znaci tibican streber...

 

kao u trecem razredu osnovne skole onaj sto ga niko ne jebe dva posto pa da se istakne da kaze nesto duhovito pa kaze ekstremno glupo

 

Александар Вучић долази на седницу Председништва странкеВучић о разговору са Палмером: Рекао сам ствари које нико није изговорио америчким званичницима
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
ПОЛИТИКА
19:33 04.11.2019(освежено 19:47 04.11.2019)
Председник Србије Александар Вучић рекао је да је данас званичнику америчког Стејт департмента Метјуу Палмеру изговорио ствари које наши представници никад раније нису рекли америчким званичницима.

„Данас сте могли да видите, и ко хоће да буде поштен према себи, бар због једне ситнице сте могли да будете поносни на своје руководство... Изговорио сам ствари које нико од наших представника никада у лице није изговорио америчким званичницима“, рекао је Вучић, и додао да је и Палмера јавно „суочио“ са делом из косовског устава који искључује могућност формирања војске, који је Приштина без проблема прекршила.

„Не мислим да сам био превише храбар, отворено смо разговарали, питао сам га све, он је мене питао, ти разговори нису увек лаки“.

Он је тако одговорио на питање да ли је Палмера питао да ли и какве обавезе има Приштина како би био настављен дијалог и како би се ишло ка постизању решења које би задовољило и Србију.

„Наравно да сам му рекао. Ни за мене, ни за њега то нису били лаки разговори. Али, да ли треба да замајавам народ и да кукам због тога? Па, кандидовао сам се за место за које сам знао да није лако“, истакао је Вучић.

Како је рекао, данас је најотвореније говорио и пред Палмером како су косовски Албанци прекршили чак и устав своје лажне државе.

„То сам наочиглед Палмера изнео, без проблема, и поносан сам на то и моја деца ће једног дана то да покажу и да кажу да се нисам сакрио у мишју рупу, посебно не као ови из тзв, наглашавам тзв. демократског блока“, рекао је Вучић.
Он је додао да људи хоће да забораве шта смо прошли и у каквом смо стању затекли Косово ― 2004. године смо прошли кроз погром.

„Ћутали су у Београду, ништа нису урадили, препустили су народ док су рушили и палили цркве, ћутали су у Београду и борили се за власт и како да се што више додворе представницима неких западних земаља“, навео је Вучић.

Онда су, каже, говорили „стандарди пре статуса“, па су онда уследиле одлуке 2008. године, и опет у Београду ништа нису урадили, па онда одлуке 2010, 2011, најгоре одлуке су тада донете, када је нашим питањем пред Међународним судом правде дат легитимитет Албанцима за проглашење независности.

„И кад изгубите од НАТО-а 1999. године, и не видите и не израчунате колико су снажнији ― знам ја да је НАТО извршио агресију ― а ви који водите земљу морате да будете свесни колико можете и колико су неке одлуке биле катастрофалне. И онда почињете да позиционирате земљу и да је враћате у жижу јавности као земљу која нешто може да понуди и која има поштовање у свету“, објашњава Вучић.

Он је подсетио на 16 састанака са Ангелом Меркел, а ту су и Макрон, кинески председник и јапански премијер, који пре тога нису били од времена Тита...

„Али, људи то неће да признају“, закључио је Вучић.
(Sputnjik)

Понош о С-400 у Србији:
То је као вожња Ролс Ројса по прашњавом дворишту, како би се хвалили комшијама ко нам је био!

 03-11-2019 18:24

Политички врх Србије поиграва се системом одбране и безбедности, а да за то „нема ни професионалних, ни моралних компетенција“, изјавио је некадашњи начелник Генералшаба Војске Србије, генерал Здравко Понош.




Он је рекао да су, у контексту модернизације Војске, важни „и квалитет пушке и Мандушић Вук, али да је најважније ко Мандушића Вука усмерава“.

Према речима Поноша, то „поигравање одбраном“ се види на примеру ракетног система С-400 који у „војничком смислу Србији није потребан“, али та прича „носи политичу поруку“, која се манифестује „кроз демонстрацију силе и пријатељства са Русијом“.

Присуство С-400 на недавној вежби „Словенски штит 2019“ Понош је упоредио са „вожњом Ролс Ројса по нашем прашњавом дворишту, како бисмо се после хвалили комшијама ко нам је био“.

Он тумачи да Русија оваквим вежбама и довожењем макете С-400 у политичком смислу „поручује Западу да држи ногу у вратима Србије, док је Вучићу то потребно како би бирачком телу одвукао пажњу и прекрио оно што се спрема да уради у вези са КиМ“.

„Он се спрема да ‘алали’ КиМ и то покрива причом о јачању војне моћи Србије и никад већем пријатељству са Русијом“, уверен је Понош, који у том контексту види и „црквена одликовања, аплаузе и дремање на поду у Бриселу“.

У том је контексту, тврди генерал, „била и манифестација којој су присуствовали преживели и породице погинулих војника на Кошарама, које је Вучић окупио да му аплаудирају, у моменту када се он спрема да преда оно због чега су се они жртвовали, погинули, изгубили здравље, због чега су ратовали“.

Упитан да ли се Србија убрзано наоружава или жели да креира перцепцију да се убрзано наоружава, Понош је одговорио да је „све ствар перцепције“, али да факти ипак говоре „да су направљени неки искораци око опремања војске“.

Будући да је и потпредседник Народне странке Вука Јеремића, он за себе каже да је „оштар критичар режима“, али да мора да призна да су, после „дужег низа година, заостајања Србије у наоружавању, направљени неки помаци у авијацији“.

„То је можда могло боље и јефтиније, али се ипак померило и то треба поздравити“, истакао је Понош, који не мисли да је „опремање авијације претња по суседе, јер није реч о толико офанзивном наоружању, већ више о обезбеђивању патролирања небом“.

На другој страни, како је указао, ако је реч о копненој војсци, набављене су ствари „попут тенкова за које нити имамо довољно возача, нити су нам потребни, јер смо их претходно повлачили, с обзиром на чињеницу да је та опрема стара“.

Трка у наоружању у функцији унутрашње политике

Понош примећује да у региону „постоји трка у наоружању“, али је описује као „трку пужева“, која је у функцији унутрашње политике.

Како је рекао, то се дешава у целом региону, није то Вучић измислио, „само је довео до апсурда, у коме нема везе што нам је плата 500 евра, када имамо С-400“.

„У оваквим регионалним политичким системима где постоји озбиљан дефицит демократије, све је за унутрашњу употребу“, предочио је Понош.

Он је оценио да „војни експерти знају да ниво и квалитет наоружавања Војске Србије не може да произведе регионални дисбаланс“.

Понош не искључује могућност да су ментори на Западу примили објашњење да због јавног мњења у Србији, које има перцепцију да су Руси иза нас и да чувају Косово, мора да се игра на ту карту, како би истовремено завршио КиМ.

То је, према његовом тумачењу, разлог што, „после шетње руског оружја по Србији, нема велике драме у озбиљним западним круговима у Вашингтону и Бриселу“.

„Замена је теза када Вучић каже да није продао ни један метак, јер га нико за то није ни оптужио, проблем је што се овде ништа не дешава без његовог амина“

На питање о војној неутралности Србије и „против кога“ је Србија војно неутрална, Понош је одговорио да је „Србија војно неутрална против себе на начин на који спроводи ту војну неутралност“, јер она није заживела ни нормативно, ни у пракси.

„После резолуције из 2007. године, неутралност се сада помиње у Нацрту стратегије националне безбедности на неколико места, као и концепт тоталне одбране, али је велики корак од тога да се нешто помене, до тога да се примени“, објаснио је Понош.

Према његовом ставу, „није Вучић у праву када каже да се неутралност чува тако што се вежба и са једнима и са другима“, јер је то само „игра допадљивости у којој се свим странама даје оно што траже“.

Када је реч о Русима, „сем што раде са енергетиком шта желе“, Понош указује да су, истовремено, „ставили ногу у врата да Србије не оде ка НАТО, док Западу треба да се заврши пузећа државност Косова и њима не смета то што нам Вучић заврће руку у изборној и медијској сфери“.

Он сматра да у Србији и на Западном Балкану има одмеравања снага Истока и Запада, „али да смо ми мали и слаб полигон, са слабом војском“.


Како је оценио, питање да ли се вежба са Русима или НАТО за војнике није питање емотивне опредељености, „већ је битно каква је политичка одлука и да ли постоји јасан курс куда иде држава, нарочито зато што је у 21.веку неутралност деликатна ствар“.

Подсетио је на „еволуцију од евроатласнких интеграција, и извесног поправљања имиџа НАТО у земљи, до евроинтеграција, на чему смо завршили, после проглашења независности Косова, коју су признале водеће НАТО земље“.

Стало се код Партнерства за мир са озбиљном дистанцом према НАТО и на концепту неутралности, што је већинско расположење у земљи, рекао је Понош, који сматра да је у заблуди свако ко мисли да то може да промени социјалним инжењерингом.

Упитан да ли се војне стратегије и политике могу заснивати на мишљењу народа, он је одговорио да је и то питање демократије и да „ставови становништва не могу да се занемаре“.

Чак и да разговарамо у „рационалним категоријама, није доказано да би чланство у НАТО требало да буде наш рационалан избор“, јер „то кошта, као и неутралност, а ми немамо довољну економску потентност“, указао је Понош.

Страни плаћеници и домаћи издајници
Одговарајући на питање о безбедносним изазовима и чињеници да власт као највећи изазов види ситуацију око Косова, док грађани као претњу безбедности више виде корупцију, Понош је рекао да је „на страни грађана“.

„Безбедносне претње у региону заправо су последица политичке реторике, која долази пре свега из Београда, али не само из Београда“, тврди Понош.

Као пример, помиње односе са Хрватском који су политички погоршани, „захваљујући и реторици министра одбране, који је референт за Хрватску“, али истиче да „грађани нису глупи да поверују да ће нас Хрватска напасти“.

Коментаришући актуелна збивања у наменској индустрији и потенцијални коруптивни ланац, Понош је оценио да се сада креира ситуација „у складу са Шешељевим системом у коме имамо претњу, страног плаћеника и домаћег издајника“.

Тиме се, како је протумачио, покушава да покрије чињеница „да се черупа демографска и економска супстанца и пљачка војна индустрија“, која је одувек била експортно усмерена.

“Замена је теза када Вучић каже да није продао ни један метак, јер га нико за то није ни оптужио, проблем је што се овде ништа не дешава без његовог амина”, закључио је Понош.

pa jel imaju komsije rols rojsa...

po ovome sto je on rekao nemaju...

jel nema cemu da zavide ako imaju...

to je kao kad ti dodje predsednik neke velike zemlje u goste...

onda nemoj da dolaze...da ne bi bila voznja po prasnjavom dvoristu...



to je pre svega poruka...

poruka koja kaze tu smo...

https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=11&dd=05&nav_category=11&nav_id=1613054

pa dajte ljudi nismo zimbambve
znam ja da je b92 presao u vlasnistvo sns-a al dajte nemojte da vam pisu govna iz informera vesti

"БОШКО ОБРАДОВИЋ РАСКРИНКАО ВУЧИЋА И ВЛАДАЈУЋУ КАМАРИЛУ:
 Ево шта је председник Двери рекао у својој новој колумни о СНС-у, Вучићу, РТС-у...

 06-11-2019 17:28

Ко је гледао уводне минуте синоћне емисије "Упитник" на РТС1 видео је озбиљно уплашено лице, поремећен ум и погубљене мисли председника СНС Александра Вучића, који је иначе увек озбиљно концентрисан и припремљен, плус што толико воли да се у јавности представља као много храбар и паметан. У овој емисији некако се сва његова досадашња храброст и памет сакрила у мишју рупу. Баш ону кроз коју је и ушао у зграду РТС-а. Ово је други пут за осам година власти да је јавно изгубио контролу над системом и собом. Први пут је то било када је био окружен у Председништву и када су се у ванредној конференцији за медији чули повици демонстраната против њега.

Бошко Обрадовић (Фото: Јутјуб)

Пише: Бошко Обрадовић
Реконструкција Вучићевог страха – како је председник СНС ушао у зграду РТС
Као што Горан Весић, који је бежао централним београдским улицама пред окупљеном масом на промоцији своје књиге о Београду у Галерији "Прогрес", више нема никакву тежину и значај у српској политици, тако и синоћна дешавања испред зграде РТС представљају симболички почетак краја власти Александра Вучића.
 За освајање слободе у недемократским режимима је најважније да се грађани увере да они који их држе у страху и тероришу заправо нису тако страшни и да се и њима могу задати ударци због којих се и они осећају уплашено.
Како је Александар Вучић дошао до зграде РТС-а и ушао у њу?
Постоје само два улаза у зграду РТС-а на која улазе гости. Један са паркинга испред зграде у Таковској и други са паркинга испред зграде у Абердаровој.
На оба улаза Вучића су чекале студенткиње из удружења "1 од 5 милиона" које су желеле да му поставе питања која РТС не сме већ осам година, као и окупљени грађани који су дошли да им пруже подршку у њиховој намери.
На та два паркинга дефинитивно није дошао ни аутомобилом ни пешке, нити је ушао у зграду на један од та два, главна улаза.
Дакле, ушао је на неки трећи улаз.
Постоји и трећи, технички улаз из Абердареве, који се налази на пола улице, преко пута дворишта Пете београдске гимназије, и на који улазе запослени на РТС. Тај улаз се синоћ нашао у тампон забрањеној зони коју су направили непознати људи у цивилу, било да су полицајци или криминалци, који су у живом штиту стајали на дну и врху Абердарове и нико није могао ни са једне стране да прође том улицом и приђе том трећем улазу у зграду. На друштвеним мрежама постоји више снимака на којима се види ова блокада и како су грађани који ту живе спречени од стране ових цивила да прођу, што је, наравно, кривично дело. И лично сам дошао до ових момака, питао их ко су, тражио им легитимације ако их имају, питао ко им је наредио да то раде и знају ли шта чине, али одговора није било.
 Читав тај мој сусрет са њима такође је снимљен са више камера и лако их је све идентификовати и поднети кривичне пријаве против њих за онемогућавање слободног кретања грађана
. Поента је у нечему другом: зашто су они баш ту стајали, на дну и врху Абердарове и зашто нико није смео да прође том улицом?
Само из једног, већ поменутог разлога, а то је трећи, технички улаз у РТС који се налазио управо ту, између та два постављена кордона у цивилу, између којих нико није могао да се креће.
Оно што јавност не зна јесте да се до овог улаза може доћи и кроз оближњу Гимназију или посебним пролазом са стадиона "Ташмајдан", који је највероватније и послужио Вучићу да пешке туда стигне до улаза на коме га нико није чекао. Храбро како то само он уме као највећа политичка кукавица у историји српске политике.

Зашто нема снимка како Вучић улази у зграду РТС?
Зашто нема возила са пратњом којим председник увек свуда иде?
 Зашто нема снимка РТС-а како улази на било који од улаза и како га дочекују? Вучић би сигурно инсистирао да се то прикаже како би свима јавно ставио до знања да се није уплашио и да је слободно дошао на РТС. Али, није слободно дошао на РТС и уплашио се, Зато нема возила и снимка.
 Постоји само фотографија, објављена на његовом Инстаграм профилу, како седи у некој соби на РТС и припрема се за емисију.
Ово мало "јуначење" треба да покрије срамоту и блам због начина на који се председник државе ушуњао у зграду.

Синоћ је јавно пред очима читаве нације и света суспендована држава.
Најпре, где то цивили могу да забрањују слободу кретања грађанима, а да полиција то дозвољава? И где то председник не може да уђе на главна врата било које државне институције? Политичке демонстрације су нормална ствар свуда у свету у току одржавања било каквог јавног догађаја, оне увек могу да се одрже и полиција увек може да их контролише на потребном одстојању ради безбедности државних функционера, али то се синоћ није догодило.
Александар Вучић није смео да употреби полицију да му обезбеди нормалан пролаз до зграде РТС-а и ушао је тајно, провлачећи се пешке кроз мрачне пролазе стадиона, и користећи заштиту парадржавних, криминалних структура које су пребијале новинаре и грађане и на дан инаугурације испред Народне скупштине.

Ово је тешка увреда за систем безбедности у нашој држави.
 Ово је преотимање њихових права и обавеза. Ово је наставак кршења Устава и закона, као и узурпације свих државних институција од стране једног човека и паралелног парадржавног мафијашког клана који влада Србијом.

У једној тачки синоћ се спојила сва ванинституционална моћ и сва институционална немоћ владајућег режима. Изнова су показали какво лудило влада државом и шта нас чека у наступајућем периоду када ће свим средствима бранити своју власт. Али су истовремено и показали да се плаше и да довољно храбри и добро организовани грађани могу да се супротставе политичкој мафији.

Председник државе који се пешке провлачи кроз свлачионице стадиона и улази на мала врата у државну телевизију - где то има на свету? То је разлог зашто је Вучић био онако изгубљен и јадан на почетку емисије. Био је љут на самог себе што је доживео такво понижење, а ништа није могао да промени. Није могао то психички да издржи. И, као и Горан Весић, осетио је страх и да више не може онако како је навикао. То је тренутак симболичког почетка његовог краја на власти. Ако није могао нормално да дође и уђе на емисију на јавном медијском сервису – јасно му је да од синоћ све мање може и било шта друго.

Александар Вучић је од синоћ само формално председник. Од нас, побуњених грађана, зависи колико ће остати на том месту.



Извор: Српски покрет Двери".

 

Kako ono bese pre par nedelja na Beogradskim ulicama  i o "slobodi kretanja" i o "junacima na ulici" ?

https://www.youtube.com/watch?v=KFeTGMxcEeU

Nije fer da dolazi
no sjednicu stranke...
ipak je on pecednik drzave...
kako toma nije dolazio...
a ja..vucic ga nagovorio da podnese ostavku kao predsjednik strange... sljivar i podnio ostavku... onda ga ubjedio da ga narod i seselj mrze i
reko mu da ide kuci... Ima pocla i kod kuce... eno pofizdio od dosade... jedino sto ga drzi budnim je nada da ce uhapsit dragicu sto
nije znala da pare koje donatori doniraju fondaciji ne moze kuci 
nosit... toma  ce je drukat i svjedocice protiv nje...samo da je se resi....a dobra
my bila dok je mogo taslacit...