kako bismo odnose prikazali boljima nego što jesu ili kako bismo ih prikazali onakvima kako to možda neki očekuju, da bi o nama imali bolje mišljenje.

Što u ovom trenutku smatrate "otvorenim pitanjima" tih odnosa?

- Mislim da je veoma važno i do sada nezabeleženo: "Otvorena pitanja" su pitanja najboljih oblika naše saradnje, koji će dati najbolje rezultate. Dakle, već dugo nemamo simulaciju saradnje, već nastojimo da definišemo probleme kako bi se efikasnije nego do sada rešavala životno važna pitanja. Vrlo je važno da napustimo dosadašnje stanje "hladnog mira", da hladnih glava krenemo proaktivnim putem. Da pređemo u aktivnu fazu zasnovanu na racionalnim problemima koje treba vrlo jasno i precizno rešavati. "Hladni mir" veštačka je fraza koja je, do sada, trebalo da zamuti realne probleme i celu priču prevede u PR-prostor koji nema veze sa stvarnim političkim tokovima.

Ipak, kako ta pitanja riješiti?

- Sva otvorena pitanja možemo rešavati na najmodernije načine, uvažavajući činjenice da ćemo svi uskoro živeti u jednoj, evropskoj zajednici sa standardima i principima koje treba uvažavati zbog nas samih. Otvorena pitanja su kako rešiti probleme koje proizvode ljudi koji nisu iz ovog vremena. Koji bi radije nastavili "hladni rat" ili realni rat, koji bi ratovali bez ikakvog razloga, tj. sa željom da se spreči emancipacija naših društava i država.

Hrvatska i Srbija nisu u potpunosti uredile pitanje međusobnih granica. Očekujete li da bi tu moglo biti problema?

-To je složen i težak proces ali sam uveren da i jedni i drugi, kompromisom, možemo doći do konačnog rešenja.

Dan prije proslave hrvatskog praznika Dana domovinske zahvalnosti, izjavili ste kako je to, zbog žrtava u vojnoj akciji Oluja, "tužan dan za Srbiju".

- Za nas su dani kada je počinjena Oluja najteži dani. Smatramo da je tada počinjeno najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. Više puta sam rekao da se naše ocene, i percepcija određenih događaja iz naše prošlosti, ne podudaraju, odnosno da su često i potpuno suprotne. Nedavno sam, pak, rekao da smo u Srbiji prezreli zločince koji su u naše ime ubijali, i da očekujem da to i svi drugi urade. Svestan sam da to mnogima izgleda teško i nemoguće. Ono što mi ipak možemo jeste da učinimo sve kako bi se omogućio povratak što većeg broja proteranih na njihova imanja, da im se vrati ili kompenzuje imovina i omogući normalan život i raspolaganje imovinom. Srbija danas ima najveći broj raseljenih osoba i izbeglica i nastojimo da ih integrišemo koliko možemo, ali je to izuzetno teško, između ostalog i zbog toga što postoji stalna nada da se mogu vratiti na svoja ognjišta. Na tom planu mogli bismo uraditi više i to bi bio put za prevladavanje nekih prepreka. Stalne istrage i procesuiranja zločina i zločinaca, takođe su proces kojim se dolazi do pravde koja je žrtvama, prognanima, takođe izuzetno važna. Očekujem i da će novi ambasador Hrvatske u Beogradu koji ima izuzetno iskustvo u toj oblasti, biti jako dobar sagovornik i saradnik na temu uspostavljanja pravde.

Za nas su dani kada je počinjena Oluja najteži dani. Smatramo da je tada počinjeno najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Slažete li se da i u novijoj hrvatskoj povijesti ima "tužnih dana", poput primjerice 18. studenoga, dana pada Vukovara nakon čega je uslijedio masakr na Ovčari?

- Vi ste novinar kojeg izuzetno cenim i zbog toga što ste predvodili tim novinara iz Hrvatske i Srbije koji je napravio izuzetan dokumentarni film "Vukovar, posljednji rez". Ako sam dobro informisan ovaj film je naišao na identičan prijem na premijerama i u Beogradu i u Zagrebu. Ovde je emitovan mnogo puta na nacionalnom kanalu B92, dok se u Hrvatskoj to nije dogodilo, što mi je izuzetno žao. Takvi projekti koji su rezultat istraživanja profesionalaca, sa svih strana osvetljava jedan deo iz "tužnih vremena".

Pored toga, srpsko pravosuđe je to procesuiralo i imamo pravosnažne presude za 15 zločinaca koji su osuđeni na ukupno 207 godina zatvora, dok je jedna presuda na 20 godina trenutno pred Apelacionim sudom. U presudi sudija Vesko Krstajić, konstatujući da nisu svi počinioci u sudnici, citirao je Marka Miljanova: "Junaštvo je sebe od neprijatelja sačuvati, a čojstvo je drugoga od sebe sačuvati", dodavši: "O svemu će istorija doneti sud, a ovu presudu shvatite kao presudu vašem čojstvu". Moramo nastaviti s utvrđivanjem činjenica i procesuiranjem zločina, moramo popisati sve žrtve, očuvati sećanje i poštovanje prema svim žrtvama, podvući crtu ispod svih dešavanja, informisati naše građane o svim tim podacima i edukovati naše sadašnje i buduće naraštaje tako da se nikada više ne ponove zločini. Takođe, nadam se i da će svi koji su odgovorni za počinjene zločine prema Srbima odgovarati pred licem pravde u Hrvatskoj.

Mogu li unatoč trauma iz nedavne prošlosti odnosi Srbije i Hrvatske biti uzor na "buretu baruta", Balkanu, kao što su danas odnosi Njemačke i Francuske, bez obzira na strahote u Drugom svjetskom ratu, uzor dobrih odnosa u Europi?

- Ne bih podvlačio direktnu paralelu između naših zemalja i slučajeva, ali neki politički potezi, dogovori, neki projekti mogu biti uzor za nas. Važno je da taj prostor - kulturni, ekonomski, društveni, bude što intenzivnije i konstruktivnije ispunjen. Da imamo što više projekata koje sami ne bismo mogli ostvariti, ali zajedno imamo više šanse. Neki uspešni projekti, kao Arte kanal koji su osnovali Nemačka i Francuska, može biti zanimljiv model. Fokusiranje na razvoj naših zemalja svakako će mnogo uspešnije menjati naša društva. Uveren sam da nikada više naše zemlje neće dolaziti u sukob, da se neće nikada više ponoviti nasilje. Obaveza svih nas je da to onemogućimo.

Što je s ekonomskim odnosima?

- Na ekonomskom planu jedni za druge možemo mnogo da uradimo. Na primer, da mi pomognemo Hrvatskoj u uspostavljanju produktivnijih odnosa s Rusijom, a da Hrvatska pomaže Srbiji u procesu evrointegracija, ili da vam pomognemo oko nekih projekata kojima bismo mogli zainteresovati Ujedinjene Arapske Emirate. Veliki infrastrukturni projekti kao što je pruga Zagreb – Beograd, koji ne samo da nas povezuju, već povezuju Zapadnu Europu s Turskom i Bliskim istokom, plovnu Savu punu rečnog saobraćaja, Dunav kao zajednički resurs koji ne koristimo dovoljno, a u Evropskoj komisiji imamo skoro komesarijat vezan za razvoj regije podunavskih zemalja koji niko od nas ne koristi na pravi način... Verujem da je moguće te odnose institucionalizovati kroz međudržavne ugovore, ali i kroz zajedničke instititucije.

Ključne riječi za obe države su: moramo izgraditi pravedna društva, ravnopravna za sve, toleratna i otvorena, multikulturna s efikasnim državnim aparatima.

Hrvatske je članice NATO saveza i EU, Srbija nije. Je li ta činjenica prepreka boljim odnosima, ili obrnuto, šansa za njihovo poboljšanje?

- Sećate se dobro poznate priče o dvojici trgovaca obućom koji su otišli u Afriku pa kada su videli da svi hodaju bosi, jedan šalje u centralu telegram: katastrofa, ovde nema posla za nas jer su svi bosi. Drugi kaže: sjajno, ogromno tržište i mogućnosti, jer niko nema cipele... Neki će svakako videti teškoće, ali ja vidim šanse: fondove za pridruživanje možemo efikasnije koristiti uz proučavanje vaših grešaka zbog kojih niste iskoristili dovoljno ono što ste mogli. Mnogi fondovi podrazumevaju partnerstva između kandidata i članica i to je velika šansa za našu saradnju. Stvaranje novih modela saradnje takođe može biti samo podržano od EU institucija i NATO-a. Mi smo članovi Partnerstva za mir i to nam je za sada dovoljno, ali to je takođe dobra pozicija za saradnju.

Koliko će Vam hrvatska iskustva biti od koristi na putu prema EU?

- Volio bih ipak da se učimo na tuđim, a ne na svojim greškama i zbog toga će naš uspeh u pridruživanju biti ekvivalentan učenju na tuđim greškama. Moramo maksimalno ubrzati naše pridruživanje. Imamo osećaj da kasnimo, a uz to moraćemo savladati nove barijere koje se postavljaju novim članovima ... Bez obzira na trenutak učlanjenja, moramo maksimalno da povećamo stepen integracija u evropske i svetske privredne tokove, podići standarde, adaptirati institucije da one budu komplementarne evropskim. To su veliki izazovi i koristićemo svačije iskustvo i pomoć svakoga ko nam je bude ponudio.

Vaš premijer, Dačić, spominjao je ideju skandinavizacije prostora zapadnog Balkana. Slične ideje imaju i neke nevladine udruge u Hrvatskoj. Kako gledate na to?

- Ne moramo se voleti, ali imamo brojne zajedničke interese. Skandinavizacija može puno toga da znači. Voleo bih da, kao u Skandinaviji, postignemo da naše zemlje imaju jaku socijalnu osetljivost, male socijalne razlike, visok stepen poštovanja ljudskih prava i da osiguramo građanima dostojanstven život. Taj ekonomski, socijalni i društveni razvoj bi nas onda kvalifikovao na sledeći nivo međusobne saradnje koja bi bila zasnovana na dogovoru oko najracionalnijeg organizovanja kada je reč o zastupanju naših interesa, predstavljanju itd... Krenuo bih od vrlo konkretnih projekata, bez velikih pretenzija, ali s iskrenim željama zasnovanim na realnim potrebama i osnovama. Ne treba se zanositi da je moguće preslikati neke modele jer niti smo Norveška koja nije ratovala više od 500 godina, niti imamo toliko nafte .... Ali možemo nastojati da budemo vredni, solidarni, možemo štedeti i gledati da se naši interesi realizuju, ali ne na štetu drugih. A ako se podudare onda je to najbolja sinergija koja će svakome doneti neku novu korist i stabilnost.

Kako biste ocijenili položaj srpske manjine u Hrvatskoj danas…

- Neću koristiti floskule da su manjine te koje nas spajaju. Moramo i na tom planu biti surovo iskreni, prvo prema sebi samima i zapitatiti se da li smo dovoljno učinili da zaštitimo hrvatsku manjinu u Srbiji, da im damo sva prava koja im pripadaju i po evropskim, ali i po ljudskim standardima. Srpski narod u Hrvatskoj ima vrlo složen položaj i mi smo spremni pomoći koliko god je moguće da se bitnije popravi situacija i s mogućnostima povratka, s imovinom, sa sigurnošću, individualnim pravima i slobodama. Postoji čitava lepeza situacija od vrlo surovog odnosa prema nemoćnima, bilo da su starosedeoci ili povratnici, do činjenice da se neke stvari ipak popravljaju. Ali, evidentno je da se moraju napraviti veliki pomaci kada je reč o elementarnim pravima i sigurnosti, ostvarivanju stanarskih pava i prava na mirovine.

- … a kako hrvatske manjine u Srbiji?

Sigurnost hrvatske manjine u Srbiji na neuporedivo je višem nivou nego Srba u Hrvatskoj. Ovde možemo možda govoriti oko unapređenja nekih prava, da se ono što je deklarativno i zakonski regulisano i sprovede. Ako postoje pojedinačni slučajevi s imovinskim sporovima to se mora na najefikasniji način rešavati i mi ćemo sigurno na tome raditi. Lično ću se time baviti, bude li potrebno.

Želimo da Vojvodina zaista bude evropski centar multikulturalizma jer je jedinstveno mesto u Evropi u kojem živi više od 26 nacija ili nacionalnih i etničkih grupa (sa šest službenih jezika, pet religija...) i da i Hrvati budu deo te jedinstvene zajednice, da potpuno uživaju sva prava koja im garantuje naš Ustav, ali i najviši standardi EU.

Istovremeno, probleme s neštampanjem udžbenika na hrvatskom jeziku moraćemo da rešavamo neuporedivo brže nego do sada. Sramota je za Srbiju što jedan tako mali problem nije uspela da reši godinama.

- Što bi trebalo učiniti da se ne događaju incidenti poput napada na učenike bogoslovije u manastiru Krka ili nedavno razbijanje prozora na hrvatskom kulturnom domu u Somboru?

- Moramo učiniti sve da napravimo države koje će svakom građaninu osigurati maksimalnu sigurnost i da različitosti budu tretirane kao vrednosti, a ne kao povod za ispoljavanje nasilja. Možda bismo mogli da uvedemo neke principe pozitivne diskriminacije kada je reč o našim manjinama i da svaki incident na šovinističkim osnovama sankcionišemo oštrije, da se dodeljuju maksimalne, a ne minimalne kazne, da policija brže reaguje. Naravno, huliganstvo neće nestati, ali mi moramo učiniti sve da minimizujemo incidente, da to ne bude poželjno ponašanje već da bude osuđivano u svim segmentima naših društava. Sećam se, kad su Beogradom prolazile kolone izbeglica iz Oluje, bilo je stalnih poruka građanima da čuvaju svoje susede drugih nacija, jer je postojala potencijalna opasnost odmazde. To su neki obrasci ponašanja koje moramo razvijati.

Prednjače li ili zaostaju ekonomski odnosi Srbije i Hrvatske nad političkim?

-Postoji lojaliti kartica čiji su osnivači najveća srpska kompanija NIS i najveća hrvatska Agrokor. Oni koji kupuju na stanicama NIS-a i u prodavnicama IDEA-e imaju određene koristi, popuste... Pošto su obe kompanije aktivne i u Bosni i Hercegovini, verujem da je to moguće i tamo preneti. Ovo navodim više simbolički, nego što je to reklama: moramo stvoriti što više sličnih projekata od kojih pojedinci i naše privrede imaju direktne i indirektne koristi. Moramo biti u službi boljeg života naših građana. Tek ako oni svakoga dana osećaju taj boljitak i kroz našu intenzivnu ekonomsku i političku saradnju, naše politike će biti uspešne.

Tu je i dogovor oko CEFTA-e…

- Taj dogovor pokazao se vrlo uspešnim. Ulaskom Hrvatske u EU, kada je reč o našim međusobnim odnosima, moramo osmisliti neku vrstu Cefte Plus, pronaći nove oblike saradnje koji bi uvažavali nove pozicije i da u dogovoru s Europom, ali i drugim zemljama u regiji, pronađemo novi oblik saradnje čiji bi cilj bio da se najbolje iz onoga što smo do sada imali nastavi i unapređuje, a da se nove pozicije iskoriste na inovativan način u korist svih.

Sa srbijanske strane zna se čuti da je Srbija otvorenija za hrvatska ulaganja, nego hrvatska za ulaganja iz Srbije. Ako to držite točnim, kako prevladati takvo stanje?

- To je očigledno, već dugi niz godina. Već sam spominjao da su nam potrebni inovativni oblici saradnje. I u ovoj oblasti bilo bi izuzetno važno da naši eksperti naprave dobru analizu problema koje smo do sada imali i da daju predloge kako nadvladati te probleme, učiniti da se svi osećamo ravnopravno, zadovoljni saradnjom i položajem naših kompanija kada investiraju u Hrvatskoj i obrnuto. To je i naša obaveza.

Osobno, nemam problem da u svemu i uvek mora biti po sistemu - oko za oko. Imamo projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i siguran sam da bi i Hrvatska bila zainteresovana da dobije deo energetske stabilnosti. Bili bismo vrlo zainteresovani pomoći vam oko vašeg učešća u projektu Južni tok, da bude ili gasna interkonekcija ili da se napravi nova cev (kod Sotina je tačka povezivanja). Naravno, možemo povezati rumunski, srpski i vaš sistem istovremeno: Arad – Mokrin – Sotin.

Što držite najvećim problemima Srbije i kako ih namjeravati riješiti?

- Ono što me opterećuje, a mislim da je slična situacija i u Hrvatskoj, je atmosfera opšteg negativizma: ništa ne valja, ništa ne može... Želeo bih da mnogo više iniciramo i podstičemo optimizam, samouverenost, pozitivan odnos i prema sebi, prema onome što se može definisati kao uspeh, pomak. Svojim smo rezultatima slomili inerciju koja nas je terala u tragičnom smeru. Još nismo uspeli preusmeriti tu inerciju kod građana ka onome što će biti neminovni rezultat ove naše politike, a to je bolji život u boljoj zemlji integrisanoj u evropske razvojne i civilizacijske tokove, koja uspešno rešava svoje probleme.

Moć koristim da bih modernizovao Srbiju
Srbija je otvorenija za hrvatska ulaganja nego Hrvatska za ulaganja iz Srbije. To je očigledno. Nemam problem da u svemu uvek mora biti po sistemu - oko za oko.

U Hrvatskoj, i ne samo u Hrvatskoj, doživljavaju Vas najmoćnijim čovjekom u Srbiji? Jeste li to uistinu?

- Ne bih govorio u kategorijama moći. Mislim da se pogrešno definiše podrška koju građani Srbije daju onome što presonifikujem kao neko ko je najizloženiji, možda najdinamičniji, u ovom trenutku i možda će zvučati neskromno, kao neko ko vrlo hrabro nastoji da Srbiju vrati na put koji će je učiniti cenjenom zemljom, ekonomski jačom, čiji su građani zadovoljniji. Svestan sam toga koliko je to u isto vreme mač sa dve oštrice, ali moja uverenja da to moramo da učinimo, ne ostavljaju prostor da se dvoumim i kalkulišem. Mark Tven kaže da je čovek s novom idejom ludak sve dok mu ta ideja ne uspe. Možda smo mnogima na početku mandata tako izgledali, ali smo zacrtali da ćemo napraviti ključne korake ka Evropi što smo i učinili, kao i da ćemo napraviti ključne pomake kada je reč o Kosovu, za samo godinu dana. Ova podrška je i oblik konsenzusa oko politike koju vodimo, oko teških odluka koje donosimo i oko principijelnosti u borbi protiv korupcije, evropskim integracijama, naporima da imamo bolji život...

Smatraju vas glavnim motorom u borbi protiv korupcije.

- Nasledili smo puno neraščišćenih nepravdi a na to su građani najosetljiviji. Zasukali smo rukave, proveravamo sumnjive privatizacije koje se dotiču najvećih centara moći, jer dok se nepravde ne isprave teško je praviti bilo kakve iskorake.

A ako je reč o moći, kod nas je to obično negativna kategorija. Međutim, ono što imam od moći nastojim upotrebiti na opštu dobrobit, koristeći u svakom trenutku maksimum svoje snage i mogućnosti, nastojeći da i kod drugih proizvedem potrebu da budu izuzetni. Moć koristim da nadoknadim zaostatke, da premostim provalije koje su pravljene i da zaustavim sve one koji su beskurpulozno pljačkajući zemlju uništavali mogućnosti da građani bolje žive. I uvek ću svoju moć koristiti samo da modernizujemo zemlju, stvorimo pravedniji sistem, ekonomski održiv, socijalno pošteniji i uspešniji... Svestan sam činjenice da se problemi koje imamo ne mogu rešavati drugačije osim žrtvovanjem i posvećenošću. I izuzetna mi je želja da to prenesem i na političare iz moje stranke ali i na političku i ekonomsku, društvenu elitu Srbije.

Pomaže li vam borba protiv korupcije u privlačenju stranih investitora?

- Na moć gledam u katergorijama, koliko sam uspešno uverio investitore da napravimo posao oko investiranja u JAT i da od propale kompanije napravimo onu koja će biti uspešna, koja će imati rast i koja već sutra može pomoći i drugim sličnim kompanijama u regiji, koja će pomoći i aerodromu Nikola Tesla da se širi, da postane i centar za transport tereta, most između istoka i zapada. Ili, hoćemo li ćemo uspeti dovesti investiciju u jednu od najmodernijih fabriku mikročipova ne samo kako bismo zaposlili puno mladih, već kako bi ta fabrika bila i motor razvoja informatičkog društva u Srbiji, ili koliko sam u mogućnosti da privučem i motivišem mlade i uspešne stručnjake iz sveta da nam se pridruže u misiji oporavka srpske ekonomije i društva. Klasično poimanje moći kao silništva dolazi od našeg dosadašnjeg iskustva. Trudiću se da se promeni paradigma i da moćni budu oni koji doprinose zajednici da se razvija, a građanima da bolje žive.

Izvor: B92