Osnovana grupacija Odbrambena industrija Srbije

---

Beograd -- Vlada Srbije osnovala je grupaciju Odbrambena industrija Srbije, proizvođača naoružanja i vojne opreme čiji je većinski osnovni kapital državni ili društveni.



Grupacija počinje da radi u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu Uredbe o grupaciji Odbrambena industrija Srbije, a cilj njenog formiranja je ostvarivanje strateških interesa Republike Srbije u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme.

Uredba je objavljena u "Službenom glasniku" 31. decembra 2019. godine, a stupa na snagu osmog dana od objavljivanja.

 Kako se navodi u uredbi, ukupan udeo državnog ili društvenog kapitala kod proizvođača ne može biti manji od 51 odsto, a grupaciju čine pravna lica koja su nosioci odbrambenih i bazičnih tehnologija i koji imaju status proizvođača naoružanja i vojne opreme.

Precizirano je da je državni kapital, u skladu sa Zakonom o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, kapital Republike Srbije, organa i organizacija i javnih preduzeća koje je osnovala Republika Srbija.

Pravna lica, nosioci odbrambenih tehnologija članovi Grupacije su: kompanija "Prva iskra – namenska proizvodnja” a.d. Barič, preduzeće "Milan Blagojević – Namenska" a.d. Lučani, "Prvi partizan" a.d. Užice, "Zastava oružje" a.d. Kragujevac, kompanija "Sloboda" a.d. Čačak, holding korporacija "Krušik" a.d. Valjevo, "Prva petoletka namenska" a.d. Trstenik, "Teleoptik žiroskopi" d.o.o. Zemun, korporacija "Trayal" a.d. Kruševac, holding kompanija pamučni kombinat "Yumco" a.d. Vranje, "Zastava Tervo" d.o.o. Kragujevac, "FAP korporacija" a.d. Priboj, "Utva avio industrija" d.o.o. Pančevo, "Borbeni složeni sistemi" d.o.o. Beograd i "Belom" d.o.o. Beograd. Pravna lica, nosioci bazičnih tehnologija članovi Grupacije su "PPT TMO” a.d. Trstenik, "Zastava Kovačnica" a.d. Kragujevac, "Kovački centar" d.o.o. Valjevo i "Corun Holding" d.o.o. Užice.

Spisak pravnih lica, nosilaca odbrambenih tehnologija i nosilaca bazičnih tehnologija, instituta, javnih preduzeća i drugih pravnih lica koja su članovi grupacije sastavni je deo Uredbe o grupaciji Odbrambena industrija Srbije.

Grupaciji mogu pripadati i drugi proizvođači naoružanja i vojne opreme koji ispunjavaju uslove propisane Zakonom i kod kojih se utvrdi strateški interes u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme.

Vlada, kako se navodi u Uredbi, obrazuje Savet za odbrambenu industriju koji upravlja Grupacijom, koji čine predsednik Saveta, četiri potpredsednika Saveta i ostali članovi Saveta. Ostali članovi Saveta su predsednici nadzornih odbora u pravnim licima koja pripadaju Grupaciji.

Predsednik Saveta vodi i usmerava Savet, stara se o jedinstvu odbrambenog, privrednog, spoljnotrgovinskog i finansijskog delovanja Grupacije, usklađuje rad članova Saveta, predstavlja Savet i vodi sednice Saveta koje se sazivaju dva puta godišnje i to do 31. marta, a nakon usvajanja planova poslovanja za tekuću godinu i do 31. avgusta, a nakon usvajanja finansijskih izveštaja za prethodnu godinu.

Predsednik Saveta može ostalim članovima Saveta davati uputstva i posebna zaduženja, shodno programu i politici vlade u oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme. Vlada rešenjem imenuje i razrešava članove Saveta, na predlog ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Strateški interes Republike Srbije ima prioritet u ostvarivanju poslovnog odnosa i povezivanju članova Grupacije. Savet u saradnji sa Ministarstvom sprovodi aktivnosti na usmeravanju i jačanju poslovnog odnosa i povezivanju članova Grupacije. Precizirano je da se članovi grupacije mogu povezati međusobno ili sa drugim domaćim ili stranim pravnim licima u klastere u različitim oblastima proizvodnje naoružanja i vojne opreme radi ostvarivanja zajedničkih interesa. Finansiranje ulaganja u tehnološki razvoj članova grupacije, u skladu sa programima razvoja, obavlja se preko Srpske banke a.d. Beograd, pravnog lica koje vrši usluge od značaja za odbranu Republike Srbije iz oblasti finansijske delatnosti.




Izvor B92

Дмитриј ЈевгеЊевич Шугајев – Отворени смо за разговоре о С-300 и С-400



С директором Федералне службе за војнотехничку сарадњу Русије Дмитријем Јевгењевичем Шугајевим разговарали смо о садашњим, али и будућим могућностима за сарадњу Русије и Србије на војнотехничком плану

Како бисте окарактерисали ниво руско-српских односа у области војнотехничке сарадње и када је почела да се развија?
Руско-српски односи су дубоко пријатељски и партнерски. Војнотехничка сарадња с Републиком Србијом траје већ дужи низ година и налази се на високом нивоу. Република Србија је опремљена значајном количином раније испоручене војне опреме руске (совјетске) производње: разни противракетни системи, летелице и хеликоптери.
Главни подстицај за развој билатералне сарадње у тренутној етапи били су наши односи поверења и, као резултат истих, потписивање уговора о набавци хеликоптера Ми-35М и Ми-17В-5, као и испорука авиона МиГ-29 Србији. Уједно, хеликоптери М-35М су већ испоручени.

 

Потпредседник Владе Руске Федерације Јуриј Борисов недавно је рекао: „Чињеница да наруџбина Војске Србије од 30 хиљада припадника износи више од 600 милиона долара – говори много. Имајући у виду бројност војске, слична наруџбина не постоји ни у једној земљи на свету.“ Шта обухвата наведена наруџбина?

Тренутно је Република Србија главни увозник руског оружја у региону Европе. Наруџбина укључује испоруку производње наоружања и војне опреме. То је, као што сам горе напоменуо, реализација уговора о набавци савремене хеликоптерске опреме и уговора о набавци ракетних система противваздушне одбране „Панцир-С1“. Поред тога, значајан удео у српској наруџбини заузимају услуге након продаје, сервисирање раније испоручене опреме и њене модернизације.
Упркос отвореном притиску на наше српске партнере, чак до позивања на потпуно одустајање од војнотехничке сарадње с Русијом, она се и даље динамично развија.
Као потврда наведеном служе и комисије за војнотехничку сарадњу које су регуларно одржаване. У јуну 2019. одржан је редован састанак у Казању, следеће године ред је да Србија одржи састанак овог главног међувладиног радног тела у области војнотехничке сарадње на својој територији.



Пре две године, како су пренели српски медији, изјавили сте да Русија „разматра могуће испоруке“ противавионских ракетних система С-300 Србији и да су „српски партнери тренутно заинтересовани за снабдевање дивизионом С-300. О овоме разговарамо“. Истовремено, у јулу прошле године, медији су објавили да је Русија добила званични захтев од Србије за куповину система С-300, а Федерална служба за војнотехничку сарадњу Русије навела је да је „ово питање ван дневног реда руско-српских односа када је у питању сарадња у области одбрамбене технологије“. Каква је тренутна ситуација по том питању?

Као што знате, Русија и Србија закључиле су уговор о испоруци ракетних система противваздушне одбране „Панцир-С1“. Наведено ће бити у потпуности извршено у складу с договорима две стране.
Што се тиче осталих система противваздушне одбране, пре започињања суштинских преговора, према постојећој процедури, требало би да добијемо званичан упит партнера – тзв. „захтев“. Дакле, званични „захтев“ за набавку система противваздушне одбране С-300 није стигао из Србије. Мада, не искључујем могућност да код партнера постоји интересовање за овај систем, јер је у више наврата доказао своју ефикасност у арсеналу руске војске и националних армија других земаља.



Ако српска страна званично изрази интересовање за набавку С-400, да ли ће добити позитиван одговор Москве?

С обзиром на висок ниво билатералних односа између наших држава, нисмо затворени за дијалог. А ако добијемо одговарајући званични захтев, не видимо препреке и спремни смо да размотримо наведено питање на прописани начин. Треба имати на уму да није примљен поменути званични захтев српске стране, а потражња страних купаца за системом противракетне одбране С-400 је веома велика. То јест, чак и ако постоје договори, наведено питање нема блиску перспективу. Сачекаћемо и видећемо.

Специјални изасланик САД за Западни Балкан Метју Палмер претио је Србији санкцијама због војнотехничке сарадње с Русијом. Како коментаришете његову претњу? И да ли мислите да би Београд у светлу ове претње могао да одбије даље продубљивање војнотехничке сарадње између наших земаља?

Као што је већ напоменуто, наше земље су повезане односима стратешког партнерства, блиског пријатељства и међусобног разумевања братских народа. Врховно руководство Србије више пута је изразило намеру да развија војнотехничку сарадњу с Русијом. Немамо разлога да сумњамо у то. Мислим да ће Србија наставити да успешно брани свој суверенитет у обезбеђивању националне безбедности, као и многе друге државе које се рационално приближавају питањима јачања своје одбране.



Какве су перспективе за војнотехничку сарадњу наших земаља и од чега ће највише зависити – од новца или од политичке воље?

Сарадња Русије и Србије првенствено се заснива на дугогодишњим пријатељским везама. Поред тога, заснована је на принципу обостране користи, како у политичком, тако и у економском смислу.
У перспективне пројекте сарадње уврстићу и набавку савременог оружја, о чему сам говорио раније. Накнадно ће до изражаја доћи организација њиховог висококвалитетног и благовременог сервисирања након продаје и модернизација претходно испорученог наоружања и војне опреме.
Сигуран сам да партнерство између наших земаља има широке и дугорочне перспективе.

http://www.pecat.co.rs/2019/12/dmitrij-jevgenjevic-sugajev-otvoreni-smo-za-razgovore-o-s-300-i-s-400/

kako su otvoreni kad nam mediji govore mesecima da je zavrseno sve?

Pa otvoreni su računi ako žele da uplate 700 miliona dolara po bateriji

2019: Godina novih helikoptera
 January 2, 2020  dicus  Aviation, Event, journalism, Military

Koliki je značaj helikoptera za jednu vojsku najbolje se može videti analizom velikih sukoba u drugoj polovini prošlog veka, poput onih u Vijetnamu i Avganistanu. I jedan i drugi rat su postavili temelje za dalji razvoj helikoptera i doktrinu njihove upotrebe.
 Ne moramo čak ići toliko daleko, dovoljan je pogled na ovdašnje sukobe u zadnjih četvrt veka i sve će biti jasno. Setimo se krize sa  kiseonikom u banjalučkom porodilištu i hrabrih letova pilota VRS koji su uprkos blokadi uspeli da prevezu neophodne zalihe kiseonika i spreče dalje stradanje beba.
 Zatim operacije Čapljina, svih hitnih medicinskih evakuacija ranjenika, bezbroj sletanja na heliodrom VMA, svih tih spašenih života. Na kraju setimo se majskih poplava i uloge vojnih i policijskih helikoptera u spasavanju stanovništva.
Helikopteri su nekako doživljavali sudbinu vojske u ovoj zemlji, sete ih se samo kada zatrebaju.
Široj javnosti je možda manje poznato, ali u zadnjih 10-ak godina u nekoliko navrata smo praktično ostajali bez transportnih helikoptera, što zbog isteka resursa, što zbog gubitaka ili traljavosti vojnog sistema. Nakon svega toga, ovih dana  na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović” imali smo priliku da vidimo 14 (slovima: četrnaest) praktično novih helikoptera.
Pre nego što bilo šta kažem reći ću samo: WOW! Hej, pa da mi je neko pre 5-6 godina rekao da ćemo imati 14 novih helikoptera rekao bih mu da nije normalan. Zaista, scena tog tmurnog decembarskog jutra na batajničkom aerodromu je bila pomalo nadrealna. I ne samo da je tokom 2019 isporučeno 12 novih helikoptera (+2 tokom 2016), nego su to i vrhunske mašine svaka u svojoj klasi. Dakle, pomerili smo se sa mrtve tačke i korak koji je napravljen je ogroman.
Ostaje samo pitanje da li je redosled nabavki smislen i da li je bilo bolje prvo kompletirati eskadrilu sa helikopterima Mi-17V5, pa onda ući u avanturu sa Mi-35.
Zapravo, sada je to manje bitno i treba se fokusirati na pitanje svih pitanja, a to je da li će novi tipovi helikoptera biti pravilno integrisani u sistem Vojske Srbije i da li će piloti konačno imati neki normalan nalet i biti osposobljenosti da u potpunosti koriste mogućnosti letelica.
Ako sve ostane po starom sve ove kupovine su besmisleno bačene stotine miliona dolara. Tehnika je nabaljena, sada je red da se fokusiramo na pilote i na izvlačenje maksimuma iz letelica.




Mi-35M

Familija helikoptera Mi-24 je posle rata u Avganistanu jednostavno postala sinonim za borbeni helikopter.
Posle siluete američkog Hjuija (UH-1 Huey), silueta Mi-24 je verovatno najprepoznatljiviji oblik borbenog helikoptera.
Ovaj hibridni koncept moćnog jurišnika koji poseduje i tovarni prostor ostao je jedinstven do dan danas i poznat kao “desantno-jurišni” helikopter.
Sovjeti, to jest sam Mihail Milj, prvi čovek KB Milja, je svojevremeno ovaj koncept nazvao “leteći BMP” (BMP ~ borbeno vozilo pešadije). Upravo taj teretni prostor koji može da ponese do 8 vojnika je najveća prednost i najveća mana ovog helikoptera.
 Prednost zato što omogućava prenos određenog tereta (do 2400kg) ili tima vojnika uz zadržavanje svih borbenih mogućnosti, a mana jer je čitav helikopter predimenzionisan u odnosu na konkurente, što ga čini nešto manje pokretljivim (ali veoma brzim) i većom metom na nebu.
Bilo kako bilo, kroz silne sukobe Mi-24, time i Mi-35M kao njegova poslednja evolucija, se pokazao kao izuzetno žilava platforma koja je u stanju da nanese veliku materijalnu, ali i psihološku štetu protivniku.



Helikopter Mi-35 broj 35103. U prvom planu možete videti nevođene rakete S-8, kao i njihov lansere B-8V-20, najčešće korišćeno naoružanje ovih helikoptera u skorašnjim sukobima.

„Krokodil” u verziji Mi-35M, kakvog je Vojska Srbije kupila, predstavlja dublju modernizaciju helikoptera Mi-24V, letelicu koja treba da odgovori izazovima modernog bojišta. Glavne konstrukcione razlike u odnosu na prethodika su novi kompozitni rotori (identični kao na Mi-28), skraćena krila i fiksni stajni trap. S druge strane letelica je dobila blago modernizovani kokpit, sa više višenamenskih prikazivača, opto-elektronski sistem za nišanjenje i osmatranje i opciono čitav paket modernih sredstava za zaštitu letelice od IC raketa. Tu je i novo naoružanje, stari četvorocevni mitraljeza Yak-B 12,7mm je zamenjen za ubitačnijim dvocevnim topom Gš-23L, nevođene rakete su sada standardno većeg kalibra 80mm i 122mm, a tu je i opcija kupovine modernijih protiv-oklopnih raketa poput Atake i Vihora. Sve u svemu, Mi-35 je prava topovnjača, iako se pored svog navedenog naoružanja montiraju i bočni strelci sa mitraljezima, ovom helikopteru nema ravnog što se vatrene moći tiče!

Nama (Srbiji) je Mi-24/35 poznata zverka.
Dve letelice u verziji Mi-24V koristila je helikopterska jedinica Resora državne bezbednosti (HJ RDB), koja je praktično bila pod kontrolom Jedinice za specijalne operacije (JSO). Helikopteri su nabavljeni ne baš legalnim tokovima i tokom 1998. godine su više puta korišćeni u borbenim dejstvima protiv OVK.
 Nakon rata i posle pripajanja HJ RDP helikopterskoj jedinici MUP-a, ovi helikopteri prestaju aktivno da lete i konačno 2006. bivaju donirani vojsci, gde polako počinju da propadaju.



Jedan od dva ex RDB – JSO helikoptera Mi-24V koji verovatno nikada više neće leteti. Ostaje samo da se nadamo da će jednog dana bar jedan od ova dva helikoptera biti restauriran u stanje iz 1998. godine i da će naći svoje mesto u muzeju vazduhoplovstva.

Zanimljivo je da je još SFRJ imala planove za nabavku ovog helikoptera, ali oni nikada nisu realizovani. Vojska Srbije je nabavila četiri helikoptera, u kompletu sa sledećim naoružanjem: nevođena raketna zrna S-8 sa lanserima B-8V-20, kontejner UPK-23/250 sa topom GŠ-23L i  protiv-oklopne vođene rakete 9M120 Ataka.
Nažalost, naše letelice nisu opremljene savremenim sistemom za zaštitu “President-S”, što ih potencijalno čini ekstremno ranjivim od strane savremenih IC samovođenih raketa.
Helikopteri će nositi evidencijske brojeve od 35101 do 35104 i biće raspoređeni u 714. protivoklopnu helikoptersku eskadrilu “Senke”, koja je bazirana na aerodromu Lađevci



Piloti 714.pohe “Senke” eskadrile u čijem će sastavu biti helikopteri Mi-35M. Za “Senke” ovi helikopteri predstavljaju potpuno novu dimenziju borbenih



Iako smatram da bi dokazano dobra trobojna maskirna šema bojenja Vojske Srbije daleko bolje “legla” 35-icama, ne može se reći da ni u ovoj jednobojnoj sivoj sa polu-low-wiz oznakama ne izgledaju moćno.




Mi-35M evidencijski broj 35101



9M120 Ataka, trenutno najsavremenija protiv-oklopna raketa u naoružanju Vojske Srbije, ujedno i glavno oružje Mi-35 za lov na oklopne mete. Mi-35 može da ponese do 8 ovakvih raketa.





Pokretna turela sa dokazanim avio-topom GŠ-23L je  još jedna od razlika u odnosu na stare “24-ke” koje su u tureli imale mitraljeze YakB 12,7mm (osim poslednjih verzija Mi-24VP i VM, kao i P koji je imao fiskni top 30mm). Provereni Gš-23 je dosta ubojitije i bolje rešenje za ovaj tip helikoptera od mitraljeza 12,7mm. Praksa u sukobima je pokazala da jurišni helikopteri intenzivno koriste topove u borbenim dejstvima.







Kokpit modernizovane “Košute” (od NATO oznake “Hind”) ili “Krokodila”, kako se češće naziva u Rusiji, više podseća na pakete modernizacija starih letelica gde dominira miks starih analognih instrumenata i višenamenskih ekrana, nego na unutrušnjost moderne letelice proizvedene 2019. godine.  Naravno, ovo ne umanjuje kvalitet helikoptera, ali otkriva da se radi o manje radikalnoj modernizaciji kokpita.



Teretni prostor Mi-35M ostao je isti kao i kod Mi-24. Po ovome je Mi-24/35 jedinstven u svetu, jer pruža mogućnost transporta 2400 kg tereta ili 6 do 8 vojnika. Praksa je međutim pokazala, da se ovaj prostor u realnoj upotrebi retko kad koristio u vazdušno-desantne svrhe, te se Krokodil uglavnom koristio kao jurišni helikopter.



General Duško Žarković komandant RV i PVO, pokazuje nove letelice predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, ministru odbrane Aleksandru Vulinu i ostatku vojnog vrha.







Mi-17 V-5
Ako i ima nekih dilema da li su Mi-35M i H-145M pametna kupovina za nas, za Mi-17 V5 takve dileme sigurno ne postoje.
 To je srednji transportni helikopter bez premca u svetu i najbolji mogući izbor za Vojsku Srbije. Radi se o toliko dobrom i potrebnom helikopteru, da je prava šteta što nemamo bar jednu kompletnu eskadrilu opremljenu ovim letelicama. Svakako smatram da je nabavka ovih helikoptera u većem broju trebala biti apsolutni prioritet u odnosu na nabavke drugih (definitivno manje potrebnih).
 O Mi-17 i njegovom prethodniku Mi-8 ne treba puno trošiti reči, pa ću samo navesti par detalja vezanih za ove sveže kupljene primerke.


Tri novopristigla helikoptera Mi-17V5 (ev brojevi 12493-95) isporučena su sa nevođenim raketnim zrnima 80mm i topovima GŠ-23, najčešće viđanim setom naoružanja za ovaj tip helikoptera. Tu su i zaštitne ploče oko kabinskog prostora i motora, kao i dispanzeri IC mamaca, što sve ukupno čine Mi-17 upotrebljivim za jurišne ili desantno-jurišne zadatke.

Tri primerka koja su na batajnički aerodrom stigli polovinom oktobro 2019. se neznatno razlikuju od prva dva primerka koje smo primili tokom 2016. godine. I ovi helikopteri su proizvedeni u Kaznanjskom helikopterskom zavodu, ali ovog puta dva od tri helikoptera (12494 i 12495) nemaju utovornu rampu, već standardna zadnja vrata koja se mogu demontirati (ista kao na Mi-8). Najverovatniji razlog za ovu odluku je potreba specijalnih jedinica za mogućnošću brzog desanta većeg broja vojnika tehnikom „fast rop” (fast rope). Svi helikopteri su stigli sa naoružanjem i to proverenom kombinacijom nevođenih rakternih zrna S-8 i topova UPK-23/250. Ovo naoružanje uz recimo dodatak mitraljeza na bokovima i zadnjim vratima od Mi-17 pravi opasnu „topovnjaču” (ili gunship što bi rekli amerikanci).
S obzirom da se na ovu temu eksperimentisalona sa Mi-8 još u vreme JNA/VJ (91/92), a da je zatim ne tako davna Jugoimport SDPR radio modifikaciju iračkih  „sedamnaestica”, možda možemo očekivati i neke modifikacije naoružanja i na novim letelicama. Novi helikopteri su dobili i oklopne ploče oko kabine i motora, kao i dispanzere IC-mamaca, a moguće je da će isti nivo opreme naknadno  dobiti i prva dva primerka.
Svi helikopteri Mi-17V5 se nalaze u sastavu 890. mešovite helikopterske eskadrile „Pegazi” koja je bazirana na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović” pokraj Batajnice. Evidencijski brojevi helikoptera su 12491 i 12491 za prva dva, i 12493, 12494 i 12495 za nova tri helikoptera.









Sa 96 nevođenih raketa S-8 kalibra 80mm, Mi-17 je u stanju da napravi ozbiljnu “pripremu terena”, iako se rade o prevashodno transportnom helikopteru.



Mi-17 opremljen dizalicom (vitlom / vinčem) za spasavanje. Majske poplave 2014. godine su pokazale koliko je bitna transportna helikopterska komponenta i obučen kadar za potrebe treće misije vojske i spasavanja u vandrednim situacijama.

Airbus Helicopters H-145M
Airbus H145M, je verovatno najmodernija letelica u sastavu RViPVO Vojske Srbije.
Ovaj helikopter je zadnja reč tehnike, tako da su naši piloti na neki način privilegovani da lete na nečemu što apsolutno ni malo ne zaostaje za svetskim trendovima. Upotrebna vrednost ovog helikoptera je neverovatna. Familija H-135 i H-145 (nekada EC) važi za izuzetno pogodne helikoptere sa traganje i spasavanje, kao i hitan medicinski transport, ali daleko od toga da im je to jedina namena. Vojna verzija H-145M sa paketom opreme H-Force poseduje i dodatnu robusnost kao i vrlo moderan napadno navigacioni sestem, što ovaj helikopter čini vrlo upotrebljivim i u borbenim dejstvima, a posebno je zanimljiv za specijalne operacije.
Od pet nabavljenih letelica, dve su opremljene za misije traganja i spasavanja, dok su tri u višenamenskoj konfiguraciji koja može da nosi i naoružanje.
 Ovih dana otpočela su i ispitivanja domaćeg naoružanja koje će biti integrisano na naše helikoptere. Kako stvari stoje helikopteri H145 će biti u sastavu 119. mešovite helikopterske eskadrile „Zmajevi“, koja je bazirana na niškom aerodromu, a deo je 98. avijacijske brigade. Evidencijski brojevi letelica su 14501 i 14502 za TiS(SAR) helikoptere i 14503, 14504 i 14505 za primerke u borbenoj (ili bolje reći „utility”) konfiguraciji




Kvalitet izrade, bar ono što se može videti golim oko, kvalitet farbanja (savršeno naneta mat boja), apsolutno sve je na nivou iznad onoga što smo navikli da vidimo.
http://dimitrijeostojic.com/blog/wp-content/uploads/2019/12/IMG_4155_DIOS_120719_1600.jpg






Na jednom od helikoptera se mogao videti i FLIR Star Safire 380HDc.



http://dimitrijeostojic.com/blog/2019-godina-novih-helikoptera/

Даће братушка попуст, 699.

za jednu drzavu cak i tako malecnu kao srbija to je dzabe imajuci u vidu da prakticno dobijas a2ad...

I sa popustom, kao to ce vojska da koristi 

Chekamo Ruse da pripomognu, da bi mogli da intervenisemo na KiM-u gde ROSA svaki dan dolazi u posetu.

 


ВОЈСКА СРБИЈЕ ПОСТАЈЕ БРУТАЛНА СИЛА, НАША ЗЕМЉА НАБАВИЛА КИНЕСКЕ ДРОНОВЕ УБИЦЕ!
Ово нико у региону нема!

 10-01-2020 06:52


Војска Србије ускоро ће, први пут у историји, у свом саставу имати шест наоружаних извиђачко-борбених дронова! Како се сазнаје, Србија је од Кине набавила два система са шест беспилотних летелица типа ЦХ-92А, који у нашу земљу стижу у првом кварталу ове године.




Реч је о моћним беспилотним летелицама о којима се на Западу много не зна, с обзиром да су новијег датума. Војска Србије никада нешто слично није имала у свом саставу, а постаће прва земља у региону која располаже оваквом техником. Кинески дрон-бомбардери ЦХ-92А могу да се користе за прикупљање обавештајних података, извиђање дању и ноћу, откривање непријатељских позиција. Они такође могу да управљају артиљеријском ватром, прате и гађају покретне циљеве на земљи и да дејствују дубоко у непријатељској територији.

Име добили по дуги
Према речима саговорника, борбени дронови ЦХ-92А могу да носе две вођене ракете ваздух-земља значајне разорне моћи и да лете на висини од преко 5.000 метара, док им је акциони радијус 150 километара. Производи их кинеска компанија "Aerospace Long March International (ALIT)", а развијене су у 701. истраживачком институту. Њихова ознака ЦХ потиче од кинеских речи Цај хонг, у преводу "дуга". Упоредо са набављањем ових летелица радиће се и трансфер кинеске технологије на домаћу летелицу 'пегаз'.

Помоћник министра одбране за материјалне ресурсе Ненад Милорадовић истиче да је ова набавка од изузетног значаја за Ратно ваздухопловство и читаву Војску Србије.


- Цео пројекат набавке извиђачко-борбених беспилотних летелица ЦХ-92А и трансфер технологије је од огромног значаја пре свега за Ратно ваздухопловство јер се добијају способности које до сада нисмо имали. Ту мислим пре свега на ноћно осматрање и прецизно мерење координата циљева без излагања сопственог људства ризицима противничке ватре, затим гађање ласерски вођеним пројектилима статичких и покретних циљева... Значајно се повећава и способност наше артиљерије јер се добија средство за управљање врло далекометном артиљеријском ватром у дубини противника. Све ове карактеристике битна су карика наших даљих планова за опремање Војске Србије, што артиљерије што ваздухопловства, новом генерацијом вођене муниције којом ће се даље значајно подићи наше способности - објашњава Милорадовић.

Он додаје да се поред ове набавке истовремено врши и трансфер технологије којим ће се завршити развој и успоставити производња наших извиђачко-борбених летелица типа 'пегаз', која је сличних карактеристика.

- Битно је напоменути да између ова два система постоји висок ниво компатибилности јер се скоро сви подсистеми којима је опремљен ЦХ-92А уграђују и у 'пегаз'. Планирано је да 'пегаз' буде само извиђачка летелица, али сада радимо на томе да добије и значајне борбене способности - наводи Милорадовић.

Значајно на много нивоа
Уредник ваздухопловног портала "Танго сикс" Петар Војиновић каже да је реч о значајној набавци из више аспеката.

- Значај набавке кинеских беспилотних летелица првенствено треба посматрати у склопу преноса технологија које ће убрзати увођење у оперативну употребу нашег оригиналног пројекта 'пегаз'. Застој у њеном развоју се тако превазилази и за неко време РВ и ПВО имаће две врсте беспилотних летелица: ЦХ-92А које ће служити за извиђање и борбену употребу и 'пегаз' који ће бити оспособљен за борбену употребу, али ће највероватније остати у примарној улози извиђача - напомиње Војиновић.

Шта све набављамо од Кинеза
* Извиђачко-борбене дронове ЦХ 92А

* Беспилотне летелице "винг лунг"

* Разговарано о ПВО систему ФК3, пандану руском С300

Шта све може ЦХ-92А
* Да извиђа дању и ноћу, да мери координате циљева

* Да прати аутоматски покретне циљеве на земљи (возила и др.)


* Да управља артиљеријском ватром, односно да мери грешке између положаја циља и падних тачака артиљеријских пројектила

* Може ласерски да означава циљеве да би их гађала артиљерија

* Може сама ласерски да осветљава и гађа својом ракетом циљ

Карактеристике борбеног дрона
* Дрон ЦХ 92А носи две ракете типа ФТ 8Ц

* Домет ракета ФТ 8Ц и 8Д је до 6 километара

* Реч је о полуактивно ласерски вођеним ракетама ваздух-земља

* Максимална полетна маса дрона је 380 килограма

* Акциони радијус дрона је до 150 километара

* Може да лети на висини од 5.000 метара

* Производ компаније "Aerospace Long March International"

* Поседује оптоелектронску опрему (камере - дневна, ноћна и термовизијска).




Извор: Информер

 

"Brutalno" nema sta ...!

Nata drhti i trese se ...

Колило добијеш по окаченој ролни тоалет папира, празан сендвич или ставе мало преко роштиља да уђе мирис?