Takođe se uzazuje da je cifra od 6 miliona Jevreja ubijenih tokom II SR zasnovana na ukupnom broju ljudi koji su nestali sa popisnih spiskova bez pokušaja da se utvrdi konačna sudbina većine u smislu da li su ubijeni ili su preseljeni u neku drugu državu.

Ako izjave i prebrojavanja koja desetlećima šire zvanični istoričari razmotrimo pod lupom, otkrićemo da tamo vlada užasna zbrka i da se zvanična verzija stalno menja  kao u romanu Džordža Orvela 7954. Evo nekoliko karakterističnih činjenica.
A. Broj žrtava Aušvica (1)
U najvećem koncentracionom logoru koji su osnovali nacionalsocijalisti, umrlo je:
  9 miliona ljudi, prema filmu Nuit de Brouillard (Hoh u magla) (2);
   8   miliona  ljudi,   prema  saopštenju francuskog Resora za izučavanje ratnih zločina, objavljenom 1945. godine (3);
 7 miliona ljudi, prema svedočenju zatvorenika Rafaela Fajdelsona (4);
  6 miliona Jevreja, prema jevrejskom izdavaču Tiberiju Kremeru (5);
  5 miliona ljudi, od njih 4,5 miliona Jevreja, prema listu Mond od 20. aprila 1978. (6);
  4 miliona ljudi, prema Nirnberškom tribunalu;
 3,5 otrovanih gasom, od njih 95% Jevreji ("mnogi" drugi su umrli iz drugih razloga), prema filmskom režiseru Klodu Lancmanu (7);
3,5 miliona ljudi, od njih 2,5 miliona otrovanih gasom samo do 1. decembra 1943. godine, prema priznanju prvog komandanta Aušvica Rudolfa Hesa (;
   2,5   miliona  ljudi,   prema  svedočenju zatvorenika Rudolfa Vrbe (9);
  23 miliona ubijenih Jevreja i hiljade nejevreja,    prema   priznanju   esesovca    Perija Brouda(10); treba 2,3 miliona
  1,53,5 miliona Jevreja otrovano je samo između aprila 1941. i aprila 1944, godine, prema izjavi  izraelskog "eksperta za holokaust" Jehude Bauera, datoj 1982. godine (11);
   2   miliona  Jevreja  otrovanih   gasom, prema svedočenju Lusi Davidovič (12);
   1,6  miliona ljudi,  od njih   1.352.980 Jevreja, prema izjavi Jehude Bauera, datoj 1989. godine (13);
   1,5  miliona ljudi,  prema saopštenju poljske vlade iz 1995. godine (14);
  oko 1,25 miliona ljudi, od njih 1 milion Jevreja, prema izjavi Raula Hilberga (15);
  11,5 miliona ljudi, prema izjavi Ž. K. Presaka, datoj 1989. godine (16); treba 1,15 miliona
  800900 hiljada ljudi, prema jevrejskom istoričaru Heraldu Rojtlingu (17);
 775800 hiljada ljudi, od njih 630 hiljada Jevreja otrovanih gasom, prema izjavi Ž. K. Presaka, datoj 1993. godine (18);
  670710 hiljada ljudi, od njih 450550 Jevreja  otrovanih  gasom,  prema izjavi  Ž.   K. Presaka, datoj 1994. godine (19).

Jedno od njih je razlog za korišćenje termina holokaust koji označava žrtvu paljenicu za sve Jevreje koji su izgubili život tokom II SR.

d) Spaljivanje živih ljudi
Eli Vizel, koji je 1986. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, bio je od proleća 1944. do januara 1945. godine interniran u Aušvic. Godine 1958. izašla je knjiga njegovih logorskih priča La Nuit (Noć) u kojoj on nijednom rečju ne pominje gasne komore, uprkos tome što je za vreme njegovog boravka u logoru tamo trebalo da bude uništeno 400 hiljada mađarskih Jevreja. Ali u nemačkom prevodu knjige gasne komore isplivavaju kao u čaroliji, pošto tamo gde u francuskom tekstu stoji "krematorijum", prevodilac piše "gasna komora". Uništenje Jevreja Vizel opisuje ovako (26): "Nedaleko od mesta gde smo se nalazili, u jami je gorela vatra; džinovski plamen je izbijao odande, tamo su nešto spaljivali. Jami je prišao pokriveni kamion i istresao je u nju svoj teret. To su bila mala deca. Bebe! Da, to sam video sopstvenim očima... Decu u vatru! (I ne čudi me što od tada ne mogu da zaspim.) Tamo su trebali da pošalju i nas. Samo malo dalje bila je jama još većih razmera  za odrasle. 'Oče  rekao sam  ako stvar stoji tako, ja
neću da čekam. Baciću se na električne žice. To je bolje nego beskrajna muka u vatri'".
O tome kako je uz pomoć čuda Eli Vizel izbegao "vatru" ispričaćemo kasnije.