Vol Strit u najvećoj krizi od Velike depresije :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Kongres SAD odbacio plan za Volstrit
Preti nova Velika depresija
Autor: T. Trikić | Foto:Afp | 01.10.2008. - 05:56

I pored najava da je postignut dogovor američkih republikanaca i demokrata o famoznom planu za spasavanje uzdrmanog finansijskog sektora, on nije prošao u Kongresu SAD, što je odmah izazvalo tektonske potrese na berzama od Evrope do Hongkonga i Japana, zlokobno podsećajući na berzanski krah 1929. i Crni ponedeljak 1987. Na Njujorškoj berzi od koje je sve krenulo indeks “dau džons” zabeležio je najveći jednodnevni pad u svojoj istoriji, pa sada već i laicima postaje jasno da duboka kriza američke privrede, koja se dugo zakuvavala, neće proći preko noći i da će svi osetiti njene posledici na svojoj koži.

Ekonomista Aleks Klajn sa holandskog univerziteta “Nejenrode” ne iskljuèuje moguænost “globalne depresije” nakon sunovrata na amerièkim i evropskim berzama. “To pokazuje da nije u toku samo kreditna kriza, nego i kriza poverenja. Javnost i investitori su izgubili poverenje u banke, ali i vlade”, istakao je Klajn.

Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije ocenjuje za „Blic“ da su šanse za Veliku depresiju ipak male, ali da su „relativno velike šanse za produženu recesiju“. „Dobra vest je da su evropske zemlje pozitivno reagovale nacionalizujući banke koje su zapale u krizu i time pokazale da su „spremne da ugase požar u samom početku“, kaže Gligorov i napominje da situacija ostaje i dalje „beskrajno ozbiljna“, pre svega zato što je odbacivanjem paketa mera u američkom Kongresu postalo jasno da vlasti SAD gube autoritet. „Problemi se neće rešiti ni lako ni brzo“, prognozira ekspert.
Gordon Braun, britanski premijer, juče ujutro održao je hitan sastanak sa Mervinom Kingom, guvernerom Banke Engleske, nakon što je psihoza na Londonskoj berzi odmah po otvaranju zbrisala 24 milijarde funti vrednosti najstabilnijih britanskih kompanija. Britanske banke su najveća žrtva šokantnog odbijanja američkih zakonodavaca da zahvate 700 milijardi dolara iz kase poreskih obveznika da bi izvukli iz bule posrnuli finansijski sistem, zbog čega i u Dauning stritu razmišljaju o paketu stabilizacionih mera.
Evropska komisija je apelovala da SAD “preuzmu odgovornost” nakon što je Kongres odbio da usvoji paket za spas Volstrita. “Evropa i evropske vlasti preuzimaju svoju odgovornost”, , rekao je Johanes Lajtenberger, portparol Komisije. EK razmatra dodatne mere za jačanje finansijskog sektora.
Vest s one strane Atlantika imala je buran odjek i u Nemačkoj i Francuskoj, gde su indeksi pali nešto manje nego u Britaniji, a dramatične trenutke preživljavale su azijske berze, gde je indeks na Tokijskoj berzi pao za 4,1 odsto, a u Hongkongu čak šest odsto da bi se zatim oporavio. Strmoglavila se i vrednost akcija u Australiji, Novom Zelandu, Indiji, Singapuru, Filipinima i Južnoj Koreji.

Kaoru Josano, japanski ministar ekonomije, ocenio je da će neusvajanje planirane pomoći za finansijski sistem SAD imati velike posledice ne samo po američku nego i po svetsku ekonomiju. Banka Japana od sredine meseca upumpala je na tržišta 21.000 milijardi jena (200 milijardi dolara).
Belgija, Francuska i Luksemburg morali su da banci „Deksija“ daju hitnu injekciju od skoro 6,4 milijarde evra, što je druga belgijska banka za dva dana (posle „Fortisa“) koja je morala da se spasava od potonuća. Trgovina na dve glavne berze u Rusiji je zbog finansijskih previranja obustavljena na dva sata, a čim je otvorena berza indeksi su krenuli naniže.
U Irskoj je vlada u pokušaju da zadrži poverenje tržišta objavila da će garantovati sve bankarske depozite u naredne dve godine.
Za plan je u Kongresu SAD glasalo 205 američkih kongresmena, a protiv je bilo njih 228, uglavnom iz Bušove Republikanske stranke. Oni su izrazili sumnju da su predložene mere svrsishodne i efikasne. Džordž Buš, američki predsednik, izjavio je da je kucnuo „kritični trenutak” za privredu SAD i da svako odlaganje donošenja mera sopasavanja preti dugotrajnom recesijom.
Barak Obama i Džon Mekejn, demokratski i republikanski predsednički kandidati, razmenili su optužbe povodom finansijske krize i neusvajanja plana za njeno rešenje u Kongresu. Obama je upozorio da se njegov republikanski rival već godinama protivi neophodnom regulisanju sektora ekonomije. Mekejn je rekao da Obama stavlja svoje političke ambicije ispred dobrobiti zemlje. Hoće li biti plana B i kakav će on biti - nije poznato.

Posledice za Srbiju
Možemo biti „uslovni optimisti“, kaže za „Blic“ Siniša Krneta, direktor za poslovne operacije Beogradske berze, i objašnjava da je domaće tržište kapitala, i pored izvesnog pada, pošteđeno većih potresa iz tri razloga. Prvi je struktura investitora prisutnih na srpskom koji nisu direktno povezani sa američkim finansijskim strukturama. Druga su relativno dobri rezultati srpskog finansijskog sektora. Najzad, treći faktor je očekivanje domaće berze da država sistemski deluje. Ako dođe do daljeg zaoštravanja, srpsku ekonomiju očekuje, u blažoj varijanti, poskupljenje svih kredita, poskupljenje finansiranja srpskih dugova i pad cena imovine. U goroj varijanti, ako presuše krediti, recimo ako u SAD propadne neka veća komercijalna banka, moraće da se nađe nadoknada za šest milijardi evra srpskog deficita na tekućem računu. Kako to neće biti lako, moraće se ići na smanjenje javne i privatne potrošnje, a to znači recesiju.

Pad indeksa

NASDAQ (Njujork) 9%
FTSE 100 (London) 5,3%
CAC-40 (Pariz) 5%
DAX (Frankfurt) 4,2%
Hang Seng (Honkong) 6%
Nikei (Tokio) 4,1%

Izvor: Blic