777 бодова је највећи пад у историји универзума; али наравно пошто се индекси током деценија повећавају, онда исти број поена представља све мањи процентуални пад.
Али и даље, ово је највећи процентуални пад од 1987. Преко викенда је било јасно да ће до овога доћи ако ови болиди не изгласају Кркобабићев план.
Не знам какви су то умови који су закључили да је ово блокирање супер идеја за привредни препород

Direktna posledica odbacivanja zakona je gubitak 1.2 triliona dolara na berzi.
http://money.cnn.com/2008/09/29/markets/markets_newyork/index.htm?postversion=2008092918
Inace sad cujem na bbc-u da je doslo do blagog oporavka za jedan procenat tako da je sada gubitak 6 a ne 7 posto.

Како мислиш опоравка кад се бурза затвара у 22:00

Finansijska kriza trese i Evropu
Autor: n. v. | Foto:reuters | 30.09.2008. - 05:54

Vlade Belgije, Holandije i Luksemburga juče su bankarsko-osiguravajućoj grupaciji „Fortis“ ubrizgale finansijsku injekciju vrednu više od 11 milijardi evra u pokušaju da spasu od bankrota kompaniju koja spada među 20 najvećih u evropskom bankarskom sektoru.

Britanska vlada odlučila je da nacionalizuje hipotekarnu banku „Bredford end Bingli“, što će je koštati oko 85 milijardi evra, dok je nemačka vlada garantovala poveriocima za „Hipo ril estejt holding“, kompaniju iz Minhena koja se bavi bankarstvom i nekretninama.

U akciji spasavanja „Fortisa“, koja je podsetila na nedavne slične akcije u SAD, direktno su učestvovala sva tri premijera Beneluksa.
Talas vladinih intervencija koji je juče zahvatio vodeće evropske države posledica je krize koja je pre nekoliko nedelja krenula sa njujorškog Volstrita i ne smiruje se i pored najave američkih federalnih vlasti da će Kongres usvojiti predlog o osnivanju agencije za spas posrnulih američkih banaka vredan 700 milijardi dolara. Najava nije uticala ni na evropske i azijske berze, koje su ponovo poslovale negativno, uz pad indeksa FTSE 100 na Londonskoj berzi za tri odsto i istovetan pad indeksa na Pariskoj i Frankfurtskoj berzi.

Kongres odlučuje o američkom planu
U Predstavničkom domu je juče trebalo da bude iznet na glasanje predlog o osnivanju vladine agencije za spasavanje američkog bankarskog sektora. Džordž Buš, predsednik SAD pozvao je na usvajanje vladinog plana „kako se kriza našeg finansijskog sistema ne bi proširila na celu našu ekonomiju“.

Izvor: Blic

Predstavnički dom odbacio Bušov plan
Autor: Tanjug | Foto:Reuters | 30.09.2008. - 08:24


Predstavnički dom SAD odbacio je sinoć plan administracije predsednika Džordža Buša za spasavanje ugroženih domaćih finansijskih kompanija i rešenje finansijske krize u kojoj se nalazi zemlja.

Za taj plan, vredan 700 milijardi dolara, za otkup propale imovine ugroženih finansijskih institucija, da bi se sprečio kolaps američkih kreditnih tržišta, glasalo je 205 poslanika a protiv njega 228, javio je Rojters.

Protiv paketa glasali su uglavnom poslanici Bušove Republikanske stranke, uprkos pozivima lidera svoje partije da glasaju za njega. Protivnici plana, koga je Bušova administracija objavila 20. septembra, sumnjali su u njegovu svrsishodnost i efikasnost.
Bela kuća je saopštila da je veoma razočarana odbacivanjem vladinog plana i ukazala da se zemlja nalazi u teškoj finansijskoj krizi koju treba rešiti.
Iz Republikanske partije rečeno je da je ta stranka posvećena naporima dve stranke da se pronađe rešenje za finasijsku krizu u zemlji.
Ranije juče, najveći američki zalog u istoriji pridobio je podršku oba predsednička kandidata i prosleđen je na glasanje, gde je kasnije odbačen. Buš je tada rekao da očekuje teško glasanje, ali je dodao da je ubeđen da će predlog proći u Kongresu.
"Bez ovog spasilačkog plana, troškovi po američku ekonomiju bili bi katastrofalni", rekao je Buš u saopštenju koje je objavila Bela kuća.

Odbacivanje Bušovog predloga uzdrmalo američku berzu
Indeksi na njujorškoj berzi sinoć su zabeležili dramatičan pad, pošto Predstavnički dom američkog Kongresa nije usvojio kontroverzni plan administracije predsednika Džordža Buša. Vodeći indeks Dau Džons Industrial (DDIA) izgubio je rekordnih sedam odsto vrednosti, odnosno 778 poena i pao na 10.365 poena, preneo je Glas Amerike. Time je nadmašen pad od 685 bodova zabeležen prvog dana trgovanja posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Indeks Standard end Purs 500 izgubio je 106 poena, ili 8,7 odsto, i spustio se na 1.107 poena, dok je tehnološki indeks NASDAQ izgubio više od devet odsto vrednosti, ili 200 poena, i završio dan na 1.984 poena. Indeksi na evropskim berzama pali su na najnižu vrednost u protekle tri godine. Londonski indeks Fajnenšel Tajmsa (FTSE 100) izgubio je 5,3 odsto, pariski CAC-40 takođe preko pet odsto, a frankfurtski DAX 4,2 odsto. Azijske berze takođe su završile dan u minusu - tokijski Nikkei izgubio je preko jedan odsto, a hongkonški Hang Seng preko četiri odsto. Cena zlata porasla je za 30 dolara - na 908,75 dolara za uncu, ali je cena sirove nafte pala za 10,63 dolara na 96,26 dolara za barel. Dolar je oslabio u odnosu na jen, ali je ojačao u odnosu na evro.

Izvor: Blic

Nemam pojma, tako rece neki komentator na bbc kojeg sam slusao dok sam kucao gornju poruku.

Kina drži ključ finansija SAD
Plasmani dugoročnih državnih obveznica SAD već su se primakli sumi od četiri biliona dolara, a više od polovine te sume - drže strani investitori. Širi se strah od domino efekta

Sudbina realizacije paketa finansijske stabilizacije SAD u iznosu od 700 milijardi dolara zavisi od Kine i drugih stranih investitora, smatra list Volstrit džornal. Kina je ključni držalac obveznica Ministarstva finansija SAD i to zaista gigantske sume - gotovo bilion dolara.

Spasavanje hipotekarnih giganata Fannie Mae i Freddie Mac u čije obveznice je investirala Kina, kao i Rusija, ipak je primarno plod težnje Vašingtona da po svaku cenu sačuva poverenje spoljnih investitora. Jer, u Vašingtonu imaju razloga da se pribojavaju - ukoliko Kina i bliskoistočne zemlje ne bi pokazale interes da kupe novu emisiju vrednosnih papira Ministarstva finansija SAD - da bi to prisililo Bušovu administraciju da po hitnom postupku poveća kamate, što bi po ionako poljuljani američki finansijski sistem i stabilnost imalo domino efekat.

Vlada ima nameru da emituje državne obligacije na tu sumu da bi ih plasirala na spoljnim tržištima. Inače, plasmani dugoročnih državnih obveznica SAD već su se primakli sumi od četiri biliona dolara, a više od polovine te sume - drže strani investitori. Tek kad se sve ovo ima u vidu, može se razumeti zbog čega Volstrit džornal primećuje: „Pre samo deset godina bilo je nezamislivo da će spasavanje ekonomije finansijske supersile zavisiti od inostranog kapitala“.

OBZERVER: KRAJ AMERIČKE DOMINACIJE

LONDON - U toku je ne samo velika ekonomska kriza, već „istorijska geopolitička promena, u kojoj se ravnoteža moći u svetu nepovratno premešta“, a posledice te promene će po SAD i svet biti velike kao i posledice pada Berlinskog zida po Sovjetski Savez, ocenjeno je u tekstu u britanskom Obzerveru. Politički stručnjak Džon Grej, autor knjige „Crna masa: apokaliptična religija i smrt utopije“, piše da je Amerika izgubila dominaciju naročito na globalnom nivou, gde je zbog nacionalizacije važnih delova finansijskog sistema uništila sopstveno verovanje u slobodno tržište.

Spikeri oba doma Kongresa SAD, Nensi Pelosi i Hari Rid, zvanično su saopštili da je „konačno usaglašen tekst zakona za stabilizaciju nacionalnih finansija“. Reč je o zakonu koji se oficijelno naziva „Akt 2008 o vanrednoj ekonomskoj stabilizaciji“, a napisan je na 110 strana i operiše sa emitovanjem pomenutih 700 milijardi dolara.

Kako je Rid objasnio, zakon treba da omogući „hitno davanje ministru finansija SAD ovlašćenja koja će mu omogućiti da uspostavi likvidnost i stabilnost finansijskog sistema zemlje“. Tako što će, pored ostalog, od pominjanih 700, imati priliku da odmah upotrebi 250 milijardi dolara.

Uprkos svemu, situacija se za Bušovu administraciju komplikuje. Lider republikanske manjine u Kongresu Džon Bener izjavio je, naime, da će njegova partija podržati „Plan 700“ jedino posle unošenja odgovarajućih amandmana. Ovo je faktički značilo da republikanci zapravo ne podržavaju tekst zakona koji su formalno „u načelu“ usaglasila oba doma Kongresa.

Senator Bener je našao za moguće da čak preteće izjavi: „Plan 700“ ćete usvojiti jedino preko moga leša. Mi nećemo dozvoliti da Volstrit bude spasen“.

Tek naknadno se razotkrilo da se posle izlaska glavnih aktera iz Bušovog kabineta - a u njemu su bili, pored predsednika SAD i spikera oba doma Kongresa, i Džon Mekejn i Barak Obama i ministar finansija Henri Polson - odigrala drama kakvu Vašington ne zna odavno. Po izlasku iz „kabinet-ruma“, svi su prešli u „Ruzvelt-rum“ gde je Polson kleknuo na kolena pred Pelosijevom i u tom položaju umolio je da demokrate podrže „Plan 700“.

Demokrate u suštini imaju svoj kontraplan, čije su centralne tačke: smanjenje „interventne sume“ (700 milijardi dolara) i obeštećivanje poreskih obveznika u budućnosti ukoliko „Plan 700“ na kraju donese dobit.

Dok je sve ovo trajalo, na udaru novih mera, za koje se već i u Vašingtonu počinje govoriti da su „američka verzija socijalizma“, našao se još jedan finansijski gigant - NJashington Mutual, šesta po veličini banka Amerike, sa 2.300 filijala, 310 milijardi dolara aktiva i 182 milijarde dolara štednih uloga. Ne želeći da staje iza njenih dugova, država je odmah naložila JP Morgan Chase da je kupi (za devet milijardi dolara) što je ocenjeno kao „smešna suma“. Ovom kupovinom uz pomoć države JP Morgan Chase gotovo se izjednačio sa prvom bankom SAD Citigroup.

Kina drži ključ finansija SAD Hvala bogu i kinezima

kina vec decenijama ino ugovore vezuje za dolar pa su tako godinama nakupili hm... ko zna koliko milijardica dolara jednom recju drze is za mu..stace

bas steta sto su u krizi 
a da ratuju i ubijaju ljude,sire zlo po svetu to im nije problem!?
nek ih nose uragani