Do jaja, uskoro kreću med i mleko

Gazi zutu sektu, gazi zutu bandu!   

I FSS dobijao novac od Agrobanke

Beograd -- Istraga o Agrobanci mogla bi da potraje godinama, a moguće je da su sportska udruženja služila za pranje novca, kaže za B92 bivši inspektor Josip Bogić.

Nekadašnji načelnik Odeljenja za borbu protiv finansijskog kriminala rekao je da je takva mogućnost poznata u praksi ne samo u Srbiji, već i u razvijenijim zemljama.

On je objasnio i kako je moguće da se potpisuju ugovori koji ne odslikavaju stvarnost, odnosno da se za ugovor u stvari ne dobije novac.

"Moguće je da su validni ugovori, ali moguće i da su pravnici pronašli pravnici rupe u zakonu, da su zakoni nedorečeni, jer treba imati u vidu, naročito posle 2009. godine, su mnogi zakoni slobodno mogu reći - namenski donošeni da bi oni koji ostvaruju kasnije određenu dobit radili sve po zakonu", rekao je Bogić.

U fudbalskim klubovima Crvena zvezda i Partizan su juče za B92 rekli da su od Agrobanke dobijali samo kredite, a ne i sponzorstva, ali zato je Fudbalski savez Srbije, na čijem je čelu Tomislav Karadžić, uspevao da na ime sponzorstva dobije i novac.

Istraga je do sada pokazala da novac nije mogao da ode odjednom, i da se gubitak nagomilavao godinama. U 2009. i 2010. Agrobanka delila je i šakom i kapom, ne samo kredite, već i sponzorstva. U FSS priznaju da su dobijali novac, a iako su dužni da to prezentuju, oni su odlučili da to kriju od javnosti.

"Mi smo imali čisto sponzorstvo, dobijali smo određenu nadoknadu, to je jedan od naših manjih sponzorskih ugovora ako govorimo u smislu vrednosti i novca, ali izuzetno značajan. Mi smo zauzvrat davali određene marketinške usluge", kaže Zoran Laković, generalni sekretar FSS.

Od novca koji je FSS dobio, jedan deo otišao je na odlazak naše reprezentacije na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Južnoj Africi 2010. godine. A među putnicima, o trošku FSS bio je i prvooptuženi u aferi Agrobanke - Dušan Antonić. To je, kako saznajemo, bio deo Ugovora o sponzorstvu.

U agenciji Plavi, plavi, bili su raspoloženi da nam potvrde da je uhapšeni direktor putovao na Mundijal kao počasni gost.

"U članu 9 tog ugovora stoji da putovanje na finalni turnir ukoliko se naša reprezentacija kvalifikuje Agrobanka kao jedan od naših dobrih sponzora ima pravo da pošalje dva predstavnika. Na to putovanje putovao je gosp. Antonić Dušan kao predsednik banke i Latinović Rajko za koga ja ne mogu da Vam kažem kako je i u kojoj funkciji je bio", kaže Jovan Burmaz iz agencije.

Međutim, za razliku od sponzorstva FSS, sponzorski ugovor sa Zvezdom bio je samo slika za javnost, jer se, kako su nam priznali, Zvezda odrekla novca za sponzorstvo za kredit koji im je dala Agrobanka.

Izvor: B92

Homenovom ocu neće biti suđeno jer bi mu to pokvarilo poslovanje?!





Privredni sud u Beogradu obustavio je postupak za privredni prestup protiv Borivoja Homena, oca tadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena, i firme u kojoj je on direktor uz obrazloženje da bi dalji postupak pokvario poslove Homenovoj firmi, otkriva antikorupcijski portal „pištaljka“.

Iz priložene sudske dokumentacije na ovom portalu vidi se da je obustavljen postupak vođen u septembru 2010. protiv firme „Inova d. o. o.“ i njenog direktora Borivoja Homena jer je sud usvojio Homenov argument da bi ga „bilo kakvo kažnjavanje onemogućilo da učestvuje na tenderima“. Sud je zaključio da je društvena šteta od dela za koje je ocu tadašnjeg državnog sekretara suđeno neznatna, pa je zamenik javnog tužioca naprasno odustao od svog optužnog predloga i odrekao se prava na žalbu, piše „pištaljka“.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je protiv preduzeća „Inova“, čiji je vlasnik Dušanka Subotić Homen, i direktora Borivoja Homena 4. februara 2010. podiglo optužni predlog zbog toga što u zakonskom roku Narodnoj banci Srbije nisu predali konsolidovani finansijski izveštaj za 2008. godinu sa mišljenjem revizora, čime su prekršili Zakon o računovodstvu i reviziji. Pošto zakonska obaveza nije izvršena najkasnije do 31.10. 2009. godine, zamenica javnog tužioca je sudu predložila da se izvedu dokazi, da se okrivljeni oglase odgovornim za navedeni privredni prestup i da se kazne po zakonu. Kazne predviđene zakonom su od 100.000 dinara do tri miliona dinara za pravno lice i od 5.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice.
U zapisniku sa glavne rasprave koja je 15. 9. 2010. godine održana u Privrednom sudu u Beogradu stoji da je okrivljeni Borivoje Homen rekao da „mišljenje revizora nije dostavio u roku zbog pogrešne informacije knjigovođe“, kao i to „da se pravno lice bavi proizvodnjom inovativnih proizvoda regulacione opreme, da poslove dobija isključivo putem tendera i da bi ga bilo kakvo kažnjavanje onemogućilo da učestvuje na tenderu“.

Nakon toga, sud donosi rešenje kojim se obustavlja postupak protiv okrivljenih „Inova d. o. o.“ iz Beograda kao pravnog lica i Borivoja Homena kao odgovornog lica. „Alo!“ je ovim povodom zatražio i komentar od bivšeg državnog sekretara Slobodana Homena, ali on nije odgovarao na pozive i poruke.


Šta je privredni prestup?

Zakonom o privrednim prestupima propisano je da je privredni prestup „društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup (član 2 st. 1). Istim članom je propisano da nije privredni prestup „ona povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja, iako sadrži obeležja privrednog prestupa određena propisom, predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti štetnih posledica“ (član 2 st. 2).


alo

Četiri jahača Agrobanke
Cvetković i Šoškić idu na saslušanje!
Utorak - 14.08.2012
Klupko višemilionske afere počinje da se odmotava. Bivši premijer i ministar finansija Mirko Cvetković i njegov bliski saradnik Zvonimir Nikezić, vlasnik konsultantske kuće „CES Mekon“, Dejan Šoškić, doskorašnji guverner Narodne banke Srbije, kao i Danilo Šuković, član Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije, biće sledeće nedelje saslušani u istrazi o višemilionskim malverzacijama u Agrobanci, ekskluzivno saznaje „Alo!“.



Oni će u svojstvu građana odgovarati u tužilaštvu na pitanja zašto se prećutkivalo o petogodišnjim mućkama u banci, teškim 300 miliona evra!
 Šuković je bio u UO banke, a Nikezić, inače Cvetkovićev dugogodišnji poslovni saradnik, bio je u nadzornom odboru banke, gde je trebalo da zastupa interes države. Napustio je to mesto nekoliko meseci pre nego što je NBS krajem decembra prošle godine uvela prinudnu upravu zbog manjka od nekoliko milijardi dinara! Sporne pozajmice banke izdavane su u periodu Cvetkovićevog mandata.
 Interesantno je da su nenaplaćene pozajmice Agrobanke dobijale uglavnom firme čiji su šefovi na neki način bili u vezi s političkim partijama. U prilog tome govori slučaj „Velefarma“, kome je Agrobanka dodelila kredit od 20 miliona evra, dok je na čelu kompanije bio Dragoljub Vučićević, prema pisanju medija, blizak SPS-u. Vlasnik „Habitfarma“ Radoslav Sekulić, kome je odobreno oko 60 miliona evra kredita, pored toga što se pročuo i kao učesnik u aferi s citostaticima, finansirao je i odbranu Slobodana Miloševića u Hagu i bio veoma blizak SPS-u. Peđa Mališanović, vlasnik subotičke firme „Azotem“, koja je dobila kredit od 20 miliona evra, oženjen je sestrom bivšeg ministra u vladi Vojislava Koštunice - Predraga Bubala. Kompanijom „Vujić Valjevo“, kojoj je odobreno više od 10 miliona evra, rukovodi Vidoje Vujić, za čijeg se rođenog brata odavno u javnosti govori da je nekada bio član Centralne otadžbinske uprave SRS-a, a potom prešao u redove SNS-a.

 Tužilaštvo i policija „češljaju“ sporne kredite koji do danas nisu vraćeni, a odobreni su preduzećima koja se nalaze u stečaju ili su u blokadi. Proveravaju se i tokovi novca koji je Agrobanka spornim kreditima plasirala velikom broju pravnih lica. Miljko Radisavljević, specijalni tužilac, izjavio je juče da će u istrazi biti saslušani svi koji imaju saznanja o dešavanjima u Agrobanci. Radisavljević je rekao i da je NBS sarađivala s policijom u predistražnom postupku, što proizlazi iz činjenice da se krivična prijava koja je podneta u petak 10. avgusta u jednom delu zasniva upravo na izveštaju NBS-a.
 „U dalji rad će biti uključena i poreska policija i devizni inspektorat kako bi se istražili tokovi novca po odobrenim spornim kreditima, jer se samo na taj način može utvrditi potpuna istina o Agrobanci“, rekao je Radisavljević.

 
Svedoči i Veljina odbornica

Kako „Alo!“ saznaje, tužilaštvo je predložilo saslušanje bivših članova odbora Agrobanke, Bojana Simonovića, Branislava Pešića, Milana Gavrilovića, Stanislave Milošević, Nikole Aranđelovića, Rajka Majstorovića, Dragoslave Šćekić, Pavla Pindić i Branislava Vlahović, koja je bila odbornik Nove Srbije, čiji je lider Velja Ilić, ministar u novoj srpskoj vladi. Oni će, takođe, biti saslušani od sledeće nedelje.

 
Uskoro finansijska istraga

Kako je „Alo!“ objavio, krivična prijava, napisana na 100 strana, podneta je povodom kredita koje je Agrobanka odobrila preduzećima „Hed komerc“ i „Drina timber“, čiji je suvlasnik Milan Antonić, sin Dušana Antonića.
 Sumnja se da je nezakonitim odobravanjem kredita pomenutim privatnim preduzećima omogućeno pribavljanje imovinske koristi od 4.140.000 evra. Kako saznajemo, policija još nije dobila zahtev tužilaštva za pokretanje finansijske istrage protiv osumnjičenih.

 
Kredite uzimali i Zvezda i Partizan!

I najpopularniji srpski fudbalski klubovi Crvena zvezda i Partizan uzimali su kredite od Agrobanke. Dok je Partizan u četiri navrata uzimao zajam, od kojih je tri vratio, crveno-beli su čak založili stadion u Ljutice Bogdana. Prema nezvaničnim informacijama, Zvezda je uzela kredit od 3,5 miliona evra pod veoma nepovoljnim kamatama, tvrdi televizija B92.
 - S obzirom da u datom trenutku niko drugi nije hteo da nam izađe u susret, Agrobanka nam je odobravanjem kredita mnogo pomogla. Jedan od uslova pored tržišne kamate, hipoteke, bilo je i reklamiranje Agrobanke – rekao je portparol Crvene zvezde Marko Nikolovski.

 
ŠTA SU PRIČALI

- Danilo Šuković: „Sve što je dolazilo do Upravnog odbora te banke je bilo čisto i ništa nije ukazivalo na korupciju“.
 - Dejan Šoškić: NBS je upozoravala policiju i tužilaštvo o neregularnostima u Agrobanci.
 - Zvonimir Nikezić otišao iz UO banke jer nije bio saglasan s politikom banke i nije želeo da bude „remetilački faktor“.


Ekipa Alo!

Trt mrt

Cvetković: Jesam li kriv i za sušu?

Beograd -- Bivši premijer Srbije Mirko Cvetković u izjavi za B92 negirao je odgovornost za lošu privatizaciju Jugoremedije, kao i da ima bilo kakve veze sa Agrobankom.

Cvetković za B92 kaže da je Jugoremedija privatizovana 2002. godine, godinu pre nego što je on došao na mesto direktora Agencije za privatizaciju i dodaje da je taj ugovor raskinut nakon što je on otišao sa te funkcije.

“Ta priča je potpuno pase i ne znam zašto me dovode u vezu sa tim. Nemam nikakve veze sa Jugoremedijom. Niiti sam bio tu kad je privatizovana, niti kada je raskidan ugovor, niti kada su na rukovodeća mesta postavljeni drugi ljudi", rekao je Cvetković.

Nedavno hapšenje u Jugoremediji vršioca dužnosti direktora preduzeća Zdravka Deurića i troje njegovih saradnika u delu javnosti izazvalo je sumnju da je slučaj montiran, kako bi se preduzeće uništilo.

Grupa srpskih intelektualaca je stala u njihovu zaštitu, a Zagorka Golubović, koja je zbog Jugoremedije svojevremeno pisala tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću, smatra da je krivica na vlastima - i staroj i novoj.

"Ja sam bivšem predsedniku Republike skrenula pažnju da je čovek koji je došao za premijera glavni krivac što je propalo u to vreme bar 50 firmi koje su privatizovane", rekla je Zagorka Golubović.

Ipak, Cvetković kaže da za Jugoremediju ni na koji način bio vezan.

"Jednostavno se nikada nisam bavio Jugoremedijom, nisam doprinosio razvoju situacije u tom preduzeću, niti sam poznavao situaciju u Jugoremediji”, rekao je Mirko Cvetković za B92.

On je takođe odbacio optužbe koje su se pojavile u medijima da ima veze se sunovratom Agrobanke.

“Optužbe protiv mene su besmislene. Agrobanku je upropašćavao Izvršni odbor, a možda i Upravni odbor. Mene prozivaju samo zato što sam prijatelj sa članom Upravnog odbora koji je dao ostavku (Zvonimir Nikezić, prim. aut.). Ja jesam prijatelj sa njm, ali zaista ne znam od čega treba da se branim. Vidim da sam sada svima na tapetu, tako da ako se sutra proglasi suša, ja ću biti kriv i za to”, dodao je Cvetković.


Izvor: B92

Ministarstvo: Kad je Dinkić bio guverner Agrobanka nije imala gubitke

Beograd - Ministarstvo finansija i privrede saopštilo je danas da je zlonamerno i tendenciozno pitanje koje je postavio bivši guverner NBS Dejan Šoškić - zašto Mlađan Dinkić pre deset godina nije oduzeo dozvolu za rad Agrobanci.

"Šoškić bi, umesto takvih smešnih optužbi, trebalo istražnim organima da objasni šta je, za vreme svog mandata, činio ili nije činio povodom enormnih gubitaka Agrobanke. Umesto što je zatvarao oči i zataškavao istinu o katastrofalnom stanju u Agrobanci, tako što nakon otkrivanja dubioze u decembru prošle godine nije čak ni smenio viceguvernera nadležnog za kontrolu banaka, bivši guverner NBS apsurdnim i neozbiljnim napadima pokušava da prebaci odgovornost na druge", navodi se u saopštenju Ministarstva.


Dosadašnja istraga, kako se ističe, jasno je pokazala da su gubici Agrobanke od 300 miliona evra nastali u poslednjih nekoliko godina, dakle, daleko posle isteka Dinkićevog mandata kao guvernera.
 

"Apsurdno je da dubioza Agrobanke nije nastala kao posledica svetske finansijske krize, već zbog kardinalnih propusta menadžmenta, predstavnika Upravnog odbora banke i, najblaže rečeno, nesavesne i površne kontrole od strane NBS", navedeno je u saopštenju.


U vreme kada je Dinkić bio guverner NBS, od 2000. do 2003, Agrobanka je imala pozitivan kapital i poslovala je u skladu s propisima. Ministarstvo je u saopštenju navelo da je u vreme Dinikićevog mandata redovno kontrolisan rad svih banaka kao i Agrobanke, a kao rezultat tih kontrola loše banke su zatvorene sa minimumom troškova za poreske obveznike. U to doba, navodi se, vraćeno je poverenje u bankarski sistem, a štednja gradjana i devizne rezerve su eksponencijalno rasle.


Iz tih razloga, Svetska Banka je reformu srpskog bankarskog sistema ocenila kao najbolju u centralnoj i istočnoj Evropi, poručuju iz Ministarstva.


U saopštenju se navodi da, upravo zbog reformi Dinkićevog tima, srpski bankarski sistem zapravo nije osetio prvi udar svetske finansijske krize, jer je stepen kapitalne adekvatnosti banaka bio mnogostruko viši nego u zemljama EU.


Saopštenje Ministarstva finansija i privrede izdato je nakon što je bivši guverner NBS Dejan Šoškić ranije danas demantovao da su čelnici NBS krivi za "pljačku Agrobanke" i zapitao zašto Mlađan Dinkić 2002. kada je bio guverner, nije oduzeo dozvolu za rad lošoj banci kakva je bila Agrobanka koja je i tada imala gubitke.


U saopštenju dostavljenom medijima, Šoškić je istakao da je rukovodstvo centralne banke u prethodne dve godine otkrilo skrivane gubitke Agrobanke i sprečilo nastajanje još većih.

Izvor: Blic

Drugi pišu | četvrtak 16.08.2012 | 07:33
Spremaju se hapšenja u 27 firmi?
 Izvor: Kurir

Beograd -- Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije i kriminala, ima spisak 27 firmi za koje se sumnja da su radile nezakonito, piše Kurir.

Kako saznaje Kurir iz vrha vlasti, Vučić je naložio da se formiraju specijalni timovi koji bi trebalo da prečešljaku poslovanje tih firmi.

"Spisak spornih firmi već je prosleđen na prošlom sastanku Biroa za nacionalnu bezbednost. Tada je, na Vučićev predlog, odlučeno da se formiraju specijalni timovi, koji će ispitati sve u vezi sa poslovanjem u preduzećima i onima koji mogu biti povezani s tim", kaže izvor Kurira.

 "Timovi su već počeli istražuju, a sastavljeni su od ljudi koji uživaju najveće poverenje. Uskoro može da se očekuje da će mnoge, koji su dosad mislili da su nedodirljivi, stići ruka zakona i pravde", dodaje isti izvor.

 Prema njegovim rečima, povlašćenih neće biti, bez obzira na pritiske koje očekuju.

 Kurir piše i da juče nije uspeo da dobije potvrdu o tom postojećem spisku u Vučićevom kabinetu, ali je saznao, kako tpiše, da bi prvi potpredsednik vlade objavljivanjem spiska prekršio zakon, jer je sve pod oznakom državne tajne.

 Međutim, Kurir navodi da bi se osim Agrobanke, oko koje se poslednjih dana raspetljava afera, među pomenutih 27 preduzeća mogla naći "Galenika", RTB "Bor", neke banke, ali i najveća srpska javna preduzeća, kao i sporne privatizacije koje se pominju u rezoluciji Evropskog parlamenta.

Prema Kurirovoj računici to bi naime mogle biti firme:
- Agrobanka (već počeli)
 - RTB BOR
 - Galenika
 - Luka Beograd
 - Azotara Pančevo
 - Sartid
 - Mobtel
 - C market
 - ATP Vojvodina
 - Novosti
 - Veterinarski zavod Beograd
 - Šinovoz
 - Zastava elektro
 - Trudbenik gradnja
 - Nacionalna štedionica


Tutu

Da li je fond za razvoj mala Agrobanka?

Autor: Ruža Ćirković

Beograd  - Za poznavaoce prilika u srbijanskom finansijskom sistemu zaprepašćeno lice bivšeg direktora Agrobanke Dušana Antonića pred pitanjima njegove odgovornosti nije bilo nikakvo iznenađenje. Antonić je, kažu i neki navodno oštećeni akcionari te banke pa i mnogi u njoj zaposleni, bio s razlogom zaprepašćen. Ne samo zato što je verovao u stopostotnu zaštitu kruga u kome je poslovao nego i zato, tvrde oni, što je radio ono što u Srbiji rade svi ili gotovo svi.


Stambeni kredit, tvrde mnogi Danasovi sagovornici, gotovo je nezamislivo dobiti samo na osnovu dokumentacije ili neki drugi kredit na osnovu biznis plana. Lična, politička, rodbinska, kumovska preporuka je tu kriterijum nad kriterijumima, a stečajni upravnici će vam listom posvedočiti da su krediti bez kvalitetnog obezbeđenja maltene redovna pojava.

Zašto građani Srbije plaćaju ovako visoke kamate, kad god ih plaćaju, mogu da zaključe prateći i slučaj Agrobanke, a u zaključivanju im može pomoći i izveštaj Državne revizorske institucije o poslovanju Fonda za razvoj Republike Srbije.

Između ova dva slučaja odmah pada u oči jedna paradoksalna sličnost: revizorska kuća KPMG uzdržala se od davanja revizorskog mišljenja o poslovanju Agrobanke za 2011. godinu, a mada sa iznošenjem iznenađujućih podataka nije štedeo, državni revizor se uzdržao od davanja mišljenja o finansijskim izveštajima i poslovanju Fonda za razvoj za 2010. godinu. Mada čitaocu iznenađujućih činjenica u njegovom gotovo 200 strana dugom izveštaju ne nedostaje, državni revizor je zaključio da nije pribavio „dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza koji obezbeđuju osnovu za revizorsko mišljenje“ pa „shodno tome ne izražavamo mišljenje o finansijskim izveštajima Fonda za razvoj Srbije za 2010. godinu“, a „za ostale aktivnosti, transakcije i informacije, koje su prikazane u navedenim finansijskim izveštajima, nismo pribavili dovoljno odgovarajućih revizijskih dokaza da izrazimo mišljenje da li su u skladu sa propisima u Republici Srbiji, datim ovlašćenjima i planiranom svrhom“.

Da Fond ne kontroliše namensku upotrebu sredstava koja dodeljuje po raznim osnovama, revizor navodi nekoliko puta, a navodeći niz slučajeva upućuje i na zaključak da krediti koje Fond daje nisu obezbeđeni ni na odgovarajući ni na način za koji sam Fond tvrdi da su obezbeđeni.

U svom izveštaju Državni revizor, na primer, navodi da je Fond objavio da su mu potraživanja koja podležu usaglašavanju (neusaglašeno 141,4 milijarde) najvećim delom pokrivena garancijama na imovinu ili menicama sa avalom banke, iako je samo 18 ovih potraživanja obezbeđeno navedenim instrumentima.

„Za plasmane po 414 partija investicionih kredita u iznosu od 5.334.502.000 dinara po stanju na dan 31. 12. 2010. godine Fond nije imao važeću polisu osiguranja hipotekovane nepokretnosti i njenu vinkulaciju na Fond, niti je od korisnika kredita zahtevano izvršenje ove ugovorne obaveze, pod pretnjom raskida ugovora o kreditu i naplate celokupnog duga sa prispelim kamatama kao dospelim. Fond ne vodi ažurnu evidenciju o primljenim polisama osiguranja hipotekovanih nepokretnosti po partijama kredita čija isplata je obezbeđena ovim instrumentom“.

Državni revizor navodi desetine primera za odobravanje kredita klijentima kojima pozitivnu bonitetsku ocenu nije dala ni stručna služba samog Fonda, primere o nenamenskom korišćenju kredita i njihovoj neadekvatnoj obezbeđenosti, ali mi ćemo ovde citirati samo nekoliko.

Fond je, piše revizor, aprila 2010. godine odobrio kredit za trajna obrtna sredstva Galeb group doo Šabac u iznosu od 280 miliona dinara na rok od dve godine, sa grejs periodom koji traje do kraja 2010., godišnjom kamatom od 3,5 odsto u skladu sa Programom Vlade za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, odnosno Programom za ulaganje u radno intenzivne grane prerađivačke industrije u nedovoljno razvijenim opštinama. Galeb grupa je ova sredstva trebalo da upotrebi za proizvodnju metalnih konstrukcija u privrednom društvu „Zavarivač“ Vranje kao nosilac Konzorcijuma pravnih i fizičkih lica koji je kupio 63 odsto akcija te firme, pa je supotpisnik ugovora o korišćenju kredita i „Zavarivač“. Galeb grupa je već pri podnošenju zahteva za ovaj kredit, koji mora da služi podsticanju zapošljavanja, dostavila i Program iz koga se jasno vidi da je namerna da u vranjanskoj firmi otpusti 110 radnika što je suprotno samoj nameni kredita.

Iako je kredit obezbeđen sa po 10 blanko sopstvenih menica po ugovorima o jemstvu sa zavisnim društvima Galeb FSU i Galeb GTE iz Beograda i hipotekom prvog reda uspostavljenom na imovini „Zavarivača“ iz Vranja Fond ih nije aktivirao kad je tokom 2011. godine korisnik kredita zapao u docnju u ukupnom iznosu od 663.224 evra. Galeb group je zatražila da se ova obaveza reprogramira na šest meseci. Zašto? Tri meseca od početka korišćenja kredita, Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor sa Konzorcijumom o kupovini „Zavarivača“, ta je firma prešla u vlasništvo Agencije za privatizaciju.

„U dopisu je navedeno da Galeb group neće vraćati kredit nego „Zavarivač“ jer su sredstva utrošena na njegovu revitalizaciju kao i da je ovog trenutka Zavarivač u vlasništvu Agencije za privatizaciju i kako ne obavlja svoju delatnost, nema mogućnost da vraća kredit“.

Ni malo manje interesantan je i primer kreditiranja firme W. E. G Technology doo iz Beograda. Ta je firma decembra 2007. dobila kredit od 80 miliona dinara u skladu s programom podsticanja razvoja najnerazvijenijih opština za izgradnju fabrike za proizvodnju LCD i TV aparata u Kovinu radi zapošljavanja 60 radnika. Kredit je dat na rok od pet godina uz kamatu od dva odsto. Mada je bio obavezan da to učini do septembra 2008. godine, korisnik nije opravdao namenu uzetih sredstava, nego je maja 2011. godine obavestio Fond da je novac umesto u Kovin uložio u fabriku u Železniku (Beograd) koji nikako ne spada u nerazvijenu opštinu. Fondu ni to ni činjenica da korisnik svoje dospele obaveze po kreditu nije izmirivao počevši od marta 2009. godine nije bio dovoljan razlog da sa njim raskine ugovor i naplati garanciju banke Inteza nego je Upravni odbor Fonda juna 2010. godine doneo odluku da istom korisniku odobri još jedan kredit od 280 miliona dinara za modernizaciju fabrike u Železniku.

„Prilikom odobravanja kredita ocena stanja prema pokazateljima za 2009. godinu je bila nezadovoljavajuća“, a instrument obezbeđenja ovog kredita je jemstvo povezanih lica među kojima je HUTP Balkan, koji je takođe korisnik kredita kod Fonda i svoje obaveze izmiruje otežano i usporeno, sa docnjama“, navodi državni revizor.

Fond za razvoj Republike Srbije prošlu je godinu okončao sa gubitkom od oko 3,8 milijardi dinara.

Državni revizor: Protiv Fonda podignuta tri optužna predloga

Povodom svog Izveštaja o poslovanju Fonda za razvoj, državni revizor Radoslav Sretenović kaže za Danas da je podneo tri prijave za privredni prestup i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

* Da li se Fond ili bilo koji drugi organ nadređen Fondu izjašnjavao o Vašem izveštaju?

U skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji i Poslovnikom Institucije, blagovremeno smo dostavili Narodnoj skupštini Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Fonda za razvoj za 2010. godinu. Za sada ne raspolažemo informacijom da se bilo koji organ, nadređen Fondu, izjašnjavao o nalazima u našem izveštaju o reviziji Fonda.

* Znače li Vaši zaključci da povodom dosta detaljnih informacija koje u Izveštaju navodite da niste preduzeli nikakve mere i ne smatrate da je to potrebno?

U skladu sa nadležnostima Državne revizorske institucije, nakon sprovedenih postupaka, Institucija je protiv subjekta revizije - Fonda za razvoj i odgovornih lica u subjektu revizije, podnela tri prijave za privredni prestup i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. U vezi sa prijavama za privredni prestup koje su podnete Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, podignuti su optužni predlozi protiv Fonda za razvoj i tri odgovorna lica. Dalji postupak je u toku.

* Kad DRI planira da sledeći put kontroliše finansijske izveštaje i poslovanje Fonda za razvoj i da li će ih kontrolisati na bazi istih pretpostavki na bazi kojih ih je kontrolisala i ovog puta?

Institucija obavlja reviziju na osnovu godišnjeg Programa revizije koji usvaja Savet DRI pre kraja godine za narednu kalendarsku godinu. Dakle, ne možemo precizirati kada će to biti.

Danas