nemas 1 var zavaren niti 1 metak ispaljen, pricas uglavnom o necemu o cemu pojma nemas.... verovatno ni 1 dan radnog staraza

ti si imbecilu psihijatrijski slucaj...

evo ti samo 1 primer koliko si polupan i zasto imbecile poput tebe ne treba citirati

Prvo, nisam znao da moram da imam varilački i streljački staž da bih mogao da komentarišem kako se moje pare troše.  A drugo, nemoj da lupaš bezveze o nečemu što ne znaš. Nemoj da budeš baš ista volina kao tvoj vojvoda. To što nisam služio ne znači da nisam pucao i da ne znam ništa o vojsci. Zapravo mogu da se kladim da sam ispucao i prešao po šumama više nego ti.  A to gubljenje vremena u raspalim kasarnama da bi sutra mogao da pohvališ pred devojkom i ćaćom... to ostavljam tebi i sličnima.    Ionako se vidi da ti je varenje vrhunac života i obrazovanja.

Na kraju krajeva, pa evo ni vi radikalske voline nemate pojma ni o čemu i nikakvog dodira sa stvarnošću, pa vas to ne sprečava da budete najbučniji u Skupštini, redovno kenjajući o Vatikanu, Kosovu, Sorošu, Velikoj Srbiji, đavoljim rabotama, nebeskim narodima, pizdama materinama... 


Što se tiče helikoptera, koji deo ti nije jasan?  Ova klošarska vlast daje pare za nešto samo kad mora. Da im nije pao taj Mi-17 oni bi i dan danas akali njega i preostala 3 operativna. Jer u njihovim glavama, 3,4 je više nego 0, i dokle god ima bilo šta što leti a da je teže od Gazele, nema potrebe da se uzima novo. Al im je nakon toga napokon došlo iz dupeta u glavu pa su shvatili da je situacija alarmantna i da im treba još.

Mene samo čudi da ih ti kao radikal tako istrajno braniš.  Zar nisu oni ''prodane duše koje su u stanju da izdaju čak i najbližeg kuma''? I koje ''uvukoše Srbiju u NATO''!?  A da, zaboravih... to se više ne važi. Vojvodi ponestalo para, trebaju mu glasovi i fotelja u Skupštini pa ko veli sve je zaboravljeno, sve vam opraštamo, samo nam dajte da uđemo u Skupštinu.  Od smrtnih nepriajtelja doguraste do budućih koalicionih partnera. Al dobro, tako i treba. Ološ sa ološem. 

tehnicki to nisu tvoje pare...

Tehnicki to su Vuciceve pare .

Naravno. Tehnički, ZDPR dobija pare za svoje projekte od države, a država dolazi do tih para tako što... tako što ih tehnički ubere sa drveta.  

Od vremena raspada SFRJ, SRJ i kasnije Srbija i Crna Gora su prosle kroz nekoliko reorganizacija sistema odbrane.

Kroz te reorganizacije se najduze zadrzao popuprofesionalni sistem vojske, sa profesionalcima i redovnim vojnicima na sluzenju vojnog roka.

Vecina ljudi mladjih od 50 godina danas, a koji su sluzili vojsku, sluzili su u tom poluprofesionalnom sistemu, sa delom kontigenta sa profesionalnim vojnicima, i delom kontigenta koji je bio popunjen sa vojnicima na redovnom odsluzenju vojnog roka.

Takav nacin sluzenja je tim ljudima obezbedio da vide kako taj sistem funkcionise i sto se tice oficirskog kadra, i profesionalnih vojnika, i redovne vojske. Takodje je omogucio tim ljudima da vide sve slabosti sva tri dela tadasnje vojske.

Zato neko ko nije sluzio vojsku ne moze govoriti o vojsci kao sistemu, ma koliko bio clan raznih planinarskih, izvidjackih ili lovackih drustava, jer on o tom sistemu kao celini nema pojma. On taj sistem poznaje kroz prizmu propagande i prica od ljudi koji su tu vojsku sluzili. Ni jedno ni drugo nije jednako neposrednom iskustvu. Pogotovu ako su ljudi koje su to neposredno iskustvo stekli pripadali jedinicama posebne namene, i pri tome kroz sluzenje imali dodira sa svim strukturama vojske.

Takva osoba takodje ne moze videti ni razliku izmedju propagande i stvarnosti o drugim vojskama i drugim sistemima odbrane. Ne moze videti sta je, sto bi nas narod rekao, reklama za sirce, a sta je prava istina. Takodje, ne moze shvatiti u kojoj meri i kog trenutka kvantitet ima nadmoc nad kvalitetom, i obrnuto, i da li se moze postici da sam kvalitet nadomesti nedostatak kvantiteta.

Ono sto takva osoba takodje ne moze da shvati je sta su osnovne duznosti koje se u vojsci moraju obavljati da bi vojska kao sistem morala da funkcionise. Jedna od stvari na koje se, pored plate, danasnji profesionalci najvise zale, je upravo obavljanje duznosti koje spadaju u te osnovne. S obzirom da je vojska kao sistem presla na potpuno profesionalni sastav, jednostavno nema nekog drugog ko te osnovne duznosti moze obavljati. Umesto da se zale na to sto vojska za neke od tih stvari jednostavno nije tehnicki opremljena, sto joj onemogucava da neke stvari zavrsava bez angazovanja ljudstva i kroz odgovarajuce jedinice i sisteme, oni se zale zasto obavljaju duznosti koje im spadaju u opsti delokrug posla, i koje obavljaju profesionalci u svakoj vojsci u svetu.

Ja nemam problem sto se oni zale na niske plate. Takodje nemam problem ni kada bi se zalili na opremljenost jedinica kojima pripadaju. Ali imam problem sa mentalitetom koji smatra da neke osnovne vojnicke duznosti oni ne treba da obavljaju, jer su zaboga oni profesionalci, i ne bi trebali time da se bave, vec samo obukom za neposredna borbena dejstva. A ostalim treba da se bavi ne znam ko.

To je verovatno posledica tog poluprofesionalnog sistema sluzenja, koji je trajao dugo, i u kome je postojala redovna vojska koja je obavljala gro tih zadataka, pored osnovne obuke. Pa se tako stekao pogled da profesionalci neke duznosti ne trebaju obavljati. Ono sto profesionalci ne shvataju da duznosti koje je obavljala redovna vojska oni moraju danas obavljati sami, jer ne postoji neko drugi koji bi ih mogao obavljati, i da te duznosti obalvjaju profesionalni vonici u svim armijama sveta. Takodje, oni ne shvataju da ne trebaju da se zale sto oni obavljaju neke poslove koje je ranije obavljala redovna vojska, vec da traze opremanje roda inzenjerije tehnikom koji ce joj omoguciti da te poslove obavlja kao deo svoje obuke i u toku svojih redovnih aktivnosti, brzo i efikasno, sto bi omogucilo rasterecenje borbenog sastava vojske od redovnih obaveza, a njima omogucilo da steknu rutinu nad nekim masinama sa kojima bi u ratu morali da obavljaju neke druge poslove na slican nacin. Jer, ni u sistemu sa poluprofesionalnim sluzenjem uloga redovne vojske nije da bude fizicki radnik u kasarni, vec da se obucava za odredjene vojnicke duznosti i priprema za rat.

Po meni, potpuno profesionalna vojska ne odgovara potrebama Srbije kao zemlje, vec nama odgovara polu profesionalni sistem koji smo imali, sa odgovarajucim modifikacijama. U organizovanju tog sistema neke uzore treba naci u organizaciji srpske vojske neposredno pre balkannskih i prvog svetskog rata, odnosno u nacinu kako je sluzenje vojnog roka organizovano tada. Ne mislim da se taj model moze u potpunosti iskopirati, ali da se mogu izvuci dobre stvari iz tog modela i primeniti danas.

To bi nam omogucilo da u narednom vremenu nasoj vojsci obezbedimo i potrebni kvalitet, ali i neophodni kvantitet. Zasto je potrebno i jedno i drugo, s obzirom na velicinu i oblik teritorije, kao i karakteristike tehnickih sredstava danas, zna svako ko je nekada vojsku sluzio. Ko nije, to ne moze shvatiti nikada.

Sto se tice troskova ponovnog uvodjenja vojnog roka, oni su od strane trenutnog ministra odbrane predimenzionirani. Ako bi sistem podrazumevao kontigent u miru od nekih 60000 ljudi pod oruzjem, to bi se moglo izvesti bez prevelikih troskova. Broj objekata i njihov razmestaj na teritoriji Srbije posle raspada SFRJ, a koje je Srbija nasledila, omogucavao je daleko veci broj vojnika u miru, i sa velicinom kontigenta pre skracenja vojnog roka sa 12 na 9 meseci bilo je viska objekata koji se nisu koristili. Za kontigent od oko 60000 ljudi pod oruzjem u miru mi i danas, pored napustanja i prodavanja vojnih objekata u komercijalne svrhe i dalje imamo vise nego dovoljno prostora. A vracanje tog prostora prvobitnoj nameni ne bi kostao puno, vecina tih objekata zahteva samo povratak na neko osnovno odrzavanje. Veci problem bi bila uniforma i oprema vojnika, jer je mnogo toga bez potrebe bilo proglaseno viskom i prodato bud zasto, ali bi se u prvo vreme mogla iskoristiti uniforma i oprema namenjena rezervnom sastavu, a onda polako zanavljati i standardizovati oprema za redovni kontigent vojske, uz postepenu zamenu iskoriscenih i upropastenih kompleta namenjenih rezervnom sastavu.

sta nas briga za cg vi ste nezavisni...

srpska ukrajina...

inace cujemo pozive od istaknutih crnogoraca da srbija trena da uradi nesto po pitanju jezika...

koji inace glancaju fotelje po bg...

u kom svojstvu se sad obracaju crnogorske emigracije...ili pesnika...

U što volim ovo kad se od najobičnijeg jednogodišnjeg vojnog roka pravi eksluzivna nauka i taj stav ''ko to nije prošao,taj ne zna __________ [pa dopisati razne bajke i stupidarije]''. To je kao kada bi neko rekao da o Teoriju grafova smeju da predaju i koriste isključivo ljudi koji su završili matematiku. Ili da o terenskoj vožnji sme da priča samo neko ko je vozio bukvalno svaki mogući tip vozila koji postoji i to na svakom kutku planete. Što je naravno glupost.

Isto važi i ovde. Da, postoji razlika između nekoga ko je služio i nekoga ko nije. Al ta razlika je bitna i drastična ako je ovaj prvi završio Akademiju, ako je profesionalac, ako je starešina, ako je bio neki specijalan rod, ako je dugi niz godina radi u vojsci ili ako je kao rezervista bio na ratištima i tamo stekao iskustvo. A pričati danas o velikom znanju koje imaju dobrovoljci koji za 6-12 meseci prođu kroz tu vojsku... je smešno.

Danas, i decenijama unazad, u 90% slučajeva suštinska razlika između većine koji su ubijali 6-12 meseci u kasarni i nekog ko se za svoj groš zanima za te stvari i trenira zbog sebe... je samo u tome što ovaj koji je dangubio u kasarni zna organizaciju, protokole i hijerarhiju u vojsci. I taj vojnički život, odnosno psihološke i sociološke pojave koje on nosi sa sobom. Ali sa aspekta samog znanja, obuke i umeća... razlika je uglavnom nula. Jer džaba vojniku i 5 godina u kasarni ako će u toku svog služenja ispaliti dva okvira (ako i toliko), videti poligon jednom dva puta, koristiti opremu koja se viđa još jedino u muzejima a znanje o taktikama, praktičnim trikovima i metodama dobiti samo u vidu suve teorije i priče.

Taj fenomen dizanja vojnog roka u nebesa i pravljenje čitave mitologije oko njega je samo još jedan dokaz sklonosti ovdašnjih ljudi da u nedostatku nečeg boljeg, predstavljaju to dangubljenje kao nešto najbolje i kao smisao života i vrhunac mudrosti. Uvek su o tom vojnom roku najviše srali oni kojima je to bio jedino dostignuće u životu. I isti ti su uglavnom krali delove uniformi kad bi ih razduživali. Jer jbg koja je poenta ubijanja tih godinu dana vremena ako ostatak sela ne zna da su oni bili u vojsci? Nema veze što ništa nisu naučili tamo, bitno je da su oni bili i da sa tim pantalonama s kojima sad idu u prodavnicu, u grad, na posao... da su s njima nekad čistili lišće u Maršalki. Dakle to su najobičnije budalaštine.  Savršeno je faking nebitno ko je koliko vremena proveo i gde je bio. Bitno je šta je naučio i šta ume.  A s obzirom da znam brdo ljudi koji su isto tako gubili dane u kasarnama, neki čak i više od godinu dana, a da su za svo to vreme ispucali jedan okvir, videli jedan poligon, i koji danas ne bi umeli ni da razlikuju tenk od PVOa... a da isto tako znam ljude koji nisu bili u vojsci pa mogu da pojedu za ručak bilo koga, i u smislu znanja i u smislu obuke... mislim da je jasno koliko je sve to prenaduvano i isfolirano. Tako da batalite te kafanske priče. Kad se zapuca, nije bitno ko je gde polagao zakletvu i koliko je lišća počistio, nego šta zna i šta može da uradi sa tim svojim znanjem i veštinama.

licna percepcija je jedan od osnova razvoja covecanstva za bar ovih 9000 godina pisane istorije...

normalno ako ti mislis da kosmos gresi...onda je to sasvim nesto drugo...