Тражили су Срби територију на којој ће остваривати дарована им права, а на којој ће бити компактна етничка и верска већина. На саборима је предлагано: једном да то буде Мала Влашка, други пут Банат, али је ове захтеве бечки двор одбијао из властитих разлога, углавном да се не замери Мађарима. Тек у ратној 1848, на Сабору у Краловцима, чувеној Мајској Скупштини, Срби су прогласили Српску Војводовину, извикали патријарха и изабрали српског војводу. Тадашња Војводовина била је по пространству које је обухватала, нешто већа од данашње Покрајине. Цар Фрања Јосиф је наредне, 1849, никад не признавши Српску Војводовину, прогласио постојање Војводства Србије и Тамишког Баната, огромне адиминистративно-територијалне јединице у оквиру централизованог царства. Седиште Војводства Србије било је у Темишвару, службени језик био је немачки, а Срби су у овој јединици били мањина. Велики војвода Војводства Србије постао је сам Фрања Јосиф. Из ових разлога говорило се да су Срби за награду од Беча добили оно што су Мађари добили за каштигу. Чак ни оваква творевина, иако супротна од готово свега што су Срби желели, није била дугог века: укинута је 1860. године, а њена територија инкорпорирана је у неколико угарских жупанија. Црквено-школску аутономију угарске власти суспендовале су, боље рећи укинуле, 1912. године. Тако да све до 1945. године, „вишевековна традиција аутономије Војводине“, како нетачно тврде поборници сепаратистичке политике на северу Србије, износи тачно 12. година: 1848-49 то је Српска Војводовина, 1849-1860, Војводство Србија и Тамишки Банат. Сви такозвани аутономаши су у суштини идеолошки следбеници Коминтерне и Комунистичке партије Југославије, што никако није спорно и што нама, као националистима, хришћанима и демократама не смета, напротив. Смета нам једино што се поборници те идеолошке школе лажно представљају као социјалдемократе, реформисти, демократе...

          Једна од омиљених и наравно лажних теза старих и нових аутономаша, комуниста – травестита, говори о томе да је постојање Војводине доказ децентрализације, регионализације и демократизације земље и да је то тако било и кроз историју. Пустимо мало чињенице да говоре: током 1848/49, на просторима данашње покрајине, вођен је крвави српско-мађарски РАТ, период аустријске историје од 1849-60, у историографији свих земаља света назива се Бахов АПСОЛУТИЗАМ. Колико је у тим и таквим условима било могуће причати о регионализацији, децентрализацији и демократизацији? Могуће је наравно, да поборници сепаратистичке политике, тзв. аутономаши, сматрају период владавине КПЈ-СКЈ,односно Броза, Кардеља и сличних, време развоја децентрализације, регионализације и демократије. Само нека то гласно кажу.

          Говори се данас како се Војводина 1918. године, прикључила Краљевини Србији, а не ретко и да се ујединила са Србијом, шта више, иде се и дотле да се тврди како се Војводина ујединила у Краљевину СХС. Истина је, међутим, следећа: Војводина се никад није прикључила, а камоли ујединила са Србијом, о СХС да и не говоримо. Све и да је хтела то да учини, није могла. Није могла зато што није ни постојала те 1918. године: како смо већ рекли укинута је 1860. Године 1918, на основу победа српске војске, успеха српске дипломатије, те става сила победница у Првом светском рату (данас би рекли: међународна заједница), нарочито САД-а и тадашњег председника исте, Вудро Вилсона, оличених у чувених 14. тачака, међу којима је право народа бивше Аустро-угарске на самоопредељење, дошло је до изјашњава народа бивше „К`у`К“ монархије о томе у којој држави желе да наставе живот. На просторима које су Срби компактно насељавали, а то су Банат, Бачка, Барања и Срем, изјашњавање је срповедено на следећи начин: 24. новембра 1918. године, у Руми, Скупштина народних већа Срема донела је одлука да се Срем, народ и територија, присаједини Краљевини Србији, а дан касније, 25. новембра 1918. године, 757 посланика Велике народне скупштине Срба, Словака, Буњеваца и других је у Новом Саду одлучила да се Банат, Бачка и Барања, народ и територија, присаједињују Краљевини Србији. Краљевство СХС је у Београду проглашено 1. децембра исте године, дакле, 6-7 дана КАСНИЈЕ. Постојала је и импровизована квази-државна творевина Држава  СХС, створена у Загребу, али војвођански Срби нису хтели преко ове импровизације да се уједињују, а могли су, нуђено им је. Васа Стајић, један од српских првака је сматрао да је исправно ићи преко Загреба, али шире упориште у народу није имао. Могли су Срби да остану и у новосонованој Мађарској: председник револуционарне владе, Карољи, нудио је Србима преко Јаше Томића „куле и градове“, само да остану у Угарској, односно Мађарској, али је ова понуда наишла на још слабији одзив. Одлуке двају скупштина, оне у Руми и оне у Новом Саду, прихватиле су силе победнице и верификовале их на низу мировних конференција од 1918-20. Разграничење са Мађарском и Румунијом дефинитивно је потврђено на конференцији у Тријанону, 1920. године, на основу извештаја међународне експертске комисије на чијем је челу био фарнцуски дипломата Андре Тардије. Од 1860-1945, Војводина није постојала, а од 1929. године, када је извршена подела земље на бановине, њена територија је, заједно са знатним делом централне Србије (без Београда), чинила Дунавску бановину. Тријанонски уговор је, постао саставни део међународног права, његова равизија, без асполутног пристанка потписника, није могућа. Овај уговор је, међутим, не једном „ревидиран“: први пут 1941. године, када је Југославија окупирана и распарчана од стране фашистичких земаља и њихових сателита, други пут непосредно после Другог светског рата, када су комунистичке власти поклониле тадашњој Народној Републици Хрватској Барању и део Срема, који су, по распаду СФРЈ припали независној Републици Хрватској. Биле су ово по српски народ више него погубне ревизије, плаћене хиљадама живота и територијама. Данас се, под видом демократизације и регинолизације, нуди још једна ревизија Тријанона. Уколико Срби пристану на ову подвалу, сами су криви: Војводина ће бити подељена међу суседима, људских жртава и разорених градова биће више него у претходне две ревизије, а Срба севено од Саве и Дунава биће онолико колико их данас има у Хрватској, или Мађарској. Хоће ли српски народ бар једном показати да је извукао поуке из властитих грешака и да исте неће понављати?

Šta god da su naškrabali u tom Statutu mora biti u skladu sa Ustavom Srbije u suprotnom neće da može. Jedino što mi ide na živce je što se taj Statut još nije objavio u javnosti i iskreno se nadam da će biti prezentovan široj javnosti pre njegovog izglasavanja. Da li neko zna šta je APV dobila od novih ovlašćenja? Šta je izmenjeno u statutu iz '91. ??? Ako bi vladajuća elita iz Beograda išla toliko daleko i da dozvoli redefinisanje statusa pokrajine po modelu Nenada Čanka, onda svi treba lepo da se namažemo gownima ko nam vodi državu. Ali čisto sumnjam da je ovo zadnje u pitanju...na kraju krajeva uvek se može promeniti državno uređenje i ukunuti Vojvodini status AP.

ne sekiraj se za konflikte...neces ih doziveti

Bog ti Bogov pa vi srbijanci niste ni svesni kakvavam se prilika ukazuje kao sto kaze onaj mladic "bambayle" da ce se pucati pa to ce skoro posle 100 godina Srbija da izvojevuje neku pobedu(doduse protiv brace srba ali ko mari pobeda je pobeda,ko mari cijisu!) u nekom vasem ratu koji vi opet ce da osmislite! Sta da vam kazem postaliste toliko alergicni na rec 'ocepljenje' da odmah pucate ma neka samo pucajte oni vasi vam toliko serviraju 'pravnih' argumenata da se covek najezi! Vidite kada udjete u bilo koji grad i selo u Vojvodini ispod ovog sadasnjeg asvalta se nalazi putevi od kamena a i sve su kuce na podu imale cvrstu podlogu u svakom selu ima pravoslavnih obelezja i pravoslavnom bogu se krstimo ali ne otimamo niti pljackamo a kamoli pucamo po starcima i deci bilo cije vere,niti se dicimo onima koji su to uradili niti ih smatramo herojima! Znaci da smo od vajkada civilizacija i samo zelimo da vasa Srbija bude i nasa matica i da nas vasa vlast gleda ko svu decu a ne ko 13 prase kada se dele kolaci nas nema nigde a kada treba da se uzme tusmo prvi na top listi! I nakraju krajeva mi lale se nadamo da necete dati pare za popravku mostova pa ce se sami od sebe srusiti pa ni krivi ni duzni ima da se odvojimo od vas! 

је ли тестисе јес' ли већ узео пасош од Чанка или је гужва па се чека?

Шалу на страну... никуда ви ''Лале'' не идете и нема ко на кога да пуца... а вас се и не исплати слати у рат јер бисте се одмах помирили 

E moj zmaju nama lalama nije lako jedni nas prodaju drugi bi da ratuju sa celim svetom trecibi da imitiraju slobu a mi pomalo uplaseni gledamo na zapadni deo Vojvodine i vidimo kako nam ustase spremaju najezdu! Pitajte nasu drzavu sto su nam 'braca' jos pre skoro godinu dana dovukli specijalne jedinice za brza dejstva u blizini granice(60-70km) i sto stalno uvezbavaju oluju ponovo!? Skojim k.. cemo se braniti kada nas je zapad razjebo a komunisticki generali se jos sepure po beogradu i onako senilni pricaju da smo mi jos uvek jaki! I vasi i nasi to dobro znaju ali ih boli k.. Svi uzimaju debelu lovu od sponzora i bolih mnogo sta se sprema. Nama samo ostaje kada dodju da pljujem semenke na njih jer drugo mi i nemamo!

Sada si preterao ne spremaju nam nikakvu najezdu jer nemaju petlje i snage za to.
Ostatak postova ti je ok.

Ko te napada,da ga ja malo propustim i dam mu oružje!?

http://www.rastko.org.yu/bogoslovlje/molitvenik.html#_Toc513441282

vidi link gore, šta se tu kaže u br. 6 ? Mislio sam da to treba poštovati, čak iako ne ceniš crkvu.