Ma ja imam 1 dunum zemlje na vikendici. Tamo ću da posadim kukuruz i soju da od njih pravim dizel, a od viška prostora ću da napravim sklonište sa instaliranim teleskopom i kišobranom te ću mirno čekati taj asteroid... 
Ako Amerima zafali nafte i para, neka me samo pitaju... Pošto sam dobre duše pomoći ću im...

Usvojen Bušov plan pomoći
2. oktobar 2008. | 07:30 -> 15:26 | Izvor: B92, Tanjug
Beograd, Vašington, Niš -- Senat Kongresa usvojio je noćas plan predsednika Džordža Buša za oporavak finansijskog tržišta u iznosu od 700 milijardi dolara.

Međutim, plan mora ponovo da ide pred Predstavnički dom Kongresa, koji je u ponedeljak odbacio njegovu prethodnu verziju, što je izazvalo velike potrese na svetskom finansijskom tržištu.

Senatori su, sa 74 glasa za i 25 protiv, izglasali novu, dopunjenu verziju plana Bušove administracije za spasavanje američkih finansijskih institucija. Jedna od novih mera koje su unete u proširenu verziju plana oporavka jeste predlog da se gornja granica štednih uloga, koje federalna vlada osigurava, poveća sa 100.000 na 250.000 dolara.

Ko "profitira" od krize

Najnovija istraživanja javnog mnenja pokazuju da finansijska kriza u SAD utiče na predsedničku trku u toj zemlji.

Demokrata Barak Obama sada je u vođstvu od osam poena u odnosu na Mekejna u Ohaju i Floridi, a 15 odsto u Pensilvaniji. Direktor za istraživanja javnog mnenja na Univerzitetu Kvinpik, Piter Braun, kaže da, po svemu sudeći, zabrinutost birača zbog ekonomije i aktuelne finansijske krize donosi korist Obami, a nanosi štetu Mekejnu. Istovremeno, anketa Asošijeted presa pokazuje da Obama ima prednost od sedam poena u odnosu na Mekejna, i to u odnosu 48-41.
Predsednički kandidati, rapublikanac Džon Mekejn i demokrata Barak Obama, doputovali su u Vašington kako bi glasali za taj plan. Mekejn nije govorio na Kongresu, dok je Obama istakao da plan nije savršen, ali da moraju da se preduzmu nepopularne, ali neophodne mere kako bi se spaslo finansijsko tržište.

„Mi ne smemo da rizikujemo da ekonomija SAD, kao posledicu, svetsku ekonomiju povuče u veoma, veoma duboku rupu. Zato poručujem i demokratama i republikancima koji su glasali protiv da podrže plan. Hajde da uradimo ono što je dobro za zemlju, zato što je vreme za akciju“, kazao je Obama.

„Kao što su se 11. septembra svi lideri ujedinili, tako moramo i u vreme krize. Ovim merama imamo drugu šansu da dokažemo da je Vašington sposoban da vodi ovu zemlju. Ako finansijski plan ne uspe u Kongresu ponovo, trenutna kriza postaće katastofa“, ističe Mekejn.

Međutim, mnogi senatori i dalje se oštro protive njegovom usvajanju.

Džim de Mint, senator Južne Karoline, koji se protivi planu, smatra da on vodi zemlju u pogrešnom pravcu. „On tera nedužne poreske obveznike da garantuju za politiku vlade i greške Vol strita, to postavlja pitanje poverenja konstatno varanim građanima Amerike“, dodaje taj senator.

U zaključnoj trgovini na Vol stritu, najvažniji indek Dau Džons, koji meri akcije 30 industrijski najmoćnijih kompanija u SAD, imao je najveći ikad zabeležen dnevni pad od 778 poena. U očekivanju pozitivne odluke američkog Kongresa, poslovanje na deviznim berzama juče je izazvalo nešto veće interesovanje, pošto je evro u Njujorku pao ispod psihološki važne granice od 1,40 dolara.

Indeksi berzi u Aziji i dalje padaju

Uprkos odluci u Senatu, ključni indeksi berzi u Aziji nastavili su sa blagim padom.

Tokijski Nikkei 225 i južnokorejski indeks pali su za oko 1 odsto, a najveći pad zabeležio je ključni indeks berze u Hong Kongu - Han Šeng, za više od 5 odsto.

"Investitori pokušavaju da predvide da li će američki plan sprečiti recesiju tržišta. Ukoliko dođe do recesija, Sjedinjene Države povući će Aziju za sobom. Za sada nemamo baš pozitivne rekacije tržišta na plan, zbog toga što on ne rešava problem suštinski", objašnjava Darijus Kovalčik, analitičar berza u Hong Kongu.

"Ovo je veoma teško vreme za svetsku ekonomiju. Verujem da je plan spasavanja američke ekonomije dobro rešenje i da će se tržište, ukoliko bude konačno usvojen, malo oporaviti", kaže Kim Hak-Kjun analitičar berza u Južnoj Koreji.

"Srbija će izbeći negativne efekte"

Potpredsednici Vlade Srbije Božidar Đelić i Mlađan Dinkić ocenili su da globalna finansijska i ekonomska kriza, zahvaljujući intervenciji američke vlade, neće imati direktne negativne efekte u Srbiji.

"Očekujem da će kriza biti sanirana pre nego što bi se ti negativni efekti odrazili na našu zemlju", kazao je Đelić novinarima i naveo da su finansije povezane i da kriza na jednom kraju sveta izaziva posledice na svakoj tački.

On je rekao da "nisu u pravu oni koji kažu da je SAD to i zaslužila", jer, kako je naveo, "ako bude loše njima, moglo bi da bude loše i nama".

"Ono što je naša sreća u ovoj ekonomskoj svetskoj nesreći jeste činjenica da je naša centralna banka bila mnogo rigoroznija od američke centralne banke", rekao je Dinkić.

Dinkić je ocenio da je greška američke centralne banke bila ta što je dozvolila da takve finasijske institucije rade bez nadzora i najavio da će predložiti guverneru NBS-a i ministru finansija da sve finansijske institucije, osim komercijalnih banaka, budu stavljene pod superviziju centralne banke, uključujući i investicione fondove.

"Kukali su naši bankari zašto su visoke stope obavezne rezerve, kukali su pojedini finansijski stručnjaci zašto Srbija ne dozvoli osnivanje filijala stranih banka nego moraju to biti posebna pravna lica, ali to nas je upravo sada spasilo, jer smo potpuno nezavisni od tokova kapitala stranih banaka", kazao je Dinkić.

On je naveo da su se naše domaće banke za veće investicije pozajmljivale kod svojih matica i da će to "u izvesnom smislu izazvati trzavice".

"Intervencija američke vlade od neverovatnih 700 milijardi dolara psihološki će, pre svega, stabilizovati berzu", ocenio je Dinkić i naveo da su institucije, koje su u Americi krahirale, u Srbiji tek u začetku.

Đelić i Dinkić prisustvovali su u Nišu prvom "Niškom investicionom forumu", najavljujući da će se taj grad, posle Kragujevca, naći u središtu pažnje Vlade Srbije u pogledu privrednog i infrastrukturnog razvoja.


*************************************
Шта овај Динкић серња, па јео бих и корење само да видим ту гамад у коначном хаосу, расним нередима и општој дестабилизацији.
Нема спаса за С.А.Д., чак и ако овај план званично прође, више никада неће бити исто.
Саучешће свим европејцима.
Слаба Америка, слаба Е.У.

Bogati su postali bogati preko nafte.Srusiti jednu autoindustriju, je isto kao i razoruzati armije SAD i Rusije zajedno.
Oni drze sve tehnologije. Oni ce pre pobiti pola covecanstva nego izvaditi koju paru.
Politicari su javne prostitutke koji mora da ih slusaju. Ceo svetski sitem pociva na fosilnim izvorima energije. I sada ti ocekujes da on izvadi lovu i kaze: evo leba za tri dinara.Ko ce da promeni poreske siteme, ko ce da finasira militariste, ko ce da zivi u deset kuca sve od po pola megavata?
Vidis i sam da su ameri preuzeli tezak zalogaj kojeg ne mogu da progutaju?
Srusili kule, pokrenuli ratove i rezultat je katastrofa: u mesto da im nafta sa Kavkaza ide potocima, Rusi usli i jebu mater.
U mesto da Iran klekne, cvrsto stoji na nogama. Onaj tamo iz Juzne Amerike (Venecuela) kaze: od sada evo vam qrac.
Totalna greska u koracima. Vidis kako prepustaju crncu da im vadi kestenje?
Ceo svet zavisi od tog jebenog dolara pa i Rusija.Bice veselo.

Ово би требало да буде ноћна мора за наше еУроунијате, јер Е.У. неће више бити тако широке руке, кредити ће поскупети, значи после ирског НЕ, долази и шамар из Америке. 

Тадић игра опасну игру, све је уложио на еУро карту, а биће да је баш та карта погрешна.
Толико прогутаних жаба, уништених живота, територијалних одрицања и понижавања, због чега, ако нисмо ништа добили ?
Нема сумње да је успео оно што су урадили Словенци вероватно би владао јако дуго, али овако ... нека чува пријатељство са западњацима, требаће му кадфа буде бежао из Србије.

п.с. Срећна вам рецесија!

gambino ajde ti reci meni sta mi kao Srbi imamo od toga sto ce da propadne amerika i evropska unija 

Ништа ''само'' ћете изгубити ослонац у идеологији која залуђује овај глупи народ као некада комунизам.

Криза стигла у Србију

Прве последице светске финансијске кризе на Србију биће раст камата и то се може очекивати веома скоро, поручују банкари и стручњаци. Криза већ стигла у Србију, каже гувернер Јелашић.

Гуверенер Радован Јелашић каже да је криза већ стигла у Србију, али да грађани не треба да брину за штедне улоге у банкама, јер је банкарски сектор у Србији високо ликвидан, а Централна банка свакодневно контролише рад банака.

"Централна банка располаже са довољно девизних резерви да би могла да брани курс динара и стабилност цена", каже Јелашић и истиче да је због кризе новац у свету све скупљи, што ће осетити и наши грађани.

РТС сазнаје да се припрема састанак владиног тима, који прати кризу и њен утицај на наше тржиште, са водећим банкарима. 

Иако је премијер рекао да је гувернер део тима који прати дешавања на светском тржишту, Јелашић није могао то да потврди али је истакао да би држава требало што мање да троши, а да Централна банка треба да води још строжију политику.

На челу владиног тима је министарка финансија Дијана Драгутиновић, а РТС сазнаје да ће један од првих потеза тима бити састанак са банкарима у наредне две недеље.

Економисти сматрају да је добро што је владин тим формиран, али да од њега не треба превише очекивати јер се не зна до када ће криза трајати и на шта све може да утиче.

Михаило Црнобрња, професор факултета за финасије каже да треба очекивати веће камате, мање инвестиција и мањи извоз, а да држава на то не може много да утиче.

Izvor rts-aPa propasce bez nas ako nista drugo.... Raspasce se pre nego sto mi udjemo u nju.I nije stvar da se mi radujemo nego samo vidimo ono sto drugi ne zele da vide.Gde plovi taj brod

ЕУ и САД су највеће економије на свету. То што Америци тренутно прети рецесија, не мења чињеницу да је Русија на нивоу развијености Боцване

А по корупцији на нивоу Хондураса. Бар тако каже транспаренси интернешнал   

Veliki pad na Njujorškoj berzi

Zvanični podaci o padu narudžbi industriji i sedmogodišnjem rekordu nezaposlenosti podstakli su strepnje da vladin plan za izlaz iz krize, vredan 700 milijardi dolara, neće biti dovoljan da spreči recesiju.

Indeks Dau džons skliznuo je za gotovo 350 poena odnosno 3,22 odsto prema prvim podacima.

Dau Džons ove sedmice svakog dana ima velike oscilacije, pri čemu je u ponedeljak opao za čak 778 poena odnosno 6,9 odsto, u utorak se donekle oporavio, a u sredu ponovo krenuo u ružičastu zonu.

Opštiji indeks Standard end Purs 500 (Standard and Poor's) opao je u četvrtak za 4,03 odsto na 1.114,28 poena, dok je Nazdak (Nasdaq) opao za 4,48 procenata na 1.976,72 poena.

Stručnjak za investicije Subod Kumar ocenio je da je uzrok slabosti na finansijskom tržištu stanje u privredi.

On je ocenio da će narednih nekoliko berza biti "nabijena politikom" jer se na Vol stritu iščekuje rezultat drugog glasanja o planu za izlazak iz krize.

Plan, koji je usvojen u Senatu u sredu kasno uveče, biće poslat u Predstavnički dom već u petak.

Predstavnički dom je prethodno odbacio prvu verziju plana, što je dovelo do rekordnog pada na berzi.

U plan su naknadno uvedene odredbe o poreskim olakšicama u vrednosti od 100 milijardi dolara za firme i srednju klasu i o povećanju državnih garancija na štedne uloge sa 100.000 dolara na 250.000 dolara.

Izvor: Press