Vučić: Borba protiv korupcije :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Атентат на Вучића, Николића, или грађански рат?

Шта се то спрема 7. децембра 2012. године у Београду. Да ли атентат на Вучића, или Николића, или почетак грађанског рата у Србији? Наиме, новинари недавно угашеног дневног листа „Прес“, чији су сувласници Миодраг Мишковић и јуче изабрани председник Демократске странке и актуелни градоначеник Београда Драган Ђилас, добили су наређења да буду на радним местима јер се „спрема срање 7. децембра“.

Истовремено у полицији се догађају чудна комешања уочи избора новог директора полиције. Који ће језичак превагнути на тој опасној ваги? Дачићев, или Вучићев. Питање није уопште безазлено.

Иза разних, па и вулгарних, кулоарских гласина крије се много тога што београдски новинари сервилно прећуткују из разних разлога који су, у сваком случају, с оне стране памети.

Покушајмо да заједнички сложимо коцкице у могућем црном мозаику.

Наиме, почетком децембра треба да се одржи састанак између Хашима Тачија и Ивице Дачића који је, још јуче, убеђивао Патријарха Иринеја, да је „Косово изгубљено“, док овај у Београду, а не у Пећкој Патријаршији, изјави, такође јуче, како се „Косово мора бранити свим средствима“.

Иза ова два привидно супротстављена става цивилне и црквене власти крије се могућа договорна бласфемија чији је заједнички циљ у програмираном хаосу који би допринео лакшем отимању Косова и Метохије од Србије док се сужена Србија бави наметнутим сопственим мукама у могућој ескалацији поларизоване Србије која води директно у грађански рат, нарочито после могућег и у медијима најављеног ослобађања Рамуша Харадинаја из Хага.

Патријарх Иринеј неће отићи да „брани Косово свим средствима“ у Пећку Патријаршију, чији је егзарх, него у Београду, најнесрпскијем граду на свету после Ватикана, Загреба и Беча.

Жалосни премијер Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић неће послати интервентне полицијске снаге да у Прешеву сруше споменик шиптарским терористима, али ће послати српске полицајце да у северном делу Косова хапси Србе који неће добровољно у нови парадржавни концентрациони логор.

Таман посла да актуелни министар српске полиције, иначе син Брозог полицајца, пошаље српску полицију у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација у којој је прецизиран повратак српске војске и полиције на Косово, јер, побогу, како сам јуче изјави „Косово је већ отето“, преузевши штафету у маратонској трци националне велеиздаје од Чедомира Јовановића који је, заједно са Биљаном Србљановић, некада „србовао“ и „четниковао“, носећи јавно чак и четничку кокарду! Конкуренција у националној велеиздаји заиста је оштра!

С друге стране, предстојеће хапшење тајкуна Мирослава Мишковића, које је сасвим извесно, поклопиће се са датумом преговора у Бриселу између Хашима Тачија и Ивице Дачића, и може да представља иницијалну капислу и оправдање у наметнутом хаосу да дође до политичко-тајкунског обрачуна између Вучића и Мишковића, а у том обрачуну, с обзиром на спрегу крупног тајкунског капитала са подземљем и црним надземљем, врло лако је могуће да се догоди атентат на Александра Вучића, чега је и он сам дубоко свестан, а то је недвосмислено потврдио у „Утиску недеље“ да ће „кожу скупо продати“!

С треће стране, она претходна два аматерска пресецања колоне председника Србије Томислава Николића, неодољиво подсећају на пресецање пута Зорану Ђинђићу, после чега је он ликвидиран, јер оваква аматерска пресретања на путу, са забашуривањем детаљних истражних радњи, имају јасан циљ: отупљивање оштрице јавне безбедности државног челника како би у датом тренутку био најлакша мета!

Чињеница је да је двојац Николић-Вучић опасно нагазио на жуљ свим политичким криминалцима и криминалним политичарима Вучићевим обрачуном са митом и корупцијом, затим Николићевим отклоном од западњачке инструментализације и окретању Русији, а баш 7. децембра најављено је званичан почетак радова у Бугарској Јужног тока, покопавши на тај начин западњачки пројекат Набуко, сам по себи се намеће закључак да фамозни 7. децембар у Београду није случајност већ нечија зла намера.

Ако се има у виду чињеница да,бивши председник Србије и јуче, договорно развлашћени председник ДС, Борис Тадић иде ускоро да заседне у фотељу Савета Европе у Страсбуру, није далеко од памети да се Србији припрема омча око врата која неодољиво подсећа на 1941. годину кад је Србија гурнута у братоубилачки, грађански рат.

Потписник ових редова био би пресрећан да ни у једној реченици није у праву. Међутим, стварност искључује такву могућност. Креће велика црна коцкарска игра. Улог је Србија и њен опстанак. Бојим се да ће о свему детаљније причати само они који преживе могући црни сценарио.

Дај Боже да нисам у праву!

vaseljenska