svi su ljudi,barem za nekoga, "teski"

i to "tezak" meni nije opravdanje za nedostatak eventualne ljudskosti ili, uospteno receno,kulture...

ja vazim za osobu koja je izuzetno teska, ali i za osobu sa kojom se kada treba...zaista moze razgovarati i dogovoriti.

nikada mi to ne pada tesko, pogotovo ako je preko puta neko ko to,po kojim god hoces parametrima,zasluzuje.

ja vec rekoh...nisi mi jasna ni ti,a ni tvoj problem
ali,nema veze...sada pricamo uopsteno o nekim stvarima u odnosu sa ljudima...
nemam namjere,a na pocetku to i rekoh,bilo sta da ti sugerisem ili da ti sudim...
na koncu svega,nije mi ni dovoljno stalo,pa da bih se te uloge i prihvatila trenutno ...

moje greske u odnosu sa ljudima uvijek su polazile od pretpostavke ..." on ili ona ce mi oprostiti...imam pravo,jer smo bliski da se istresam na njoj ili njemu..."...
i znas sta?
zestoko sam se zajebala oko toga i zestoko nisam bila u pravu

nemam prava da nikoga svedem na boksersku vrecu,a ne zelim tu ulogu ni sebi...a nesto mi,pravo da ti kazem,to i mirise na nedostatak postovanja  

jedno je "izgubiti kontrolu" prema nekome,pa to uvidjeti...pa se reci oprosti...pa se truditi da stvari ispravis i da nikada ne dodjes u toj situaciji...razmisljati o tome...vidjeti zasto ,pobogu uopste,gubim kontrolu u odnosu prema toj osobi...sta se krije iza toga...bla,bla...a sasvim druga stvar kada ti to predje u naviku i sablonsko ponasanje

e to je vec problem.
ogroman.

i ne podrazumjeva se....
ne podrazumjeva se da neko,samo zato sto smo bliski,moze i treba da me vjecno "trpi"...
bliskost ne podrazumjeva "boksovanje" dok nas smrt ne rastavi ...

ubija se i bliskost...ubija se i ljubav...trosi se to...razno-raznim ponasanjem...

nije mi dovoljno da mislim da me ti volis i postujes,a postupci potpuno suprotni....postovanje i ljubav su kategorije koje imaju,mozda,najmanje veze sa oratorskim sposobnostima i slijedom misli....

vulgarno receno...jebe se meni za tvoje rijeci i misli,ako nisu u skladu sa tvojim postupcima

U pravi si za sve, samo postoji jos nesto, bar sto se tice mog odnosa sa njim..recimo znam da mu je zao sto se to desava..na kraju to i prizna...a i ja se odavno pitam cemu netrpeljivos...kada postavim to nekada kada mi podje za rukom zasto, odgovor zataji..nadju se vrlo banalni izgovori..neispavanost, neraspolozenje, brzinost..problemi druge vrste..recimo njegova briga o njegovoj staroj majci..on je takav...problem u njegovoj glavi, muk u kuci, on je sav u tome..dok ne resi to...

gospodjo ,vash muz je ushao u krizu srednjih godina kad svaki mushkarac pomalo "poludi" jer nije ostvario ciljeve iz mladosti . eto - on programer ,a taksira ,zena mu zaradjuje vishe od njega a pochela je i da se goji i.t.d. .  

terajte vi njega da uzme malo da uchi ,da savlada nove tehnologije i moderne programske jezike koji su se pojavili (toplo ne preporuchujem javu   ) ,a i letva bi mogla da proradi - da shvati da vishe nema 15 nego 45 godina i da pochne da se ponasha u skladu s tim   .

Kasno se ukljucujem ali prilicno si zatvoren za misljenja ljudi koji nisu u braku ... po meni je 'bracnije' biti 10 godina u zdravoj vezi koja nije ozvanicena nego muciti se sa nekim 30godina ...

Plus, sa svojim Cercil stavom 'krv, znoj i rad' ne zvucis previse zadovoljno sa istim ...

Naravno to ne znaci da sam ja 100% u pravu ... samo 99% verovatnoce u moju korist, uz moguci matematicku gresko od 1% 

sto se tice teme ... mnogo filozofije oko nekog ko je samo dozvoljavao previse ...

Ja mislim da mi pilici treba da isprintamo ovu temu i procitamo je svaki put kad pozelimo da se verimo, vencamo, imamo decu...
Cisto kao ubrzani kurs "Kako se ne treba ponsati u braku".

Nemoj molim te ,ja ionako imam pun folder tih upozoravajucih tektova i ako budem nastavila da ih citam nikad se necu udati 

Pa, pazi... ovo ne moze da te spreci da se udas, vec da napravis pravi izbor u odsudnom trenutku...
Da li potpisati ili ne?
Da li praviti dete ili ne?
Da li se razvesti ili ne?

I iznad svega - da li se ponizavati (zbog dece) ili ne?

Ja to ne bih nazvala ponizavanje vec trpljenje,svakako moras nesto da trpis u svom braku.I moja majka je trpela moga oca zbog nas dve i onda je dosao rat i novi zivot za nju.Ja cu joj se svakako oduziti kada bude stara i nemocna i sa jedne strane joj se divim jer ja mislim da ja ne bih mogla trpeti to sto je ona.Svi smo drugacije sazdani i mislim da svako za sebe treba da zna kako je srecniji - neko da ostane i zrtvuje se zbog dece ,a neko da pocne novi zivot i zaboravi stari .Ja zaista ne znam kako bih ja postupila u tim godinama.

Pa, za mene je trpljenje = ponizavanje...
Raspravljala sam sa drugaricom o tome dobra dva sata... upravo zbog ovog slucaja...

Ja za razliku od tebe znam kako bih postupala... a to kako bih ja postupala, samo bi znacilo da sam svesna svog poraza, ali da ne moram do kraja zivota da zivim kao porazena i osramocena...

A sto to tako gledas ? Pa i sama znas koliko divnih ljudi ima pa nisu uspeli da odrze bracnu svezu .Ne znaci da si glup ili los ili nekvaltetan ako se razvedes.I ti razvedeni ce pre da nadju srodnu dusu ,najbolje isto razvedenu i prozive u sreci ostatak zivota jer imaju isti cilj ,a to je ne pridavati znacaj sitnicama i postovati partnera.
Jebote - kad citam sebe kao da pise neka zena od pedeset godina