Svaki grad ima neku svoju ovakvu pricu.Ja zivim na 50m od kasarne Kadinjaca,i na 300m od Doma vojske.Po prici sam cuo da je to bila jedna od najlepsih zgrada u Valjevu,u samom centru grada.Sada je okovana ogradom,da nekom nesto ne padne na glavu,prozori polupani,sa krova raste drvece,a ja imam zelju da udjem unutra!
Jednom recju,tuga.


Krenimo redom:

1.

Valjevo upravlja Domom Vojske

Grad će postati formalni vlasnik tek kada u potpunosti isplati otkup ovog zdanja. Vrednost Doma procenjena je na 52 miliona dinara, a Vojska Srbije je spremna da ga ustupi Valjevu za 12 stanova.


Dom Vojske u Valjevu

Ruiniranom zgradom Doma Vojske u centru Valjeva, jednom od najlepših starih valjevskih građevina, koja je napuštena pre 10 godina, ubuduće će upravljati gradska uprava, a formalni vlasnik postaće tek kada u potpunosti isplati otkup ovog zdanja, odlučilo je Ministarstvo odbrane. Na taj način biće sprečeno dalje urušavanje zgrade koja predstavlja ruglo grada, ali i veliku opasnost za prolaznike.

Ministarstvo odbrane saopštilo je da je prema poslednjim procenama vrednost Doma Vojske 52 miliona dinara i da su oni spremni da to zdanje ustupe valjevskim vlastima u zamenu za 12 stanova.

- Valjevo je zasad obezbedilo pet stanova u vrednosti od 17 miliona dinara. Dok ne obezbedi dodatnih 35 miliona dinara za kupovinu preostalih stanova, valjevskoj vlasti će Dom Vojske biti dat na korišćenje, a po izmirenju duga postaće vlasnici. Taj rok smo ograničili na četiri godine, da se ta priča ne bi otegla u nedogled, kao što je bio slučaj u nekim drugim gradovima, gde su nam uzeli Dom Vojske, a da zauzvrat Ministarstvo odbrane nije u potpunosti obeštećeno. Stanovi koje dobijemo od lokalne vlasti u Valjevu biće dodeljeni zaposlenima u Vojsci Srbije. U Valjevu čak 88 odsto pripadnika Vojske kojima sleduje rešavanje stambenog pitanja još nema krov nad glavom i zato nam je važno da se celokupan posao brzo okonča - izjavio je u Valjevu ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Valjevska vlast još nije odlučila šta će se ubuduće nalaziti u zgradi Doma Vojske, ali se napominje da je najvažnije to što će biti zaustavljeno višegodišnje propadanje ovog nekada reprezentativnog zdanja.

- Agonija oko Doma Vojske će, konačno, biti završena. Dogovoreno je da odmah nakon procene stručne komisije počne hitna sanacija tog objekta, kako bi zaustavili dalje propadanje, ali i pešacima omogućili da se bezbedno kreću. Komisija će proceniti šta se najurgentnije mora uraditi. Novac za obnovu moramo nekako obezbediti. Još nije definisano za šta će se koristiti Dom Vojske, ali u svakom slučaju to zdanje će biti upotrebljeno za neke društveno-kulturne sadržaje - kaže za Press pomoćnik gradonačelnika Valjeva Radivoje Milutinović.

Dom Vojske je napušten još 2000. godine, kada je počela sanacija tog objekta oštećenog u zemljotresu koji je pogodio Kolubarski okrug 1999. godine. Radovi su ubrzo prekinuti zbog nedostatka para. To zdanje je već jednu deceniju zaboravljeno od svih.

fakti

n Dom Vojske, koji je 1990. godine proglašen za kulturno dobro danas je ruglo Valjeva.

n Unutrašnjost Doma se urušava, prozori su polupani, malter sa fasade neprestano otpada, pa je zgrada na uglu Karađorđeve i Pop Lukine ograđena žicom da prolaznicima nešto ne padne na glavu

n Zdanje u kome je bio Dom Vojske građeno je od 1926. do 1930. godine, isključivo sredstvima tadašnjih aktivnih, penzionisanih i rezervnih oficira Drinske divizije.

---

2.


Stanovi za Dom vojske

Nakon jučerašnjeg razgovora gradonačelnika Valjeva Zorana Jakovljevića i ministra odbrane Dragana Šutanovca u Beogradu, postignut je dogovor u načelu da grad obezbedi stanove u vrednosti od 50 miliona dinara i postane vlasnik Doma vojske.
Master planom Vojske Srbije predviđeno je da nekoliko parcela i vojnih objekata u gradu bude otuđeno od Vojske Srbije.
Ovom prilikom, ministar odbrane još jednom je izneo čvrst stav Vojske Srbije da objekte i parcele neće ustupati bez novčane nadoknade. Ministarstvo odbrane već pregovara sa nekoliko gradova u Srbiji gde je predviđena prodaja vojne imovine u skladu sa ovim stavom. Na sastanku sa gradonačelnikom rečeno je da će se Valjevu izaći u susret i učiniti ustupak, jer je na osnovu predhodnih pregovora već obezbeđeno 5 stanova u vrednosti od 15 miliona dinara. Procenjena vrednost Doma vojske je 50 miliona dinara, a grad će budžetom predvideti sredstva za učešće u izgradnji preostalih stanova u vrednosti od 35 miliona dinara. Postignut je dogovor da se ovaj plan realizuje do septembra naredne godine.
Inače, grad je u više navrata predhodnih godina pokušavao da sa Vojskom Srbije i Ministarstvom odbrane postigne dogovor o otkupu Doma vojske, nekada velelepne građevine pod zaštitom države, svojevrsnog simbola grada, koji je nakon decenije kontinuirane nebrige postao potpuno ruiniran. Nakon postignutog dogovora, rešenje ovog dugogodišnjeg problema je već sasvim izvesno u roku od godinu dana, što će na prvom mestu biti značajno za grad Valjevo kome je u interesu da kad postane vlasnik, rekonstruiše ovaj objekat na atraktivnoj lokaciji u samom centru i vrati mu pređašnji sjaj.
Gradonačelnik Jakovljević ovom prilikom, preneo je ministu Šutanovcu da je Valjevo, pored Doma vojske, zainteresovano i za kupovinu Kasarne „Kadinjača" i Vojnog poligona „Đenovac" na Petom puku površine 30 hektara. Pregovori o tome počeće tek nakon dobijanja elaborata i procene vrednosti imovine, koji se trenutno rade u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane.

3.


Neizvesna sudbina atraktivnog prostora napuštene kasarne u Kragujevcu. Za devet hektara grad nudi 35 stanova. Zemljište vredno milione evra.


Kasarna Radomir Putnik

KRAGUJEVAC - Još se ne zna dalja namena zemljišta napuštene kasarne “Radomir Putnik”, iako je na jednom od najatraktivnijih mesta u gradu. Za ovu lokaciju, površine oko devet hektara u centru grada, zainteresovana je gradska uprava, ali ni posle višegodišnjih pregovora sa Vojskom Srbije dogovor nije postignut.

Gotovo svi objekti ove kasarne porušeni su i oštećeni u NATO bombardovanju. Gradska uprava planira da na tom prostoru izgradi centralnu gradsku pijacu, biblioteku i javnu garažu. Deo prostora od oko dva hektara bio bi iskorišćen za stambeno-poslovnu izgradnju.

Inicijativu za kupovinu tog prostora grad je pokrenuo pre više od dve godine, a nedavno su o tome razgovarali i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i ministar odbrane Dragan Šutanovac. Do konkretnijeg dogovora nije došlo.

- Mi nudimo stanove Vojsci u zamenu za zemljište. Oni su, međutim, insistirali da se zemljište isplati u novcu, i tu je “zapelo” u pregovorima - kaže Nebojša Vasiljević, član Gradskog veća zadužen za investicije i razvoj.

Kako saznajemo, grad je ponudio Vojsci 35 stanova. Zvanična procena vrednosti lokacije još nije urađena, niti je do kraja definisano da li u deo trgovine ulaze i objekti koji nisu oštećeni u NATO bombardovanju, a nalaze se na takozvanim rubnim lokacijama kasarne. To su Dom vojske i zgrade bivše komande Kragujevačkog korpusa. Prema nekim procenama, samo zemljište vredi više od šest miliona evra.

U gradskoj upravi dodaju da je jedna od kočnica za dogovor i zgrada nekadašnje kuhinje ove kasarne, gde već godinama u skučenom prostoru “privremeno” živi petnaest porodica pripadnika Vojske koji nemaju rešeno stambeno pitanje.

- Vojska je najpre htela da tu zgradu zadrži, ali je onda odlučeno da se i to ponudi na prodaju. Međutim, mi nismo voljni da rešavamo taj dosta komplikovan problem, želimo čiste račune -napominje Nebojša Vasiljević.

PREMA podacima Udruženja vojnih beskućnika, na prostoru Šumadije živi oko 400 pripadnika Vojske koji nemaju rešeno stambeno pitanje, a od toga polovina u Kragujevcu. - Nama je stalo da što pre rešimo stambeno pitanje. Očekujemo da se nadležni u Vojsci i gradska uprava što pre dogovore, valjda bi tu bilo neke nade i za naše probleme. Mada, kako smo čuli, grad je ponudio neprimerene uslove za taj prostor - kažu u ovom udruženju.

4.


"Generalštab" ruina još 10 godina

Obnova srušenog kompleksa u centru Beograda koštala bi državu 120 miliona dinara. Arhitekte protiv toga da zgrade promene prvobitni izgled.


Generalstab



Savezni MUP


Ni 11 godina posle NATO bombardovanja ne zna se ništa o daljoj sudbini srušenih zgrada nekadašnjeg Generalštaba i Ministarstva odbrane u ulici Kneza Miloša u Beogradu! Dok nadležne vojne vlasti i Republička direkcija za imovinu predlažu prodaju u viđenom stanju, što znači zidanje potpuno novih objekata, arhitekte se protive tome i traže da se zadrži izvorni izgled ovih zgrada. Ovakvo stanje, kažu upućeni, može da potraje još deset godina, piše "Press".

Zgrade u ulici Kneza Miloša u Beogradu, poznate kao kompleks „Sutjeska I i II", završene su 1965. godine prema projektu Nikole Dobrovića. Posle bombardovanja 1999, u kome su skoro potpuno uništene, 2005. godine zgrade su zaštićene kao spomenici kulture i to je danas predmet sporenja. Suštinsko pitanje je da li treba insistirati na skupoj rekonstrukciji ovog kompleksa i vraćanju prvobitnog izgleda ili je realnija opcija da se zgrade prodaju bez takvih ograničenja za budućeg investitora.

Kako Press saznaje, u zgrade nekadašnjeg Generalštaba „uselile" su se zmije. Građani su nekoliko puta prijavljivali da su u ruševinama videli legla zmija, ali do danas niko ništa nije preduzeo.

"Zbog toga se Direkcija obratila Ministarstvu kulture sa inicijativom da se ovim zgradama ukine status spomenika kulture. Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture stiglo nam je obaveštenje da ne postoji osnov za to.

Ni Vlada Srbije, kao nadležni organ, do ovog momenta nije donela odluku o otuđenju ovih objekata iz državne svojine, niti je za te potrebe od Ministarstva za finansije pribavljena procena njihove tržišne vrednosti - kaže za Press direktor Direkcije za imovinu Bratislav Pejković.

Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta, smatra da kompleks „Sutjeska" predstavlja jedan od najlepših i najautentičnijih objekata koji su izgrađeni posle Drugog svetskog rata.

"On reprezentuje jugoslovensku arhitekturu u svetu. Nema enciklopedija u svetu u kojima projekat profesora Nikole Dobrovića nije predstavljen. Nesreća se desila sa bombardovanjem i Generalštab je dosta uništen. Arhitekte se zalažu da se fasada vrati u prvobitan oblik, a da unutra ko god bude bio vlasnik može da napravi kakav god hoće sadržaj - hotel ili administrativnu zgradu. Cilj je da se sačuva fasada. Znam da postoji ideja i da određene institucije žele da se skine status spomenika kulture, ali mislim da bi to bila gruba greška i ogromna nepravda - zaključuje Bobić.

Problem postoji i sa drugom velikom zgradom nekadašnjih saveznih organa u istoj ulici. Direktor Republičke direkcije za imovinu Bratislav Pejaković podseća da je zgrada Saveznog MUP-a, kod Mostarske petlje, prodata kompaniji „Totali holidej" još 2007. godine, po ceni od 29,1 milion evra. Na tom mestu bi trebalo da bude izgrađen hotel sa pet zvezdica, ali je kako Press saznaje, početak izgradnje neizvestan jer se čekaju urbanističke i građevinske dozvole.

Kompleks zgrada Saveznog MUP-a čine poslovna zgrada od 2.040 kvadrata, dvorišna zgrada - laboratorija sa podrumom od 414 kvadrata, kao i poslovna zgrada od 15.548 kvadrata.

"Najlogičnije rešenje je prodaja, i to u viđenom stanju, s tim što bi se tako dobijen novac upotrebio za izgradnju novih zgrada ovih vojnih ustanova na nekoj drugoj lokaciji. Neke druge opcije, koje su polazile od sanacije postojećih zgrada, pokazale su se kao nerentabilne - ističu za Press u Ministarstvu odbrane.

U vezi s tim podsećaju da je odmah nakon bombardovanja Ministarstvo odbrane angažovalo Institut za ispitivanje materijala Srbije (IMS) koji je utvrdio da su ove zgrade sagrađene po starim propisima za seizmiku, pa bi sanacija i rekonstrukcija zahtevale ozbiljnije zahvate i na samoj konstrukciji.

I novi projekat IMS, koji je 2005. godine naručio grad Beograd, želeći da i finansijski pomogne rešavanju ovog problema, pokazao je da bi sanacija previše koštala. Predračunska vrednost postavljanja privremene čelične konstrukcije i podgrađivanja svih nestabilnih delova iznosila je 120 miliona dinara, što je ocenjeno kao apsolutno neisplativo.

Eksperti Građevinskog fakulteta, koje je takođe angažovao grad, predlagali su kompletno rušenje i uklanjanje konstrukcije do nivoa drugog sprata, za šta bi trebalo izdvojiti 100 miliona dinara. Ministarstvo odbrane nije bilo u mogućnosti da prikupi ovoliko novca, imajući u vidu i potrebna sredstva za sanaciju konstrukcije i izgradnju novih delova zgrade, kažu u Ministarstvu odbrane.

I u Direkciji za imovinu Srbije smatraju da bi ove zgrade trebalo prodati kako bi budući kupac mogao da gradi po sopstvenom ukusu, što bi omogućilo i dobru cenu.

5.


Samo Subotica kupila kasarne

Novi Sad - Više od stotinu vojnih objekata u Vojvodini planiranih za prodaju godinama propada dok je Ministarstvo odbrane u ozbiljnim problemima u popunjavanju finansijskih rupa. Najviše objekata i poligona na prodaju je ponuđeno u Novom Sadu, međutim, nijedna ponuda nije realizovana. Dok Novi Sad čeka da im se prazni objekti poklone, Subotica je prvi grad u Vojvodini, a drugi u Srbiji, koji je otkupio vojnu imovinu.


Kasarna u Subotici


Ministarstvo odbrane prenelo je na grad Suboticu pravo korišćenja nepokretnosti koju čini vojni kompleks kasarna „Petar Drapšin“. Ova kasarna, između Subotice i Palića, prostire se na površini od 9.418 kvadratnih metara. U njenom sastavu je 26 objekata na prostoru od 21 hektara. Grad je kupio i 123 hektara, na kojima su bili vojni poligoni, pa Subotica sada raspolaže sa 144 hektara građevinskog zemljišta sa objektima i infrastrukturom. Sve se će se to staviti u funkciju Industrijske zone u Subotici, čije osnivanje je uslov za priliv investicija i ubrzan privredni razvoj.


Objekti i zemljište su plaćeni 180 miliona dinara, a grad će izdvojiti još 45 miliona dinara za infrastrukturno opremanje, pa je na tenderu, koji je potom raspisala uprava Subotice, najbolju ponudu za kredit za otkup vojne imovine dala KBC banka iz Beograda.

Pored kasarne „Petar Drapšin“, Republička vlada je donela odluku i o prenosu prava korišćenja nepokretnosti vojnog kompleksa na Karađorđevom putu u Subotici, pored saobraćajnice koja vodi ka graničnom prelazu Kelebija, površine od dva hektara. Ministarstvo će svoja prava preneti na grad, pošto je Vlada prihvatila procenu Poreske uprave od 8,4 miliona dinara za tržišnu vrednost vojnog kompleksa, a lokalna samouprava je zauzvrat prenela pravo korišćenja za pet stanova u Trogirskoj ulici na Ministarstvo odbrane.


Kasarne u zrenjaninskom kraju namenjene prodaji su zarasle u korov i sablasno puste. Kasarna „Svetozar Marković Toza“ u naselju Mala Amerika godinama ničemu ne služi. Pošto su u blizini nalaze Tehnički fakultet, Visoka tehnička škola strukovnih studija i Dom studenata, predlagano je da ovde bude formiran studentski centar.


- Sa vojskom imamo ugovor o razmeni po kome je Ministarstvo odbrane prenelo gradu nekretnine aerodroma „Ečka“. Ugovor potiče iz 2003. godine i sada je Zrenjanin uknjižen kao korisnik zemljišta. Obavezali smo se da ćemo Ministarstvu zauzvrat da damo 600 kvadrata useljivih stanova. Ta obaveza nije ispunjena u celosti, ali je u fazi rešavanja - objašnjava zrenjaninski javni pravobranilac Vladimir Stoiljkovski.


On potvrđuje da je i za ostalu vojnu imovinu iskazana zainteresovanost. Međutim, manjak novca u lokalnom budžetu za sada onemogućava da budu preduzeti i konkretni koraci. Uprkos tome, Ministarstvo je pristalo na džentlmenski sporazum i odlučilo da svoje objekte još ne daje na javnu licitaciju, dok gradski oci ne smisle šta bi zauzvrat mogli da ponude.


Pored zrenjaninske vlade, za vojne objekte je zainteresovana Regionalna privredna komora u Zrenjaninu. Ona traži da joj se vrati Dom vojske u ulici Narodne omladine navodeći da joj zgrada pripada, pošto ju je podigla Trgovinsko-industrijska komora u Petrovgradu 1927. godine.


- Odlukom tadašnjih vlasti zgrada je 1948. postala narodna imovina. Republičkoj direkciji za imovinu smo pre nekoliko godina podneli prijavu za vraćanje oduzete imovine u postupku restitucije - kaže predsednik zrenjaninske Regionalne privredne komore Milan Radovanović.


Dragan Šutanovac, ministar odbrane Srbije, obećao je opštini Senta u najskorije vreme da vrati deo kasarne. Predsednica opštine Aniko Širkova kaže da je ugovorom između grada Sente i Vojske Kraljevine Jugoslavije još iz 1933. godine, kada je gradska vlast poklonila kasarnu vojsci, predviđeno da će objekat biti vraćen gradu bez naknade u slučaju premeštanja vojske ili ako više ne bude potrebe za kasarnom.


- Pošto je ovaj uslov ispunjen, s rukovodiocima Sektora za imovinu Vojske Srbije u Ministarstvu odbrane dogovoreno je da se Senti vrate tri hektara zemljišta sa glavnim objektima, dok će 14 hektara na kojima se nalaze hangari, magacini i poligon ostati u vlasništvu Vojske Srbije i biće prodati.
 

Novi Sad ne kupuje

Najveći vojni objekat ponuđen za prodaju u Novom Sadu je kasarna „Narodni heroj Janko Čmelik“ u petrovaradinskom naselju Trandžament. Kasarna se proteže na 19 hektara, a u njoj su čak 34 objekta različite površine. Prodaju se i kasarne u ulicama Josipa Runjanina i Beogradskoj 12 u Petrovaradinu, vojni kompleks u Ulici vojvode Bojovića u Novom Sadu. Vojska prodaje i kasarnu u Futoškoj ulici i deo kasarne „Aleksandar Berić“, matične baze Rečne flotile Vojske Srbije na Limanu 4, zatim kasarnu „Novo Selo“ i kasarnu kod Adamovićeve vile sa 11 objekata. Nijedan od ponuđenih vojnih objekata nije prodat pošto godinama nema kontakta između čelnika Novog Sada i predstavnika Ministarstva odbrane.

6.

Vojska "Bagremaru" vratila opštini


BAČKA PALANKA -

Vojska Srbije, koja je do nedavno imala pravo korišćenja prostora i objekata "Bagremare" u Bačkoj Palanci, na oko 5,5 hektara površine i više zatvorenih objekata, vratila je pravo svojine i upravljanja tim površinama lokalnoj samoupravi, izjavio je danas Tanjugu zamenik predsednika opštine Zoran Jovičin.

Te površine i objekti biće iskorišćeni za više namena, a u toku je postupak legalizacije tih objekata i izrada projekata njihove rekonstrukcije, rekao je Jovičin.

Prema planu lokalne samouprave, kuhinjski prostor tih objekata biće rekonstruisan i uređen za pripremu hrane za Predškolsku ustanovu "Mladost", kao i za 200 do 300 obroka za narodne kuhinje, za šta je u opštinskom budžetu obezbeđeno tri miliona dinara.

Rekonstukcijom ostalih prostora, nekadašnje spavaone i učionice, trebalo bi da budu pripremljene za smeštaj više stotina, od nekoliko hiljada, učesnika 10. olimpijade radnika Vojvodine kojoj je sledeće godine domaćin ta vojvođanska opština, kaže Jovičin.

Rekonstrukcija svih objekata radiće se u nekoliko faza, u saradnji sa Turističkom organizacijom, Sportskim savezom opštine i drugima zainteresovanim za te projekte, dodao je Jovičin.

Izvor:RTV