singapur je jedna od najbogatijih zemalja u aziji, pa im se moze!
a vi odgovorite na pitanje da li zelite vece poreze i vise vojske, ili jacu privredu i manje vojske!
sto se tice eventualnih opasnosti od potencijalnih neprijatelja, daj da se ne lazemo, niko od njih ne zeli da nas napadne! jedino su problematicni albanci, ali tu vojska ne moze nista. to je problem sa kojim treba da se nosi policija!

 A REFORMA VOJSKE I ULAZAK U NATO KOLIKO TO KOŠTA I KO ĆE TO DA PLATI?

„Ova će promena koštati, pa pitanje prioriteta za ionako nategnuti vojni budžet nije zanemarljivo.”  Kod nas postoji tendencija da se kozmetičke promene predstave kao suštinske reforme. Ako prefarbamo kravu, ona neće zbog toga davati više mleka; isto tako naša vojska neće postati bolja i efikasnija u novim uniformama. Odelo ne čini čoveka, a još manje hrabrog vojnika. Pitanje novih uniformi može da služi zamajavanju javnosti po pitanju reforme vojske, a uz to neko može i da profitira. Stvara se utisak da se nešto modernizuje, a zapravo se ništa suštinski ne radi, u momentu kada se odlučuje sudbina dela naše teritorije. Nismo protiv novih uniformi, ali one neće povećati nivo naše bezbednosti na jugu zemlje. One neće uplašiti albanske ekstremiste i islamističke teroriste.

Da nisu najvažnije uniforme pokazuje i to da je ugrožen vojni objekat „Straževica”, koji je od strateške važnosti za bezbednost naše zemlje. Ministar odbrane izražava očekivanje da će nadležni organi sprečiti dalje urušavanje ovog važnog objekta. Šta su radile vojno-inženjerijske jedinice da bi ga zaštitile, kada je prodrla voda u njega? Zašto se nisu oglasili načelnik Generalštaba i predsednik države, koji se često oglašavaju po mnogo nevažnijim pitanjima? Ko zna možda to i nije važno pitanje, to jest, možda savetnici predsednika misle da pitanje bezbednosti nije bitno ili pak da nije u našoj nadležnosti.

Čini se da je većina naših političara i generala za to da naša zemlja uđe u NATO. No, niti je bilo javne i stručne debate po ovom pitanju, niti se u pronatovskim saopštenjima mogao čuti valjan argument zbog čega bi naša zemlja neizostavno morala postati deo Severnoatlantskog saveza. Jednostavno o tome se ni ne raspravlja, to je nešto neminovno i po defeinicji blagotvorno. Srbija ide u pravcu evroatlantskih integracija i tu nema nikakve rasprave ni dileme. Ko god izrazi neku skepsu po ovom pitanju rizikuje da od domaćih nato-lobista dobije etiketu antievropejstva i protivnika modernizacije Srbije.

Oni jednostavno kažu: ,,Pa, idemo u evroatlantske integracije.'' No pre ulaska u vojni savez, svaka normalna i civilizovana zemlja treba da sama sebi odgovori na neka važna pitanja, kao što su da li zemlji prete opasnosti od spoljne agresije? Da li možemo sami da se branimo od potencijalnih agresora ili nam je potreban saveznik? Koji to saveznik odgovara našim bezbednosnim potrebama? Koje obaveze smo spremni da preuzmemo prilikom sklapanja savezništva? Da li smo spremni da preuzete obaveze ispunimo u bilo kom trenutku? Šta očekujemo od potencijalnih saveznika? Da li možemo da im verujemo? Ovo su samo neka pitanja na koji naš državni i vojni vrh treba da dâ građanima odgovore, pre bilo kakvog sklapanja vojnog savezništva.

Američki Kongres je, kako su preneli mediji, nedavno doneo rezoluciju kojom se poziva NATO da u svoje redove primi što je pre moguće Ukrajinu, Gruziju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju. U rezoluciji se nigde ne pominje Srbija. Da li ima svrhe da se trpamo tamo gde nas ne zovu? U vezi sa NATO-om, treba postaviti i neka druga pitanja. Koliko će nas članstvo u NATO-u koštati? Da li će NATO pomoći očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, onako kako je to definisano u njenom ustavu? Ako NATO neće da štiti Srbiju i njen teritorijalni integritet, zašto bismo mi ulazili u NATO? Kada nam NATO odredi da treba da imamo na primer 500 tenkova, da li će neko kod nas smoći snage da se odupre stranom tutorstvu ili ćemo se pretvoriti u pravu latinoameričku banana republiku?

Ako budemo morali da kupujemo zapadno oružje koje je vrlo skupo, naravno na kredit kojim ćemo još više zadužiti zemlju, da li ćemo kupovati ono najbolje ili ono američko (jer se zna ko je glavni). Kako ćemo se odbraniti od megakorupcije koja je vezana za velike vojne nabavke, kao i od raznih pritisaka? Ili ćemo morati da kupimo malo francuskih, malo nemačkih i malo američkih tenkova, da bi svi naši novi saveznici u NATO-u bili zadovoljni? Ako nemamo novca da ispunimo standarde NATO-a, da li smo spremni da se zadužimo kod svetskih finansijskih institucija da bismo te standarde ispunili po svaku cenu? Da li smo spremni da šaljemo naše jedinice u inostranstvo i u kom obimu, ako to NATO zatraži? Da li smo svesni rizika slanja naših trupa u inostranstvo po raznim ratištima? Ovo su samo neka pitanja na koja politički i vojni vrh Srbije mora da dâ odgovor svojim građanima!

Nepodnošljiva lakoća evroatlantskih integracija može da ima nesagledive posledice po našu zemlju. Odluka o ulasku u NATO se ne tiče samo nas, već i naših potomaka. Svaka ishitrena odluka o ovom pitanju može dovesti do nesagledive štete. Srbija je mala i siromašna zemlja, te preti opasnost da ona potroši mnogo vremena i novaca da bi se prilagodila standardima NATO-a, a da nas NATO na kraju uopšte i ne primi u svoje redove. Ugovorima koje smo potpisali sa NATO-om kao i „partenrstvom za mir“, mi smo zapravo Zapadu dali ono što mu je potrebno, a pri tome oni nama nisu morali ni po jednom pitanju izaći u susret. Zbog toga bi bilo nužno neophodno da se kroz javnu i demokratsku debatu građani informišu i da na kraju javnost Srbije kaže da li su za to da naša zemlja postane članica NATO-a.

Bezbednosni rizik........Evo neke tradicije.....

Beograd je jedina evropska prestonica, koja je tokom svog postojanja bombardovana više od četrdeset puta. Svaka sila koja se spremala u ratni pohod na Evropu ili Rusiju, uvek je žestoko udarala po Beogradu. U prošlom veku Beograd je više puta bombardovan. Bombardovali su ga Austrougari, Nemci i ''saveznici'' - angloamerikanci. ''Savezničko''   divljačko bombardovanje Beograda i ostalih većih gradova u Srbiji na Vaskrs 1944. god., bilo je veoma surovo i nikad do kraja rasvetljeno po broju žrtava. Isti zločinački potpis je Beograd, kao i cela naša domovina, ponovo osetio pre sedam godina, 24. marta 1999.god. u trajanju 78 dana neprekidnog bombardovanja. Rane tog bombardovanja dugo ćemo lečiti i možda nikad nećemo uspeti potpuno da ih izlečimo.

BEZBEDNOSNA DILEMA SRBIJE

Svaka zemlja se suočava sa tri osnovna pitanja pri razmatratranju svoje bezbednosne politike. Ta pitanj a su pitanja nacionalne bezbednosti, bezbednosne dileme i bezbednosne pretnje. Amin Hevedi tako određuje nacionalnu bezbednost kao ,, delatnost nacionalnih država kojom one u skladu sa svojim društvenim mogućnostima u sadašnjosti ili budućnosti uzimajući u obzir globalne promene i razvoj štite vlastiti identitet, opstanak i interese. ”

Pitanje bezbednosne dileme profesor Robert Džervis definiše kao situaciju u kojoj se čine „postupci pomoću kojih jedna država pokušava da povećava vlastitu bezbednost umanjujući pri tome bezbednost drugih.” Anton Grizold ima svoju definiciju nacionalne bezbednosti: „Nacionalnu bezbednost najopštije određujemo kao bezbednost političkog naroda - njen sadržaj obuhvata: bezbednost nacionalne teritorije (uključujući vazdušni prostor i teritorijalne vode), zaštitu života ljudi i njihovog vlasništva, očuvanje i održanje nacionalne suverenosti i ostvarivanje osnovnih funkcija društva (socijalno-ekonomske, društveno-političke, kulturne, ekološke, privredne i druge).”  Bezbednosna pretnja je svaka ona radnja koja dolazi bilo spolja bilo iznutra sa ciljem da se ugrozi nacionalna bezbednost.

Može se primetiti da naša zemlja nema utvrđen koncept nacionalne bezbednosti, koji bi bio plod dogovora svih stručnih institucija u ovoj zemlji. U stvaranju ovoga koncepta treba da učestvuju državni organi, bezbednosne strukture, univerzitet i akademija.
Čini se da Srbija nema strategiju nacionalne bezbednosti, jer bi se u analizi morali prvo da navedu koji su razlozi i ko je odgovoran za to što je vojska na ivici katastrofe. Naša vojska je jako slaba i to moramo priznati, jer samo sagledavanjem realnog stanja možemo krenuti ka njegovom popravljanju. Podizanjem svesti o lošem stanju naše vojske i neadekvatnosti bezbednosnog sistema se može pojačati pritisak javnosti na političare da preduzmu nešto po ovom pitanju. To znači da je potrebna prava reforma, a ne dalje slabljenje vojske, reforme koja bi ojačala našu bezbednost u svakom pogledu. Naročito ako se ima u vidu stepen i oblici ugrožavanja naše zemlje na početku dvadeset prvog veka.

Strela 2m je odbacena zbog toga sto je odavno usvojen novi sistem Igla, tenkovi T-55 u stari preko 30 godina i ne mogu da se porede sa M-84 tako da je njihovo izbacivanje a u skladu sa novom strategijom odbrane sasvim opravdano. Tuzla na zalost nikada nije gadjana i to su mi potvrdili neki poznanici koji zive tamo na svega 2km od aerodroma, sigurno bi culi eksplozije a nisu ih culi. Takva akcija ne bi mogla da se sakrije. O broju oborenih aviona mozemo samo da spekulisemo, ali nije ih moglo biti mnogo vise nego sto znamo, ipak je tehnika koju smo koristili 99-e iz ere 60-ih.
Suludo je u ovim uslovima pretiti sili kao sto je NATO vojnom intervencijom za odbranu Kosova, mozemo samo da se oslonimo na diplomatiju. Mi ni u kom slucaju ne mozemo da se spremamo za ofanzivni rat, a odbrana Kosova danas bi upravo to i bila.

Ту се слажемо, али, Србија мора да има озбиљну војску, укључујући и "наоружани народ".

Nisu unistavane samo strele 2m. Slovenija je modernizovala t55ice iako ima mnogo bolji standard od Srbije!

Ja i dalje tvrdim da bi to bilo bacanje para obzirom da nama po novoj doktrini ne treba toliki broj tenkova 84-e ispunjavaju nase potrebe i 55-ce bi samo izvlacile pare koje nemamo.
Isto tako se ne slazem sa doktrinom naoruzanog naroda koju su napustile sve ozbiljnije vojske u svetu, naoruzani narod je u modernom ratu samo topovsko meso i nista vise.

nek ne diraju samo prage, ostalo neka nose!

Jel to ona nova doktrina po kojoj vise nece ni biti ratova? 

ma ja vas koji napadate reforme ne mogu da shvatim!
vi branite nesto sto je propalo i sto se urusava! branite nesposobnu tvorevinu koju placamo da nas stiti!
dokle?

Mene je prilicno zastitila, a i tebe rekao bih. Sta je posle bilo krivica je politicara.