Ne, upravo suprotno... nismo se razumeli...
Ja smatram da ako ostanes u uzasnom braku u kome trpis maltretiranje, a posebno ono psihicko - ucene i ponizenje, ti ostajes osramocen i porazen do kraja zivota.

Ja ne bih mogla da zivim sa tim, a posebno da me moja deca vide takvu - bilo kao zrtvu, bilo kao krivca.

za ovo se narocito slazem.

Nepsorazum -slazem se sa navedenim.


Mislim da roditelji previse paze kako ce ih deca gledati ,sto ne znaci da nisam i ja takva .A deca ko deca -samo sebe gledaju i jako su sebicna (znam po sebi )

Roditelji upravo najviše greše upinjući se da ih deca vide na određen način, a to zapravo ima kontraefekat.
Sećam se jedne rečenice iz jedne knjige: ''Deca i čudaci su uvek imali neobičan osećaj prema tome ko laže, a ko je iskren''.
Nisu deca glupava, ne znam kada će ljudi to shvatiti. Znaju oni savršeno dobro kad ih neko laže, naročito kada su u pitanju takozvane emotivne laži, to jest - prikrivanje stvarnog stanja - lažima.

To je kao kad je neko ljubazan do iznemoglosti, i misli da je time simpatičan, a upravo je suprotno, jer momentalno postaje jasno da je ta ljubaznost samo privid, i da se ispod krije nešto drugo, retko kad pozitivno.

BTW. Ja smatram da razvod jeste poraz. Jer, u tu (najpre) vezu smo ulagali... sebe, vreme, emocije... pa brak, deca, privrženost, porodica... Razvodom se ta zajednica raspada. I to jeste poraz, za sve učesnike.

Ali je ljudski priznati poraz, biti svestan da ništa nije večno, da se menjaju i ljudi i njihovi odnosi... Zatim to adekvatno odbolovati, i naći snage u sebi da se pomirimo sa gubitkom, i krenemo dalje sa životom.

Ostati u nečemu što ne funkcioniše je, pak, poraz na duge staze. Živeti kao pseto u sopstvenoj kući je mnogo veći poraz, čega ljudi ponekad nisu ni svesni.

Kompromisi su dobri sve dok smo svesni gde prestaje tolerancija, a počinje iživljavanje.

Lutko moja upustvo ne postoji...ko zna sta ce svakog od vas snaci..samouverenost tu ne znaci mnogo....

@ za sve ostale...koliko god da ste pametni, i mislite da bi znali sta da uradite, i da bi resili problem samo rezom grdno se varate...i pored sve vase analize...ja glupa nisam, cak sta vise..al eto ne znam sta bih uradila a da se ne pokajeme..pricare samo o meni, neko od muskaraca se osvrne i na njegov lik...ja sa zapravo htela da pricamo o njemu i njegovim postupcima..htela sam da cuejm milsjenje nekog ko mozda moze da dokuci sta se zbiva u njegovoj glavi...da sam sama u ovome znala bih sta mi je ciniti..ovako zelim da saznam mnogo toga pre kraja..ili novog pocetka...

Izvinjavam se što upadam, ali... o, da, znači, i te kako znači.

Iz samopouzdanja se rađa samouverenost, a samopouzdanje je nešto što nam ne da da trpimo ičije iživljavanje.

Mislis li ti da ja to nisam imal kada sam se udala..?Vreme, onoliko koliko vam je prijatelj, toliko vam je i neprijatelj...saveznik vam postaje jedino srce i nada u bolje sutra..

pa...slusaj...niko ne ulazi u brak da bi se jednoga dana i razveo

ali se u taj brak i odnos ulaze od prvog dana,pa da bi za dvadeset godina imao nesto i da "uberes"...

i tako mi hiljadu dabrova...ulaganje mora da je obostrano...ne moze i nije normalno da samo jedna strana tegli i vuce,a ovoj drugoj,pazi molim te...nije ni do normalnog razgovora...

e,pa...nece da moze,muzu-puzu

milsim...znas li koliko se ja ,licno,bojim razvoda?
isto koliko i mogucnosti da mi u ovom momentu zakuca neprijateljski nastrojen vanzemaljac na vrata...
izlazila sam na crtu ja i gorim azdahama od "sredovjecnog namcora od muza" i mnogo gori izazovi su bili preda mnom nego li sto je brak u krizi...i na moju nesrecu...gubila sam ja i vazniju osobu od moga muza...pa me evo na nogama,jos uvijek postujem i volim sebe u granicama  pristojnosti i evo...zemlja i dalje kruzi oko sunca ...tako da...dobrodoslo sve sto nosi sutrasnji dan...

imam dijete i od kada ga imam...moj interes je neodvojiv od njegovog interesa...i zelja mi je da ih imam makar jos dvoje,ali ono sto zelim da njemu i jos uvijek nerodjenoj djeci ostane od mene u amanet je primjer hrabrosti i integriteta....neustrasivosti kada je zastita istog u pitanju i ponasanje dostojno postovanja.
i vaspitanje kroz koje ce oni to znati da uoce i da cijene.
nisam ja radjala sebicne sudije,vec djecu i prijatelje u zlu vremenu...
nisam radjala slijepce,vec ljude koji ce jasno da vide...i nemam namjeru da ih stitim od ociglednih zivotnih istina.
ni zivot ni svijet ih ztedjeti nece...

problemi se rijesavaju kada naidju,a istina je i da ima onih problema (ljudi) koji se ne daju rijesiti
ili ja ne umijem da ih rijesim...ko ce ga znati...
ali to onda,za mene,nije bojno polje gdje ima smisla trositi i gram energije...na ustrb energije svih oko mene...

sto ljudi -sto cudi...moze i tako...

Moze moze...i bas je tako...kakvi bre neustrasivi postupci..kakve blamaze..covek je toliko otupeo da nemam reci..evo, ne razgovara danima samnom..nije prihvatio izvinjenje kaze...a danas vice, '' izgore ti pita''..dal se plasio da deca ne ostanu gladna ili on...ovo moje i vase filozofiranje ovde njega ne bi ni dotaklo...pa sta ja sada da cupam...rece jedan znala sam sa kim sam tikve sadila...pa znao je i on...al nece u njivu...

...e pa...nek se najede pite koju sam bude spremio sledeci put


ne znam sta da ti kazem...stvarno...