Volim onoliko koliko meni odgovara  Ni manje ni vise!

 
sem sebe 

da volim

naravno da volim.....kakvo je to bice koje ne voli???? 

Ja gorim kada me ta osoba takne, tako da znam da sam zaljubljen u nju...

Шокирана сам што нечију породицу називаш реповима, а и не видим разлог зашто неко ко има те "репове" не би могао да буде вредан љубави.

Ne mislim da neko ko je vec bio u braku i ima i decu u tom braku nije vredan ljubavi,ali neko ko vec ima potomke nije u istoj poziciji kao i neko ko ih nema.

А поента је?

Da mi volimo!

Kao sto vec rekoh u vise navrata: Ljubav ne bira ni vreme, ni mesto, ni ucesnike. Smatram da svako ima pravo na svoju srecu u ljubavi, bilo da je to prvi put, drugi put, treci put... Zbog cistih predrasuda koja su prenosena "s kolena na koleno" se upravo dogadja ta podela: biti slobodan i biti slobodan ali imati iza sebe brak/decu. Stava sam da, ukoliko on voli nju/ona voli njega, volece je/volece ga i ako u celoj prici postoji i dete, odnosno prihvatice njenu/njegovu proslost u potpunosti, bez obzira na "carsijske price", odnosno zajedljive komentare tipa: "da li lud/luda? pa sta ce ti razveden/razvedena? I uz sve to ima jos i dete?!". I zaista: ljubav ne bira ni vreme, ni mesto, ni ucesnike.