Greska. Kada bi u rat svako krenuo sa/za nekakvim ciljevima, onda bi svi ratovali jedni protiv drugih. U ratu slijedis samo necije ciljeve, to jest, cilj pojedinca. Vanja je upravu, u ratu zaista nema pobjednika.

@ Kamikaza

Ljudi su u proslosti i ratovali jedni protiv drugih (svako sa svakim). Danas, posle 5000, sa porastom ljudske svesti rat je biznis i dogovara se, kao i svaki drugi deal.

Naravno, jaci uvek pobedi....tako da se uvek moze dobiti pobednik...u stvari on se u napred vec zna!
Pojedinac vodi rat, to je tacno, ali za svoju zemlju i naciju (uvek ce biti onih koji su za i protiv rata u toj naciji).

@Gimbrowsky

slazem se potpuno

jedino shto socijala nasedne na price o patriotizmu i na kraju zgine

 Na pomolu rešenje nuklearne krize u Persijskom zalivu
SAD i Iran za istim stolom

Posle više od četvrt veka odnosi Irana i Amerike pomerili su se sa mrtve tačke. Oštra saopštenja i pretnje između Teherana i Vašingtona oko obnovljenog nuklearnog programa Irana neočekivano su zamenili pozivi na dijalog.

Prvo je državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila da su „SAD spremne da se pridruže pregovorima koje EU vodi sa Teheranom, pod uslovom da Iran obustavi obogaćivanje uranijuma“. Na to je juče reagovao iranski šef diplomatije Manuher Motaki, koji je izjavio da je njegova zemlja „spremna da razgovara sa Amerikom, ali da neće odustati od obogaćivanja uranijuma“.

Istina, stavovi dve strane su i dalje u suprotnosti, ali kako primećuju analitičari, u pitanju je veliki zaokret u dosadašnjoj spoljnoj politici SAD. Da podsetimo, svi kontakti Amerike i Irana prekinuti su posle Islamske revolucije 1979. Kako prenosi Bi-Bi-Si, Amerika ovim zaokretom želi da preuzme inicijativu za rešavanje situacije koja je podgrejala ionako užarenu atmosferu u Persijskom zalivu.

Rajsova je juče u Beču razgovarala sa šefovima diplomatija ostalih stalnih članica Saveta bezbednosti - Kine, Rusije, Francuske i Velike Britanije. Tema razgovora je pronalaženja „paketa stimulacija“ u zamenu za obustavljanje iranskog nuklearnog programa. Iranu će biti ponuđena pomoć za civilni nuklearni program, garantovane isporuke goriva za reaktor, brojne trgovinske povlastice i bezbednosne garancije. Ako Iran odbije ovaj paket, čije se usaglašavanje očekivalo kasno sinoć, biće mu zaprećeno uvođenjem sankcija Teheranu.

SAD su odavno pod pritiskom evropskih saveznika da se pridruže razgovorima o iranskim nuklearnim ambicijama. Kina i Rusija, dugogodišnji saveznici Irana, protive se zalaganjima SAD da se Teheranu uvedu sankcije, a to je upravo ono što Amerika želi ukoliko propadne poslednji pokušaj za rešavanje situacije.

Koliko su još daleko od postizanja dogovora svedoči i izjava Manuhera Motakija, iranskog šefa diplomatije:

„Nećemo odustati od prava na obogaćivanje uranijuma, o tome nećemo da razgovaramo. Spremni smo da razgovaramo o pitanjima koja su od obostranog interesa.“

Iranski ministar je dodao da je ponuda SAD pokušaj prikrivanja neuspeha u Iraku i drugim delovima sveta. Iran tvrdi da su njegovi nuklearni planovi isključivo u vezi sa obezbeđenjem električne energije, dok SAD veruju da Teheran želi da dođe u posed nuklearnog oružja.

Visoki američki zvaničnik izjavio je za Rojters da će ponuda Iranu biti predstavljena danas ili u subotu, a da će posle toga zvanični Teheran imati „nekoliko nedelja“ da je prihvati ili odbije.



Izvor: Blic \ A. Petrović

    
Iran ni da čuje za američki uslov

Šef diplomatije Irana Manučer Motaki pozdravio je predlog SAD da se uključe u direktne pregovore o nuklearnom programu njegove zemlje, ali je odbacio uslov da Teheran obustavi obogaćivanje uranijuma, javlja iranska državna TV, prenosi AP.

- Iran pozdravlja dijalog pod pravednim uslovima, ali nećemo odustati od našeg (nuklearnog) prava - rekao je Motaki u prvoj zvaničnoj reakciji Teherana na ponudu Vašingtona koju je, kao "pravi potez", pozdravio šef IAEA Mohamed el Baradej, a kao "realnu priliku" zvanična Moskva.

Nov pristup iznela je u Stejt departmentu američki državni sekretar Kondoliza Rajs, a odmah zatim podržao ju je predsednik Džordž Buš. - Naša poruka Irancima je: pod jedan, nećete imati (nuklearno) oružje, i pod dva, mora biti potvrđeno da ste obustavili svaki program od trenutka kad sednemo za pregovarački sto da utvrdimo šta dalje - rekao je Buš, dodajući da veruje da ovaj problem može da bude rešen na diplomatski način i da će uložiti sve napore u to.

Iranski državni radio emitovao je komentar u kojem se kaže da SAD nemaju izbora nego da pregovaraju s Iranom. "Rusija i Kina se protive američkoj politici, Vašington se nalazi pod ogromnim pritiskom na Bliskom istoku, naročito u Iraku i Avganistanu, i Buš nema izbora nego da promeni svoju politiku prema Iranu", navodi se u komentaru, prenosi Bi-Bi-Si. Iranska državna novinska agencija IRNA opisala je američku ponudu kao propagandu, budući da je Teheran već mnogo puta naglasio da namerava da nastavi sa obogaćivanjem uranijuma.


Izvor: Glas Javnosti

 Jedinstven stav članica Saveta bezbednosti UN o nuklearnoj krizi
Poslednja ponuda Iranu

Pet stalnih članica Saveta bezbednosti i Nemačka postigli su konačan dogovor o poslednjoj ponudi Iranu, koja bi trebalo da okonča nuklearnu krizu. U suprotnom, ako Iran ne prihvati ponuđeno, uslediće sankcije UN i, eventualno, vojna intervencija SAD.

Posle dogovora u Beču, britanska ministarka inostranih poslova Margaret Beket izjavila je da ponuda Iranu predstavlja „kombinaciju saradnje i pretnji“:

„Pred Iranom su sada dva puta, saradnje i dalje konfrontacije na koju će međunarodna zajednica odgovoriti“, rekla je Beketova.

Takozvani predlozi velikog dometa za Iran, predstavljaju niz povlastica koje će Iran dobiti ukoliko se odrekne obogaćivanja uranijuma, u suprotnom Savet bezbednosti će reagovati.

„Dogovorili smo se da ćemo, ukoliko Iran odluči da ne pregovara, morati da preduzmemo druge mere u Savetu bezbednosti“, rekla je Beketova aludirajući na sankcije.

Državni sekratar Kondoliza Rajs izjavila je da su SAD „veoma zadovoljne“ postizanjem sporazuma koji će Iranu biti predstavljen u roku od nekoliko dana:

„Iran nema više puno vremena. Rok za odgovor je par nedelja“, rekla je Rajsova.

Kako prenosi agencija Rojters, SAD su zadovoljne i zbog toga što su u pravljenju predloga učestvovale Kina i Rusija, koje se snažno protive uvođenju sankcija Iranu.

„Ova ponuda je šansa za Iran da postignemo sporazum koji se bazira na saradnji. Spremni smo da nastavimo pregovore i sve akcije protiv Irana u Savetu bezbednosti odmah pošto on zaustavi obogaćivanje uranijuma“, dodala je britanska ministarka.

Za usvajanje dokumenta bila je ključna podrška Rusije. Jedan visoki evropski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, objasnio je Rojtersu kako su SAD obezbedile podršku Moskve:

„Vašington je pristao na zahtev Rusije da se u tekstu dokumenta koji će biti ponuđen Iranu ne navodi mogućnost vojne intervencije i to je bilo presudno“.

Si-En-En je preneo da je predsednik SAD Džordž Buš već razgovarao sa predsednicima Kine i Rusije o uvođenju sankcija Iranu. Predsednik Kine Hu Đintao je podržao usvojeni predlog.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je posle sastanka u Beču izjavio da sporazum u slučaju negativnog odgovora Irana ne predviđa vojnu intervenciju, koju SAD već dugo ne isključuju kao mogućnost.

„Mogu nedvosmisleno da kažem da sporazum isključuje mogućnost upotrebe vojne sile“, rekao je Lavrov za agenciju RIA novosti.

Međutim, da Amerika neće odustati od vojne intervencije svedoči i jučerašnja izjava Džona Negropontea, šefa svih obaveštajnih službi SAD, koji je rekao da je „Iran rešen da dođe u posed nuklearne bombe i da bi to moglo da se dogodi u roku od deset godina“.

„Iran bi mogao da ima spremnu nuklearnu bombu između 2010. i 2015. godine. Nemamo konačnu procenu. Ponašanje Irana predstavlja pretnju za Liban, Izrael, palestinske teritorije i Irak“.

Negroponte je priznao da su obaveštajci pogrešili u slučaju Iraka i tvrdnji da Husein poseduje oružje za masovno uništenje:

„Značajno smo popravili integritet i analizu podataka. Neke od ovih lekcija smo naučili na teži način“.



Izvor: Blic \ A. Petrović

Nov predlog članica SB UN, EU i Nemačke za vlasti u Iranu

Ponuda koja se ne odbija

"Štap i šargarepa" paket obuhvata ohrabrujuće mere koje bi trebalo da odobrovolje Teheran da obustavi A-aktivnosti, ali i jasnu poruku da će rizikovati sankcije UN ako ponuda bude odbijena

Pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN (SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija), Nemačka i EU usaglasile su ponudu za koju kažu da Iran ne može da je odbaci - ako zna šta je najbolje za njega, javlja AP.

U novom "štap i šargarepa" paketu su kako ohrabrujuće mere koje bi trebalo da odobrovolje Teheran da obustavi svoje nuklearne aktivnosti, tako i jasna poruka da Iran rizikuje sankcije UN ukoliko ponudu odbije. Ne spominju se ekonomske sankcije u slučaju da Iran odbaci ponudu, na čemu su SAD insistirale, nego "dalji koraci", ali usmeno je dogovoreno da SB UN može da u tom slučaju uvede žestoke sankcije Teheranu, prenosi AP. Takođe nema detalja o merama ohrabrenja koje će biti ponuđene Iranu narednih dana, ali AP podseća da su diplomate ranije izjavljivale da u njih spada pomoć za razvoj nuklearnih centrala za proizvodnju struje i razne ekonomske beneficije.
      

ATOMSKA BOMBA DO 2010?

Džon Negroponte, direktor američke Nacionalne obaveštajne službe koja nadgleda rad 15 različitih špijunskih agencija, uključujući i CIA, izjavio je radiju Bi-Bi-Si da bi Iran do 2010. godine mogao da se domogne A-bombe. - Oni su glavna država sponzor terorizma u svetu. NJihovo ponašanje je izvor zabrinutosti ne samo u slučaju Libana, Izraela i palestinskih teritorija, već i u slučaju Iraka - rekao je Negroponte, dodajući da su iz obaveštajnih grešaka i propusta napravljenih u Iraku izvučene konkretne pouke.
      
   
   

Izuzetno je važno to što su se Rusija i Kina, važni trgovinski partneri Irana, pridružile ostalim zemljama, konstatuje Si-En-En. Paket mera je polazna osnova za predloženu novu rundu pregovora između Teherana i svetskih sila o iranskom nuklearnom programu za koji Zapad sumnja da ima za cilj proizvodnju nuklearnog oružja. SAD su pristale da se pridruže pregovorima pod uslovom da Iran obustavi obogaćivanje uranijuma i to bi mogao da bude prvi direktan kontakt dva stara neprijatelja u 26 godina.

Ali šef iranske diplomatije Manučer Motaki, mada je pozdravio ideju o direktnim pregovorima, odbacio je uslov da Teheran prvo stavi na led program obogaćivanja uranijuma. Agencije podsećaju da je predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad nedavno međunarodnu ponudu opisao kao razmenu čokoladica za zlato. Američki predsednik Džordž Buš upozorio je da bi ta konfrontacija mogla da završi pred SB UN. - Ako nastave da poručuju svetu "ne zanima nas vaše mišljenje", onda će svet preduzeti konkretne mere - kazao je on, prenosi AP.

U Iranu, zemlji u kojoj postoji nekoliko konkurentnih centara moći, teško je proceniti koliko je stav šefa diplomatije relevantan, kaže dopisnik Bi-Bi-Sija u Teheranu Frensis Harison. - Sve će zavisiti od toga koliko su Amerikanci spremni da popuste u detaljima suspenzije: da li će, recimo, dozvoliti Iranu da nastavi istraživanje u pojedinim manjim nuklearnim postrojenjima? Ako američka strana zaista želi pregovore, mislim da je kompromis moguć, ali do njega se neće lako doći, imajući u vidu zatrovane odnose između dve zemlje - kaže Harison.


Izvor: Glas Javnosti \ Pripremila V. Popović

AHMADINEDŽAD: IRAN ĆE PAŽLJIVO RAZMOTRITI PONUDU

Iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad izjavio je da će Iran razmotriti set podsticajnih mera koje je predložilo šest svetskih sila u pokušajui da ubede vlasti u Teheranu da odustanu od proizvodnje nuklearnog goriva, ali je istakao da je sama srž tog paketa još uvek neprihvatljiva.

'Nećemo ishitreno izneti procenu te ponude', rekao je u subotu uveče Ahmadinedžad, ističući da će predlog Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Narodne Repulike Kine i Nemačke biti pažljivo razmotren. Ahmadinedžad je o ponudi pet stalnih članica SB UN i Nemačke govorio okupljenima kod groba ajatolaha Ruholaha Homeinija, dan uoči obeležavanja godišnjice smrti duhovnog vodje islamske revolucije iz 1979. godine.

Ahmadinedžad je istakao da je korišćenje tehnologija za proizvodnju nuklearnog goriva u mirnodopske svrhe pravo Irana i da o tom pitanju Teheran neće ni sa kim da pregovara, preneo je Rojters.

Ministri spoljnih poslova 'šestorice' dogovorili su se u četvrtak u Beču da Iranu ponude nov paket ekonomskih olakšica ukoliko vlasti u Teheranu odustanu od obogaćivanja uranijuma.

Zemlje sa pravom veta u Savetu bezbednosti UN nude obustavu svojih aktivnosti u izvršnom telu svetske organizacije, u vezi s iranskim nuklearnim programa ukoliko Teheran pristane na obustavu aktivnosti obogaćivanja uranijuma. Ukoliko Iran ne prihvati ponudu za dalje pregovore, biće preduzeti dalji koraci u Savetu bezbednosti, što bi moglo da vodi ka uvodjenju ekonomskih i drugih sankcija vlastima u Teheranu.

Hamnei: Iran može da ugrozi isporuku nafte iz Zaliva

Iranski vrhovni vodja, ajatolah Ali Hamnei upozorio je da bi isporuke energije iz Zaliva bile 'ugrožene' ako bi SAD napale Iran i dodao da ta zemlja nema nameru da odustane od svog prava da proizvodi nuklearno gorivo, javile su agencije.

'Ako napravite grešku [i napadnete Iran], definitivno će isporuka energije iz ovog regiona biti ozbiljno ugrožena. To treba da vam bude jasno', poručio je Hamnei u direktnom radio prenosu. On je, takodje, upozorio da SAD i njihovi saveznici neće biti u stanju da osiguraju bezbedne isporuke nafte preko strateškog Ormuskog moreuza, nadomak Irana.


Izvor: RTS

RAMSFELD: IRAN VODEĆA TERORISTIČKA ZEMLJA

Američki ministar odbrane Donald Ramsfled izjavio je da je Iran vodeća teroristička zemlja, ali da se nada da će Teheran ozbiljno razmotriti predlog Zapada o pregovorima u zamenu za suspenziju nuklearnog programa.

Povodom najava da će Vašington nastaviti pregovore sa Iranom samo ako Teheran odustane od programa za obogaćivanje uranijuma, Ramsfled je rekao da se sada čeka kako bi se videlo koji će put Iran izabrati.

'Tek smo im preneli tu informaciju i sada treba sačekati da se vidi koji put će iranska vlada izabrati', rekao je Ramsfeld, u okviru medjunarodne konferencije o bezebednosti u Singapuru.

On je rekao da se nada da će Iran shvatiti 'ozbiljnost' te ponude i dodao da su SAD pristale na takav predlog, jer je došlo do zastoja u pregovorima o iranskom nukleranom pitanju nije napredovalo.

Ramsfeld je, takodje, kritikovao Rusiju i Kinu jer su dozvolile da Iran učestvuje u radu Šangajske organizacije za saradnju. Kako je rekao, 'čudno je kada odlučite da dovedete vodeću terorističku organizaciju u svetu u jednu organizaciju koja za sebe tvrdi da je protiv terora'.


Izvor: RTS

Иран није као Ирак

Раст утицаја Кондолизе Рајс, уз повећане консултације Беле куће са спољним и унутрашњим неистомишљеницима


(Од нашег сталног дописника)
ВАШИНГТОН, 4. јуна – Америка се прилично опекла у Ираку и труди се да грешке из тог похода не понови у Ирану, тако да расту изгледи да свет буде поштеђен новог, великог рата. Овакве процене превладавају у домаћим па и доступним страним анализама „новог вашингтонског приступа новој међународној кризи”, како се доживљава управо повећана комуникативност Беле куће, која је ове недеље показала повишену дозу спремности да дипломатском кооперацијом смањи изгледе за војну конфронтацију са Исламском Републиком.

Иако садашње придобијање савезника за заједнички наступ савезника према „све нуклеарнијем” Техерану, некима личи на прву фазу америчког ангажовања око Багдада, пре готово четири године, да би затим ипак уследила једнострана инвазија, аналитичари сугеришу да ипак није реч о репризи, већ о заиста новом приступу. Сви знаци говоре да је реч о промени стратегије – указује данас и „Њујорк тајмс”, један од најупорнијих критичара администрације Џорџа Буша.

Објективни разлози

Чак и ако дефинитивно Иран одбије, као што већ чини, пакет који му је из Беча понудило шест сила, Вашингтон највероватније неће против те земље кренути као против Ирака, када су САД остале без подршке већине савезника и других великих партнера и на тамошњем фронту доживеле огромна искушења – предочава њујоршки дневник. Из те и других анализа произлази да Америка мења курс из врло објективних разлога: фронт у Ираку ју је већ поприлично исцрпео, Иран би могао да узврати ракетирањем америчких положаја у Ираку и распаљивањем отпора међу њему „братским” а сада америчким „савезницима” – шиитима, из сукоба би могло да произиђе ново поскупљење нафте чија цена већ „излуђује” и овдашње грађане, а уз све то – није извесно ни да би евентуални ваздушни удари могли да „пронађу” тајне иранске нуклеарне погоне.

До оваквих констатација и одлуке о промени приступа, у Вашингтону се дошло тимским радом, уз досад не баш често практиковане консултације са низом спољних и унутрашњих неистомишљеника. Припрема, разрада и финализирање тог процеса, показали су изразити раст утицаја шефице Стејт департмента Кондолизе Рајс, за коју данашњи „Вашингтон пост” каже да је „администрацију довела до тачке каква се није могла замислити” на почетку другог Бушовог председничког мандата, у јануару прошле године. Лидер је тада Иран сврстао међу „преостале тираније које треба уклонити”, појачавши утисак да Вашингтон никад неће с Техераном ни о чему преговарати, а камоли после недавних упозорења оданде да „Израел треба избрисати с мапе”. Али, догодило се да су обе стране почеле да нуде – разговоре, додуше под условима које једна другој засад одбијају.

Кондолиза Рајс се испоставила као главни актер подстицања заокрета, бележи и „Њујорк тајмс” уз прибављени „календар” профилисања те промене, чије је уобличавање потрајало више од два месеца.

Вративши се у Вашингтон после сусрета са европским партнерима, крајем марта, она је Бушу пренела утисак да је „коалицији против Ирана прети распад”. Председник је, како се наводи уз позивање на учеснике састанка у Белој кући, направио гримасу у стилу „сарадници моји, шта сад да радимо”. Из таквог „говора тела”, простекла је иницијатива да се очува савезништво, пољуљано због Ирака, а Рајс је прионула на конципрање новог приступа, за чије је спровођење окупила тим у саставу, како прецизира „Пост” – подсекретар за политичка питања Николас Бернс, подсекретар за контролу наоружања Роберт Џозеф, саветници Филип Зеликов и Џим Вилкинсон, шеф министраских служби Брајан Гундерсон и портпарол Шон Мекормак. Подела задатака је уследила на екипном састанку прошлог 13. маја.

Уследио је низ састанака на домаћем највишем нивоу, при чему је постепено за план Рајсове придобијен и потпредседник Дик Чејни који важи за кључног спољнополитичког стратега и који је годинама био против контаката с Техераном. Њен предлог садржао је три кључна елемента – „принудне мере” кроз УН, укључивање САД у преговоре којима би се Ирану понудио економски „пакет” ако претходно одустане од обогаћивања урана и разноврсни притисци ако се Савет безбедности УН не активира… Њен предлог је био „комплетно непробијан”, изјавио је председников саветник за националну безбедност Стивен Хедли.

Широке провере

План Рајсове ипак је провераван све до прошле среде када је објављен. Буш је, саопштава се, претходно телефоном консултовао руског председника Владимира Путина, немачког канцелара Ангелу Меркел…

Истовремено су сарадници Беле куће затражили мишљења од низа овдашњих стручњака као и од лидера опозиције.

Тандем Буш-Рајс, који се сматра аутором новог плана, сада треба да покаже способност да нови проблем реши на нов начин. Да очува обновљено савезништво кључних партнера, издејствује да се Иран одрекне „изградње нуклеарног оружја” и да притом суперсила војно не интервенише…

Такав метод, ова администрација још није испробала. А испробано у Ираку – не би да понови, поготову што Иран важи и за „знатно крупнији залогај”.

Момчило Пантелић

-----------------------------------------------------------

Спремни за контранапад

ТЕХЕРАН – Ирански верски вођа ајатолах Али Хамнеи упозорио је јуче да ће та земља обуставити испоруке нафте из Персијског залива уколико САД покрену војну интервенцију против те земље. Он је рекао да за разлику од САД, Иран никад није претио ниједној држави, нити је започињао сукобе. Хамнеи је навео да САД и Израел покушавају да наруше углед Ирана у свету, оценивши да светско јавно мњење неће више подлегати таквој врсти кампања. Највећи део испорука нафте из регије иде дуж Ормуског мореуза у Персијском заливу, који, уколико дође до напада на Исламску републику, Техеран намерава да блокира, навео је Ројтерс.


Izvor: Politika