Industrija, stadnardi, svi u neke kalupe. Nije tad bilo jeftinih Kineza i Azijata da nocu kroje ono sto im preko dana nacrtaju timovi koji to skinu sa interneta, nego se proizvodi tri-cetiri meseca jedan te isti kaput, ekonomicnost...

Protestni skup beogradskih taksi prevoznika na Ušću (pored mosta Kralja Aleksandra) krajem tridesetih...

proslava praznika rada 1950

Obeležavanje 1. Maja u Košutnjaku pre devedeset godina, 1924, bez roštilja i pijančenja






Првомајски уранак, 1977.

Osećam li ja to pravednu dozu cinizma u tvojim rečima? Stvar je u tome da mi danas živimo bolje nego što želimo sami sebi da priznamo, jer inače ne bismo imali na šta da se žalimo.

Фотошоп. 

Reci nisu moje  Ostavila sam ih tako autenticne kao sto su stajale tamo odaklen sam preuzela sliku

A i ja koristim, kako se to kaze, celavu latinicu 

U svakom slučaju, gađaju u centar

A da, zaboravio sam da uradim grafološku analizu, svašta od mene

Grudvanje sa Alen Delonom na Trgu Republike, 1962





Delon je boravio u Beogradu zbog snimanja filma o Marku Polu koji je bio snimljen u jugoslovenskoj produkciji a film je okupio veliki broj svetskih imena zajedno sa domaćim zvezdama

Interesantno je da na kraju Alen Delon nije ni glumio u filmu. Snimanje je počelo 1962, ali je prekinuto zbog nedovoljnih sredstava i nastavljeno sledeće godine sa novim rediteljem i glumcima, s tim što je kao lokacija zadržana Jugoslavija. Zamenio ga je - pretpostavljam na veliku nesreću ženskog dela publike - njegov tadašnji nemački rival Horst Buholc (mislim da danas nema sumnje ko je veća zvezda ). Međutim, ovo putovanje se pokazalo sudbonosnim jer je tada u Jugoslaviji Alen Delon upoznao Stevana Markovića - njegovog kasnijeg telohranitelja koji je na kraju završio u crnoj hronici... da ne tračarim sad Elem, film je na kraju ispao solidan, ali ništa posebno, tipična zabavanturica 60-ih, možda najpoznatija po glumačkim zvezdama koje je okupila - Entoni Kvin, Omar Šarif, Orson Vels, Elza Martineli, Akim Tamirof, i naravno, veliki Mića Orlović.